How education helped me rewrite my life | Ashweetha Shetty

Prevodilac: Danijela Jokic Lektor: Ivana Krivokuća

I was eight years old.

Имала сам осам година.

I remember that day clearly

Сећам се тог дана јасно

like it happened just yesterday.

као да се десило јуче.

My mother is a bidi roller.

Моја мајка увија цигарете биди.

She hand-rolls country cigarettes to sustain our family.

Она ручно прави цигарете да би издржавала нашу породицу.

She is a hard worker

Вредна је радница

and spent 10 to 12 hours every day rolling bidis.

и проводила је 10 до 12 сати дневно мотајући дуван.

That particular day she came home and showed me her bidi-rolling wage book.

Тог дана дошла је кући и показала ми своју надничарску књижицу.

She asked me how much money she has earned that week.

Питала ме је колико је новца зарадила те недеље.

I went through that book,

Прелистала сам ту књижицу,

and what caught my eyes were her thumbprints on each page.

и оно што ми је привукло пажњу су отисци њених прстију на свакој страни.

My mother has never been to school.

Моја мајка никада није ишла у школу.

She uses her thumbprints instead of a signature

Користи отисак прста уместо потписа

to keep a record of her earnings.

како би забележила своју зараду.

On that day, for some reason,

Тог дана, из неког разлога,

I wanted to teach her how to hold a pen and write her name.

пожелела сам да је научим како да држи оловку и потпише се.

She was reluctant at first.

У почетку је била неодлучна.

She smiled innocently and said no.

Насмешила се недужно и одбила.

But deep down, I was sure she wanted to give it a try.

Али, знала сам да је потајно желела да покуша.

With a little bit of perseverance and a lot of effort,

Уз мало упорности и много напора,

we managed to write her name.

успеле смо да напишемо њено име.

Her hands were trembling, and her face was beaming with pride.

Руке су јој дрхтале, а лице је озарио осећај поноса.

As I watched her do this,

Док сам је гледала како пише,

for the first time in my life,

по први пут у свом животу,

I had a priceless feeling:

имала сам непроцењив осећај;

that I could be of some use to this world.

да бих могла бити од користи овом свету.

That feeling was very special,

Осећање је било веома посебно,

because I am not meant to be useful.

јер нисам предодређена да будем корисна.

In rural India, girls are generally considered worthless.

У руралној Индији, девојчице углавном сматрају безвреднима.

They're a liability or a burden.

Оне су обавеза или терет.

If they are considered useful,

Када их и сматрају корисним,

it is only to cook dishes, keep the house clean

то је због кувања, чишћења

or raise children.

или рађања.

As a second daughter of my conservative Indian family,

Као друга ћерка у мојој конзервативној породици,

I was fairly clear from a very early age

веома рано сам схватила

that no one expected anything from me.

да нико није ништа очекивао од мене.

I was conditioned to believe that the three identities that defined me --

Научена сам да верујем да су ме три идентитета одређивала:

poor village girl --

сиромашна девојчица из села,

meant that I was to live a life of no voice and no choice.

што је подразумевало живот без права гласа и избора.

These three identities forced me to think

Ова три идентитета су ме натерала да мислим

that I should never have been born.

да није требало ни да се родим.

Yet, I was.

Па ипак, јесам.

All throughout my childhood, as I rolled bidis alongside my mother,

Читаво своје детињство сам провела, док сам мотала биди поред своје мајке,

I would wonder:

питајући се:

What did my future hold?

шта ме чека у будућности?

I often asked my mother, with a lot of anxiety,

Често бих питала мајку, са пуно стрепње:

"Amma, will my life be different from yours?

„Мама, да ли ће мој живот бити другачији од твог?

Will I have a chance to choose my life?

Да ли ћу моћи да бирам свој живот?

Will I go to college?"

Да ли ћу ићи на факултет?“

And she would reply back,

А она би одговарала:

"Try to finish high school first."

„Покушај прво да завршиш средњу школу.“

I am sure my mother did not mean to discourage me.

Сигурна сам да мајка није хтела да ме обесхрабри.

She only wanted me to understand

Желела је само да разумем

that my dreams might be too big for a girl in my village.

да су моји снови можда превелики за девојчицу из мог села.

When I was 13, I found the autobiography of Helen Keller.

Када сам имала 13 година, пронашла сам аутобиографију Хелен Келер.

Helen became my inspiration.

Хелен ме је инспирисала.

I admired her indomitable spirit.

Дивила сам се њеној несаломљивој вољи.

I wanted to have a college degree like her,

Желела сам да добијем факултетску диплому као она,

so I fought with my father and my relatives to be sent to college,

због чега сам се борила са оцем и рођацима да ме пошаљу на факултет,

and it worked.

и успело је.

During my final year of my undergraduate degree,

На завршној години факултета,

I desperately wanted to escape from being forced into marriage,

очајнички сам желела да избегнем присилну удају,

so I applied to a fellowship program in Delhi,

па сам се пријавила на студентски програм у Делхију,

which is about 1,600 miles away from my village.

који је око 2 500 километара удаљен од мог села.

(Laughter)

(Смех)

In fact, I recall that the only way I could fill out the application

У ствари, сећам се да је једини начин да попуним пријаву

was during my commute to college.

био на путу до факултета.

I did not have access to computers,

Нисам имала приступ компјутерима,

so I had to borrow a college junior's cell phone.

тако да сам морала да позајмим мобилни телефон од млађег колеге.

As a woman, I could not be seen with a cell phone,

Као жена, нисам смела да користим мобилни,

so I used to huddle his phone under my shawl

па сам га крила испод шала

and type as slowly as possible

и куцала што је спорије могуће

to ensure that I would not be heard.

да бих била сигурна да ме нико неће чути.

After many rounds of interviews,

Након много интервјуа,

I got into the fellowship program with a full scholarship.

примљена сам у студентски програм са пуном стипендијом.

My father was confused, my mother was worried --

Мој отац је био збуњен, моја мајка забринута...

(Applause)

(Аплауз)

My father was confused, my mother was worried,

Мој отац је био збуњен, моја мајка забринута,

but I felt butterflies in my stomach

али сам ја осећала узбуђење

because I was going to step out of my village

јер сам добила прилику да изађем из свог села

for the first time

по први пут

to study in the national capital.

да бих студирала у главном граду.

Of the 97 fellows selected that year,

Од 97 колега изабраних те године,

I was the only rural college graduate.

била сам једини дипломац са села.

There was no one there who looked like me or spoke like me.

Нико тамо није ни изгледао ни говорио као ја.

I felt alienated, intimidated and judged by many.

Осећала сам се отуђеном, заплашеном и осуђиваном од многих.

One fellow called me "Coconut Girl."

Један колега ме је звао „девојка кокос“.

Can you guess why?

Да ли можете погодити због чега?

Anyone?

Било ко?

That's because I applied a lot of coconut oil to my hair.

Јер сам употребљавала много кокосовог уља за косу.

(Laughter)

(Смех)

Another asked me where I had learned to speak English,

Други ме је питао где сам научила енглески,

and some of my peers did not prefer to have me on their assignment teams

а неки од мојих вршњака нису желели да са њима у тиму радим задатке

because they thought I would not be able to contribute to their discussion.

јер су мислили да нећу бити у стању да допринесем њиховој дискусији.

I felt that many of my peers believed that a person from rural India

Осећала сам да многи моји вршњаци верују да особа из руралне Индије

could not supply anything of value,

нема ничег вредног у себи,

yet the majority of Indian population today is rural.

а већина популације у Индији данас је рурална.

I realized that stories like mine were considered to be an exception

Схватила сам да су приче попут моје сматране изузетком,

and never the expectation.

а не очекиваним исходом.

I believe that all of us are born into a reality that we blindly accept

Верујем да смо сви рођени у реалности коју слепо прихватамо

until something awakens us and a new world opens up.

док нас нешто не пробуди и не покаже се нови свет.

When I saw my mother's first signature on her bidi-rolling wage book,

Када сам видела први потпис моје мајке на њеној радној књижици мотача бидија,

when I felt the hot Delhi air against my face

када сам осетила врели ваздух Делхија на свом лицу

after a 50-hour train journey,

после 50 сати путовања возом,

when I finally felt free and let myself be,

када сам се напокон осетила слободном и опуштеном,

I saw a glimpse of that new world I longed for,

видела сам делић тог новог света за којим сам жудела,

a world where a girl like me is no longer a liability or a burden

света у којем девојка попут мене није обавеза или терет,

but a person of use, a person of value

већ особа од користи, особа од вредности

and a person of worthiness.

и достојанствена особа.

By the time my fellowship ended, my life had changed.

До завршетка студирања, мој живот се променио.

Not only had I traced my lost voice,

Не само да сам пронашла свој унутрашњи глас,

but also had a choice to make myself useful.

него сам изабрала и да учиним себе корисном.

I was 22.

Имала сам 22 године.

I came back to my village to set up the Bodhi Tree Foundation,

Вратила сам се у своје село да оснујем фондацију Дрво бодија,

an institution that supports rural youth

установу која подржава сеоску омладину

by providing them with education, life skills and opportunities.

обезбеђујући им стицање образовања, животних вештина и прилика.

We work closely with our rural youth

Блиско сарађујемо са младима

to change their life and to benefit our communities.

да бисмо променили њихове животе и донели добробит заједницама.

How do I know my institution is working?

Како знам да моја установа функционише?

Well, six months ago, we had a new joinee.

Па, пре шест месеци, добили смо новог члана.

Her name is Kaviarasi.

Њено име је Кавијараси.

I first spotted her in a local college in Tirunelveli

Први пут сам је приметила на локалном факултету у Тирунелвелију

during one of my training sessions.

током једне од мојих обука.

As you can see, she has a smile which you can never forget.

Као што видите, има незабораван осмех.

We guided her to get an opportunity to study at Ashoka University, Delhi.

Помогли смо јој да добије прилику

да студира на Универзитету Ашока у Делхију.

The best part of her story is that she is now back at Bodhi Tree as a trainer

Најбољи део њене приче је што се вратила у Дрво бодија као едукатор,

working with dedication to make a change in the lives of others like her.

посвећено радећи на томе да промени животе других попут ње.

Kaviarasi doesn't want to feel like an exception.

Кавијараси не жели да се осећа као изузетак.

She wants to be of use to others in this world.

Жели да буде од користи другима.

Recently, Kaviarasi mentored Anitha,

Недавно је Кавијараси била ментор Анити,

who also comes from a remote, rural village,

која такође долази из удаљеног села,

lives in a 10-foot-by-10-foot home,

живи у тескобној кућици, три са три,

her parents are also farm laborers.

њени родитељи су такође надничари.

Kaviarasi helped Anitha secure admission in a prestigious undergraduate program

Кавијараси је помогла Анити да буде примљена на престижни студијски програм

in a top university in India with a full scholarship.

на врхунском универзитету у Индији са пуном стипендијом.

When Anitha's parents were reluctant to send her that far,

Пошто су Анитини родитељи оклевали да је пошаљу тако далеко,

we asked the district administration officials

замолили смо званичнике локалне самоуправе

to speak to Anitha's parents,

да поразговарају са њима,

and it worked.

и упалило је.

And then there is Padma.

А ту је и Падма.

Padma and I went to college together.

Падма и ја смо ишле заједно на факултет.

She's the first in her entire village to attend graduation.

Она је прва у њеном селу која је стекла диплому.

She had been working with me at Bodhi Tree

Радила је са мном у Дрвету бодија

until one day she decides to go to graduate school.

док једног дана није одлучила да оде на постдипломске.

I asked her why.

Питала сам је зашто.

She told me that she wanted to make sure

Рекла ми је да жели да буде сигурна

that she would never be a liability or a burden to anyone

да више никада неће бити нечија обавеза или терет

at any point in her life.

ниједног тренутка у животу.

Padma, Anitha and Kaviarasi

Падма, Анита и Кавијараси

grew up in the most tough families and communities

су одрасле у најсуровијим породицама и заједницама

one could only imagine.

које можете замислити.

Yet the journey of finding my usefulness in this world

Ипак, пут проналажења моје сврхе постојања на овом свету

served them in finding their usefulness to this world.

послужило им је у откривању сопствене.

Of course there are challenges.

Наравно да има изазова.

I'm aware change does not happen overnight.

Свесна сам да се промена не дешава преко ноћи.

A lot of my work involves working with families and communities

Велики део мог посла се састоји од рада са породицама и заједницама,

to help them understand why getting an education

помажући им да схвате зашто је образовање

is useful for everyone.

корисно свима.

The quickest way to convince them is by doing.

Најбржи начин да их убедимо јесте деловање.

When they see their kids getting a real education,

Када виде да њихова деца добијају право образовање,

getting a real job, they begin to change.

прави посао, почињу да се мењају.

The best example is what happened at my home.

Најбољи пример је оно што се десило у мом дому.

I was recently given an award in recognition of my social work

Недавно ми је, као признање мом друштвеном раду, награду доделио

by the chief minister of my state.

премијер моје државе.

That meant I was going to be on television.

То је значило да ћу бити на телевизији.

(Laughter)

(Смех)

Everyone was hooked on to the television that morning, including my parents.

Сви су били испред телевизора тог јутра, укључујући и моје родитеље.

I would like to believe that seeing her daughter on television

Желим да верујем да је појављивање њене ћерке на телевизији

made my mother feel useful too.

учинило да се и моја мајка осети корисном.

Hopefully, she will stop pressuring me to get married now.

Надам се да ће сада престати да ме притиска с удајом.

(Laughter)

(Смех)

Finding my use has helped me to break free from the identities

Проналажење сопствене сврхе ми је помогло да се ослободим идентитета

society thrusts on me --

које ми је наметнуло друштво -

poor village girl.

сиромашне девојчице из села.

Finding my use has helped me to break free from being boxed,

Проналажење сврхе ми је помогло да се ослободим окова,

caged and bottled.

кавеза и притиска.

Finding my use has helped me to find my voice,

Проналажењем сврхе пронашла сам свој унутрашњи глас,

my self-worth and my freedom.

самопоштовање и слободу.

I leave you with this thought:

За крај размислите:

Where do you feel useful to this world?

где је сврха вашег постојања?

Because the answer to that question

Јер у одговору на ово питање

is where you will find your voice and your freedom.

пронаћи ћете свој глас и своју слободу.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)