A brief history of melancholy - Courtney Stephens

Кратка историја меланхолије - Кортни Стивенс (Courtney Stephens)

Prevodilac: Miloš Milosavljević Lektor: Mile Živković

Sadness is part of the human experience,

Tуга је део људског искуства,

but for centuries there has been vast disagreement

али вековима је постојало велико неслагање

over what exactly it is and what, if anything, to do about it.

око тога шта је то, и да ли треба нешто радити у вези са тим.

In its simplest terms,

Најједноставније речено,

sadness is often thought of

туга се често схвата

as the natural reaction to a difficult situation.

као природна реакција на тешке ситуације.

You feel sad when a friend moves away or when a pet dies.

Тужни сте кад се пријатељ одсели, или кад кућни љубимац угине.

When a friend says, "I'm sad,"

Кад пријатељ каже: "Тужан сам,"

you often respond by asking, "What happened?"

често узвраћате питањем: "Шта се десило?"

But your assumption that sadness has an external cause outside the self

Али ваша претпоставка да туга има неки спољашњи узрок

is a relatively new idea.

релативно је нова идеја.

Ancient Greek doctors didn't view sadness that way.

Лекари у Старој Грчкој нису тако видели тугу.

They believed it was a dark fluid inside the body.

Они су веровали да постоји тамна течност у телу.

According to their humoral system,

Према њиховом хуморалном систему,

the human body and soul were controlled by four fluids, known as humors,

људско тело и душу контролишу 4 флуида, познатих као расположења,

and their balance directly influenced a person's health and temperament.

и њихова равнотежа директно утиче на здравље и темперамент особе.

Melancholia comes from melaina kole,

"Меланхолија" потиче од mеlaina kolе,

the word for black bile, the humor believed to cause sadness.

назива за црни жуч, расположење за које се мислило да изазива тугу.

By changing your diet and through medical practices,

Променом исхране и медицинским поступцима

you could bring your humors into balance.

можете вратити своја расположења у равнотежу.

Even though we now know much more about the systems

Иако сада знамо много више о системима

that govern the human body,

који управљају људским телом,

these Greek ideas about sadness

ове старогрчке идеје о тузи

resonate with current views,

одјекују у садашњим схватањима,

not on the sadness we all occasionally feel,

не у тузи коју сви повремено осећамо,

but on clinical depression.

већ у клиничкој депресији.

Doctors believe that certain kinds of long-term,

Лекари верују да су одређене врсте дугих,

unexplained emotional states are at least partially related to brain chemistry,

необјашњивих емоционалних стања бар делимично повезане са хемијом мозга,

the balance of various chemicals present inside the brain.

равнотежом разних хемикалија присутних у мозгу.

Like the Greek system,

Као и у старогрчком систему,

changing the balance of these chemicals can deeply alter

промена равнотеже тих хемикалија може из корена променити

how we respond to even extremely difficult circumstances.

то како реагујемо чак и на екстремно тешке околности.

There's also a long tradition of attempting to discern

Постоји такође дуга традиција покушаја да се уочи

the value of sadness,

вредност туге,

and in that discussion,

и у тој дебати

you'll find a strong argument that sadness is not only

наћи ћете јаке доказе да је туга

an inevitable part of life but an essential one.

не само неизбежан, већ и неопходан део живота.

If you've never felt melancholy,

Ако никад нисте осетили меланхолију,

you've missed out on part of what it means to be human.

пропустили сте део онога што значи бити човек.

Many thinkers contend that melancholy is necessary in gaining wisdom.

Многи мислиоци тврде да је меланхолија неопходна у стицању мудрости.

Robert Burton, born in 1577,

Роберт Бартон, рођен 1577,

spent his life studying the causes and experience of sadness.

провео је живот проучавајући узроке и искуства туге.

In his masterpiece "The Anatomy of Melancholy,"

У свом ремек делу "Анатомија меланхолије"

Burton wrote, "He that increaseth wisdom increaseth sorrow."

Бартон је написао: "Онај ко увећава мудрост, увећава тугу."

The Romantic poets of the early 19th century

Романтичарски песници из раног 19. века

believed melancholy allows us to more deeply understand other profound emotions,

веровали су да нам меланхолија омогућава

да боље разумемо друге дубоке емоције,

као што су лепота и радост.

like beauty and joy.

To understand the sadness of the trees losing their leaves in the fall

Разумети тугу дрвећа које губи лишће у јесен

is to more fully understand the cycle of life that brings flowers in the spring.

значи потпуније разумети животни ток који доноси цветове у пролеће.

But wisdom and emotional intelligence seem pretty high on the hierarchy of needs.

Али мудрост и емоционална интелигенција

изледа да су врло високо у хијерархији потреба.

Does sadness have value on a more basic, tangible,

Да ли туга има вредност на основнијем, опипљивијем,

maybe even evolutionary level?

можда чак и еволутивном нивоу?

Scientists think that crying and feeling withdrawn

Научници мисле да је плакање и осећај повучености

is what originally helped our ancestors secure social bonds

оно што је помогло нашим прецима да осигурају друштвене везе

and helped them get the support they needed.

и помогло им да добију подршку која им је требала.

Sadness, as opposed to anger or violence, was an expression of suffering

Туга, насупрот љутњи или насиљу, била је израз патње

that could immediately bring people closer to the suffering person,

која је одмах могла да приближи људе особи која пати,

and this helped both the person and the larger community to thrive.

и ово је помогло особи, као и заједници, да се развију.

Perhaps sadness helped generate the unity we needed to survive,

Можда је туга помогла да се створи заједништво потребно за преживљавање,

but many have wondered whether the suffering felt by others

али многи су се питали да ли је патња коју осећају други

is anything like the suffering we experience ourselves.

иста као и патња коју сами доживљавамо.

The poet Emily Dickinson wrote,

Песникиња Емили Дикинсон је написала:

"I measure every Grief I meet With narrow, probing Eyes -

"Мерим сваки јад који сретнем изоштреним очима,

I wonder if it weighs like MIne - Or has an Easier size."

питам се је л' тежи к'о мој или лакши изглед има."

And in the 20th century,

А у 20. веку,

medical anthropologists, like Arthur Kleinman,

медицински антрополози, попут Артура Клајнмана,

gathered evidence from the way people talk about pain

прикупили су доказе из онога како људи говоре о болу,

to suggest that emotions aren't universal at all,

да би указали да емоције уопште нису универзалне

and that culture, particularly the way we use language,

и да култура, нарочито начин на који користимо језик,

can influence how we feel.

може да утиче на то како се осећамо.

When we talk about heartbreak,

Кад говоримо о сломљеном срцу,

the feeling of brokenness becomes part of our experience,

осећај сломљености постаје део нашег доживљаја,

where as in a culture that talks about a bruised heart,

док у култури која говори о рањеном срцу

there actually seems to be a different subjective experience.

постоји другачији субјективни доживљај.

Some contemporary thinkers aren't interested

Неки савремени мислиоци нису заинтересовани

in sadness' subjectivity versus universality,

за сукоб субјективности и универзалности туге

and would rather use technology to eliminate suffering in all its forms.

и радије користе технологију да елиминишу патњу у свим облицима.

David Pearce has suggested that genetic engineering

Дејвид Пирс указује да генетски инжењеринг

and other contemporary processes

и други савремени поступци

cannot only alter the way humans experience emotional and physical pain,

не само да могу да промене начин доживљавања емоционалног и физичког бола,

but that world ecosystems ought to be redesigned

већ и да светски екосистеми треба да буду редизајнирани

so that animals don't suffer in the wild.

тако да животиње не пате у дивљини.

He calls his project "paradise engineering."

Он назива свој пројекат "рајски инжењеринг".

But is there something sad about a world without sadness?

Али, има ли нешто тужно у свету без туге?

Our cavemen ancestors and favorite poets

Наши пећински преци и омиљени песници

might not want any part of such a paradise.

можда не би желели такав рај.

In fact, the only things about sadness that seem universally agreed upon

У ствари, једино око чега су се сви сложили у вези са тугом

are that it has been felt by most people throughout time,

је то да ју је, кроз раздобља, већина људи осећала,

and that for thousands of years,

и да је стотинама година,

one of the best ways we have to deal with this difficult emotion

један од најбољих начина да се избори са том тешком емоцијом

is to articulate it, to try to express what feels inexpressable.

био тај да се она артикулише, да се изрази оно неизрециво.

In the words of Emily Dickinson,

Речима Емили Дикинсон:

"'Hope' is the thing with feathers - That perches in the soul -

"'Нада' је ствар с перјем, која се у душу спусти,

"And sings the tune without the words - And never stops - at all -"

песму без речи пева и не стаје никад."