The psychology of post-traumatic stress disorder - Joelle Rabow Maletis

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

Many of us will experience some kind of trauma during our lifetime.

Sometimes, we escape with no long-term effects.

But for millions of us, those experiences linger,

causing symptoms like flashbacks,

nightmares,

and negative thoughts that interfere with everyday life.

Многи међу нама ће доживети некакву трауму током свог живота.

This phenomenon, called post-traumatic stress disorder,

Некада се извучемо без дуготрајних последица.

or PTSD,

Међутим, код милиона људи, ова искуства истрајавају,

isn’t a personal failing;

rather, it’s a treatable malfunction of certain biological mechanisms

стварајући симптоме као што су флешбекови, ноћне море

и негативне мисли које ометају свакодневни живот.

that allow us to cope with dangerous experiences.

Ова појава под именом посттрауматски стресни поремећај

To understand PTSD,

we first need to understand how the brain processes a wide range of ordeals,

или ПТСП

није лични неуспех;

уместо тога, то је излечив поремећај извесних биолошких механизама

including the death of a loved one,

domestic violence,

који нам омогућавају да се носимо са опасним искуствима.

injury or illness,

abuse,

rape,

war,

Да бисмо разумели ПТСП,

car accidents,

прво треба да разумемо начин на који мозак обрађује широк дијапазон несрећа,

and natural disasters.

These events can bring on feelings of danger and helplessness,

укључујући и смрт драге особе,

which activate the brain’s alarm system,

породично насиље,

known as the “fight-flight-freeze” response.

повреду или болест,

злостављање,

When this alarm sounds,

силовање,

рат,

the hypothalamic, pituitary, and adrenal systems,

саобраћајне несреће

и природне непогоде.

Ови догађаји могу покренути осећања опасности и беспомоћности,

known as the HPA axis,

work together to send signals to the autonomic nervous system.

који покрећу систем узбуне у мозгу

који је познат као реакција „бори се-бежи-не мрдај“.

That’s the network that communicates with adrenal glands and internal organs

Када се овај аларм огласи,

to help regulate functions like heart rate,

системи хипоталамуса, хипофизе и надбубрежне жлезде,

digestion, and respiration.

познати и под именом ХПА осовина,

These signals start a chemical cascade

заједно раде на слању сигнала парасимпатичком нервном систему.

that floods the body with several different stress hormones,

То је систем који комуницира

causing physiological changes that prepare the body to defend itself.

са надбубрежним жлездама и унутрашњим органима

и пружa помоћ при регулисању функција

Our heart rate speeds up,

попут срчаног ритма, пробаве и дисања.

breathing quickens,

and muscles tense.

Ови сигнали покрећу хемијски ток

Even after a crisis is over,

који преплављује тело са неколико различитих хормона стреса,

escalated levels of stress hormones may last for days,

што узрокује физиолошке промене које припремају тело за одбрану.

contributing to jittery feelings,

nightmares,

and other symptoms.

Наши откуцаји срца су учесталији,

For most people, these experiences disappear within a few days to two weeks

дисање се убрзава

а мишићи затежу.

Чак и након што криза прође,

as their hormone levels stabilize.

повећани нивои хормона стреса могу потрајати данима,

But a small percentage of those who experience trauma

доприносећи јављању нервозе,

have persistent problems

ноћних мора

—sometimes vanishing temporarily only to resurface months later.

и других симптома.

Код већине људи, ови симптоми нестају током неколико дана до две недеље

We don’t completely understand what’s happening in the brain,

уз стабилизацију нивоа хормона.

but one theory is that the stress hormone cortisol

Али, мали проценат оних људи који доживе трауму

may be continuously activating the “fight-flight-freeze” response

има проблеме који трају,

а који некада привремено нестану, а онда се опет појаве неколико месеци касније.

while reducing overall brain functioning, leading to a number of negative symptoms.

Не разумемо у потпуности шта се дешава у мозгу,

These symptoms often fall into four categories:

али једна од теорија је да хормон стреса, кортизол,

intrusive thoughts, like dreams and flashbacks,

непрекидно активира реакцију „бори се-бежи-не мрдај“

avoiding reminders of the trauma,

negative thoughts and feelings, like fear, anger, and guilt,

и истовремено смањује уопштено функционисање мозга,

што води ка извесном броју негативних симптома.

and “reactive” symptoms like irritability and difficulty sleeping.

Ови симптоми се често сврставају у четири категорије:

наметљиве мисли, као што су снови и флешбекови,

Not everyone has all these symptoms,

or experiences them to the same extent and intensity.

избегавање подсетника на трауму,

негативне мисли и осећања, као што су страх, бес, кривица,

When problems last more than a month, PTSD is often diagnosed.

и „реактивни“ симптоми, као што су иритираност и проблеми са спавањем.

Genetics,

on-going overwhelming stress,

and many risk factors like preexisting mental illnesses

Немају сви све ове симптоме

и не доживљавају их у једнаком обиму и интензитету.

or lack of emotional support,

likely play a role in determining who will experience PTSD.

Када проблеми трају више од месец дана, често се дијагностикује ПТСП.

But the underlying cause is still a medical mystery.

Генетика,

константни претерани стрес

и многи фактори ризика, као што су већ постојеће менталне болести

A major challenge of coping with PTSD is sensitivity to triggers,

или недостатак емоционалне подршке,

вероватно ће одиграти улогу у томе ко ће доживети ПТСП.

physical and emotional stimuli

that the brain associates with the original trauma.

Међутим, основни узрок и даље представља медицинску мистерију.

These can be everyday sensations that aren’t inherently dangerous

Главни проблем при ношењу са ПТСП-ом је осетљивост на окидаче,

but prompt powerful physical and emotional reactions.

For example, the smell of a campfire

физичке и емоционалне покретаче

could evoke the memory of being trapped in a burning house.

које мозак повезује са изворном траумом.

Ово могу бити свакодневни осећаји који нису у бити опасни,

For someone with PTSD,

that memory activates the same neurochemical cascade

али покрећу снажне физичке и емоционалне реакције.

as the original event.

That then stirs up the same feelings of panic and helplessness

На пример, мирис логорске ватре

може да дозове сећање на заробљеност у кући која гори.

as if they’re experiencing the trauma all over again.

За некога ко пати од ПТСП-а,

Trying to avoid these triggers, which are sometimes unpredictable,

то сећање покреће исту неурохемијску реакцију

као и изворни догађај.

can lead to isolation.

То затим буди иста осећања панике и беспомоћности

That can leave people feeling invalidated,

ignored,

or misunderstood,

као да доживљавају трауму изнова.

like a pause button has been pushed on their lives

while the rest of the world continues around them.

Покушаји да се избегну ови окидачи, који се некада не могу предвидети,

But, there are options.

могу водити ка изолацији.

If you think you might be suffering from PTSD,

То може одвести ка томе да се људи осећају неважно,

the first step is an evaluation with a mental health professional

као да их игноришу или не разумеју,

who can direct you towards the many resources available.

као да им је замрзнут живот

док остатак света око њих наставља даље.

Psychotherapy can be very effective for PTSD,

Али, постоје опције.

helping patients better understand their triggers.

Ако мислите да болујете од ПТСП-ја,

And certain medications can make symptoms more manageable,

први корак је процена доктора за ментално здравље

as can self- care practices, like mindfulness and regular exercise.

који вам може препоручити многе доступне ресурсе.

Психотерапија може бити веома ефикасна када се ради о ПТСП-ју

What if you notice signs of PTSD in a friend or family member?

да помогне пацијентима да боље разумеју сопствене окидаче.

Social support, acceptance, and empathy are key to helping and recovery.

А одређени лекови могу учинити симптоме подношљивијим,

Let them know you believe their account of what they’re experiencing,

као и вежбе самопомоћи, као што су свест о уму и редовно вежбање.

and that you don’t blame them for their reactions.

Шта ако приметите знаке појаве ПТСП-ја код пријатеља или члана породице?

If they’re open to it,

encourage them to seek evaluation and treatment.

Друштвена подршка, прихватање и емпатија

PTSD has been called “the hidden wound”

су кључни при пружању помоћи и опоравку.

because it comes without outward physical signs.

Реците им да верујете у њихов опис онога што им се дешава

But even if it’s an invisible disorder, it doesn’t have to be a silent one.

и да их не кривите за реакције.

Ако су отворени за то,

охрабрите их да потраже процену и лечење.

ПТСП се назива „скривена рана“

јер се јавља без спољашњих физичких знакова.

Али, иако је невидљива болест, не мора се од ње патити у тишини.