George Papandreou: Imagine a European democracy without borders

Translator: Joseph Geni Reviewer: Morton Bast

Prevodilac: Tatjana Jevdjic Lektor: Ivana Korom

This will not be a speech

Ово неће бити говор

like any one I have ever given.

као било који, који сам икада одржао.

I will talk to you today about

Данaс ћу говорити

the failure of leadership in global politics

о неуспеху лидерства у глобалној политици

and in our globalizing economy.

и у глобализацији светске привреде.

And I won't provide some feel-good, ready-made solutions.

И нећу дати нека умирујућа, готова решења.

But I will in the end urge you

Али, на крају ћу вас замолити

to rethink, actually take risks, and get involved

да поново размислимо, заправо ризикујемо и да се укључимо

in what I see as a global evolution

у оно што видим као глобалну еволуцију

of democracy.

демократије.

Failure of leadership.

Неуспех лидерства.

What is the failure of leadership today?

Шта је неуспех лидерства данас?

And why is our democracy not working?

И зашто наша демократија не функционише?

Well, I believe that the failure of leadership is the fact

Верујем да је неуспех лидерства у чињеници

that we have taken you out of the process.

да смо вас избацили из процеса.

So let me, from my personal experiences,

Допустите ми да вам дам увид,

give you an insight, so that you can step back

на основу својих личних искустава, тако да можете да се удаљите

and maybe understand why it is so difficult to cope

и можда схватите зашто је тако тешко носити се

with the challenges of today and why politics

са изазовима данашњице и зашто се политика

is going down a blind alley.

креће слепим путем.

Let's start from the beginning.

Почнимо од почетка.

Let's start from democracy.

Почнимо од демократије.

Well, if you go back to the Ancient Greeks,

Ако се вратите на старе Грке,

it was a revelation, a discovery,

тада је било откриће

that we had the potential, together,

да смо сви заједно имали потенцијал

to be masters of our own fate,

да будемо господари своје судбине,

to be able to examine, to learn, to imagine,

да можемо да испитамо, учимо, замислимо

and then to design a better life.

и да онда креирамо бољи живот.

And democracy was the political innovation

А демократија је политички изум

which protected this freedom,

који штити слободу

because we were liberated from fear

јер смо се ослободили страха,

so that our minds in fact,

па су у ствари наши умови,

whether they be despots or dogmas,

без обзира да ли су деспотски или затуцани,

could be the protagonists.

могли да буду протагонисти.

Democracy was the political innovation that allowed us

Демократија је политички изум који нам је омогућио

to limit the power, whether it was of tyrants

да ограничимо власт тирана

or of high priests,

или високих свештеника,

their natural tendency to maximize power and wealth.

њихову природну тенденција да максимално увећају моћ и богатство.

Well, I first began to understand this

Почео сам да схватам ово

when I was 14 years old.

када сам имао 14 година.

I used to, to try to avoid homework,

Некада бих се, у покушају да избегнем домаћи задатак,

sneak down to the living room and listen to my parents

ушуњао доле у дневну собу и слушао своје родитеље

and their friends debate heatedly.

и њихове пријатеље како жестоко дебатују.

You see, then Greece was

Видите, тада је Грчка

under control of a very powerful establishment

била под контролом веома моћне власти

which was strangling the country,

која је давила земљу,

and my father was heading a promising movement

а мој отац је водио обећавајући покрет

to reimagine Greece, to imagine a Greece

за Грчку замишљену тако да је у њој

where freedom reigned and where, maybe,

владала слобода и где су, можда,

the people, the citizens, could actually rule their own country.

људи, грађани, заправо могли да воде своју земљу.

I used to join him in many of the campaigns,

Придруживао сам се оцу у многим кампањама

and you can see me here next to him.

и можете да ме видите овде поред њега.

I'm the younger one there, to the side.

Ја сам овај млађи, са стране.

You may not recognize me because

Не можете ме препознати

I used to part my hair differently there.

јер тада ми је био другачији раздељак.

(Laughter)

(Смех)

So in 1967, elections were coming,

Дакле, 1967. избори су се приближавали,

things were going well in the campaign,

кампања је добро напредовала,

the house was electric.

кућа је била наелектрисана.

We really could sense that there was going to be

Заиста се осећало да ће се десити

a major progressive change in Greece.

радикална промена у Грчкој.

Then one night, military trucks drive up to our house.

Онда, једне ноћи, до наше куће су дошли војни камиони.

Soldiers storm the door.

Војници су провалили врата.

They find me up on the top terrace.

Нашли су ме на горњој тераси.

A sergeant comes up to me with a machine gun,

Наредник ми је пришао са митраљезом,

puts it to my head, and says,

прислонио ми га на главу и рекао:

"Tell me where your father is or I will kill you."

"Реци ми где ти је отац или ћу те убити."

My father, hiding nearby, reveals himself,

Мој отац се крио у близини, открио се

and was summarily taken to prison.

и по кратком поступку је одведен у затвор.

Well, we survived, but democracy did not.

Преживели смо, али демократија није.

Seven brutal years of dictatorship

Седам година бруталне диктатуре

which we spent in exile.

коју смо провели у изгнанству.

Now, today, our democracies are again

Данас, наше демократије се поново

facing a moment of truth.

суочавају са тренутком истине.

Let me tell you a story.

Дозволите ми да вам испричам причу.

Sunday evening,

Недеља вече,

Brussels, April 2010.

Брисел, април 2010.

I'm sitting with my counterparts in the European Union.

седим са својим колегама у Европској унији.

I had just been elected prime minister,

Управо сам био изабран за премијера

but I had the unhappy privilege of revealing a truth

и имао сам несрећну привилегију да објавим истину

that our deficit was not 6 percent,

да наш дефицит није 6%,

as had been officially reported only a few days earlier

како је званично пријавила претходна влада

before the elections by the previous government,

неколико дана раније, пред изборе,

but actually 15.6 percent.

већ у ствари 15,6%.

But the deficit was only the symptom

Али, дефицит је само симптом

of much deeper problems that Greece was facing,

много дубљих проблема са којима се суочавала Грчка,

and I had been elected on a mandate, a mission, actually,

а ја сам био изабран да заправо

to tackle these problems,

решавам те проблеме,

whether it was lack of transparency

било да је то недостатак транспарентности

and accountability in governance,

и одговорности власти

or whether it was a clientelistic state

или је држава у положају клијента

offering favors to the powerful -- tax avoidance

који нуди погодности моћнима - да избегну порез

abetted and aided by a global tax evasion system,

тако да подржава и помаже глобални систем утаје пореза,

politics and media captured by special interests.

а политика и медији у служби посебних интереса.

But despite our electoral mandate,

Али, и поред мандата који смо добили изборима,

the markets mistrusted us.

тржишта нам нису веровала.

Our borrowing costs were skyrocketing,

Наши трошкови позајмљивања су достизали небеса

and we were facing possible default.

и суочавали смо се са неизмирењем обавеза.

So I went to Brussels on a mission

Тако да сам отишао у Брисел са задатком

to make the case for a united European response,

да апелујем на уједињени одговор ЕУ

one that would calm the markets and give us the time

који би примирио тржиште и дао нам време

to make the necessary reforms.

да извршимо неопходне реформе.

But time we didn't get.

Али нисмо добили време.

Picture yourselves around the table in Brussels.

Замислите себе за столом у Бриселу.

Negotiations are difficult, the tensions are high,

Преговори су тешки, тензије високе,

progress is slow, and then, 10 minutes to 2,

напредак је спор, а онда, 10 минута до 2,

a prime minister shouts out,

један премијер повиче:

"We have to finish in 10 minutes."

"Морамо да завршимо за 10 минута."

I said, "Why? These are important decisions.

Питао сам: "Зашто? Ово су важне одлуке.

Let's deliberate a little bit longer."

Хајде да размислимо још мало."

Another prime minister comes in and says,

Други премијер дође и каже:

"No, we have to have an agreement now,

"Не, сада морамо да имамо договор

because in 10 minutes,

јер се за 10 минута

the markets are opening up in Japan,

отварају тржишта у Јапану

and there will be havoc in the global economy."

и настаће хаос у глобалној економији."

We quickly came to a decision in those 10 minutes.

Брзо смо донели одлуку за тих 10 минута.

This time it was not the military,

Овај пут није била војска,

but the markets, that put a gun to our collective heads.

већ тржиште то које нам је прислонило пиштољ уз главе.

What followed were the most difficult decisions in my life,

Оно што је уследило су биле најтеже одлуке у мом животу,

painful to me, painful to my countrymen,

болне за мене и моје земљаке,

imposing cuts, austerity,

наметање штедње,

often on those not to blame for the crisis.

често онима који нису криви за кризу.

With these sacrifices, Greece did avoid bankruptcy

Оваквим жртвама, Грчка је избегла банкрот

and the eurozone avoided a collapse.

и еврозона је избегла колапс.

Greece, yes, triggered the Euro crisis,

Грчка је иницирала кризу евра

and some people blame me for pulling the trigger.

и неки људи криве мене да сам повукао окидач.

But I think today that most would agree

Али мислим да би се већина сложила данас

that Greece was only a symptom

да је Грчка само симптом

of much deeper structural problems in the eurozone,

много дубљих структурних проблема еврозоне,

vulnerabilities in the wider global economic system,

рањивости ширег глобалног економског система,

vulnerabilities of our democracies.

рањивости наших демократија.

Our democracies are trapped by systems too big to fail,

Системи, превелики да пропадну, су заробили наше демократије

or, more accurately, too big to control.

или тачније, сувише су велики да се контролишу.

Our democracies are weakened in the global economy

Наши демократије су у глобалној економији ослабили

with players that can evade laws, evade taxes,

играчи који могу да заобиђу законе, избегну плаћање пореза,

evade environmental or labor standards.

избегну еколошке и стандарде рада.

Our democracies are undermined

Наше демократије угрожавају

by the growing inequality

растуће неједнакости

and the growing concentration of power and wealth,

и пораст концентрације моћи и богатства,

lobbies, corruption, the speed of the markets

лобији, корупција, брзина тржишта

or simply the fact that we sometimes fear an impending disaster,

или једноставно чињеница да се понекад плашимо предстојеће катастрофе,

have constrained our democracies,

ограничавају наше демократије

and they have constrained our capacity

и ограничавају нашу способност

to imagine and actually use the potential, your potential,

да замислимо и заиста искористимо ваш потенцијал

in finding solutions.

да пронађемо решења.

Greece, you see, was only a preview

Грчка је била само кратак поглед

of what is in store for us all.

на то шта нас чека.

I, overly optimistically, had hoped

Претерано оптимистичан, надао сам се

that this crisis was an opportunity for Greece, for Europe,

да је ова криза прилика за Грчку, за Европу,

for the world, to make radical democratic transformations

за свет, да направимо радикалне демократске трансформације

in our institutions.

наших институција.

Instead, I had a very humbling experience.

Уместо тога, имао сам веома скромно искуство.

In Brussels, when we tried desperately again and again

У Бриселу, када смо очајнички покушавали да наново

to find common solutions,

пронађемо заједничка решења,

I realized that not one, not one of us,

схватио сам да се ниједан једини од нас

had ever dealt with a similar crisis.

никада није бавио сличном кризом.

But worse, we were trapped by our collective ignorance.

Али, још горе, наше колективно незнање нас је држало у клопци.

We were led by our fears.

Водили су нас наши страхови.

And our fears led to a blind faith

А наши страхови су довели до слепе вере

in the orthodoxy of austerity.

у принципе оскудице.

Instead of reaching out to the common

Уместо да смо посегли за заједничком

or the collective wisdom in our societies,

или колективном мудрошћу наших друштава,

investing in it to find more creative solutions,

улагањем у њих да бисмо пронашли креативнија решења,

we reverted to political posturing.

вратили смо се политичком позирању.

And then we were surprised when every

А онда смо били изненађени када свака

ad hoc new measure didn't bring an end to the crisis,

ad hoc нова мера није довела до краја кризе

and of course that made it very easy

и наравно да је веома лако

to look for a whipping boy

тражити жртвеног јарца

for our collective European failure,

за наше колективне европске неуспехе,

and of course that was Greece.

а то је наравно Грчка.

Those profligate, idle, ouzo-swilling, Zorba-dancing Greeks,

Лењи расипници који пијуцкају узо и играју Зорбу,

they are the problem. Punish them!

они су проблем. Казни их!

Well, a convenient but unfounded stereotype

Згодан, али неоснован стереотип

that sometimes hurt even more than austerity itself.

који понекад боли још више од саме штедње.

But let me warn you, this is not just about Greece.

Али, дозволите ми да вас упозорим, ово није само у Грчкој.

This could be the pattern

Ово би могао да буде шаблон

that leaders follow again and again

учесталог понашања лидера,

when we deal with these complex, cross-border problems,

када се бавимо овим сложеним проблемима у свим земљама,

whether it's climate change, whether it's migration,

било да се ради о климатским променама, миграцијама

whether it's the financial system.

или финансијском систему.

That is, abandoning our collective power

Напуштајући своју колективну снагу

to imagine our potential,

да замислимо свој потенцијал,

falling victims to our fears, our stereotypes, our dogmas,

постајемо жртве својих страхова, стереотипа, догми,

taking our citizens out of the process

изузимајући наше грађане из процеса,

rather than building the process around our citizens.

уместо да градимо процес око њих.

And doing so will only test the faith

Тако поступајући, тестираћемо само поверење

of our citizens, of our peoples, even more

наших грађана, народа и још више

in the democratic process.

у демократском процесу.

It's no wonder that many political leaders,

Није ни чудо да су многи политички лидери,

and I don't exclude myself,

себе не искључујем,

have lost the trust of our people.

изгубили поверење свог народа.

When riot police have to protect parliaments,

Када полиција мора да штити парламенте,

a scene which is increasingly common around the world,

а та је сцена све чешћа широм света,

then there's something deeply wrong with our democracies.

онда нешто дубоко није у реду са нашим демократијама.

That's why I called for a referendum to have the Greek people

Зато сам позвао на референдум, да грчки народ

own and decide on the terms of the rescue package.

одлучи о условима пакета за спас.

My European counterparts, some of them, at least,

Моје европске колеге, неки од њих,

said, "You can't do this.

су рекли: "Не можеш да то урадиш.

There will be havoc in the markets again."

Биће поново хаос на тржиштима."

I said, "We need to, before we restore confidence in the markets,

Рекао сам: "Пре него што повратимо поверење у тржиште,

we need to restore confidence and trust amongst our people."

морамо да повратимо самопоуздање и поверење нашег народа."

Since leaving office, I have had time to reflect.

Откако сам напустио функцију, имао сам времена за размишљање.

We have weathered the storm, in Greece and in Europe,

Преживели смо олују у Грчкој и Европи,

but we remain challenged.

али изазов је и даље присутан.

If politics is the power to imagine and use our potential,

Ако је политика способност да се замисле и искористе своји потенцијали,

well then 60-percent youth unemployment in Greece,

онда је 60% незапослених младих у Грчкој

and in other countries, certainly is a lack of imagination

и у другим земљама, свакако недостатак маште

if not a lack of compassion.

ако не и недостатак саосећања.

So far, we've thrown economics at the problem,

До сада смо економију бацили на проблем,

actually mostly austerity,

углавном мерама штедње

and certainly we could have designed alternatives,

и свакако смо могли да направимо алтернативе,

a different strategy, a green stimulus for green jobs,

другачије стратегије, подстицај за зелене послове

or mutualized debt, Eurobonds which would

или заједничко дуговање, еврообвезнице које би дале

support countries in need from market pressures,

подршку земљама у невољи од притисака тржишта,

these would have been much more viable alternatives.

биле би то много плодоносније алтернативе.

Yet I have come to believe that the problem is not so much

Ипак, почео сам да верујем да проблем није толико

one of economics as it is one of democracy.

до економије већ до демократије.

So let's try something else.

Дакле, хајде да пробамо нешто друго.

Let's see how we can bring people back to the process.

Хајде да видимо како можемо вратити људе у процес.

Let's throw democracy at the problem.

Хајде да бацимо демократију на проблем.

Again, the Ancient Greeks, with all their shortcomings,

Опет, стари Грци су, са свим својим недостацима,

believed in the wisdom of the crowd

веровали у мудрост гомиле

at their best moments. In people we trust.

у својим најбољим тренуцима. Верујемо у народ.

Democracy could not work without the citizens

Демократија не би могла да функционише без грађана

deliberating, debating, taking on public responsibilities

који расправљају, дебатују, преузимају јавну одговорност

for public affairs.

за јавне послове.

Average citizens often were chosen for citizen juries

Бирали су се често обични грађани у грађанске одборе

to decide on critical matters of the day.

да одлучују о значајним дневним питањима.

Science, theater, research, philosophy,

Наука, позориште, истраживање, филозофија,

games of the mind and the body,

игре ума и тела

they were daily exercises.

биле су дневне вежбе.

Actually they were an education for participation,

У ствари, било је то образовање за учешће

for the potential, for growing the potential of our citizens.

и за неговање потенцијала наших грађана.

And those who shunned politics, well, they were idiots.

А они који су избегавали политику, па, они су били идиоти.

You see, in Ancient Greece, in ancient Athens,

Видите, из античке Грчке, древне Атине

that term originated there.

потиче тај израз.

"Idiot" comes from the root "idio," oneself.

"Идиот" потиче од корена "idio" - "себе, се".

A person who is self-centered, secluded, excluded,

Себична особа, у осами, искључена,

someone who doesn't participate or even examine public affairs.

неко ко не учествује или чак не преиспитује јавне послове.

And participation took place in the agora, the agora having two meanings,

И учешће се одржавало у Агори. Агора има два значења,

both a marketplace and a place where there was political deliberation.

тржиште и место где се одвијају политичка разматрања.

You see, markets and politics then were one, unified,

Видите, тржишта и политика су тада били јединствени,

accessible, transparent, because they gave power to the people.

доступни, транспарентни јер су људи имали овлашћења.

They serve the demos, democracy.

Служили су народу и демократији.

Above government, above markets

Изнад власти, изнад тржишта

was the direct rule of the people.

била је директна владавина народа.

Today we have globalized the markets

Данас смо глобализовали тржишта,

but we have not globalized our democratic institutions.

али нисмо глобализовали наше демократске институције.

So our politicians are limited to local politics,

Дакле, наши политичари су ограничени на локалну политику,

while our citizens, even though they see a great potential,

док су наши грађани жртве сила ван своје контроле,

are prey to forces beyond their control.

иако виде велики потенцијал.

So how then do we reunite the two halves of the agora?

Па како онда да се поново уједине две половине Агоре?

How do we democratize globalization?

Како демократизовати глобализацију?

And I'm not talking about the necessary reforms

Не говорим о неопходним реформама

of the United Nations or the G20.

Уједињених нација или Г20.

I'm talking about, how do we secure the space,

Говорим о томе, како обезбедити простор,

the demos, the platform of values,

народе, платформу вредности,

so that we can tap into all of your potential?

тако да можемо да укључимо све своје потенцијале?

Well, this is exactly where I think Europe fits in.

Мислим да се управо овде Европа уклапа.

Europe, despite its recent failures,

Европа, упркос својим недавним неуспесима,

is the world's most successful cross-border peace experiment.

је најуспешнији експеримент мира за многе државе.

So let's see if it can't be an experiment

Па да видимо, да ли она може да буде експеримент

in global democracy, a new kind of democracy.

глобалне демократије, нове врсте демократије.

Let's see if we can't design a European agora,

Да видимо да ли можемо створити европску Агору,

not simply for products and services,

не само за производе и услуге,

but for our citizens, where they can work together,

већ за наше грађане, где они могу да раде заједно,

deliberate, learn from each other,

расправљају, уче једни од других,

exchange between art and cultures,

размењују уметност и културу,

where they can come up with creative solutions.

где могу да проналазе креативна решења.

Let's imagine that European citizens

Замислимо да грађани Европе

actually have the power to vote directly

заправо имају моћ да директно гласају

for a European president,

за европског председника

or citizen juries chosen by lottery

или путем грађанских жирија, изабраних жребом,

which can deliberate on critical and controversial issues,

који могу да одлучују о критичним и контроверзним питањима,

a European-wide referendum where our citizens,

европски референдум где ће наши грађани,

as the lawmakers, vote on future treaties.

као законодавци, гласати за будуће споразуме.

And here's an idea:

Ево идеје:

Why not have the first truly European citizens

зашто да немамо прве заиста европске грађане

by giving our immigrants,

тако што ћемо дати нашим досељеницима,

not Greek or German or Swedish citizenship,

не грчко или немачко или шведско држављанство,

but a European citizenship?

већ европско држављанство?

And make sure we actually empower

Тако засигурно оснажујемо незапослене

the unemployed by giving them a voucher scholarship

дајући им ваучере за стипендије

where they can choose to study anywhere in Europe.

где могу да бирају да студирају било где у Европи.

Where our common identity is democracy,

Где је наш заједнички идентитет демократија,

where our education is through participation,

где се наше образовање одвија кроз учешће,

and where participation builds trust

и где учешће гради поверење и солидарност,

and solidarity rather than exclusion and xenophobia.

а не отуђење и ксенофобију.

Europe of and by the people,

Европа од народа и за народ,

a Europe, an experiment in deepening and widening

Европа, експеримент продубљивања и проширивања

democracy beyond borders.

демократије изван граница.

Now, some might accuse me of being naive,

Неко би могао да ме оптужи да сам наиван,

putting my faith in the power and the wisdom of the people.

стављам своју веру у снагу и мудрост народа.

Well, after decades in politics, I am also a pragmatist.

После деценије бављења политиком, ја сам и прагматичан.

Believe me, I have been,

Верујте ми, био сам

I am, part of today's political system,

и јесам део политичког система данашњице

and I know things must change.

и знам да се ствари морају променити.

We must revive politics as the power to imagine,

Морамо да оживимо политику као моћ да замислимо

reimagine, and redesign for a better world.

и поново креирамо бољи свет.

But I also know that this disruptive force of change

Али исто тако знам да ову реметилачку силу промене

won't be driven by the politics of today.

неће водити политика данашњице.

The revival of democratic politics

Оживљавање демократске политике

will come from you, and I mean all of you.

ће доћи од вас и мислим на све вас.

Everyone who participates in this global exchange of ideas,

Свако ко учествује у овој глобалној размени идеја,

whether it's here in this room

било овде у овој сали

or just outside this room

или ван ње

or online or locally, where everybody lives,

или онлајн или локално, тамо где сви живе,

everyone who stands up to injustice and inequality,

свако ко је против неправде и неједнакости,

everybody who stands up to those who preach

против оних који проповедају

racism rather than empathy,

расизам, а не емпатију,

dogma rather than critical thinking,

догму, а не критичко размишљање,

technocracy rather than democracy,

технократију уместо демократије,

everyone who stands up to the unchecked power,

свако ко се успротиви неконтролисаној власти,

whether it's authoritarian leaders,

ауторитарним лидерима,

plutocrats hiding their assets in tax havens,

плутократама који крију своју имовину у пореским рајевима

or powerful lobbies protecting the powerful few.

или моћним лобијима који штите моћ неколицине.

It is in their interest that all of us are idiots.

У њиховом интересу је да смо сви идиоти.

Let's not be.

Не будимо.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)

Bruno Giussani: You seem to describe a political leadership

Бруно Ђузани: Изгледа да сте описали политичко вођство

that is kind of unprepared

које је на неки начин неспремно

and a prisoner of the whims of the financial markets,

и затвореник ћуди финансијских тржишта

and that scene in Brussels that you describe, to me,

и та сцена у Бриселу коју сте описали, за мене,

as a citizen, is terrifying.

као грађанина, је застрашујућа.

Help us understand how you felt after the decision.

Помозите нам да разумемо како сте се осећали после одлуке.

It was not a good decision, clearly,

То није била добра одлука, јасно,

but how do you feel after that, not as the prime minister,

али како сте се осећали после ње, не као премијер,

but as George?

већ као Јоргос?

George Papandreou: Well, obviously there were constraints

Јоргос Папандреу: Очигледно је било ограничења

which didn't allow me or others to make

која нису дозволила мени или неком другом да донесе

the types of decisions we would have wanted,

онакве одлуке какве бисмо желели

and obviously I had hoped that we would have the time

и очигледно сам се надао да ћемо имати времена

to make the reforms which would have dealt

за реформе које би се пре бавиле

with the deficit rather than trying to cut the deficit

дефицитом него покушавањем смањења дефицита,

which was the symptom of the problem.

што је симптом проблема.

And that hurt. That hurt because that, first of all,

И то је болело. Болело, јер то, пре свега,

hurt the younger generation, and not only,

штети млађим генерацијама, а не само многима

many of them are demonstrating outside,

који напољу демонстрирају

but I think this is one of our problems.

и мислим да је то један од наших проблема.

When we face these crises, we have kept the potential,

Суочавајући се са овом кризом, задржали смо потенцијал,

the huge potential of our society out of this process,

огроман потенцијал нашег друштва ван овог процеса

and we are closing in on ourselves in politics,

и затворили смо се у политици

and I think we need to change that, to really find

и мислим да треба да то променимо, да заиста пронађемо

new participatory ways using the great capabilities

нови начине учествовања користећи велике могућности

that now exist even in technology but not only in technology,

које сада постоје у технологији, али не само то

the minds that we have, and I think we can find solutions

већ и наше умове и мислим да можемо наћи решења

which are much better, but we have to be open.

која су много боља, али морамо бити отворени.

BG: You seem to suggest that the way forward

БЂ: Ви изгледа сугеришете да је пут напред

is more Europe, and that is not to be an easy discourse

са више Европе и то неће бити лако за размишљање

right now in most European countries.

у већини европских земаља сада.

It's rather the other way -- more closed borders

Вероватнији је други начин – више затворених граница

and less cooperation and maybe even stepping out

мање сарадње и мање, а можда чак и иступање

of some of the different parts of the European construction.

из неких различитих делова европске конструкције.

How do you reconcile that?

Како то помирити?

GP: Well, I think one of the worst things that happened

ЈП: Мислим да је једна од најгорих ствари које су се десиле

during this crisis is that we started a blame game.

током ове кризе то да смо почели да се међусобно окривљујемо.

And the fundamental idea of Europe is that

А основна идеја Европе је да можемо

we can cooperate beyond borders,

да сарађујемо изван граница,

go beyond our conflicts and work together.

превазилазимо наше сукобе и да радимо заједно.

And the paradox is that, because we have this blame game,

А парадокс је у томе да, зато што имамо ову игру окривљавања,

we have less the potential to convince our citizens

имамо мање потенцијала да убедимо своје грађане

that we should work together,

да треба да радимо заједно

while now is the time when we really need

и сада је време када нам је заиста потребно

to bring our powers together.

да скупимо наше моћи.

Now, more Europe for me is not simply

Више Европе за мене није само

giving more power to Brussels.

давање више моћи Бриселу.

It is actually giving more power to the citizens of Europe,

То заправо даје више моћи грађанима Европе

that is, really making Europe a project of the people.

и то заиста представља Европу као пројекат народа.

So that, I think, would be a way to answer

Мислим да би то био начин да се одговори

some of the fears that we have in our society.

на неке од страхова које имамо у нашем друштву.

BG: George, thank you for coming to TED.

БЂ: Јоргосе, хвала што сте дошли на TED.

GP: Thank you very much.BG: Thank you.(Applause)

ЈП: Хвала пуно. БЂ: Хвала. (Аплауз)