Evolution’s great mystery - Michael Corballis

Prevodilac: Danijela Jokic Lektor: Ivana Korom

In the 1980s, a bonobo named Kanzi

Осамдесетих година прошлог века, бонобо по имену Канзи

learned to communicate with humans to an unprecedented extent—

је научио да комуницира са људима на, до тада, незабележен начин -

not through speech or gestures,

не користећи говор или гестикулацију,

but using a keyboard of abstract symbols representing objects and actions.

већ тастатуру са апстрактним симболима који представљају предмете и радње.

By pointing to several of these in order, he created sequences to make requests,

Показујући редом на неколико њих, створио је низове за исказивање захтева,

answer verbal questions from human researchers,

давање вербалних одговора на питања истраживача,

and refer to objects that weren’t physically present.

и описивање предмета који нису били физички присутни.

Kanzi’s exploits ignited immediate controversy over one question:

Канзијева испитивања су одмах подстакла контраверзу у вези са једним питањем:

had Kanzi learned language?

да ли је Канзи научио језик?

What we call language is something more specific than communication.

Језик је нешто више од пуке комуникације.

Language is about sharing what’s in our minds:

Уз помоћ језика делимо наше мисли:

stories, opinions, questions, the past or future,

приче, ставове, питања, прошлост или будућност,

imagined times or places, ideas.

замишљено време или места, идеје.

It is fundamentally open-ended,

Суштински је отворен систем,

and can be used to say an unlimited number of things.

и може се употребити за исказивање неограниченог броја појмова.

Many researchers are convinced that only humans have language,

Многи истраживачи су убеђени да само људи поседују језик,

that the calls and gestures other species use to communicate are not language.

да звуци и гестови које користе друге врсте нису језик.

Each of these calls and gestures generally corresponds to a specific message,

Сваки од ових гласова и гестова углавном одговара одређеној поруци,

for a limited total number of messages

за ограничен укупан број порука

that aren’t combined into more complex ideas.

које се не комбинују у сложеније идеје.

For example, a monkey species might have a specific warning call

На пример, врста мајмуна може имати одређени глас упозорења

that corresponds to a particular predator, like a snake—

који означава посебну грабљивицу, попут змије -

but with language, there are countless ways to say “watch out for the snake.”

али са језиком, постоји безброј начина да се каже "чувај се змије."

So far no animal communication seems to have the open-endedness

До сада се показало да комуникација међу животињама нема отвореност

of human language.

људског језика.

We don’t know for sure what’s going on in animals’ heads,

Не знамо засигурно шта се дешава у главама животиња,

and it's possible this definition of language,

и могуће је да је ова дефиниција језика,

or our ways of measuring it, don’t apply to them.

или наш начин мерења језика, неприменљива за њих.

But as far as we know, only humans have language.

Али колико ми знамо, само људи имају језик.

And while humans speak around 7,000 distinct languages,

И док људи говоре око 7.000 различитих језика,

any child can learn any language,

свако дете може научити било који језик,

indicating that the biological machinery underlying language

што указује да је биолошки механизам који омогућава језик

is common to all of us.

заједнички свима нама.

So what does language mean for humanity?

Шта, онда, језик значи човечанству?

What does it allow us to do, and how did we come to have it?

Шта нам све дозвољава да радимо, и како смо дошли до тога да га имамо?

Exactly when we acquired this capacity is still an open question.

Када смо тачно стекли ту способност је и даље отворено питање.

Chimps and bonobos are our closest living relatives,

Шимпанзе и бонобо мајмуни су наши најближи рођаци,

but the lineage leading to humans split from the other great apes

али грана која води до људске врсте одвојила се од других великих мајмуна

more than four million years ago.

пре више од четири милиона година.

In between, there were many species— all of them now extinct,

У међувремену, било је много врста - које су временом изумрле,

which makes it very difficult to know if they had language or anything like it.

што отежава сазнање да ли су имале језик или нешто слично.

Great apes give one potential clue to the origins of language, though:

Велики мајмуни пружају могући траг у откривању порекла језика, ипак:

it may have started as gesture rather than speech.

можда је у почетку пре био гест него реч.

Great apes gesture to each other in the wild much more freely

Велики мајмуни гестикулишу једни другима у дивљини много слободније

than they vocalize.

него што користе глас.

Language may have begun to take shape during the Pleistocene,

Језик је можда почео да поприма облик у доба Плеистоцена, Леденог доба

2 to 3 million years ago, with the emergence of the genus Homo

пре два или три милиона година, са појавом рода Homo

that eventually gave rise to our own species, homo sapiens.

од којег је касније потекла и наша врста, homo sapiens.

Brain size tripled, and bipedalism freed the hands for communication.

Мозак се увећао три пута, а бипедализам је ослободио руке за комуникацију.

There may have been a transition from gestural communication

Вероватно је постојао прелаз са комуникације гестима

to gestural language—

на гестовни језик -

from pointing to objects and pantomiming actions—

од показивања на објекте и пантомимом приказаних радњи -

to more efficient, abstract signing.

до ефикаснијих, апстрактнијих знакова.

The abstraction of gestural communication would have removed the need for visuals,

Апстраховање гестовне комуникације би уклонило потребу за визуелним,

setting the stage for a transition to spoken language.

постављајући основу за прелаз на говорни језик.

That transition would have likely come later, though.

Али ће та транзиција, ипак, по свему судећи, доћи касније.

Articulate speech depends on a vocal tract of a particular shape.

Артикулисани говор зависи од вокалног тракта одређеног облика.

Even our closest ancestors, the Neanderthals and Denisovans,

чак ни наши најближи преци, неандерталци и денисовани,

had vocal tracts that were not optimal,

нису имали оптимални вокални тракт,

though they likely had some vocal capacity,

мада су вероватно имали неку вокалну способност,

and possibly even language.

и могуће, чак, и језик.

Only in humans is the vocal tract optimal.

Само је код људи вокални тракт оптималан.

Spoken words free the hands for activities such as tool use and transport.

Говор ослобађа руке за активности као што је употреба алата и превоза.

So it may have been the emergence of speech,

Тако је могуће да је појава језика,

not of language itself, that led to the dominance of our species.

а не језик сам, довела до доминације наше врсте.

Language is so intimately tied to complex thought, perception, and motor functions

Језик је тако блиско повезан са сложеним мислима, опажањем и моторним функцијама

that it’s difficult to untangle its biological origins.

да је тешко размрсити његово биолошко порекло.

Some of the biggest mysteries remain:

Неке од највећих мистерија остају:

to what extent did language as a capacity shape humanity,

до које је мере језик као способност обликовао људски род,

and to what extent did humanity shape language?

и колико је људски род обликовао језик?

What came first, the vast number of possible scenarios we can envisage,

Шта се прво развило, визуализација великог броја могућих сценарија,

or our ability to share them?

или наша способност да их делимо?