Chris Downey: Design with the blind in mind

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

So, stepping down out of the bus,

И тако сам се, изашавши из аутобуса

I headed back to the corner

запутио назад ка углу,

to head west en route to a braille training session.

кренувши ка западу, на путу ка едукацији за Брајеву азбуку.

It was the winter of 2009,

Била је зима 2009. године

and I had been blind for about a year.

и био сам слеп већ око годину дана.

Things were going pretty well.

Ствари су се добро одвијале.

Safely reaching the other side,

Кад сам безбедно стигао на другу страну,

I turned to the left,

скренуо сам лево,

pushed the auto-button for the audible pedestrian signal,

притиснуо аутоматско дугме за звучни сигнал за пешаке

and waited my turn.

и сачекао свој ред.

As it went off, I took off

Када се укључио, кренуо сам

and safely got to the other side.

и безбедно стигао на другу страну.

Stepping onto the sidewalk,

Био сам путу да закорачим на тротоар

I then heard the sound of a steel chair

када сам чуо звук челичних столица

slide across the concrete sidewalk in front of me.

која клизе по плочнику испред мене.

I know there's a cafe on the corner,

Знам да постоји кафић на углу

and they have chairs out in front,

и да имају столице испред,

те сам прилагодио свој ход улево

so I just adjusted to the left

to get closer to the street.

да бих се приближио улици.

As I did, so slid the chair.

Док сам се кретао, столица је ишла упоредо.

I just figured I'd made a mistake,

Схватио сам да сам погрешио

and went back to the right,

и вратио се назад, удесно,

and so slid the chair in perfect synchronicity.

а столица је ишла за мном савршено уједначено.

Now I was getting a little anxious.

Сада сам се већ помало унервозио.

I went back to the left,

Вратио сам се уназад, улево,

and so slid the chair,

а столица је ишла за мном,

blocking my path of travel.

блокирајући ми пут да идем даље.

Now, I was officially freaking out.

Сада сам већ званично лудео.

So I yelled,

Повикао сам:

"Who the hell's out there? What's going on?"

„Ко је то, доврага, тамо? Шта се дешава?“

Just then, over my shout,

Баш тада, док сам викао,

I heard something else, a familiar rattle.

чуо сам нешто друго, познати звекет.

It sounded familiar,

Звучало је познато

and I quickly considered another possibility,

и брзо сам узео у обзир другу могућност,

and I reached out with my left hand,

посегао сам левом руком

as my fingers brushed against something fuzzy,

и моји прсти су се очешали о нешто длакаво

and I came across an ear,

и налетео сам на уво,

the ear of a dog, perhaps a golden retriever.

уво пса, можда златног ретривера.

Its leash had been tied to the chair

Његова узица је била везана за столицу,

as her master went in for coffee,

док је газда ушао унутра по кафу,

and she was just persistent in her efforts

а она је само била упорна у својим настојањима да ме поздрави,

to greet me, perhaps get a scratch behind the ear.

можда добије чешкање иза увета.

Who knows, maybe she was volunteering for service.

Ко зна, можда се јавила да ради као добровољац.

(Laughter)

(Смех)

But that little story is really about

Ова причица је заправо

о страховима и заблудама

the fears and misconceptions that come along

које иду уз идеју кретања по граду

with the idea of moving through the city

without sight,

без вида,

seemingly oblivious to the environment

док сте наизглед несвесни околине

and the people around you.

и људи око вас.

So let me step back and set the stage a little bit.

Дозволите да одем корак уназад и направим поставку.

On St. Patrick's Day of 2008,

На дан Св. Патрика 2008. године,

I reported to the hospital for surgery

пријавио сам се у болницу ради операције

to remove a brain tumor.

да ми се одстрани тумор на мозгу.

The surgery was successful.

Операција је била успешна.

Two days later, my sight started to fail.

Два дана касније, мој вид је почео да попушта.

On the third day, it was gone.

Трећег дана је нестао.

Immediately, I was struck by an incredible sense

Истог тренутка ме је обузео невероватан осећај

of fear, of confusion, of vulnerability,

страха, збуњености, рањивости,

like anybody would.

као што би и сваког.

But as I had time to stop and think,

Ипак, како сам имао времена да станем и размислим,

I actually started to realize

заправо сам почео да схватам

I had a lot to be grateful for.

да треба да сам захвалан због многих ствари.

In particular, I thought about my dad,

Посебно сам размишљао о свом оцу,

who had passed away from complications

који је преминуо због компликација

from brain surgery.

насталих због операције на мозгу.

He was 36. I was seven at the time.

Имао је 36 година. Мени је тада било седам.

So although I had every reason

Тако, иако сам имао разлога

to be fearful of what was ahead,

да се бојим онога што следи

and had no clue quite what was going to happen,

и нисам имао појма шта ће се десити,

I was alive.

био сам жив.

My son still had his dad.

Мој је син и даље имао оца.

And besides, it's not like I was the first person

Поред тога, нисам прва особа на свету

ever to lose their sight.

која је изгубила вид.

I knew there had to be all sorts of systems

Знао сам да мора да постоје различити системи,

and techniques and training to have

технике и обуке које се могу уписати

to live a full and meaningful, active life

да се живи испуњеним и сврсисходним, активним животом

without sight.

без вида.

So by the time I was discharged from the hospital

Оног тренутка када су ме отпустили из болнице,

a few days later, I left with a mission,

неколико дана касније, отишао сам са мисијом,

a mission to get out and get the best training

мисијом да изађем и добијем најбољу обуку

as quickly as I could and get on to rebuilding my life.

што пре је могуће и да почнем са поновном изградњом свог живота.

Within six months, I had returned to work.

За шест месеци сам се вратио на посао.

My training had started.

Моја обука је кренула.

I even started riding a tandem bike

Чак сам почео да возим и тандем бицикл

with my old cycling buddies,

са својим старим другарима

and was commuting to work on my own,

и путовао сам на посао самостално,

walking through town and taking the bus.

идући пешке кроз град и возећи се аутобусом.

It was a lot of hard work.

Било је то пуно рада.

But what I didn't anticipate

Међутим, оно што нисам очекивао

through that rapid transition

кроз брзу транзицију

was the incredible experience of the juxtaposition

било је невероватно упоредно искуство

of my sighted experience up against my unsighted experience

мог доживљаја са видом у односу на доживљај без њега

of the same places and the same people

истих места и истих људи

within such a short period of time.

током тако кратког временског периода.

From that came a lot of insights,

Из тога су произашли увиди,

or outsights, as I called them,

или изванвиди, како сам их звао,

things that I learned since losing my sight.

ствари које сам научио од како сам изгубио вид.

These outsights ranged from the trival

Ови изванвиди су се кретали од тривијалних

to the profound,

до истински дубоких,

from the mundane to the humorous.

од обичних до смешних.

As an architect, that stark juxtaposition

Као архитекти, потпуна супротност

of my sighted and unsighted experience

између мог доживљаја са видом и без њега

of the same places and the same cities

истих места и истих градова

within such a short period of time

током тако кратког периода

has given me all sorts of wonderful outsights

пружила ми је различите изванвиде

of the city itself.

у сам град.

Paramount amongst those

Најважнија ствар међу њима

was the realization that, actually,

коју сам схватио била је, заправо,

cities are fantastic places for the blind.

да су градови фантастична места за слепе.

And then I was also surprised

Затим, био сам, такође, изненађен

by the city's propensity for kindness and care

склоношћу града да буде љубазан и брижан,

as opposed to indifference or worse.

супротно од тога да је равнодушан или горе од тога.

And then I started to realize that

Затим сам почео да схватам

it seemed like the blind seemed to have

да је деловало као да слепи људи имају

a positive influence on the city itself.

позитиван утицај на сам град.

That was a little curious to me.

То ми је било мало чудно.

Let me step back and take a look

Дозволите да се удаљим и позабавим се тиме

at why the city is so good for the blind.

зашто је град толико добар за слепе људе.

Inherent with the training for recovery from sight loss

Неодвојиво од обуке за опоравак од губитка вида

is learning to rely on all your non-visual senses,

је учење да се ослоните на своја невизуелна чула,

things that you would otherwise maybe ignore.

ствари које бисте, да видите, можда игнорисали.

It's like a whole new world of sensory information

То је као да се потпуно нови свет чулних информација

opens up to you.

отвара за вас.

I was really struck by the symphony

Заиста ме је погодила симфонија

of subtle sounds all around me in the city

суптилних звукова свуда око мене у граду

које чујете и са којима радите

that you can hear and work with

to understand where you are,

да бисте схватили где се налазите,

how you need to move, and where you need to go.

како треба да се крећете и где треба да идете.

Similarly, just through the grip of the cane,

Слично томе, само кроз дршку штапа,

you can feel contrasting textures in the floor below,

можете да осетите различите текстуре пода испод вас,

and over time you build a pattern of where you are

а временом изграђујете образац тога где се налазите

and where you're headed.

и где сте се упутили.

Similarly, just the sun warming one side of your face

Слично томе, сунце које обасјава само једну страну лица

or the wind at your neck

или ветар на вашем врату

gives you clues about your alignment

даје вам наговештаје о вашем положају

and your progression through a block

и напретку кроз блок,

and your movement through time and space.

као и ваше кретање кроз време и простор.

But also, the sense of smell.

Ту је, међутим, и чуло мириса.

Some districts and cities have their own smell,

Неке области и градови имају сопствени мирис,

as do places and things around you,

као и места и ствари око вас,

а ако имате среће, можете да пратите и свој њух

and if you're lucky, you can even follow your nose

to that new bakery that you've been looking for.

до нове пекаре коју тражите.

All this really surprised me,

Све ово ме је заиста изненадило,

because I started to realize that

јер сам почео да схватам

my unsighted experienced

да је мој доживљај без вида

was so far more multi-sensory

садржао много више осета

than my sighted experience ever was.

него што је мој доживљај док сам видео икада имао.

What struck me also was how much the city

Оно што ми је било упечатљиво је и колико се град

was changing around me.

око мене мењао.

When you're sighted,

Када поседујете вид,

everybody kind of sticks to themselves,

сви се некако ослањају на себе,

you mind your own business.

гледају своја посла.

Lose your sight, though,

Међутим, ако изгубите вид,

and it's a whole other story.

то је потпуно друга прича.

And I don't know who's watching who,

Не знам ко кога посматра,

but I have a suspicion that a lot of people are watching me.

али сумњам да ме много људи посматра.

And I'm not paranoid, but everywhere I go,

Нисам параноичан, али где год да одем,

I'm getting all sorts of advice:

добијам свакојаке савете -

Go here, move there, watch out for this.

иди овде, помери се тамо, пази се од овога.

A lot of the information is good.

Пуно информација је добро.

Some of it's helpful. A lot of it's kind of reversed.

Неке су од помоћи. Многе су помало наопаке.

You've got to figure out what they actually meant.

Треба да прокљувите шта заправо значе.

Some of it's kind of wrong and not helpful.

Неке од њих су погрешне и не помажу.

But it's all good in the grand scheme of things.

Све је, ипак, добро у ширем контексту.

But one time I was in Oakland

Међутим, једном сам био у Оукленду,

walking along Broadway, and came to a corner.

шетао Бродвејем и дошао до ћошка.

I was waiting for an audible pedestrian signal,

Чекао сам на звучни сигнал за пешаке

and as it went off, I was just about to step out into the street,

и када се огласио, спремао сам се да закорачим на улицу,

when all of a sudden, my right hand

када ми је изненада десну руку

was just gripped by this guy,

зграбио овај мушкарац,

and he yanked my arm and pulled me out into the crosswalk

вукао ме је за руку и извукао ме на прелаз

and was dragging me out across the street,

и вукао ме је по улици,

speaking to me in Mandarin.

обраћајући ми се на мандаринском.

(Смех)

(Laughter)

It's like, there was no escape from this man's death grip,

Није се могло побећи од оловног стиска овог човека,

but he got me safely there.

али ме је безбедно довео дотле.

What could I do?

Шта сам могао да учиним?

But believe me, there are more polite ways

Верујте ми, постоје љубазнији начини

to offer assistance.

да понудите помоћ.

We don't know you're there,

Не знамо да сте тамо,

so it's kind of nice to say "Hello" first.

па би било лепо да прво кажете „Здраво“.

"Would you like some help?"

„Да ли вам треба помоћ?“

But while in Oakland, I've really been struck by

Међутим, док сам био у Оукланду, био ми је прави утисак

how much the city of Oakland changed

колико се град Оукланд променио

as I lost my sight.

откако сам изгубио вид.

I liked it sighted. It was fine.

Свиђао ми се док сам видео. Био је фин.

It's a perfectly great city.

Био је савршено добар град.

But once I lost my sight

Међутим, када сам изгубио вид

and was walking along Broadway,

и док сам шетао Бродвејем,

I was blessed every block of the way.

благосиљали су ме у сваком наредном блоку.

"Bless you, man."

„Жив био, човече.“

"Go for it, brother."

„Само напред, брате.“

"God bless you."

„Бог те благословио.“

I didn't get that sighted.

То ми нису говорили док сам имао вид.

(Laughter)

(Смех)

And even without sight, I don't get that in San Francisco.

Чак и без вида, то ми се не дешава у Сан Франциску.

And I know it bothers some of my blind friends,

Знам да то мучи и неке моје слепе пријатеље;

it's not just me.

нисам само ја у питању.

Often it's thought that

Често је то мисао

that's an emotion that comes up out of pity.

да је то емоција која произилази из сажаљења.

I tend to think that it comes out of our shared humanity,

Склон сам да помислим да произилази из наше заједничке хуманости,

out of our togetherness, and I think it's pretty cool.

из нашег заједништва и мислим да је то супер.

In fact, if I'm feeling down,

Заправо, ако се осећам лоше,

I just go to Broadway in downtown Oakland,

само одем на Бродвеј у центар Оукланда,

I go for a walk, and I feel better like that,

одем у шетњу и почнем да се осећам боље тек тако,

in no time at all.

истог тренутка.

But also that it illustrates how

То, такође, показује

disability and blindness

како инвалидитет и слепило

sort of cuts across ethnic, social,

превазилазе етничке, друштвене,

racial, economic lines.

расне, економске границе.

Disability is an equal-opportunity provider.

Инвалидитет је оно што пружа једнаке могућности.

Everybody's welcome.

Сви су добродошли.

In fact, I've heard it said in the disability community

Заправо, чуо сам изјаву у заједници инвалида

that there are really only two types of people:

да заправо постоје само два типа људи -

There are those with disabilities,

они са инвалидитетом,

and there are those that haven't quite found theirs yet.

а постоје и они који свој инвалидитет још увек нису пронашли.

It's a different way of thinking about it,

То је другачији начин да се размишља о томе,

but I think it's kind of beautiful,

али мислим да је прелеп,

because it is certainly far more inclusive

јер је засигурно далеко инклузивнији

than the us-versus-them

од „ми насупрот њима“

or the abled-versus-the-disabled,

или „они који нису инвалиди насупрот инвалидима“

and it's a lot more honest and respectful

и много је искренији

of the fragility of life.

и више поштује крхкост живота.

So my final takeaway for you is

Тако је моја крајња порука за вас

that not only is the city good for the blind,

да не само да је град добар за слепе,

but the city needs us.

већ да смо и потребни граду.

And I'm so sure of that that

Толико сам сигуран у то

I want to propose to you today

да желим да вам предложим данас

that the blind be taken as the prototypical city dwellers

да би слепе требало узети за прототип градских житеља

when imagining new and wonderful cities,

када се замишљају нови и сјајни градови,

and not the people that are thought about

а не као људе о којима се размишља

after the mold has already been cast.

када се калуп већ излије.

It's too late then.

Тада је прекасно.

So if you design a city with the blind in mind,

Дакле, ако осмишљавате град и узмете слепе у обзир,

you'll have a rich, walkable network of sidewalks

имаћете богату мрежу тротоара по ком се може ходати

with a dense array of options and choices

са богатим мноштвом опција и избора

all available at the street level.

доступних на нивоу улица.

If you design a city with the blind in mind,

Ако осмишљавате град и узмете слепе у обзир,

sidewalks will be predictable and will be generous.

тротоаре ће бити лако предвидети и биће их много.

The space between buildings will be well-balanced

Простор између зграда имаће добру равнотежу

between people and cars.

између људи и кола.

In fact, cars, who needs them?

Заправо, кола, коме још она требају?

If you're blind, you don't drive. (Laughter)

Ако сте слепи, не возите.

(Смех)

They don't like it when you drive. (Laughter)

Они не воле кад возите.

(Смех)

If you design a city with the blind in mind,

Ако осмишљавате град и узмете слепе у обзир,

you design a city with a robust,

пројектујете град са снажним,

accessible, well-connected mass transit system

приступачним, добро повезаним системом јавног превоза

that connects all parts of the city

који повезује све делове града

and the region all around.

и све регионе у околини.

If you design a city with the blind in mind,

Ако осмишљавате град и узмете слепе у обзир,

there'll be jobs, lots of jobs.

биће послова, много послова.

Blind people want to work too.

Слепи људи, такође, желе да раде.

They want to earn a living.

Желе да зарађују за живот.

So, in designing a city for the blind,

Дакле, током пројектовања града за слепе,

I hope you start to realize

надам се да ћете почети да схватате

that it actually would be a more inclusive,

да ће то заправо бити иклузивнији,

a more equitable, a more just city for all.

равноправнији, правичнији град за све.

And based on my prior sighted experience,

На основу мог претходног искуства док сам видео,

it sounds like a pretty cool city,

то звучи као прилично добар град,

whether you're blind, whether you have a disability,

било да сте слепи или да имате инвалидитет,

or you haven't quite found yours yet.

или га још увек нисте открили.

So thank you.

Хвала вам.

(Аплауз)

(Applause)