Why do our bodies age? - Monica Menesini

Зашто наша тела старе? - Моника Менесини (Monica Menesini)

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

In 1997, a French woman named Jeanne Calment

Године 1997, Францускиња под именом Жан Калмон

passed away after 122 years and 164 days on this Earth,

преминула је након 122 година и 164 дана на овом свету,

making her the oldest known person in history.

што је чини најстаријом познатом особом у историји.

Her age was so astounding

Њене године су биле толико незамисливе

that a millionaire pledged $1 million to anyone who could break her record.

да је један милионер обећао милион долара сваком ко би успео да обори њен рекорд.

But in reality, living to this age or beyond

Међутим, у стварности, живот до ових година или изнад

is a feat that very few, maybe even no humans,

је одлика коју ће тек неколико, можда чак и ниједно људско биће

are likely to accomplish.

вероватно достићи.

Human bodies just aren't built for extreme aging.

Људска тела једноставно нису створена за веома дубоку старост.

Our capacity is set at about 90 years.

Наш капацитет је одређен на око 90 година.

But what does aging really mean

Међутим, шта старење заиста значи

and how does it counteract the body's efforts to stay alive?

и како се супротставља напорима организма да остане жив?

We know intuitively what it means to age.

Интуитивно знамо шта значи старити.

For some, it means growing up,

За неке то значи одрастање,

while for others, it's growing old.

док за друге то значи постати стар.

Yet finding a strict scientific definition of aging is a challenge.

Ипак, проналажење строге научне дефиниције старости је проблем.

Можемо рећи да се старење догађа када унутрашњи процеси

What we can say is that aging occurs when intrinsic processes

and interactions with the environment, like sunlight,

и интеракција са животном средином, као што је сунчева светлост,

and toxins in the air, water, and our diets,

као и токсини у ваздуху, води и у нашој исхрани

cause changes in the structure

узрокују промене у структури

and function of the body's molecules and cells.

и функцији молекула и ћелија у телу.

Those changes in turn drive their decline,

Ове промене заузрат покрећу њихово пропадање,

and subsequently, the failure of the whole organism.

а затим и отказивање целокупног организма.

The exact mechanisms of aging are poorly understood.

Слабо разумемо тачне механизме старења.

But recently, scientists have identified nine physiological traits,

Ипак, скоро су научници идентификовали девет физиолошких особина,

ranging from genetic changes

које варирају од генетских промена

to alterations in a cell's regenerative ability

до измена у регенеративној способности ћелије

that play a central role.

које имају централну улогу.

Као прво, како године пролазе, наша тела акумулирају генетска оштећења

Firstly, as the years pass, our bodies accumulate genetic damage

in the form of DNA lesions.

у облику ДНК лезија.

Оне се природно јављају при реплицирању ДНК,

These occur naturally when the body's DNA replicates,

but also in non-dividing cells.

али и код ћелија које не врше деобу.

Organelles called mitochondria are especially prone to this damage.

Органеле под именом митохондрије су посебно подложне овом оштећењу.

Mitochondria produce adenosine triphosphate,

Митохондрије производе аденозин-трифосфат

или АТП,

or ATP,

the main energy source for all cellular processes,

главни извор енергије за све ћелијске процесе,

а поред тога, митохондрије регулишу многе различите активности ћелија

plus mitochondria regulate many different cell activities

and play an important role in programmed cell death.

и играју важну улогу у програмираном изумирању ћелије.

If mitochondrial function declines,

Ако функција митохондрија опада,

онда ћелије, а касније и цели органи такође пропадају.

then cells and, later on, whole organs, deteriorate, too.

Other changes are known to occur in the expression patterns of genes,

Зна се да друге промене настају код изражајних образаца гена,

also known as epigenetic alterations,

који су познати и као епигенетске промене

that affect the body's tissues and cells.

које погађају телесна ткива и ћелије.

Genes silenced or expressed only at low levels in newborns

Гени који су пригушени или слабо изражени код новорођенчади

become prominent in older people,

постају упадљиви код старијих људи,

leading to the development of degenerative diseases,

што води ка развоју дегенеративних болести,

like Alzheimer's, which accelerate aging.

као што је Алцхајмерова болест, која убрзава старење.

Even if we could avoid all these harmful genetic alterations,

Чак и ако бисмо могли да избегнемо све ове штетне генетичке промене,

not even our own cells could save us.

ни сопствене ћелије нас не би могле спасити.

The fact remains that cellular regeneration,

Остаје чињеница да ћелијска регенерација,

the very stuff of life,

сама животна материја,

declines as we age.

пропада док старимо.

The DNA in our cells is packaged within chromosomes,

ДНК у нашим ћелијама је спакована унутар хромозома,

each of which has two protective regions at the extremities called telomeres.

од којих сваки има два заштитна подручја на крајевима, под именом теломере.

Those shorten every time cells replicate.

Оне се смањују сваки пут када се ћелија подели.

When telomeres become too short,

Када теломере постану прекратке,

cells stop replicating and die,

ћелије престану да се множе и изумиру,

успоравајући способност тела да се обнови.

slowing the body's ability to renew itself.

Са годинама и ћелије старе,

With age, cells increasingly grow senescent, too,

a process that halts the cell cycle in times of risk,

што је процес који зауставља ћелијски циклус у ризичним периодима,

like when cancer cells are proliferating.

рецимо, када се ћелије рака размножавају.

But the response also kicks in more as we age,

Међутим, реакција је уочљивија са нашим старењем,

halting cell growth and cutting short their ability to replicate.

јер зауставља раст ћелија и смањује њихову способност деобе.

Aging also involves stem cells that reside in many tissues

Старење укључује и матичне ћелије које се налазе у многим ткивима

and have the property of dividing without limits to replenish other cells.

и које имају особину да могу да се неограничено деле

како би допуниле број других ћелија.

As we get older, stem cells decrease in number

Како старимо, број матичних ћелија се смањује

and tend to lose their regenerative potential,

и оне губе свој потенцијал регенерације,

што утиче на обнову ткива и одржавање изворних функција органа.

affecting tissue renewal and maintenance of our organs original functions.

Other changes revolve around cells' ability to function properly.

Друге промене се тичу способности ћелија да функционишу на прави начин.

As they age, they stop being able to do quality control on proteins,

Док старе, престаје њихова способност да врше контролу квалитета протеина,

causing the accumulation of damaged and potentially toxic nutrients,

што узрокује нагомилавање оштећених и потенцијално отровних хранљивих материја

leading to excessive metabolic activity that could be fatal for them.

и води ка претераној метаболичкој активности

која може бити фатална по њих.

Intercellular communication also slows,

Међућелијска комуникација се такође успорава,

ultimately undermining the body's functional ability.

што на крају потпуно смањује функционалну способност тела.

There's a lot we don't yet understand about aging.

Постоји много ствари о старењу које још увек не разумемо.

Ultimately, does longer life as we know it come down to diet,

Напослетку, да ли се дужи живот какав познајемо своди на начин исхране,

exercise,

вежбање,

medicine,

медицину

или нешто друго?

or something else?

Will future technologies, like cell-repairing nanobots,

Да ли ће будуће технологије, као што су наноботи за обнављање ћелија

or gene therapy,

или генетска терапија

artificially extend our years?

вештачки продужити наше године?

And do we want to live longer than we already do?

И да ли желимо да живимо дуже него што већ живимо?

Starting with 122 years as inspiration,

Ако кренемо од 122 године као од инспирације,

there's no telling where our curiosity might take us.

не можемо тачно рећи где би нас радозналост могла одвести.