Why bats don't get sick - Arinjay Banerjee

Prevodilac: Luka Stojanović Lektor: Milenka Okuka

If this bat were a human, she'd be in deep trouble.

Да је овај шишмиш човек, био би у великој невољи.

She’s infected with several deadly viruses,

Инфициран је са неколико смртоносних вируса,

including ones that cause rabies, SARS, and Ebola.

попут вируса беснила, САРС-а и еболе.

But while her diagnosis would be lethal for other mammals,

Иако би ове дијагнозе за друге сисаре биле погубне,

this winged wonder is totally unfazed.

ово крилато чудо се не обазире.

In fact, she may even spend the next 30 years living

Штавише, може провести наредних 30 година

as if this were totally normal– because for bats, it is.

као да је то сасвим нормално - јер за шишмише и јесте.

So what’s protecting her from these dangerous infections?

Шта га уопште штити од ових опасних инфекција?

To answer this question, we first need to understand

Да бисмо нашли одговор, треба прво да разумемо

the relationship between viruses and their hosts.

однос између вируса и домаћина.

Every virus has evolved to infect specific species within a class of creatures.

Сваки вирус еволуира тако да напада одређене врсте унутар исте класе бића.

This is why humans are unlikely to be infected by plant viruses,

Зато биљни вируси не нападају људе,

and why bees don’t catch the flu.

и зато пчеле немају прехладу.

However, viruses do sometimes jump across closely related species

Међутим, вируси понекад прелазе са једне на другу сродну врсту.

And because the new host has no established immune defenses,

Пошто нови домаћин нема спремне имуне одбране,

the unknown virus presents a potentially lethal challenge.

непознати вирус може потенцијално довести до смртног исхода.

This is actually bad news for the virus as well.

То су заправо лоше вести и за вирусе.

Their ideal host provides a steady stream of resources

Њихов идеални домаћин константно пружа хранљиве материје

and comes into contact with new parties to infect—

и остварује контакт са новим жртвама—

two criteria that are best met by living hosts.

два критеријума које живи домаћини најбоље испуњавају.

All this to say that successful viruses

То значи да успешни вируси

don’t typically evolve adaptations that kill their hosts—

обично не развијају адаптације којима убијају домаћина—

including the viruses that have infected our flying friend.

то укључује вирусе у нашем летећем пријатељу.

The deadly effects of these viruses aren’t caused by the pathogens directly,

Смртоносне ефекте ових вируса не изазивају сами патогени,

but rather, by their host’s uncontrolled immune response.

већ неконтролисана имуна реакција домаћина.

Infections like Ebola or certain types of flu have evolved

Инфекције попут еболе и неких врста прехладе су еволуирале

to strain the immune system of their mammalian host

да оптерете имуне системе сисара које инфицирају

by sending it into overdrive.

тако што их натерају на прекомерни рад.

The body sends hordes of white blood cells,

Тело шаље армију белих крвних зрнаца,

antibodies and inflammatory molecules to kill the foreign invader.

антитела и инфламаторних молекула да униште страно тело.

But if the infection has progressed to high enough levels,

Али ако је инфекција знатно узнапредовала,

an assault by the immune system can lead to serious tissue damage.

напад имуног система може проузроковати озбиљна оштећења ткива.

In particularly virulent cases, this damage can be lethal.

Код одређених вирусних инфекција та штета може бити погубна.

And even when it’s not,

А и кад није,

the site is left vulnerable to secondary infection.

то место може бити изложено секундарним инфекцијама.

But unlike other mammals,

Али за разлику од других сисара,

bats have been in an evolutionary arms race with these viruses for millennia,

слепи мишеви током еволуције дуге милионима година воде рат са вирусима.

and they’ve adapted to limit this kind of self-damage.

и адаптирали су се да ограниче штету коју тело наноси себи.

Their immune system has a very low inflammatory response;

Њихов имуни систем има јако слаб упални процес;

an adaptation likely developed alongside the other trait

адаптација која се вероватно развила упоредо са другом одликом

that sets them apart from other mammals: self-powered flight.

која их издваја од других сисара: самосталним летом.

This energy-intensive process can raise a bat’s body temperature to over 40ºC.

Овај процес захтева пуно енергије и може подићи телесну температуру до преко 40ºC.

Such a high metabolic rate comes at a cost;

Тако брз метаболизам има своју цену;

flight produces waste molecules called Reactive Oxygen Species

летењем се стварају отпадни молекули по имену слободни радикали кисеоника

that damage and break off fragments of DNA.

који оштећују и фрагментирају ДНК.

In other mammals, this loose DNA

Код других сисара, ову распарчану ДНК

would be attacked by the immune system as a foreign invader.

имуни систем би напао као да је страно тело.

But if bats produce these molecules as often as researchers believe,

Али уколико шишмиши стварају ове молекуле онолико често колико научници верују,

they may have evolved a dampened immune response

могуће је да су развили ослабљену имунолошку реакцију

to their own damaged DNA.

на властиту оштећену ДНК.

In fact, certain genes associated with sensing broken DNA

Штавише, одређени гени који делују на препознавање оштећене ДНК

and deploying inflammatory molecules are absent from the bat genome.

и отпуштање инфламаторних молекула не налазе се у геному шишмиша.

The result is a controlled low-level inflammatory response

Резултат тога је слаба и контролисана инфламаторна реакција.

that allows bats to coexist with the viruses in their systems.

која омогућава шишмишима да опстају док су им вируси у организму.

Even more impressive,

Далеко је импресивније

bats are able to host these viruses for decades

то што шишмиши могу бити домаћини ових вируса деценијама

without any negative health consequences.

без икаквих негативних последица по здравље.

According to a 2013 study, bats have evolved efficient repair genes

Према студији из 2013, шишмиши су током еволуције стекли ефикасне гене за поправку

to counteract the frequent DNA damage they sustain.

као контрамеру учесталим оштећењима ДНК.

These repair genes may also contribute to their long lives.

Ти гени за поправку су можда и допринели њиховом дугом животном веку.

Animal chromosomes end with a DNA sequence called a telomere.

Хромозоми код животиња завршавају се секвенцама ДНК по имену теломере.

These sequences shorten over time in a process

Те секвенце се временом скраћују

that many believe contributes to cell aging.

што, по мишљењу многих, доприноси старењу.

But bat telomeres shorten much more slowly than their mammalian cousins—

Али теломере шишмиша скраћују се далеко спорије него код других сисара—

granting them lifespans as long as 41 years.

обезбеђујући им животни век од чак 41 годину.

Of course, bats aren’t totally invincible to disease,

Наравно, шишмиши нису скроз имуни на болести,

whether caused by bacteria, unfamiliar viruses, or even fungi.

било да их изазивају бактерије, непознати вируси или гљивице.

Bat populations have been ravaged by a fungal infection

Популацију шишмиша покосила је гљивична инфекција

called white-nose syndrome,

позната као синдром белог носа,

which can fatally disrupt hibernation and deteriorate wing tissue.

који може да им поремети хибернацију и оштети ткиво крила.

These conditions prevent bats from performing critical roles

Ова стања не дозвољавају шишмишима да обављају своје кључне улоге

in their ecosystems, like helping with pollination and seed dispersal,

у екосистему, као што су опрашивање и расејавање,

and consuming pests and insects.

и храњење штеточинама и инсектима.

To protect these animals from harm, and ourselves from infection,

Да би заштитили ове животиње и себе од инфекције,

humans need to stop encroaching on bat habitats and ecosystems.

људи би требало да престану да упадају у станишта и екосистеме шишмиша.

Hopefully, preserving these populations

Срећом, очување ових популација

will allow scientists to better understand bats’ unique antiviral defense systems.

омогућиће научницима да боље разумеју јединствене системе одбране против вируса.

And maybe one day, this research will help our own viral immunity take flight.

И можда ће једног дана ово истраживање дати крила нашој борби против вируса.