What percentage of your brain do you use? - Richard E. Cytowic

Prevodilac: Vesna Savić Lektor: Марија Савић

An enduring myth says we use only 10% of our brain,

Један дугорочни мит каже

да користимо само 10% мозга.

the other 90% standing idly by for spare capacity.

Осталих 90% стоји по страни као вишак.

Hucksters promised to unlock that hidden potential

Бројни преваранти су обећавали да ће открити тај скривени потенцијал

with methods "based on neuroscience,"

користећи методе „засноване на неуронауци“,

but all they really unlock is your wallet.

али су открили само ваш новчаник.

Two-thirds of the public and nearly half of science teachers

Две трећине јавног мнења

и скоро половина наставника природних наука

mistakenly believe the 10% myth.

погрешно верује у тај мит од 10%.

In the 1890s, William James,

1890-их, Вилијам Џејмс,

the father of American psychology, said,

отац америчке психологије,

"Most of us do not meet our mental potential."

рекао је: „Већина нас не искоришћава

ментални потенцијал наших мозгова.“

James meant this as a challenge,

Џејмс је то мислио као изазов,

not an indictment of scant brain usage.

а не оптужбу за слабо коришћење мозга.

But the misunderstanding stuck.

Неспоразум је остао.

Научници дуго нису могли

Also, scientists couldn't figure out for a long time

да схвате која је сврха

the purpose of our massive frontal lobes

масивних фронталних режњева

or broad areas of the parietal lobe.

или широких подручја паријеталног режња.

Damage didn't cause motor or sensory deficits,

Оштећења нису узроковала моторне или сензорне мане,

so authorities concluded they didn't do anything.

тако да су научници сматрали да ничему не служе.

For decades, these parts were called silent areas,

Деценијама су ти делови

звани тихим просторима,

their function elusive.

без познате функције.

We've since learned that they underscore

У међувремену је откривено да имају

executive and integrative ability,

способност извршавања и интеграције,

without which, we would hardly be human.

без којих не бисмо били људи.

They are crucial to abstract reasoning,

Оне су кључне за апстрактно резоновање,

planning, weighing decisions

планирање,

доношење одлука

and flexibly adapting to circumstances.

и флексибилност у прилагођавању околностима.

The idea that 9/10 of your brain sits idly by in your skull

Идеја да 9/10 мозга

у лобањи пасивно стоји по страни

looks silly when we calculate how the brain uses energy.

делује блесаво када се израчуна како мозак искоришћава енергију.

Мозак глодара и паса троши

Rodent and canine brains

consume 5% of total body energy.

5% укупне телесне енергије.

Monkey brains use 10%.

Мозак мајмуна 10%.

An adult human brain,

Мозак одраслог човека,

which accounts for only 2% of the body's mass,

који заузима само 2% телесне масе,

consumes 20% of daily glucose burned.

троши 20% дневног уноса глукозе.

In children, that figure is 50%,

Код деце, та цифра износи 50%,

and in infants, 60%.

а код одојчади 60%.

This is far more than expected for their relative brain sizes,

То је много више од онога што се очекује

од њихове релативне величине мозга,

which scale in proportion to body size.

која се мења у односу на величину тела.

Human ones weigh 1.5 kilograms,

Људски мозак је тежак 1,5 кг,

elephant brains 5 kg,

мозак слона је 5 кг,

and whale brains 9 kg,

а мозак кита 9 кг,

yet on a per weight basis,

али ако се гледа однос по тежини,

humans pack in more neurons than any other species.

у људском мозгу је згуснуто више неурона

него код било које друге врсте.

This dense packing is what makes us so smart.

Управо смо због тог густог распореда толико паметни.

There is a trade-off between body size

Постоји компромис између величине тела

and the number of neurons a primate,

и броја неурона који примати,

including us, can sustain.

као и ми, можемо да одржимо.

A 25 kg ape has to eat 8 hours a day

Мајмун од 25 кг мора да једе 8 сати дневно

to uphold a brain with 53 billion neurons.

да би нахранио мозак од 53 милијарде неурона.

The invention of cooking,

Кување хране, које се десило први пут пре милион и по година,

one and half million years ago,

gave us a huge advantage.

дало нам је огромну предност.

Cooked food is rendered soft and predigested

Кувана храна је већ омекшана

outside of the body.

и полусварена ван тела,

Our guts more easily absorb its energy.

тако да желудац лакше апсорбује енергију.

Cooking frees up time and provides more energy

Кување нам додатно штеди време

и обезбеђује више енергије

than if we ate food stuffs raw

него кад бисмо јели сирову храну

and so we can sustain brains

тако да можемо да приуштимо мозгове

with 86 billion densely packed neurons.

од 86 милијарди густо распоређених неурона.

То је 40% више него код мајмуна.

40% more than the ape.

Here's how it works.

А ево и како то функционише:

Half the calories a brain burns

половина калорија које мозак сагори

go towards simply keeping the structure intact

иде на одржавање структуре нетакнутом,

by pumping sodium and potassium ions

пумпањем јода и калијума кроз

across membranes to maintain an electrical charge.

мембране ради одржавања наелектрисања.

To do this, the brain has to be an energy hog.

Како би то постигао, мозак мора бити препун енергије.

It consumes an astounding

Он троши запањујућих 3,4 х 10^21 молекула аденозин-трифосфата по минути.

3.4 x 10^21 ATP molecules per minute,

ATP being the coal of the body's furnace.

Аденозин-трифосфат је главни телесни снабдевач енергијом.

The high cost of maintaining resting potentials

Високи трошкови одржавања резервног потенцијала

in all 86 billion neurons

у свих 86 милијарди неурона

means that little energy is left

подразумевају да остане мало енергије

to propel signals down axons and across synapses,

за преношење сигнала дуж аксона и преко синапси,

the nerve discharges that actually get things done.

делова нерва који заправо нешто раде.

Even if only a tiny percentage of neurons

Чак и ако мали проценат неурона

fired in a given region at any one time,

ради у одређеном делу мозга у било које време,

the energy burden of generating spikes over the entire brain

енергетски терет због кога

читав мозак варничи,

would be unsustainable.

био би неодржив.

Ту наступа енергетска ефикасност.

Here's where energy efficiency comes in.

Letting just a small proportion of cells signal at any one time,

То што само мали део ћелија

ради у било које време,

known as sparse coding,

што се зове оскудно кодирање,

uses the least energy,

користи врло мало енергије

but carries the most information.

али носи и највише информација.

Because the small number of signals

Због тога мали број сигнала

have thousands of possible paths by which to distribute themselves.

може прећи на хиљаде могућих путева

преко којих ће се распоредити.

A drawback of sparse coding within a huge number of neurons

Мана оскудног кодирања

у великом броју неурона

is its cost.

јесте његова цена.

Worse, if a big proportion of cells never fire,

Још горе, ако се велики део ћелија никад не употреби

then they are superfluous

онда су оне излишне

and evolution should have jettisoned them long ago.

и требало је да током еволуције давно нестану.

The solution is to find the optimum proportion of cells

Решење је проналажење

одговарајућег броја ћелија које

that the brain can have active at once.

ће бити одмах активне.

For maximum efficiency,

За максималну ефикасност,

between 1% and 16% of cells should be active at any given moment.

од 1 до 16% ћелија требало би да

у било ком тренутку буду активне.

This is the energy limit we have to live with

То је крајња граница енергије

с којом можемо да живимо

in order to be conscious at all.

како бисмо уопште били свесни.

The need to conserve resources

Потреба за очувањем извора

is the reason most of the brain's operations

је разлог зашто већина операција које мозак обавља

must happen outside of consciousness.

морају бити несвесне.

It's why multitasking is a fool's errand.

Зато је истовремено обављање неколико радњи немогуће.

We simply lack the energy to do two things at once,

Просто немамо довољно енергије да обављамо две радње истовремено,

let alone three or five.

а поготово три или пет.

When we try, we do each task less well

Када то покушамо, сваки посао радимо лошије

than if we had given it our full attention.

него када им посветимо пуну пажњу.

The numbers are against us.

Бројке раде против нас.

Мозак је свакако паметан и моћан.

Your brain is already smart and powerful.

So powerful that it needs a lot of power to stay powerful.

Толико моћан да му треба пуно снаге

како би остао такав.

And so smart

И толико паметан

that it has built in an energy-efficiency plan.

да је осмислио план енергетске ефикасности.

So don't let a fraudulent myth make you guilty

Немојте дозволити да се због неког мита

осећате кривим због

about your supposedly lazy brain.

наводне лењости мозга.

Guilt would be a waste of energy.

Кривица је беспотребно трошење енергије.

After all this,

После свега изреченог, зар не схватате да је глупо

don't you realize it's dumb to waste mental energy?

трошити менталну енергију?

You have billions of power-hungry neurons to maintain.

Треба одржати милијарде

неурона гладних енергије.

So hop to it!

Нахраните их!