Robots with "soul" | Guy Hoffman

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

My job is to design, build and study robots that communicate with people.

Мој посао је да дизајнирам, правим и проучавам

роботе који комуницирају са људима,

But this story doesn't start with robotics at all, it starts with animation.

али ова прича уопште не почиње са роботиком,

већ са анимацијом.

When I first saw Pixar's "Luxo Jr.,"

Када сам први пут гледао Пиксаровог „Лакса млађег”,

I was amazed by how much emotion they could put

запањило ме је колико су емоције

into something as trivial as a desk lamp.

успели да ставе у нешто тако тривијално

попут лампе за радни сто.

I mean, look at them -- at the end of this movie,

Мислим, погледајте их. На крају овог филма,

you actually feel something for two pieces of furniture.

заправо осећате нешто према комадима намештаја.

(Laughter)

(Смех)

And I said, I have to learn how to do this.

Рекох: „Морам да научим ово да радим.”

So I made a really bad career decision.

Тако сам направио ужасну професионалну одлуку.

(Laughter)

And that's what my mom was like when I did it.

Тако је моја мајка изгледала када сам то урадио.

(Laughter)

(Смех)

I left a very cozy tech job in Israel at a nice software company

Напустио сам веома сигуран посао техничара у Изарелу

у финој софтверској компанији и преселио се у Њујорк

and I moved to New York to study animation.

да бих студирао анимацију.

And there I lived

Тамо сам живео

in a collapsing apartment building in Harlem with roommates.

у згради која се распадала у Харлему са цимерима.

I'm not using this phrase metaphorically --

Не кажем ово у метафоричком смислу;

the ceiling actually collapsed one day in our living room.

плафон се обрушио једног дана

у нашој дневној соби.

Whenever they did news stories about building violations in New York,

Кад год би радили прилоге о кршењу грађевинских прописа у Њујорку,

they would put the report in front of our building,

извештавали су испред наше зграде,

као позадине која илуструје колико је ситуација заправо лоша.

as kind of, like, a backdrop to show how bad things are.

Anyway, during the day, I went to school

Но, у току дана ишао бих у школу,

and at night I would sit and draw frame by frame of pencil animation.

а ноћу бих цртао оловком анимације фрејм по фрејм.

And I learned two surprising lessons.

Тако сам научио две важне лекције.

One of them was that when you want to arouse emotions,

Једна од њих је била да,

када желиш да пробудиш емоције у неком,

it doesn't matter so much how something looks;

није толико битно како нешто изгледа,

већ је све у покрету -

it's all in the motion, in the timing of how the thing moves.

у тајмингу начина на који се ствар креће.

And the second was something one of our teachers told us.

Друга лекција је била нешто што нам је професор рекао.

He actually did the weasel in "Ice Age."

Он је радио анимацију ласице из „Леденог доба”,

And he said, "As an animator, you're not a director -- you're an actor."

а рекао нам је:

„Као аниматор сте глумац, а не режисер.”

So, if you want to find the right motion for a character,

Ако желите да нађете одговарајући покрет за неки лик,

don't think about it -- go use your body to find it.

немојте размишљати о томе; употребите тело да га пронађете -

Stand in front of a mirror, act it out in front of a camera --

станите испред огледала, одглумите пред камером -

шта год да је потребно,

whatever you need -- and then put it back in your character.

а затим то ставите у вашег лика.

A year later I found myself at MIT in the Robotic Life Group.

Годину дана касније био сам на МИТ-у, у групи која се бавила роботичким животом.

It was one of the first groups researching the relationships

Била је то једна од првих група која је истраживала однос

between humans and robots.

између људи и робота.

И даље сам сањао о томе да направим

And I still had this dream to make an actual, physical Luxo Jr. lamp.

праву, физичку лампу „Лакса млађег”.

But I found that robots didn't move at all in this engaging way

Убрзо сам схватио да се роботи уопште не крећу тако фино како сам навикао

that I was used to from my animation studies.

током својих студија анимације.

Instead, they were all -- how should I put it --

Уместо тога, сви су били -

како бих рекао - сви су били некако роботски.

they were all kind of robotic.

(Laughter)

(Смех)

And I thought, what if I took whatever I learned in animation school,

Помислио сам: „Шта ако бих узео оно што сам научио у школи анимације,

and used that to design my robotic desk lamp.

и употребио то да дизајнирам своју роботску лампу?”

So I went and designed frame by frame

Тако сам дизајнирао овог робота фрејм по фрејм

to try to make this robot as graceful and engaging as possible.

да покушам да га учиним

што грациознијим и пријатнијим.

And here when you see the robot interacting with me on a desktop --

Овде можете видети робота у интеракцији са мном

за радним столом.

and I'm actually redesigning the robot,

Заправо редизајнирам робота,

so, unbeknownst to itself,

те он у ствари не зна

it's kind of digging its own grave by helping me.

да самом себи копа гроб тиме што ми помаже.

(Laughter)

(Смех)

I wanted it to be less of a mechanical structure giving me light,

Желео сам да буде више од механичког склопа

који ми пружа светло,

and more of a helpful, kind of quiet apprentice

више попут корисног, тихог шегрта који је увек ту,

that's always there when you need it and doesn't really interfere.

спреман да помогне, а да се за све то време не меша.

And when, for example, I'm looking for a battery that I can't find,

На пример, када тражим батерију

коју не могу да пронађем,

in a subtle way, it'll show me where the battery is.

он ће ми на суптилан начин показати где се налази.

So you can see my confusion here.

Можете видети моју збуњеност овде.

I'm not an actor.

Нисам глумац.

And I want you to notice how the same mechanical structure

Желим да увидите како иста механичка структура

може у једном тренутку деловати,

can, at one point, just by the way it moves,

само због начина на који се креће, нежно и брижно -

seem gentle and caring and in the other case,

seem violent and confrontational.

а већ у следећем, насилно и свађалачки.

And it's the same structure, just the motion is different.

Структура је потпуно иста, али се покрет разликује.

Actor: "You want to know something? Well, you want to know something?

Глумац: „Хоћеш да знаш нешто? Па, хоћеш ли? Већ је био мртав!

He was already dead!

Just laying there, eyes glazed over!"

Само је лежао тако, празног погледа!”

(Laughter)

(Смех)

But, moving in a graceful way is just one building block

Ипак, елегантно кретање је само једна градивна јединица

of this whole structure called human-robot interaction.

у целокупној структури која се назива људско-роботски односи.

I was, at the time, doing my PhD, I was working on human-robot teamwork,

Тада сам радио на свом докторату

о сарадњи људи и робота;

тимови људи и робота који сарађују.

teams of humans and robots working together.

I was studying the engineering,

Изучавао сам инжењеринг, психологију

the psychology, the philosophy of teamwork,

и филозофију иза тимског рада.

and at the same time,

У исто то време, нашао сам се

I found myself in my own kind of teamwork situation,

у некаквој врсти тимског рада,

са једним веома добрим пријатељем који је заправо овде.

with a good friend of mine, who's actually here.

And in that situation, we can easily imagine robots

У тој ситуацији можемо лако да замислимо

in the near future being there with us.

да роботи у блиској будућности буду тамо са нама.

It was after a Passover Seder.

Било је то после прославе Пасхе.

We were folding up a lot of folding chairs,

Склапали смо гомилу столица

and I was amazed at how quickly we found our own rhythm.

и запрепастила ме је брзина проналажења заједничког ритма.

Свако је радио свој део посла.

Everybody did their own part, we didn't have to divide our tasks.

Није било потребе да делимо послове нити смо морали да причамо о томе.

We didn't have to communicate verbally about this --

it all just happened.

Све се једноставно догодило.

And I thought, humans and robots don't look at all like this.

Тада сам помислио:

„Људи и роботи не изгледају овако када раде заједно.”

When humans and robots interact, it's much more like a chess game:

Када су у интеракцији, то личи на партију шаха.

Човек уради нешто,

the human does a thing, the robot analyzes whatever the human did,

робот анализира то што је човек урадио

и донесе одлуку шта ће урадити,

the robot decides what to do next, plans it and does it.

испланира и уради испланирано.

Then the human waits, until it's their turn again.

Затим човек чека да дође ред на њега.

Дакле, јесте налик партији шаха

So it's much more like a chess game, and that makes sense,

и то има смисла јер је шах фантастичан

because chess is great for mathematicians and computer scientists.

за математичаре и компјутерске научнике.

У тим пољима се све своди на анализу информација,

It's all about information, analysis, decision-making and planning.

доношење одлука и планирање.

But I wanted my robot to be less of a chess player,

Међутим, ја сам желео да мој робот буде нешто више од шахисте,

and more like a doer

попут човека који ради -

that just clicks and works together.

разуме и ради у исти мах.

So I made my second horrible career choice:

Тако сам направио други ужасни професионални избор -

I decided to study acting for a semester.

одлучио сам да студирам глуму један семестар.

I took off from the PhD, I went to acting classes.

Напустио сам докторске студије и отишао на часове глуме.

I actually participated in a play --

Чак сам учествовао и у представи,

I hope there’s no video of that around still.

а снимак тога се више може наћи, надам се.

(Laughter)

And I got every book I could find about acting,

Набавио сам сваку могућу књигу о глуми,

including one from the 19th century that I got from the library.

укључујући и једну из 19. века

коју сам узео из библиотеке.

And I was really amazed, because my name was the second name on the list --

Веома сам се изненадио јер је моје име било друго на листи;

the previous name was in 1889.

претходно је било из 1889. године. (Смех)

(Laughter)

And this book was kind of waiting for 100 years

Ова књига је чекала 100 година

to be rediscovered for robotics.

да је неко опет открије за роботику.

And this book shows actors

Ова књига даје упутства за глумце

how to move every muscle in the body

о томе како и који мишић треба да се користи

to match every kind of emotion that they want to express.

у складу са сваком емоцијом коју глумац жели да изрази.

But the real revelation was when I learned about method acting.

Међутим, право откриће десило се

док сам учио о уживљавању у улогу.

It became very popular in the 20th century.

То је постало веома популарно у 20. веку, а говорило је:

And method acting said

you don't have to plan every muscle in your body;

„Не планирај покрет сваког мишића у телу.

instead, you have to use your body to find the right movement.

Уместо тога, користи тело да би пронашао прави покрет.

Мораш да користиш своју чулну меморију

You have to use your sense memory to reconstruct the emotions

да би реконстрисао емоције

and kind of think with your body to find the right expression --

и да размишљаш телом да би нашао прави израз.

improvise, play off your scene partner.

Импровизуј, играј се са партнером на сцени.”

And this came at the same time

Ово се дешавало у исто време док сам читао о тренду

as I was reading about this trend in cognitive psychology,

у когнитивној психологији под називом отеловљена спознаја,

called embodied cognition, which also talks about the same ideas.

који такође прича о истим идејама -

We use our bodies to think;

користимо тело да мислимо;

не размишљамо само мозгом и користимо тело за кретање,

we don't just think with our brains and use our bodies to move,

but our bodies feed back into our brain

већ наша тела шаљу повратну информацију мозгу

to generate the way that we behave.

да бисмо произвели начин понашања.

Као да ме је гром ударио.

And it was like a lightning bolt.

I went back to my office,

Вратио сам се у канцеларију.

I wrote this paper, which I never really published,

Написао сам рад који никад нисам објавио

called "Acting Lessons for Artificial Intelligence."

под називом „Часови глуме за вештачку интелигенцију”.

And I even took another month

Чак сам провео још месец дана

to do what was then the first theater play

у раду на тадашњој првој позоришној представи

with a human and a robot acting together.

са људима и роботима који глуме заједно -

That's what you saw before with the actors.

то сте видели раније са глумцима -

And I thought:

и мислио сам:

How can we make an artificial intelligence model --

„Како да направимо модел вештачке интелигенције -

a computer, computational model --

компјутер, компјутерски модел -

that will model some of these ideas of improvisation,

који ће моделирати неке од идеја импровизације,

of taking risks, of taking chances,

преузимања ризика, прихватања прилика,

even of making mistakes?

па чак и прављења грешака?

Maybe it can make for better robotic teammates.

Можда могу да буду боље роботизоване колеге у тиму?”

So I worked for quite a long time on these models

Тако сам радио прилично дуго на овим моделима

and I implemented them on a number of robots.

и спровео то на неколико робота.

Here you can see a very early example

Овде можете видети рани пример

with the robots trying to use this embodied artificial intelligence

са роботом који покушава да користи отеловљену вештачку интелигенцију,

to try to match my movements as closely as possible.

да покуша да што боље прилагоди своје покрете мојим;

It's sort of like a game.

нешто попут игре.

Let's look at it.

Погледајмо то.

You can see when I psych it out, it gets fooled.

Видите да се превари када помахнитам.

And it's a little bit like what you might see actors do

Помало је налик ономе што видите да глумци раде

када покушавају да подражавају једни друге

when they try to mirror each other

to find the right synchrony between them.

да би пронашли одговарајућу међусобну уједначеност.

And then, I did another experiment,

Затим сам извео још један експеримент

and I got people off the street to use the robotic desk lamp,

и доводио сам људе са улице да користе роботизовану стону лампу

and try out this idea of embodied artificial intelligence.

и испробају идеју отеловљене вештачке интелигенције.

So, I actually used two kinds of brains for the same robot.

Заправо сам користио две врсте ума за истог робота.

The robot is the same lamp that you saw,

Робот је лампа коју сте видели,

and I put two brains in it.

а у њу сам уградио два мозга.

For one half of the people,

За половину људи,

I put in a brain that's kind of the traditional,

уградио сам мозак који је некако традиционалан,

calculated robotic brain.

прорачунат роботизовани ум.

It waits for its turn, it analyzes everything, it plans.

Он чека да на њега дође ред, све анализира, планира.

Let's call it the calculated brain.

Назовимо га прорачунати ум.

The other got more the stage actor, risk-taker brain.

Друга половина је добила ум који је сличнији глумачком,

који преузима ризик.

Let's call it the adventurous brain.

Назовимо то авантуристичким умом.

It sometimes acts without knowing everything it has to know.

Понекад дела без представе о ономе што би требало да зна.

It sometimes makes mistakes and corrects them.

Понекад прави грешке и исправља их.

And I had them do this very tedious task that took almost 20 minutes,

Натерао сам ове људе да ураде овај досадан задатак

који је одузимао скоро 20 минута, а морали су да га раде заједно,

and they had to work together,

somehow simulating, like, a factory job

на неки начин симулирајући посао у фабрици

of repetitively doing the same thing.

који захтева понављање исте ствари.

What I found is that people actually loved the adventurous robot.

Открио сам да су људи обожавали авантуристичког робота.

They thought it was more intelligent,

Мислили су да је интелигентнији,

more committed, a better member of the team,

посвећенији, бољи члан тима,

contributed to the success of the team more.

да је више доприносио успеху тима.

They even called it "he" and "she,"

Чак су га и називали „он” или „она”,

whereas people with the calculated brain

док су људи робота прорачунатог ума називали „то”,

called it "it," and nobody ever called it "he" or "she."

а нико га никада није назвао „он” или „она”.

When they talked about it after the task, with the adventurous brain,

Када су после задатка причали о роботу

са авантуристичким умом,

they said, "By the end, we were good friends and high-fived mentally."

рекли су: „На крају смо постали добри пријатељи

и у мислима ‘бацили коску’”,

Whatever that means.

шта год то значило.

(Laughter)

(Смех) Звучи болно.

Sounds painful.

Whereas the people with the calculated brain

Људи са роботом прорачунатог ума су, са друге стране,

said it was just like a lazy apprentice.

рекли да је био као лењи помоћник.

It only did what it was supposed to do and nothing more,

Радио је само оно што треба да ради и ништа више,

which is almost what people expect robots to do,

што је слично ономе што људи од робота очекују,

so I was surprised that people had higher expectations of robots

па сам био изненађен јер су очекивали од робота

than what anybody in robotics thought robots should be doing.

више него што је било ко у роботици сматрао да роботи треба да раде.

And in a way, I thought, maybe it's time --

Некако сам помислио да је можда време -

just like method acting changed the way people thought

као што је уживљавање у лик

променило размишљање о глуми у 19. веку,

about acting in the 19th century,

from going from the very calculated, planned way of behaving,

од веома прорачунатог,

испланираног понашања

to a more intuitive, risk-taking, embodied way of behaving --

до интуитивнијег, ризичнијег, отеловљеног понашања -

maybe it's time for robots to have the same kind of revolution.

можда је време да роботи

добију исту револуцију.

A few years later, I was at my next research job at Georgia Tech in Atlanta,

Неколико година касније,

радио сам нови истраживачки посао на Институту у Џорџији, у Атланти,

and I was working in a group dealing with robotic musicians.

у групи која се бавила роботизованим музичарима.

And I thought, music: that's the perfect place

Помислио сам: „Музика - то је савршено место

to look at teamwork, coordination, timing, improvisation --

да се посматра тимски рад, координација,

увремењеност, импровизација” -

and we just got this robot playing marimba.

а само што смо добили робота који је свирао маримбу.

And the marimba, for everybody like me,

Маримба - за свакога ко је као ја -

it was this huge, wooden xylophone.

био је огроман дрвени ксилофон.

And when I was looking at this,

Док сам се бавио тиме,

I looked at other works in human-robot improvisation --

посматрао сам друге радове у области импровизације људи и робота -

yes, there are other works in human-robot improvisation --

да, постоје и други радови о овој импровизацији -

and they were also a little bit like a chess game.

и они су такође били помало слични шаху.

The human would play,

Особа би свирала,

the robot analyzed what was played,

робот би анализирао одсвирано,

and would improvise their own part.

а затим импровизовао свој део.

So, this is what musicians called a call-and-response interaction,

То су музичари назвали

интеракција позива и одговора,

and it also fits very well robots and artificial intelligence.

а и лепо се уклапа у роботе и вештачку интелигенцију.

But I thought, if I use the same ideas I used in the theater play

Помислио сам : „Ако користимо исте идеје

које сам користио у позоришној представи и студијама тимског рада,

and in the teamwork studies,

maybe I can make the robots jam together like a band.

можда бих могао учинити да роботи свирају заједно као бенд.”

Everybody's riffing off each other, nobody is stopping for a moment.

Свако се надовезује на свачији риф, а нико не стаје ни на тренутак.

And so I tried to do the same things, this time with music,

Тако сам покушао исту ствар, овога пута са музиком,

where the robot doesn't really know what it's about to play,

где робот заиста не зна

шта ће се свирати.

it just sort of moves its body and uses opportunities to play,

Он само помера своје тело

и користи прилику да свира и ради оно чему ме је наставница џеза

and does what my jazz teacher when I was 17 taught me.

научила када сам имао 17 година.

She said, when you improvise,

Рекла је: „Док импровизујеш,

sometimes you don't know what you're doing, and you still do it.

понекад не знаш шта радиш,

али и даље то радиш.”

Тако сам покушао да направим робота који не зна шта ради, али ради то.

So I tried to make a robot that doesn't actually know what it's doing,

Хајде да на неколико секунди погледамо изведбу

but is still doing it.

So let's look at a few seconds from this performance,

при којој робот слуша човека-музичара

where the robot listens to the human musician

и импровизује.

and improvises.

And then, look how the human musician also responds

Затим, погледајте како човек-музичар

такође реагује на оно што робот ради

to what the robot is doing

and picking up from its behavior,

и иде у корак са понашањем.

and at some point can even be surprised by what the robot came up with.

У једном тренутку се можете изненадити оним што је робот смислио.

(Music)

(Музика)

(Music ends)

(Applause)

(Аплауз)

Being a musician is not just about making notes,

Бити музичар није само у једноставној производњи тонова;

otherwise nobody would ever go see a live show.

у супротном нико не би ишао да види перформансе уживо.

Musicians also communicate with their bodies,

Музичари комуницирају и телима

with other band members, with the audience,

са другим члановима бенда, публиком;

they use their bodies to express the music.

користе своја тела да изразе музику.

And I thought, we already have a robot musician on stage,

Помислио сам: „Већ имамо робота-музичара на бини,

па зашто га не бисмо учинили пуноправним музичарем?”,

why not make it be a full-fledged musician?

And I started designing a socially expressive head

те сам почео да дизајнирам друштвено изражајну главу

for the robot.

за робота.

The head doesn’t actually touch the marimba,

Глава не дотиче маримбу;

it just expresses what the music is like.

само изражава то каква је музика.

These are some napkin sketches from a bar in Atlanta

Ово су неки цртежи на салвети из кафића у Атланти

that was dangerously located exactly halfway

који је опасно био лоциран на тачно пола пута

between my lab and my home.

између лабораторије и куће. (Смех)

So I spent, I would say, on average, three to four hours a day there.

Зато сам проводио у просеку

три до четири сата дневно тамо.

I think.

Бар мислим. (Смех)

(Laughter)

And I went back to my animation tools and tried to figure out

Вратио сам се средствима за анимацију и покушао да смислим

not just what a robotic musician would look like,

не само како би робот-музичар изгледао,

but especially what a robotic musician would move like,

већ посебно то како би се роботизован музичар кретао

to sort of show that it doesn't like what the other person is playing --

да би показао да му се не свиђа оно што нека особа свира

and maybe show whatever beat it's feeling at the moment.

и можда да би показао који год ритам да осећа

у том тренутку.

So we ended up actually getting the money to build this robot, which was nice.

На крају смо добили новац да направимо овог робота,

што је било лепо.

I'm going to show you now the same kind of performance,

Сада ћу вам показати исту врсту наступа,,

овога пута са друштвено изражајном главом.

this time with a socially expressive head.

And notice one thing --

Приметите једну ствар -

how the robot is really showing us

како нам робот показује такт који је покупио од људског бића.

the beat it's picking up from the human,

while also giving the human a sense that the robot knows what it's doing.

У исти мах пружамо човеку осећај да робот зна шта ради.

And also how it changes the way it moves

Такође, како мења начин кретања

as soon as it starts its own solo.

чим започне свој соло.

(Music)

(Музика)

Now it's looking at me, showing that it's listening.

Сада гледа у мене да потврди да слушам.

(Music)

(Музика)

Now look at the final chord of the piece again.

Обратите сада пажњу на последњи акорд комада опет,

And this time the robot communicates with its body

а овога пута робот поручује телом

when it's busy doing its own thing,

када је заузет оним што ради

and when it's ready to coordinate the final chord with me.

и када је спреман

да усагласи последњи акорд са мном.

(Music)

(Музика)

(Music ending)

(Final chord)

(Applause)

(Аплауз)

Thanks.

Хвала. Надам се да видите колико ово уопште није -

I hope you see

how much this part of the body that doesn't touch the instrument

колико овај део тела који не додирује инструмент

actually helps with the musical performance.

заправо помаже при музичкој изведби.

And at some point -- we are in Atlanta,

Пошто смо у Атланти, очигледно је да ће неки репер

so obviously some rapper will come into our lab at some point --

доћи у нашу лабораторију у одређеном тренутку

and we had this rapper come in and do a little jam with the robot.

и дошао нам је репер

који је одрадио свирку са роботом.

Here you can see the robot basically responding to the beat.

Овде можете видети робота

који у суштини реагује на такт и - приметите две ствари.

Notice two things:

one, how irresistible it is to join the robot while it's moving its head.

Као прво, колико је тешко одолети

да се не придружите роботу док помера главу

You kind of want to move your own head when it does it.

и како желите да померате главу кад он то ради.

And second, even though the rapper is really focused on his iPhone,

Као друго, иако је репер усредсређен на Ајфон,

as soon as the robot turns to him, he turns back.

чим се робот окрене према њему, и он се окреће према роботу.

So even though it's just in the periphery of his vision,

Иако је то на периферији његовог видног поља -

то је само крајичак његовог ока - веома је моћно.

in the corner of his eye, it's very powerful.

Разлог томе је да не можемо игнорисати

And the reason is that we can't ignore

кретање физичких ствари у нашој околини.

physical things moving in our environment.

Рођени смо са тим.

We are wired for that.

So if you have a problem --

Па, ако имате проблем можда са партнерима

maybe your partner is looking at their iPhone or smartphone too much --

који превише гледају у Ајфон или неки други паметни телефон,

you might want to have a robot there to get their attention.

можда ћете пожелети да имате робота при руци

да им привучете пажњу. (Смех)

(Laughter)

(Music)

(Музика)

(Music ends)

(Applause)

(Аплауз)

Just to introduce the last robot that we've worked on,

Само још да представим последњег робота

на ком смо радили,

it came out of something surprising that we found:

који је произашао из изненађујућег открића.

Some point people didn't care about the robot being intelligent,

У неко доба, људе више није било брига што су роботи интелигентни,

што могу да импровизују, слушају

able to improvise and listen,

and do all these embodied intelligence things that I spent years developing.

и раде ствари везане за отеловљену интелигенцију

на чијем сам развоју провео године.

They really liked that the robot was enjoying the music.

Заиста им се свиђало што су роботи уживали у музици, (Смех)

(Laughter)

And they didn't say the robot was moving to the music,

а нису говорили да се робот креће у складу са музиком,

већ да робот ужива у музици,

they said "enjoying" the music.

And we thought, why don't we take this idea,

па смо помислили: „Зашто не бисмо искористили ову идеју?”,

and I designed a new piece of furniture.

те сам дизајнирао нови комад намештаја.

This time it wasn't a desk lamp, it was a speaker dock,

Овога пута то није била стона лампа, већ звучници.

one of those things you plug your smartphone in.

Била је то она ствар на коју прикључујете свој телефон.

And I thought,

Помислио сам: „Шта би било

what would happen if your speaker dock didn't just play the music for you,

кад вам звучници не би само пропуштали музику,

but would actually enjoy it, too?

већ би и они уживали у музици?” (Смех)

And so again, here are some animation tests from an early stage.

Поново, ево неких тестова анимација

у првим фазама развоја. (Смех)

(Laughter)

And this is what the final product looked like.

Ево како изгледа коначни производ.

(Music)

(„Баци као да је врело”)

(Music ends)

So, a lot of bobbing heads.

Значи, пуно климања главом.

(Applause)

(Аплауз)

A lot of bobbing heads in the audience,

Много глава које се климају у публици,

so we can still see robots influence people.

па можемо видети да роботи и даље могу утицати на људе.

And it's not just fun and games.

Не ради се само о забави.

I think one of the reasons I care so much

Мислим да је један од разлога због ког ми је толико стало

about robots that use their body to communicate

да роботи користе тела да комуницирају

and use their body to move is --

и да се крећу -

I'm going to let you in on a little secret we roboticists are hiding --

а открићу вам малу тајну коју ми, роботичари, кријемо -

is that every one of you is going to be living with a robot

да ће свако од вас живети са роботом

at some point in your life.

у једном тренутку свог живота.

У будућности ће постојати робот у вашем животу,

Somewhere in your future, there will be a robot in your life.

а ако се то не деси вама, десиће се вашем детету,

If not in yours, your children's lives.

And I want these robots to be more fluent, more engaging, more graceful

а ја желим да ови роботи буду

блажи у свом кретању, привлачнији, љупкији од онога како тренутно делују.

than currently they seem to be.

And for that I think maybe robots need to be less like chess players

Због тога мислим да роботи

треба да су мање слични шахистима,

and more like stage actors and more like musicians.

а више налик позоришним глумцима и музичарима.

Maybe they should be able to take chances and improvise.

Можда би требало да ризикују и импровизују,

Maybe they should be able to anticipate what you're about to do.

или да могу да предвиде шта ћете урадити.

Maybe they even need to be able to make mistakes and correct them,

Можда треба да могу да праве грешке

и исправљају их

because in the end, we are human.

јер смо, на крају крајева, људска бића,

And maybe as humans, robots that are a little less than perfect

а можда људима роботи који су мање савршени

are just perfect for us.

савршено одговарају.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)