My year of saying yes to everything | Shonda Rhimes

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

So a while ago, I tried an experiment.

Пре неког времена сам испробала један експеримент.

For one year, I would say yes to all the things that scared me.

Током годину дана ћу прихватати све ствари које ме плаше.

Anything that made me nervous, took me out of my comfort zone,

Све што ме је чинило нервозном, избацивало из зоне комфора,

I forced myself to say yes to.

присилила сам себе да прихватим.

Did I want to speak in public?

Да ли сам желела да причам у јавности?

No, but yes.

Не, али јесам.

Did I want to be on live TV?

Да ли сам желела да будем уживо на ТВ-у?

No, but yes.

Не, али јесам.

Did I want to try acting?

Да ли сам желела да покушам да глумим?

No, no, no, but yes, yes, yes.

Не, не, не, али да, да, да.

And a crazy thing happened:

Десила се луда ствар -

the very act of doing the thing that scared me

сам чин одрађивања ствари које су ме плашиле

undid the fear,

поништио је страх,

made it not scary.

учинио да нису више страшне.

My fear of public speaking, my social anxiety, poof, gone.

Мој страх од јавних говора, друштвена анксиозност - пуф, нестали су.

It's amazing, the power of one word.

Невероватно је, моћ једне речи.

"Yes" changed my life.

„Да“ ми је променило живот.

"Yes" changed me.

„Да“ ме је променило.

But there was one particular yes

Међутим, постоји једно посебно „да“

that affected my life in the most profound way,

које ми је утицало на живот у највећој мери,

in a way I never imagined,

на начин на који нисам могла да замислим,

and it started with a question from my toddler.

а започело је питањем мог детета.

I have these three amazing daughters, Harper, Beckett and Emerson,

Имам три невероватне ћерке, Харпер, Бекет и Емерсон,

and Emerson is a toddler who inexplicably refers to everyone as "honey."

а Емерсон је дете које се необјашњиво обраћа свима са „срце“,

as though she's a Southern waitress.

као да је конобарица са југа.

(Laughter)

(Смех)

"Honey, I'm gonna need some milk for my sippy cup."

„Срце, требаће ми мало млека за флашицу.“

(Laughter)

(Смех)

The Southern waitress asked me to play with her one evening

Јужњачка конобарица ме је питала да се са њом играм једно вече

when I was on my way somewhere, and I said, "Yes."

док сам полазила негде и ја сам рекла: „Да.“

And that yes was the beginning of a new way of life for my family.

То „да“ је означило почетак новог начина живота за моју породицу.

I made a vow that from now on,

Заклела сам се да ћу од сада,

сваки пут када ме једно од моје деце упита да се играм са њом,

every time one of my children asks me to play,

no matter what I'm doing or where I'm going,

без обзира на то шта радим или где идем,

I say yes, every single time.

рећи „да“ сваки пут.

Almost. I'm not perfect at it, but I try hard to practice it.

Скоро сваки. Нисам савршена у томе, али се баш трудим да то увежбам.

And it's had a magical effect on me,

То је имало магично дејство на мене,

on my children, on our family.

моју децу, нашу породицу.

But it's also had a stunning side effect,

Међутим, имало је и запањујуће споредно дејство,

and it wasn't until recently that I fully understood it,

а до скоро нисам то потпуно разумела,

that I understood that saying yes to playing with my children

када сам схватила да је прихватање да се играм са својом децом

likely saved my career.

вероватно спасило моју каријеру.

See, I have what most people would call a dream job.

Видите, имам оно што би већина људи назвала послом из снова.

I'm a writer. I imagine. I make stuff up for a living.

Ја сам писац. Замишљам. Измишљам ствари и тако зарађујем.

Dream job.

Посао из снова.

No.

Не.

I'm a titan.

Ја сам титан.

Dream job.

Посао из снова.

I create television. I executive produce television.

Стварам телевизију. Ја сам извршни продуцент на телевизији.

I make television, a great deal of television.

Стварам телевизију, велики део телевизије.

На један или други начин, ове телевизијске сезоне,

In one way or another, this TV season,

I'm responsible for bringing about 70 hours of programming to the world.

одговорна сам за доношење 70 часова програма свету.

Four television programs, 70 hours of TV --

Четири телевизијска програма, 70 часова на телевизији,

(Applause)

(Аплауз)

Three shows in production at a time, sometimes four.

некада три програма у продукцији, некада четири.

Each show creates hundreds of jobs that didn't exist before.

Сваки програм ствара стотине послова који раније нису постојали.

The budget for one episode of network television

Буџет за једну епизоду телевизијске мреже

can be anywhere from three to six million dollars.

може се кретати од три до шест милиона долара.

Let's just say five.

Рецимо пет.

A new episode made every nine days times four shows,

Нова епизода на сваких девет дана пута четири програма,

па је то сваких девет дана телевизија вредна 20 милиона долара,

so every nine days that's 20 million dollars worth of television,

четири телевизијска програма, 70 часова ТВ-а,

four television programs, 70 hours of TV,

три шоуа у продукцији у тренутку, некада четири,

three shows in production at a time, sometimes four,

16 episodes going on at all times:

16 епизода које се дају у сваком моменту,

24 епизода „Увода у анатомију“, 21 епизода „Скандала“,

24 episodes of "Grey's," 21 episodes of "Scandal,"

15 episodes of "How To Get Away With Murder,"

15 епизода „Како се извући са убиством“,

10 епизода „Улова“, то је 70 часова телевизије,

10 episodes of "The Catch," that's 70 hours of TV,

то је 350 милиона долара по сезони.

that's 350 million dollars for a season.

У Америци се моји телевизијски програми

In America, my television shows

иду један за другим четвртком увече.

are back to back to back on Thursday night.

Широм света, моји програми се приказују на 256 подручја и 67 језика

Around the world, my shows air in 256 territories in 67 languages

for an audience of 30 million people.

за публику од 30 милиона људи.

My brain is global,

Мој ум је светски,

and 45 hours of that 70 hours of TV are shows I personally created

а 45 сати од тих 70 часова на ТВ-у су програми које сам лично створила,

and not just produced, so on top of everything else,

а не само продуцирала,

те поврх свега морам да пронађем време, заиста мирно, креативно време

I need to find time, real quiet, creative time,

to gather my fans around the campfire

да окупим своје фанове око логорске ватре

and tell my stories.

и причам своје приче.

Четири програма, 70 сати телевизије,

Four television programs, 70 hours of TV,

three shows in production at a time,

три шоуа у продукцији,

sometimes four, 350 million dollars, campfires burning all over the world.

некада четири, 350 милиона долара, логорске ватре горе широм света.

You know who else is doing that?

Знате ко то још ради?

Nobody, so like I said, I'm a titan.

Нико, па као што рекох, ја сам титан.

Dream job.

Посао из снова.

(Applause)

(Аплауз)

Е, сад, не кажем ово да бих вас импресионирала.

Now, I don't tell you this to impress you.

I tell you this because I know what you think of when you hear the word "writer."

Кажем вам ово јер знам на шта мислите када чујете реч „писац“.

I tell you this so that all of you out there who work so hard,

Кажем вам ово да бисте ме сви ви који вредно радите,

whether you run a company or a country or a classroom

било да водите компанију, земљу, групу ученика,

or a store or a home,

радњу или дом,

take me seriously when I talk about working,

схватили озбиљно када причам о послу,

so you'll get that I don't peck at a computer and imagine all day,

да разумете да не куцкам по компјутеру и замишљам по цео дан,

so you'll hear me when I say

да ме чујете када кажем

that I understand that a dream job is not about dreaming.

да разумем да посао из снова не подразумева сањарење.

It's all job, all work, all reality, all blood, all sweat, no tears.

Све је то посао, рад, стварност, сва крв, зној, без суза.

I work a lot, very hard, and I love it.

Радим пуно, жестоко и обожавам то.

When I'm hard at work, when I'm deep in it,

Када пуно радим, када сам задубљена у посао,

there is no other feeling.

не постоји ниједно друго осећање.

For me, my work is at all times building a nation out of thin air.

За мене, мој посао увек изграђује нацију ни из чега.

It is manning the troops. It is painting a canvas.

То је окупљање трупа. То је осликавање платна.

It is hitting every high note. It is running a marathon.

То је погађање сваке високе ноте. То је трчање маратона.

It is being Beyoncé.

То је када сте Бијонсе

And it is all of those things at the same time.

и то су све ове ствари истовремено.

I love working.

Волим да радим.

It is creative and mechanical and exhausting and exhilarating

Рад је креативан, механички, исцрпљујућ, узбудљив,

and hilarious and disturbing and clinical and maternal

урнебесан, узнемиравајући, клинички, матерински,

and cruel and judicious,

окрутан, разуман,

and what makes it all so good is the hum.

а оно што све то чини добрим је шум.

There is some kind of shift inside me when the work gets good.

Постоји нека врста промене у мени када рад испадне добар.

A hum begins in my brain,

Шум креће у мом уму и расте, расте,

and it grows and it grows and that hum sounds like the open road,

а тај шум звучи као отворени пут

and I could drive it forever.

и на њему бих могла да се возим заувек.

And a lot of people, when I try to explain the hum,

Много људи, када покушам да објасним шум,

they assume that I'm talking about the writing,

претпоставља да причам о писању;

that my writing brings me joy.

да ми писање доноси радост.

And don't get me wrong, it does.

Немојте ме схватити погрешно; доноси ми радост.

But the hum --

Међутим, шум...

it wasn't until I started making television

док нисам почела да стварам ТВ програм,

that I started working, working and making

док нисам почела да радим, радим и стварам,

and building and creating and collaborating,

градим, креирам и сарађујем,

that I discovered this thing, this buzz, this rush, this hum.

нисам открила ову ствар, ово зујање, ово узбуђење, овај шум.

The hum is more than writing.

Шум је више од писања.

The hum is action and activity. The hum is a drug.

Шум је радња и активност. Шум је дрога.

The hum is music. The hum is light and air.

Шум је музика. Шум је светлост и ваздух.

The hum is God's whisper right in my ear.

Шум је божије шапутање право у моје уво.

And when you have a hum like that,

Када имате такав шум,

you can't help but strive for greatness.

не можете да не тежите величини.

That feeling, you can't help but strive for greatness at any cost.

Тај осећај, не можете да не тежите ка величини по сваку цену.

That's called the hum.

То се назива шумом,

Or, maybe it's called being a workaholic.

или се можда назива „бити радохоличар“.

(Laughter)

(Смех)

Maybe it's called genius.

Можда се зове „геније“.

Maybe it's called ego.

Можда се зове „его“.

Maybe it's just fear of failure.

Можда је то само страх од неуспеха.

I don't know.

Не знам.

I just know that I'm not built for failure,

Само знам да нисам створена за неуспех

and I just know that I love the hum.

и само знам да волим тај шум.

I just know that I want to tell you I'm a titan,

Само знам да желим да вам кажем да сам титан

and I know that I don't want to question it.

и знам да не желим да то доводим у питање.

But here's the thing:

Међутим, дешава се једна ствар -

the more successful I become,

што сам успешнија,

the more shows, the more episodes, the more barriers broken,

што више програма, више епизода, што је више баријера пробијено,

the more work there is to do,

више је посла који треба обавити,

the more balls in the air,

више лоптица у ваздуху,

the more eyes on me, the more history stares,

више очију уперених ка мени, више историја посматра,

the more expectations there are.

више има очекивања.

The more I work to be successful,

Што више радим на томе да будем успешна,

the more I need to work.

све је више потребно да радим.

And what did I say about work?

Шта сам рекла о раду?

I love working, right?

Волим да радим, зар не?

The nation I'm building, the marathon I'm running,

Нација коју изграђујем, маратон на којем трчим,

трупе, платно, висока нота, шум,

the troops, the canvas, the high note, the hum,

шум, шум.

the hum, the hum.

I like that hum. I love that hum.

Волим тај шум. Обожавам тај шум.

I need that hum. I am that hum.

Потребан ми је тај шум. Ја сам тај шум.

Am I nothing but that hum?

Да ли сам нешто осим тог шума?

And then the hum stopped.

Онда је шум престао.

Overworked, overused,

Преоптерећена, преангажована,

пренатрпана послом, прегорела.

overdone, burned out.

The hum stopped.

Шум је престао.

Now, my three daughters are used to the truth

Е, сад, моје три ћерке навикле су на истину

that their mother is a single working titan.

да је њихова мајка титан који сам ради.

Harper tells people,

Харпер говори људима:

"My mom won't be there, but you can text my nanny."

„Моја мама неће бити овде, али можете послати поруку мојој дадиљи.“

And Emerson says, "Honey, I'm wanting to go to ShondaLand."

Емерсон каже: „Срце, желим да одем у Шондаленд.“

They're children of a titan.

Оне су деца титана.

They're baby titans.

Оне су мали титани.

They were 12, 3, and 1 when the hum stopped.

Имале су 12, три и једну годину када је шум престао.

The hum of the engine died.

Зујање мотора је замрло.

I stopped loving work. I couldn't restart the engine.

Престала сам да волим посао. Нисам могла поново да покренем мотор.

The hum would not come back.

Шум се није враћао.

My hum was broken.

Мој шум се покварио.

I was doing the same things I always did, all the same titan work,

Радила сам исте ствари као и увек, исти титански посао -

15-hour days, working straight through the weekends,

15-часовни рад, рад током викенда, без кајања, никада предаја,

no regrets, never surrender, a titan never sleeps, a titan never quits,

титан никада не спава, титан никада не одустаје,

full hearts, clear eyes, yada, whatever.

пуног срца, јасног погледа, бла, бла, бла.

But there was no hum.

Међутим, није било шума.

Inside me was silence.

У мени је била тишина.

Four television programs, 70 hours of TV, three shows in production at a time,

Четири ТВ програма, 70 сати ТВ-а, три шоуа у продукцији у тренутку,

sometimes four.

понекада четири.

Четири ТВ програма, 70 сати ТВ-а, три шоуа у продукцији, некада 4.

Four television programs, 70 hours of TV, three shows in production at a time ...

I was the perfect titan.

Била сам савршени титан.

I was a titan you could take home to your mother.

Била сам титан којег можете одвести кући код мајке.

All the colors were the same, and I was no longer having any fun.

Све су боје биле исте и више се нисам забављала,

And it was my life.

а то је био мој живот.

It was all I did.

Било је то све што сам радила.

I was the hum, and the hum was me.

Била сам шум и он је чинио мене.

So what do you do when the thing you do,

Па шта чините када ствар коју радите,

the work you love, starts to taste like dust?

посао који волите, почне да оставља укус прашине?

Now, I know somebody's out there thinking,

Е, сад, знам да неки тамо негде мисле:

"Cry me a river, stupid writer titan lady."

„Ућути више, глупа титанска списатељице.“

(Laughter)

(Смех)

But you know, you do,

Међутим, знате, то чините

if you make, if you work, if you love what you do,

ако стварате, ако радите, ако волите оно што радите,

being a teacher, being a banker, being a mother, being a painter,

било да сте предавач, банкар, мајка, сликар, Бил Гејтс,

being Bill Gates,

if you simply love another person and that gives you the hum,

ако једноставно волите другу особу и то вам даје шум,

if you know the hum,

ако познајете шум,

if you know what the hum feels like, if you have been to the hum,

ако знате осећај везан за шум, ако сте били у шуму,

when the hum stops, who are you?

када шум престане, ко сте ви?

What are you?

Шта сте ви?

What am I?

Шта сам ја?

Am I still a titan?

Да ли сам још увек титан?

If the song of my heart ceases to play, can I survive in the silence?

Ако песма мог срца престане да свира, да ли могу да преживим у тишини?

And then my Southern waitress toddler asks me a question.

Онда ми је дечја јужњачка конобарица поставила питање.

I'm on my way out the door, I'm late, and she says,

На путу сам ка вратима, касним, а она каже:

"Momma, wanna play?"

„Мама, хоћеш да се играмо?“

And I'm just about to say no, when I realize two things.

Само што нисам одбила када схватам две ствари.

One, I'm supposed to say yes to everything,

Прву - треба све да прихватам

and two, my Southern waitress didn't call me "honey."

и другу - моја јужњачка конобарица ме није назвала „срце“.

She's not calling everyone "honey" anymore.

Никога више не зове „срце“.

When did that happen?

Када се то десило?

I'm missing it, being a titan and mourning my hum,

Пропуштам то пошто сам титан и жалим за својим шумом,

and here she is changing right before my eyes.

а ево ње, како се мења испред мене.

And so she says, "Momma, wanna play?"

Тако она каже: „Мама, хоћеш да се играмо?“

And I say, "Yes."

и ја кажем: „Да.“

There's nothing special about it.

Нема ничег посебног у томе.

We play, and we're joined by her sisters,

Играмо се и придружују нам се њене сестре

and there's a lot of laughing,

и пуно је смеха

and I give a dramatic reading from the book Everybody Poops.

и драматично им читам из књиге „Сви каке“.

Nothing out of the ordinary.

Ништа необично.

(Laughter)

(Смех)

And yet, it is extraordinary,

Ипак је изузетно

because in my pain and my panic,

јер у свом болу и паници,

in the homelessness of my humlessness,

у бескућништву свог недостатка шума,

I have nothing to do but pay attention.

не могу ништа друго до да обратим пажњу.

I focus.

Фокусирам се.

I am still.

Мирна сам.

The nation I'm building, the marathon I'm running,

Нација коју стварам, маратон на ком трчим,

the troops, the canvas, the high note does not exist.

трупе, платно, високе ноте не постоје.

All that exists are sticky fingers

Све што постоји су лепљиви прсти,

and gooey kisses and tiny voices and crayons

балави пољупци, гласићи, бојице

and that song about letting go

и песма о пуштању

of whatever it is that Frozen girl needs to let go of.

шта год да је то што Ледена девојка треба да пусти.

(Laughter)

(Смех)

It's all peace and simplicity.

Све је мир и једноставност.

The air is so rare in this place for me that I can barely breathe.

Ваздух је толико редак за мене на овом месту да једва дишем.

I can barely believe I'm breathing.

Једва да могу да поверујем да дишем.

Play is the opposite of work.

Игра је супротна од рада.

And I am happy.

Срећна сам.

Something in me loosens.

Нешто у мени попушта.

A door in my brain swings open,

Врата у мом мозгу су се широм отворила

and a rush of energy comes.

и десио се налет енергије.

And it's not instantaneous, but it happens, it does happen.

Не истог тренутка, али се дешава, заиста се дешава.

I feel it.

Осећам то.

A hum creeps back.

Шум се помаља.

Not at full volume, barely there,

Не потпуно, једва да је ту,

it's quiet, and I have to stay very still to hear it, but it is there.

тих је и морам да будем веома мирна да бих га чула, али је ту.

Not the hum, but a hum.

Не онај шум, али неки шум.

And now I feel like I know a very magical secret.

Сада се осећам као да знам неку магичну тајну.

Well, let's not get carried away.

Па, хајде да се не занесемо превише.

It's just love. That's all it is.

То је само љубав. То је све.

No magic. No secret. It's just love.

Нема магије. Нема тајне. Само је љубав у питању.

То је само нешто што смо заборавили.

It's just something we forgot.

The hum, the work hum, the hum of the titan,

Шум, радни шум, шум титана,

то је само замена.

that's just a replacement.

Ако морам да се запитам ко сам,

If I have to ask you who I am,

if I have to tell you who I am,

ако морам да вам кажем ко сам,

if I describe myself in terms of shows

ако себе описујем кроз програме,

and hours of television and how globally badass my brain is,

сате телевизије и кроз то колико је светски, врашки добар мој ум,

заборавила сам шта је прави шум.

I have forgotten what the real hum is.

The hum is not power and the hum is not work-specific.

Шум не означава моћ и није везан само за посао.

The hum is joy-specific.

Везан је искључиво за радост.

The real hum is love-specific.

Прави шум је везан само за љубав.

The hum is the electricity that comes from being excited by life.

Шум је електрицитет који проистиче из животног узбуђења.

Прави шум је самопоуздање и мир.

The real hum is confidence and peace.

The real hum ignores the stare of history,

Прави шум игнорише зурење историје,

and the balls in the air, and the expectation, and the pressure.

лоптице у ваздуху, очекивања, притисак.

The real hum is singular and original.

Прави шум је јединствен и оригиналан.

The real hum is God's whisper in my ear,

Прави шум је божији шапат у моје уво,

but maybe God was whispering the wrong words,

али је можда бог шапутао погрешне речи,

because which one of the gods was telling me I was the titan?

јер који бог ми је говорио да сам титан?

It's just love.

То је само љубав.

We could all use a little more love,

Свима би нам добродошло више љубави,

a lot more love.

много више љубави.

Any time my child asks me to play,

Сваки пут када ме моје дете пита да се играмо,

I will say yes.

прихватићу то.

I make it a firm rule for one reason,

Учинила сам то строгим правилом из једног разлога,

to give myself permission,

да бих дала себи дозволу,

to free me from all of my workaholic guilt.

да бих се ослободила радохоличарске кривице.

It's a law, so I don't have a choice,

То је закон, па немам избора,

and I don't have a choice,

а немам избора,

not if I want to feel the hum.

не ако желим да осетим шум.

I wish it were that easy,

Волела бих да је тако лако,

but I'm not good at playing.

али нисам добра у игрању.

I don't like it.

Не свиђа ми се.

I'm not interested in doing it the way I'm interested in doing work.

Не интересује ме на исти начин као посао.

The truth is incredibly humbling and humiliating to face.

Веома је поражавајуће и понижавајуће суочити се са истином.

I don't like playing.

Не волим да се играм.

I work all the time because I like working.

Радим све време јер волим да радим.

I like working more than I like being at home.

Више волим да радим него да будем код куће.

Facing that fact is incredibly difficult to handle,

Суочавање са овом чињеницом је невероватно тешко

because what kind of person likes working more than being at home?

јер каква би то особа више волела да ради него да буде код куће?

Well, me.

Па, ја.

I mean, let's be honest, I call myself a titan.

Мислим, будимо искрени, себе називам титаном.

I've got issues.

Имам проблеме.

(Laughter)

(Смех)

And one of those issues isn't that I am too relaxed.

А један од проблема није да сам превише опуштена.

(Laughter)

(Смех)

We run around the yard, up and back and up and back.

Јуримо по дворишту, напред-назад, напред-назад.

We have 30-second dance parties.

Имамо журке са плесом које трају 30 секунди.

We sing show tunes. We play with balls.

Певамо песме. Играмо се лоптицама.

I blow bubbles and they pop them.

Надувавам балоне и они их пуцају.

And I feel stiff and delirious and confused most of the time.

Углавном се осећам круто, буновно и збуњено.

Већину времена сам у искушењу да посегнем за телефоном.

I itch for my cell phone always.

But it is OK.

Ипак, добро је.

My tiny humans show me how to live and the hum of the universe fills me up.

Моји човечуљци ми показују како да живим, а шум универзума ме испуњава.

I play and I play until I begin to wonder

Играм се и играм док се не запитам

why we ever stop playing in the first place.

зашто уопште престајемо да се играмо.

You can do it too,

И ви то можете урадити,

say yes every time your child asks you to play.

прихватити сваки пут када вас дете замоли да се играте.

Are you thinking that maybe I'm an idiot in diamond shoes?

Да ли можда мислите да сам идиот у дијамантским ципелама?

You're right, but you can still do this.

У праву сте, али и даље можете урадити ово.

You have time.

Имате времена.

You know why? Because you're not Rihanna and you're not a Muppet.

Знате зашто? Због тога што нисте Ријана или Мапетовац.

Your child does not think you're that interesting.

Ваше дете не мисли да сте толико интересантни.

(Laughter)

(Смех)

You only need 15 minutes.

Треба вам само 15 минута.

My two- and four-year-old only ever want to play with me

Моје девојчице од две и четири године желе са мном да се играју

for about 15 minutes or so

само око 15 минута

before they think to themselves they want to do something else.

пре него што помисле да желе нешто друго.

It's an amazing 15 minutes, but it's 15 minutes.

То је невероватних 15 минута, али је 15 минута.

If I'm not a ladybug or a piece of candy, I'm invisible after 15 minutes.

Ако нисам бубамара или слаткиш, невидљива сам после 15 минута.

(Laughter)

(Смех)

And my 13-year-old, if I can get a 13-year-old to talk to me for 15 minutes

А моја 13-годишњакиња, ако ми успе да прича са мном 15 минута,

ја сам родитељ године.

I'm Parent of the Year.

(Laughter)

(Смех)

15 minutes is all you need.

Петнаест минута је све што вам треба.

I can totally pull off 15 minutes of uninterrupted time on my worst day.

Сигурно могу да неометано проведем 15 минута најмање и у најгорем дану.

„Неометано“ је кључна ствар.

Uninterrupted is the key.

No cell phone, no laundry, no anything.

Нема мобилног телефона, прања веша, било чега.

You have a busy life. You have to get dinner on the table.

Имате ужурбан живот. Морате да обезбедите вечеру на столу.

You have to force them to bathe. But you can do 15 minutes.

Морате их натерати да се окупају, али можете да издвојите 15 минута.

My kids are my happy place, they're my world,

Моја деца су место на ком сам срећна, они су мој свет,

but it doesn't have to be your kids,

али то не морају бити ваша деца,

the fuel that feeds your hum,

гориво за ваш шум,

the place where life feels more good than not good.

место на ком је живот више добар него лош.

It's not about playing with your kids,

Не ради се о игри са вашом децом,

it's about joy.

већ о радости.

It's about playing in general.

Ради се о игрању уопште.

Give yourself the 15 minutes.

Дајте себи 15 минута.

Find what makes you feel good.

Пронађите оно што чини да се осећате добро.

Just figure it out and play in that arena.

Само смислите како то да остварите и играјте у тој арени.

I'm not perfect at it. In fact, I fail as often as I succeed,

Нисам савршена у томе.

Заправо ми не успева колико ми и успева

seeing friends, reading books, staring into space.

да виђам пријатеље, читам књиге, загледам се у свемир.

"Wanna play?" starts to become shorthand for indulging myself

„Хоћеш да се играмо?“ постаје скраћеница да удовољим себи

in ways I'd given up on right around the time I got my first TV show,

на начине од којих сам одустала отприлике када сам добила свој први ТВ програм,

right around the time I became a titan-in-training,

отприлике када сам постала титан приправник,

right around the time I started competing with myself for ways unknown.

када сам отприлике почела да се такмичим са собом за непознато.

15 minutes? What could be wrong with giving myself my full attention

Петнаест минута?

Шта је погрешно у посвећивању пуне пажње себи на 15 минута?

for 15 minutes?

Turns out, nothing.

Испоставило се да није ништа.

The very act of not working has made it possible for the hum to return,

Сам чин да не радим омогућио је да се шум врати,

као да је мотор шума могао да се допуни само кад нисам ту.

as if the hum's engine could only refuel while I was away.

Work doesn't work without play.

Рад не функционише без игре.

It takes a little time, but after a few months,

Потребно је мало времена, али после неколико месеци,

one day the floodgates open

једног дана се бране отворе

and there's a rush, and I find myself standing in my office

и потече бујица, а ја се нађем у канцеларији

filled with an unfamiliar melody, full on groove inside me,

испуњена непознатом мелодијом, дубоко у мени и око мене,

and around me, and it sends me spinning with ideas,

а она ми шаље вртлог идеја

and the humming road is open, and I can drive it and drive it,

и пут шума је отворен и ја могу да се возим и возим по њему

and I love working again.

и поново волим да радим.

But now, I like that hum, but I don't love that hum.

Сада ми се, међутим, свиђа тај шум, али га не волим.

I don't need that hum.

Није ми потребан.

Нисам тај шум.

I am not that hum. That hum is not me,

Тај шум нисам ја, не више.

not anymore.

Ја сам балончићи, лепљиви прсти и вечере са пријатељима.

I am bubbles and sticky fingers and dinners with friends.

I am that hum.

Ја сам тај шум.

Life's hum.

Живот је шум.

Love's hum.

Љубав је шум.

Радни шум је и даље део мене, али не представља ме целу више

Work's hum is still a piece of me, it is just no longer all of me,

and I am so grateful.

и толико сам захвална.

And I don't give a crap about being a titan,

Баш ме брига да будем титан

јер никада нисам видела титана да се игра „арачкиње барачкиње“.

because I have never once seen a titan play Red Rover, Red Rover.

I said yes to less work and more play, and somehow I still run my world.

Прихватила сам мање посла и више игре и некако се мој свет још увек окреће.

My brain is still global. My campfires still burn.

Мој ум је и даље светски. Моје логорске ватре и даље горе.

The more I play, the happier I am, and the happier my kids are.

Што се више играм, све сам срећнија, као и моја деца.

The more I play, the more I feel like a good mother.

Што се више играм, више се осећам као добра мајка.

The more I play, the freer my mind becomes.

Што се више играм, мој ум постаје све слободнији.

The more I play, the better I work.

Што се више играм, боље радим.

The more I play, the more I feel the hum,

Што се више играм, више осећам шум,

the nation I'm building, the marathon I'm running,

нацију коју стварам, маратон на ком трчим,

the troops, the canvas, the high note, the hum, the hum,

трупе, платно, високе ноте, шум, шум,

the other hum, the real hum,

други шум, прави шум,

животни шум.

life's hum.

The more I feel that hum,

Што више осећам тај шум,

the more this strange, quivering, uncocooned,

све више се овај чудни, подрхтавајући, неучаурени,

awkward, brand new,

необични, потпуно нови,

alive non-titan feels like me.

живи нетитан чини као ја.

The more I feel that hum, the more I know who I am.

Што више осећам тај шум, више знам ко сам.

I'm a writer, I make stuff up, I imagine.

Писац сам, измишљам ствари, замишљам.

That part of the job, that's living the dream.

Тај део посла представља живљење сна.

That's the dream of the job.

То је сан о послу,

Because a dream job should be a little bit dreamy.

зато што би посао из снова требало да буде мало лепши.

I said yes to less work and more play.

Прихватила сам мање посла и више игре.

Titans need not apply.

Титанима ту није место.

Wanna play?

Хоћете да се играте?

Thank you.

Хвала вам.

(Аплауз)

(Applause)