Carlo Ratti: Architecture that senses and responds

Prevodilac: Jelena Kostica Lektor: Radica Stojanović

Good afternoon, everybody.

Добар дан свима.

I've got something to show you.

Имам нешто да вам покажем.

(Laughter)

(Смех)

Think about this as a pixel, a flying pixel.

Помислите да је ово пиксел, летећи пиксел.

This is what we call, in our lab, sensible design.

Овако нешто, у нашој лабораторији, називамо осетљивим дизајном.

Let me tell you a bit about it.

Допустите ми да вам о томе нешто испричам.

Now if you take this picture -- I'm Italian originally,

Када би узели ову фотографију -- ја сам Италијан пореклом,

and every boy in Italy grows up

и сваки дечак у Италији одраста

with this picture on the wall of his bedroom --

уз ову фотографију на зиду своје собе.

but the reason I'm showing you this

Али разлог због којег вам ово показујем

is that something very interesting

је да се нешто јако интересантно

happened in Formula 1 racing

догодило у тркама Формуле 1

over the past couple of decades.

последњих неколико деценија.

Now some time ago,

Пре неког времена,

if you wanted to win a Formula 1 race,

да би сте победили у трци Формуле 1,

you take a budget, and you bet your budget

узели би буџет, и кладили би се

on a good driver and a good car.

на доброг возача и на добар ауто.

And if the car and the driver were good enough, then you'd win the race.

И ако би ауто и возач били довољно добри, ви би сте победили.

Now today, if you want to win the race,

Данас, да би сте победили,

actually you need also something like this --

потребно вам је заправо нешто овако --

something that monitors the car in real time,

нешто што прати ауто у стварном времену,

has a few thousand sensors

има неколико хиљада сензора

collecting information from the car,

и сакупља информације из аутомобила,

transmitting this information into the system,

преноси исте у систем,

and then processing it

и затим их обрађује

and using it in order to go back to the car with decisions

и користи их да би донео одлуке

and changing things in real time

и мењао ствари у правом времену

as information is collected.

све док се информације скупљају.

This is what, in engineering terms,

Ово, у инжењерским терминима,

you would call a real time control system.

бисмо назвали контролни систем у стварном времену.

And basically, it's a system made of two components --

У основи, то је систем сачињен од две компоненте --

a sensing and an actuating component.

од сензора и компоненте за актививирање.

What is interesting today

Оно што је интересантно данас

is that real time control systems

је да су контролни системи у стварном времену

are starting to enter into our lives.

почели да улазе у наше животе.

Our cities, over the past few years,

Наши су градови, у протеклих пар година,

just have been blanketed

једноставно били прекривени

with networks, electronics.

мрежама, електроником.

They're becoming like computers in open air.

Постали су као компјутери на отвореном.

And, as computers in open air,

И, као компјутери на отвореном,

they're starting to respond in a different way

почели су да реагују на различите начине

to be able to be sensed and to be actuated.

да би се могли регистровати и активирати.

If we fix cities, actually it's a big deal.

Када би преправили градове, била би то, заправо, велика ствар.

Just as an aside, I wanted to mention,

Само са стране, желео сам да поменем,

cities are only two percent of the Earth's crust,

градови су само два процента земљине површине,

but they are 50 percent of the world's population.

али представљају 50 процената људске популације.

They are 75 percent of the energy consumption --

Они су 75 процената потрошачи енергије --

up to 80 percent of CO2 emissions.

и емитују до 80 процената CO2.

So if we're able to do something with cities, that's a big deal.

Дакле, када би били у могућности да урадимо нешто са градовима, то би била велика ствар.

Beyond cities,

Осим градова,

all of this sensing and actuating

сво ово регистровање и активирање

is entering our everyday objects.

улази у свакодневне предмете.

That's from an exhibition that

Ово је са изложбе

Paola Antonelli is organizing

коју Паола Антонели организује

at MoMA later this year, during the summer.

у Музеју Модерне уметности ове године, током лета.

It's called "Talk to Me."

Зове се "Причај ми".

Well our objects, our environment

Дакле, наши предмети, наша окружења,

is starting to talk back to us.

почињу да комуницирају са нама.

In a certain sense, it's almost as if every atom out there

У одређеном смислу, то је као да сваки атом

were becoming both a sensor and an actuator.

постаје и сензор и погон.

And that is radically changing the interaction we have as humans

И то драстично мења однос који ми као људи имамо

with the environment out there.

са окружењем.

In a certain sense,

У одређеном смислу,

it's almost as if the old dream of Michelangelo ...

то је као Микеланђелов сан...

you know, when Michelangelo sculpted the Moses,

знате, када је Микеланђело извајао Мојсија,

at the end it said that he took the hammer, threw it at the Moses --

на крају је речено да је узео чекић и бацио га на Мојсија --

actually you can still see a small chip underneath --

заправо још увек се може видети траг --

and said, shouted,

и рекао, викнуо,

"Perché non parli? Why don't you talk?"

"Perché non parli? Зашто не проговориш?"

Well today, for the first time,

Данас, по први пут,

our environment is starting to talk back to us.

наше окружење почиње да разговара са нама.

And I'll show just a few examples --

Показаћу вам само пар примера --

again, with this idea of sensing our environment and actuating it.

са идејом о нашем осећају окружења и активирању.

Let's starting with sensing.

Почнимо са осећајем.

Well, the first project I wanted to share with you

Први пројекат који сам желео да поделим са вама

is actually one of the first projects by our lab.

је заправо један од првих пројеката наше лабораторије.

It was four and a half years ago in Italy.

То је било пре четири и по године у Италији.

And what we did there

И то што смо тамо урадили

was actually use a new type of network at the time

је да смо заправо користили нову врсту мреже

that had been deployed all across the world --

која је била распрострањена по свету --

that's a cellphone network --

мрежа мобилне телефоније --

and use anonymous and aggregated information from that network,

и користили смо анонимне и агрегатне информације те мреже,

that's collected anyway by the operator,

коју сакупља оператер

in order to understand

да би схватили

how the city works.

како функционише град.

The summer was a lucky summer -- 2006.

То лето је било срећно лето -- 2006.

It's when Italy won the soccer World Cup.

Када је Италија победила у светском првенству у фудбалу.

Some of you might remember, it was Italy and France playing,

Неки се од вас можда и сећају, играле су Италија и Француска,

and then Zidane at the end, the headbutt.

када је на крају Зидан главом дао гол.

And anyway, Italy won at the end.

Али ипак, Италија је на крају победила.

(Laughter)

(Смех)

Now look at what happened that day

Сада погледајте шта се тог дана догодило

just by monitoring activity

само пратећи активност

happening on the network.

која се одвијала на мрежи.

Here you see the city.

Овде видите град.

You see the Colosseum in the middle,

Видите Колосеум у средини,

the river Tiber.

реку Тибер.

It's morning, before the match.

Јутро је, пре утакмице.

You see the timeline on the top.

На врху видите временску линију.

Early afternoon,

Рано послеподне,

people here and there,

људи и овде и тамо

making calls and moving.

телефонирају и крећу се.

The match begins -- silence.

Утакмица почиње -- тишина.

France scores. Italy scores.

Француска даје гол. Италија даје гол.

Halftime, people make a quick call and go to the bathroom.

Полувреме, људи обављају кратке позиве и иду до тоалета.

Second half. End of normal time.

Друго полувреме. Крај нормалног времена.

First overtime, second.

Први продужетак, други.

Zidane, the headbutt in a moment.

Зидан у моменту даје гол главом.

Italy wins. Yeah.

Италија побеђује.

(Laughter)

(Смех)

(Applause)

(Аплауз)

Well, that night, everybody went to celebrate in the center.

Те ноћи сви су славили у центру града.

You saw the big peak.

Видели сте врхунац.

The following day, again everybody went to the center

Следећег дана су сви отишли у центар

to meet the winning team

да дочекају победнички тим

and the prime minister at the time.

и тадашњег премијера.

And then everybody moved down.

И сви су кренули на доле.

You see the image of the place called Circo Massimo,

Видите слику места које се зове Цирко Масимо,

where, since Roman times, people go to celebrate,

на које, још из доба старих Римљана, људи одлазе да прославе --

to have a big party, and you see the peak at the end of the day.

да направе велико славље, и видите врхунац на крају дана.

Well, that's just one example of how we can sense the city today

То је само један од примера како можемо да осећамо град данас,

in a way that we couldn't have done

на начин на који нисмо били у могућности

just a few years ago.

пре пар година.

Another quick example about sensing:

Још један кратак пример о осећају:

it's not about people,

не ради се о људима,

but about things we use and consume.

него о стварима које користимо и конзумирамо.

Well today, we know everything

Дакле, данас познајемо све

about where our objects come from.

о томе одакле наши предмети потичу.

This is a map that shows you

Ово је мапа која вам показује

all the chips that form a Mac computer, how they came together.

све чипове који чине Мак рачунар, како су састављени.

But we know very little about where things go.

Али знамо јако мало о томе где ствари одлазе.

So in this project,

Дакле, у овом пројекту,

we actually developed some small tags

ми смо заправо развили неке мале ознаке

to track trash as it moves through the system.

да би лоцирали ђубре које се креће кроз систем.

So we actually started with a number of volunteers

Почели смо заправо са малим бројем волонтера

who helped us in Seattle,

који су помогли у Сијатлу,

just over a year ago,

пре годину дана,

to tag what they were throwing away --

и означили ствари које су бацали --

different types of things, as you can see here --

различите ствари, као што можете видети овде --

things they would throw away anyway.

ствари које би бацили у сваком случају.

Then we put a little chip, little tag,

Онда смо уградили мали чип, малу ознаку,

onto the trash

у ђубре

and then started following it.

и почели смо да га пратимо.

Here are the results we just obtained.

Ово су резултати које смо управо добили.

(Music)

(Музика)

From Seattle ...

Из Сијатла...

after one week.

после недељу дана.

With this information we realized

Овом информацијом смо схватили

there's a lot of inefficiencies in the system.

да постоји доста неефикасности у систему.

We can actually do the same thing with much less energy.

Могли би заправо урадити исту ствар са много мање енергије.

This data was not available before.

Овај податак раније није био доступан.

But there's a lot of wasted transportation and convoluted things happening.

Али, постоји доста изгубљеног транспорта и замршених ствари које се дешавају.

But the other thing is that we believe

Али, друга ствар је да верујемо

that if we see every day

да уколико би свакодневно виђали

that the cup we're throwing away, it doesn't disappear,

да чаша коју бацамо, не нестаје,

it's still somewhere on the planet.

да је и даље негде на планети.

And the plastic bottle we're throwing away every day still stays there.

И пластична флаша коју бацамо сваког дана и даље остаје тамо.

And if we show that to people,

И када би то показали људима,

then we can also promote some behavioral change.

могли би промовисати неке промене понашања.

So that was the reason for the project.

Дакле, ово је био разлог пројекта.

My colleague at MIT, Assaf Biderman,

Мој колега са MIT-а, Асаф Бидерман,

he could tell you much more about sensing

би вам могао рећи много више о детектовању

and many other wonderful things we can do with sensing,

и о осталим прелепим стварима које можемо урадити детектовањем,

but I wanted to go to the second part we discussed at the beginning,

али желео сам да пређем на други део о коме смо на почетку разговарали,

and that's actuating our environment.

а то је активирање наше средине.

And the first project

И први пројекат

is something we did a couple of years ago in Zaragoza, Spain.

је нешто што смо урадили пре неколико година у Сарагози, У Шпанији.

It started with a question by the mayor of the city,

Почело је питањем градоначелника,

who came to us saying

који нам је пришао говорећи

that Spain and Southern Europe have a beautiful tradition

да Шпанија и јужна Европа имају прелепу традицију

of using water in public space, in architecture.

коришћења воде у јавном простору, у архитектури.

And the question was: How could technology, new technology,

И питање је било: Како може технологија, нова технологија,

be added to that?

томе да се прикључи?

And one of the ideas that was developed at MIT in a workshop

И једна од идеја коју смо на MIT-у у радионици развили

was, imagine this pipe, and you've got valves,

је да, замислите ову цев, и имате вентиле,

solenoid valves, taps,

електромагнетне вентиле, картице,

opening and closing.

које се отварају и затварају.

You create like a water curtain with pixels made of water.

Стварате водену завесу са пикселима направљеним од воде.

If those pixels fall,

Када би ови пиксели пали,

you can write on it,

могли бисте на њима писати,

you can show patterns, images, text.

могли бисте показати шаре, слике, текстове.

And even you can approach it, and it will open up

А могли бисте им чак и прићи, и они би се отворили

to let you jump through,

да вас пусте да уђете,

as you see in this image.

као што видите на овој слици.

Well, we presented this to Mayor Belloch.

Дакле, ово смо презентовали градоначелнику Белошу.

He liked it very much.

Јако му се допало.

And we got a commission to design a building

И добили смо средства да дизајнирамо објекат

at the entrance of the expo.

на улазу у сајам.

We called it Digital Water Pavilion.

Назвали смо га Дигитални Водени Павиљон.

The whole building is made of water.

Цео објекат је направљен од воде.

There's no doors or windows,

Не постоје ни врата ни прозори,

but when you approach it,

али када му приђете,

it will open up to let you in.

отвориће се и пустиће вас да уђете.

(Music)

(Музика)

The roof also is covered with water.

Кров је такође прекривен водом.

And if there's a bit of wind,

И ако има мало ветра,

if you want to minimize splashing, you can actually lower the roof.

да би смањили прскање, можете заправо спустити кров.

Or you could close the building,

Или затворити зграду,

and the whole architecture will disappear,

и комплетна архитектура ће нестати,

like in this case.

као у овом случају.

You know, these days, you always get images during the winter,

Знате, ових дана, увек добијате слике током зиме

when they take the roof down,

када скидају кров,

of people who have been there and said, "They demolished the building."

од људи који су се тамо нашли и рекли: "Уништили су зграду".

No, they didn't demolish it, just when it goes down,

Не, нису је уништили, али када се кров скине,

the architecture almost disappears.

архитектура скоро да нестаје.

Here's the building working.

Овде је објекат у функцији.

You see the person puzzled about what was going on inside.

Видите особу која је збуњена тиме шта се догађа унутра.

And here was myself trying not to get wet,

И овде сам ја и покушавам да се не поквасим,

testing the sensors that open the water.

тестирајући сензоре који пуштају воду.

Well, I should tell you now what happened one night

Морам вам испричати шта се то догодило једне ноћи

when all of the sensors stopped working.

када су сви сензори престали да раде.

But actually that night, it was even more fun.

Али, у ствари, те ноћи је било још забавније.

All the kids from Zaragoza came to the building,

Сва деца из Сарагозе су дошла до објекта,

because the way of engaging with the building became something different.

зато што је сам однос са објектом постао нешто друго.

Not anymore a building that would open up to let you in,

Више није била зграда која би се отворила и пустила вас да уђете,

but a building that would still make cuts and holes through the water,

већ објекат који би стварао просторе и шупљине кроз воду,

and you had to jump without getting wet.

и ви сте морали да скачете, а да се притом не поквасите.

(Video) (Crowd Noise)

(Видео) (Бука)

And that was, for us, was very interesting,

И то је, за нас, било веома интересантно,

because, as architects, as engineers, as designers,

зато што, као архитекте, инжењери, дизајнери,

we always think about how people will use the things we design.

увек мислимо о томе како ће људи користити наше производе.

But then reality's always unpredictable.

Али стварност је увек непредвидива.

And that's the beauty of doing things

И то је лепота у прављењу ствари

that are used and interact with people.

које се користе и које су у интеракцији са људима.

Here is an image then of the building

Ово је слика објекта

with the physical pixels, the pixels made of water,

са физичким пикселима, пикселима направљеним од воде,

and then projections on them.

и затим, њихова пројекција.

And this is what led us to think about

И то нас је навело да размишљамо о

the following project I'll show you now.

следећем пројекту који ћу вам сада показати.

That's, imagine those pixels could actually start flying.

Замислите да ти пиксели могу заправо да лете.

Imagine you could have small helicopters

Замислите да имате мале хеликоптере

that move in the air,

који лете у ваздуху,

and then each of them with a small pixel in changing lights --

и онда сваки од њих са малим пикселом у промењивом светлу --

almost as a cloud that can move in space.

скоро као облак који се помера у простору.

Here is the video.

Ево га видео.

(Music)

(Музика)

So imagine one helicopter,

Дакле, замислите један хеликоптер,

like the one we saw before,

као онај што смо видели малопре,

moving with others,

да се помера са осталим

in synchrony.

синхронизовано.

So you can have this cloud.

Тако да можете добити овај облак.

You can have a kind of flexible screen or display, like this --

Можете имати флексибилан екран или дисплеј, овако --

a regular configuration in two dimensions.

регуларна конфигурација у две димензије.

Or in regular, but in three dimensions,

Или нерегуларна, али у три димензије,

where the thing that changes is the light,

где је светло то што се мења,

not the pixels' position.

а не позиција пиксела.

You can play with a different type.

Можете се играти са различитим врстама.

Imagine your screen could just appear

Замислите да се екран може једноставно појавити

in different scales or sizes,

у различитим размерама или величинама,

different types of resolution.

различитим типовима резолуције.

But then the whole thing can be

Али онда комплетна ствар може бити

just a 3D cloud of pixels

само 3Д облак сачињен од пиксела

that you can approach and move through it

коме можете прићи и кроз који се можете кретати

and see from many, many directions.

и видети у много, много праваца.

Here is the real Flyfire

Ово је прави Флајфајер

control and going down to form the regular grid as before.

контролом иде на доле да би формирао регуларно V као раније.

When you turn on the light, actually you see this. So the same as we saw before.

Када упалите светло, уствари видите ово. Дакле, исто као што смо видели и раније.

And imagine each of them then controlled by people.

И замислите да је сваки од њих контролисан од стране људи.

You can have each pixel

Имали бисте сваки пиксел

having an input that comes from people,

са улазом који долази од људи,

from people's movement, or so and so.

из њихових покрета, или слично.

I want to show you something here for the first time.

Желим вам нешто показати по први пут.

We've been working with Roberto Bolle,

Радили смо са Робертом Боле,

one of today's top ballet dancers --

најбољим балетским плесачем данас --

the étoile at Metropolitan in New York

звездом Метрополитена у Њу Јорку

and La Scala in Milan --

и у миланској Скали --

and actually captured his movement in 3D

и бележили смо заправо његов покрет у 3Д-у

in order to use it as an input for Flyfire.

да бисмо га касније користили као улаз за Флајфајер.

And here you can see Roberto dancing.

Овде можете видети Роберта како игра.

You see on the left the pixels,

Са леве стране видите пикселе,

the different resolutions being captured.

могу се забележити различите резолуције.

It's both 3D scanning in real time

Оба представљају 3Д скенирање у стварном времену

and motion capture.

и снимање покрета.

So you can reconstruct a whole movement.

Тако да можете реконструисати цео покрет.

You can go all the way through.

Можете ићи све до краја.

But then, once we have the pixels, then you can play with them

Али, када имамо пикселе, онда се можемо играти са њима

and play with color and movement

и играти се са бојом и покретом

and gravity and rotation.

и гравитацијом и ротацијом.

So we want to use this as one of the possible inputs

Тако да ово желимо да искористимо као један од могућих улаза

for Flyfire.

за Флајфајер.

I wanted to show you the last project we are working on.

Желим да вам покажем последњи пројекат на коме радимо.

It's something we're working on for the London Olympics.

То је нешто што радимо за Олимпијаду у Лондону.

It's called The Cloud.

Зове се Облак.

And the idea here is, imagine, again,

И идеја је, замислите, опет,

we can involve people

да ангажујемо људе

in doing something and changing our environment --

да нешто ураде и промене нашу средину --

almost to impart what we call cloud raising --

готово да пренесу оно што називамо подизањем облака --

like barn raising, but with a cloud.

као подизање амбара, али са облаком.

Imagine you can have everybody make a small donation for one pixel.

Замислите када би свако дао малу донацију за један пиксел.

And I think what is remarkable

И оно што сматрам извандредним је

that has happened over the past couple of years

то што се догодило у протеклих неколико година

is that, over the past couple of decades,

је да смо у последњих пар деценија,

we went from the physical world to the digital one.

прешли из физичког у дигитални свет.

This has been digitizing everything, knowledge,

Све постаје дигитално, знање,

and making that accessible through the Internet.

и постаје приступачно преко интернета.

Now today, for the first time --

Данас, по први пут --

and the Obama campaign showed us this --

и Обамина кампања нам је то показала --

we can go from the digital world,

ми можемо прећи из дигиталног света,

from the self-organizing power of networks,

из самоорганизујућих снага мрежа,

to the physical one.

у физички свет.

This can be, in our case,

Ово може бити, у нашем случају,

we want to use it for designing and doing a symbol.

коришћено за дизајнирање и прављење симбола.

That means something built in a city.

То значи нешто што је саграђено у граду.

But tomorrow it can be,

Али сутра већ може

in order to tackle today's pressing challenges --

оборити данашњи приступ изазовима --

think about climate change or CO2 emissions --

размислите о климатским променама или CO2 емисији --

how we can go from the digital world to the physical one.

како можемо прећи из дигиталног света у физички.

So the idea that we can actually involve people

Дакле, идеја је да заиста можемо ангажовати људе

in doing this thing together, collectively.

да заједно, колективно раде на томе.

The cloud is a cloud, again, made of pixels,

Овај облак је сачињен од пиксела,

in the same way as the real cloud

на исти начин као што је и прави

is a cloud made of particles.

облак сачињен из делова.

And those particles are water,

А ти делови су вода,

where our cloud is a cloud of pixels.

при чему је наш облак, облак од пиксела.

It's a physical structure in London, but covered with pixels.

То је стварна конструкција у Лондону, али прекривена пикселима.

You can move inside, have different types of experiences.

Можете се кретати у њој, доживети различита искуства.

You can actually see from underneath,

Можете заправо видети одоздо,

sharing the main moments

делећи главне моменте

for the Olympics in 2012 and beyond,

за Олимпијаду у 2012. и касније,

and really using it as a way to connect with the community.

и стварно је користити као начин да се повежете са заједницом.

So both the physical cloud in the sky

Тако да оба, стварни облак на небу

and something you can go to the top [of],

и нешто на чији се врх можете попети,

like London's new mountaintop.

као нови лондонски планински врх.

You can enter inside it.

Можете ући у њега.

And a kind of new digital beacon for the night --

И као нека нова врста дигиталног ноћног светионика --

but most importantly,

али најбитније,

a new type of experience for anybody who will go to the top.

једна нова врста искуства за онога ко ће се попети на врх.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)