A video game to cope with grief | Amy Green

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Two months ago, my kids and I huddled around a cell phone

Пре два месеца, моја деца и ја смо се окупили око телефона

watching the live stream of the Game Awards,

да гледамо уживо пренос „Награде игара“,

one of the video game industry's biggest nights.

једну од најважнијих ноћи индустрије видео-игара.

They announced the nominees for the Game for Impact,

Објавили су номиноване за „Игру утицаја“,

an award that's given to a thought-provoking video game

награду која се даје видео-игри која тера на размишљање

with a profound prosocial message or meaning.

са важном друштвеном поруком или значењем.

They opened the envelope

Отворили су коверту

and they read the title of our video game.

и прочитали назив наше видео-игре.

An award ...

Награда...

for impact.

за утицај.

It was almost funny, actually,

Било је готово смешно, заправо,

because I always thought that winning an award like that

јер сам увек мислила да би освајање такве награде

would have this huge impact on my life,

имало огроман утицај на мој живот,

but I found that the opposite is true.

али сам открила да је супротно тачно.

The big nights,

Велике ноћи,

the accomplishments --

достигнућа -

they fade.

то бледи.

But the hardest nights of my life have stuck with me,

Али, најтежих ноћи мог живота сам се живо сећала,

impacting who I am

а утицале су на оно што јесам

and what I do.

и на оно што радим.

In 2010, my third son, Joel, was diagnosed with a rare and aggressive brain tumor.

Године 2010, мом трећем сину, Џоелу,

дијагностикован је редак и агресиван облик можданог тумора.

And before that year was finished,

Пре него што ће се та година завршити,

doctors sat my husband and I down

доктори су разговарали са мојим мужем и са мном

and let us know that his tumor had returned

и обавестили нас да се његов тумор вратио

despite the most aggressive chemotherapy and radiation that they could offer him.

упркос најагресивнијој хемотерапији и радијацији коју су могли да му понуде.

On that terrible night,

Те страшне ноћи,

after learning that Joel had perhaps four months to live,

након сазнања да је Џоел имао можда четири месеца живота,

I cuddled up with my two older sons in bed --

ушушкала сам се у кревет са своја два старија сина -

they were five and three at the time --

у то време су имали пет и три године -

and I never really knew how much they understood,

и никада нисам стварно знала колико разумеју,

so I started telling them a bedtime story.

па сам почела да им причам причу за лаку ноћ.

I told them about this very brave knight named Joel

Причала сам им причу о веома храбром витезу под именом Џоел

and his adventure fighting a terrible dragon called cancer.

и о његовој авантури док се борио са страшним змајем под именом Рак.

Every night, I told them more of the story,

Сваке ноћи сам им причала још делова приче,

but I never let the story end.

али никада нисам допустила да се прича заврши.

I was just building up a context that they could understand

Само сам надограђивала контекст који су разумели

and hoping that our prayers would be answered

и надала се да ће наше молитве бити услишене

и да никада нећу морати да им испричам да је тај витез,

and I would never have to tell them that that knight,

who had fought so bravely,

који се борио толико храбро,

was done fighting

завршио борбу

and could rest now, forever.

и да може да оде на починак, заувек.

Fortunately, I never did have to finish that bedtime story.

На срећу, никада нисам морала да завршим ту причу за лаку ноћ.

My children outgrew it.

Моја деца су је прерасла.

Joel responded better than anyone expected to palliative treatment,

Џоел је реаговао на палијативни третман боље него што је ико очекивао,

and so instead of months,

те смо, уместо месеци,

we spent years learning how to love our dying child with all of our hearts.

провели године учећи како да волимо свим срцем наше дете које је умирало.

Learning to recognize that shameful feeling

Учили смо да препознамо тај сраман осећај

of holding back just a little love

задржавања само мало љубави

to try to spare ourselves just a little pain

да бисмо себе поштедели само мало бола

somewhere further down the road.

негде даље на том путу.

We pushed past that self-preservation

Одгурнули смо то самоочување

because Joel was worth loving even if that love could crush us.

јер је Џоел био вредан љубави, чак и ако би нас та љубав смрвила.

And that lesson of intense vulnerability has changed me ...

А та лекција интензивне рањивости ме је променила...

more than any award ever could.

више од било какве награде.

We started living like Joel could live,

Започели смо живот као да је Џоел могао да живи

and we began developing a video game called "That Dragon, Cancer."

и почели смо да стварамо видео-игру под именом „Тај змај, Рак“.

It was the story of Joel.

Била је то прича о Џоелу.

It was the story of hope in the shadow of death.

Била је то прича о нади у сенци смрти.

It was the story of faith

Била је то прича о вери

and doubt,

и сумњи,

and the realization that a wrestle with doubt is a part of faith --

а сазнању да је борба са сумњом део вере -

maybe the biggest part of it.

можда и њен највећи део.

It was a story that began as a miracle

Била је то прича која је почела као чудо

and ended as a memorial.

и завршила се као комеморација.

(Music)

(Музика)

(Giggle)

(Смех)

(Clapping)

(Тапшање)

(Music)

(Музика)

(Video) Dad: Bouncing around, do you like that?

(Снимак) Тата: Скакутање, да ли ти се то свиђа?

(Giggle)

(Кикотање)

I love your giggle.

Волим твоје кикотање.

(Music)

(Музика)

(Giggle)

(Кикотање)

[A Journey of Hope In the Shadow of Death]

[Путовање пуно наде у сенци смрти]

[That Dragon, Cancer]

[Тај змај, Рак]

(Music)

(Музика)

When you play "That Dragon, Cancer,"

Док играте „Тај змај, Рак“,

you're transformed into a witness of Joel's life,

претварате се у сведока Џоеловог живота,

exploring an emotional landscape,

истражујете емоционалне пејзаже,

clicking to discover more of what we as a family felt and experienced.

притишћете дугмиће да откријете више о томе

шта смо као породица осећали и доживљавали.

It feels a little bit like analyzing interactive poetry

Осећај је помало као да анализирате интерактивну поезију

because every game mechanic is a metaphor,

јер је сваки механички део игрице метафора,

and so the more the player asks themselves

па што се више играчи питају

what we as designers were trying to express and why,

шта смо ми, ствараоци игре, покушавали да изразимо и због чега,

the richer the experience becomes.

искуство постаје богатије.

We took that vulnerability that Joel taught us,

Узели смо рањивост којој нас је Џоел научио

and we encoded the game with it.

и претворили смо то у код игре.

Players expect their video games to offer them branching narrative

Играчи очекују да њихове видео-игре понуде разгранати наратив

so that every decision that they make feels important

да би имали осећај да је свака одлука коју донесу важна

and can change the outcome of the game.

и да може да промени резултат игре.

We subverted that principle of game design,

Ми смо порушили тај принцип стварања игара,

collapsing the choices in on the player

обарајући те унутрашње изборе на играча

so that they discover for themselves

да би сами могли да открију

that there is nothing that they can do that will change the outcome for Joel.

да не постоји ништа што могу урадити што ће променити резултат по Џоела.

And they feel that discovery as deeply and desperately as we felt it

Када осете то откриће дубоко и очајно као што смо га ми осетили

on nights when we held Joel in our arms praying for hours,

у току ноћи док смо држали Џоела у наручју, молећи се сатима,

stubbornly holding out hope for a grace that we could not create for ourselves.

тврдоглаво се држећи наде за милост коју нисмо могли да створимо сами.

We'd all prefer to win,

Волели бисмо да смо победили,

but when you discover that you can't win,

али када откријете да не можете победити,

what do you value instead?

шта вам је онда вредно?

I never planned to write video games,

Никада нисам планирала да напишем видео-игру,

but these moments that really change our lives,

али ови тренуци који заиста мењају наше животе

they often come as the result of our hardship -- and not our glory.

често су резултат наших потешкоћа, а не славе.

When we thought that Joel could live,

Док смо мислили да Џоел може да живи,

I left the game designing to my husband.

оставила сам дизајнирање игре свом мужу.

I chimed in here and there

Улетела бих ту и тамо

with a scene or two and some suggestions.

са једном или две сцене и неким предлозима.

But after the night that Joel died,

Међутим, након ноћи када је Џоел преминуо,

the passion,

страст,

the possibility of sharing Joel's life through our video game --

могућност да поделим Џоелов живот кроз нашу видео-игру -

it was something that I couldn't resist.

то је било нешто чему нисам могла да одолим.

I started writing more,

Почела сам више да пишем,

I sat in on our team's design meetings,

посећивала сам састанке тима везане за дизајн,

I added more ideas and I helped direct scenes.

додавала идеје и помагала при стварању сцена.

And I discovered that creating a video game is telling a story,

Открила сам да је стварање видео-игре испредање приче,

but with an entirely new vocabulary.

али са потпуно новим речником.

All the same elements of imagination and symbolism are there,

Сви исти елементи маште и симболизма су тамо,

but they're just partnered with player agency

али су само упарени са активношшћу играча

and system responsiveness.

и реаговањем система.

It's challenging work.

То је захтеван посао.

I have to think in a totally new way to do it,

Морам да размишљам на потпуно нови начин да бих то радила,

but I love it.

али ми се то јако свиђа,

And I wouldn't have known that without Joel.

а то не бих знала да није било Џоела.

Maybe you're a little surprised

Можда вас мало изненађује

by our choice to share our story of terminal cancer through a video game.

наш избор да поделимо причу о неизлечивом раку кроз видео-игру.

Perhaps you're even thinking like so many people before you:

Можда размишљате као и толико много људи пре вас:

cancer is not a game.

„Рак није игра.“

Well, tell that to any pediatric cancer parent

Реците то родитељу који се бори са педијатријским канцером,

that's ever taken an exam glove and blown it up into a balloon,

који је узео хируршку рукавицу и направио балон од ње

or transformed a syringe into a rocket ship,

или претворио шприц у ракету,

or let their child ride their IV pole through the hospital halls

или пустио да дете вози апарат за инфузију кроз болничке ходнике

like it was a race car.

као да је аутомобил на трци.

Because when you have children,

Зато што, кад имате децу,

everything is a game.

све је игра.

And when your young child experiences something traumatic,

А када ваше дете доживи нешто трауматично,

you work even harder to make sure that their life feels like a game

трудите се још више да има осећај да је живот игра

because children naturally explore their worlds through play.

јер деца природно истражују свој свет кроз игру.

While cancer can steal many things from a family,

Иако рак може да украде многе ствари од породице,

it shouldn't steal play.

не треба да краде игру.

If you're listening to me and you're trying to imagine this family

Ако ме слушате и покушавате да замислите ову породицу

that revolves entirely around a dying child,

чији је апсолутни центар дете које умире,

and you can't imagine joy as part of that picture,

а не можете да замислите радост као део те слике,

then we were right to share our story with you,

онда смо били у праву што смо поделили нашу причу са вама

because that season of our life was hard.

јер је тај период нашег живота био тежак,

Unspeakably hard at times,

неизрециво тежак с времена на време,

but it was also pure hope,

али је био и чиста нада,

deep love

дубока љубав

and joy like I have never experienced since.

и радост какву никада после тога нисам доживела.

Our video game was our attempt to share that world

Наша видео-игра је била наш покушај да поделимо тај свет

with people who hadn't experienced it before,

са људима који то пре тога нису искусили,

because we never could imagine that world until it became ours.

јер никада нисмо могли да замислимо тај свет све док није постао наш.

We made a video game that's hard to play.

Направили смо видео-игру коју је тешко играти.

It will never be a blockbuster.

Она никада неће постати блокбастер.

People have to prepare themselves to invest emotionally

Људи морају да се припреме да се емоционално уложе

in a story that they know will break their hearts.

у причу за коју знају да ће им сломити срце.

But when our hearts break,

Али, када нам се срце сломи,

they heal a little differently.

зарасте мало другачије.

My broken heart has been healing with a new and a deeper compassion --

Моје сломљено срце је зарастало уз ново и дубље саосећање,

a desire to sit with people in their pain,

жељу да седим са људима у њиховом болу,

to hear their stories and try to help tell them

да чујем њихове приче и покушам да им помогнем да их испричају

so that they know that they're seen.

да знају да их је неко видео.

On the night when "That Dragon, Cancer" won the Game for Impact Award,

У ноћи када је „Тај змај, Рак“ освојио „Награду за утицај“,

we cheered,

навијали смо,

we smiled and we talked about Joel

смејали се и причали о Џоелу

and the impact he had on our life --

и утицају који је он имао на наш живот,

on all of those hard and hopeful nights that we shared with him

на све оне тешке ноћи пуне наде које смо делили са њим,

when he changed our hearts

када нам је променио срца

and taught us so much more about life and love and faith and purpose.

и научио нас толико много о животу, љубави, вери и сврси.

That award will never mean as much to me as even a single photograph of my son,

Та ми награда никада неће значити као једна једина фотографија мог сина,

but it does represent all of the people who his life has impacted,

али она ипак представља све људе на које је његов живот утицао,

people I'll never meet.

људе које никада нећу упознати.

They write me emails sometimes.

Понекад ми пишу имејлове.

They tell me that they miss Joel, even though they never met him.

Говоре ми да им Џоел недостаје, иако га никада нису упознали.

They describe the tears that they've shed for my son,

Описују сузе које су пролили за мог сина,

and it makes my burden of grief just a little bit lighter

а због тога мој терет туге постане само мало лакши,

knowing that it's shared with a 10-year-old

кад знам да сам га поделила са десетогодишњаком

watching a YouTube playthrough,

који је гледао играње игре на Јутјубу,

or a doctor playing on his airplane with a smartphone,

или са доктором који ју је играо на телефону у авиону,

or a professor introducing Joel to her first-year philosophy students.

или професорком која је представила Џоела својим студентима прве године филозофије.

We made a video game that's hard to play.

Направили смо видео-игру коју је тешко играти,

But that feels just right to me,

али ми то делује баш како треба,

because the hardest moments of our lives

јер нас најтежи тренуци у животу

change us more than any goal we could ever accomplish.

мењају више од било ког циља који смо икада постигли.

Tragedy has shifted my heart

Трагедија ми је променила срце

more than any dream I could ever see come true.

више од било ког сна који се икада могао остварити.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)