Meera Vijayann: Find your voice against gender violence

Prevodilac: Mile Živković Lektor: Ivana Korom

Talking about empowerment is odd,

Причати о оснаживању је чудно,

because when we talk about empowerment,

зато што када причамо оснаживању,

what affects us most are the stories.

оно што највише утиче на нас су приче.

So I want to begin with an everyday story.

Желим да почнем свакодневном причом.

What is it really like to be a young woman in India?

Како је заиста бити млада жена у Индији?

Now, I've spent the last 27 years of my life

Последњих 27 година сам провела

in India, lived in three small towns,

у Индији, живела у три мања града,

two major cities,

два велика града,

and I've had several experiences.

и имала сам неколико искустава.

When I was seven,

Када сам имала 7 година,

a private tutor who used to come home

приватни учитељ који је долазио кући

to teach me mathematics molested me.

да ме учи математику, ме је злостављао.

He would put his hand up my skirt.

Ставио би руку испод моје сукње.

He put his hand up my skirt and told me

Ставио би руку испод моје сукње и рекао ми

he knew how to make me feel good.

да зна како да учини да се осећам добро.

At 17, a boy from my high school

Са 17 година, дечак из моје школе

circulated an email

је проследио имејл

detailing all the sexually aggressive things

са детаљним описом сексуално агресивних

he could do to me

ствари које може да ми ради

because I didn't pay attention to him.

зато што нисам обраћала пажњу на њега.

At 19, I helped a friend

Са 19 година, помогла сам пријатељици

whose parents had forcefully married her to an older man

чији су је родитељи натерали

да се уда за старијег човека

escape an abusive marriage.

да побегне из изопаченог брака.

At 21, when my friend and I were walking

Са 21 годином, када смо пријатељица и ја

down the road one afternoon,

шетале улицом једно поподне,

a man pulled down his pants

мушкарац је спустио панталоне

and masturbated in front of us.

и мастурбирао пред нама.

We called people for help, and nobody came.

Дозивале смо људе да нам помогну,

али нико није дошао.

At 25, when I was walking home one evening,

Са 25, када сам шетала кући једно вече,

two men on a motorcycle attacked me.

два мушкарца на мотору су ме напала.

I spent two nights in the hospital

Провела сам две ноћи у болници

recovering from trauma and injuries.

опорављајући се од шока и повреда.

So throughout my life, I've seen women —

Током свог живота, гледала сам жене -

family, friends, colleagues —

породицу, пријатеље, колеге -

live through these experiences,

како проживљавају ова искуства,

and they seldom talk about it.

и ретко причају о томе.

So in simple words, life in India is not easy.

Просто речено, живот у Индији није лак.

But today I'm not going to talk to you about this fear.

Али данас вам нећу причати о овом страху.

I'm going to talk to you about an interesting path

Причаћу вам о занимљивом путу

of learning that this fear took me on.

где ме овај страх одвео.

So, what happened one night in December 2012

Дакле, оно што се десило једне ноћи

у децембру 2012. године

changed my life.

ми је променило живот.

So a young girl, a 23-year-old student,

Млада девојка, студенткиња од 23 године,

boarded a bus in Delhi with her male friend.

ушла је у аутобус у Њу Делхију са другом.

There were six men on the bus, young men

У аутобусу су била шесторица младића

who you might encounter every day in India,

које можда срећете сваки дан у Индији,

а хладни извештаји оног што је следило

and the chilling account of what followed

was played over and over again

су се понављали опет и опет

in the Indian and international media.

у индијским и интернационалним медијима.

This girl was raped repeatedly,

Девојка је силована више пута,

forcefully penetrated with a blunt rod,

насилно чак и тупим штапом,

beaten, bitten, and left to die.

претучена, уједана, и остављена да умре.

Her friend was gagged, attacked,

Њеном пријатељу су везали уста, напали га,

and knocked unconscious.

и онесвестили ударцем.

She died on the 29th of December.

Она је умрла 29. децембра.

And at a time when most of us here

У то време док су се овде многи од нас

were preparing to welcome the new year,

припремали за дочек Нове године,

India plunged into darkness.

Индија је утонула у таму.

For the first time in our history,

По први пут у нашој историји,

men and women in Indian cities

мушкарци и жене у градовима широм Индије

woke up to the horrific truth

су се пробудили за ужасном истином

about the true state of women in the country.

о стварном стању жена у земљи.

Now, like many other young women,

Сада, као многе друге девојке,

I was absolutely terrified.

ја сам била потпуно ужаснута.

I couldn't believe that something like this

Нисам могла да верујем да се нешто попут овог

could happen in a national capital.

може десити у престоници.

I was angry and I was frustrated,

Била сам бесна и фрустрирана,

but most of all, I felt utterly, completely helpless.

али пре свега,

осетила сам се потпуно беспомоћно.

But really, what do you do, right?

Али стварно, шта да радиш, зар не?

Some write blogs, some ignore it,

Неки пишу блогове, неки игноришу,

some join protests.

неки се прикључе протестима.

I did all of it. In fact, that was what everyone was doing

Ја сам радила све од тога.

У ствари, то су сви радили

two years ago.

пре две године.

So the media was filled with stories about

Медији су били пуни прича

all the horrific deeds

о свим ужасним делима на које су

that Indian men are capable of.

мушкарци у Индији били способни.

They were compared to animals,

Упоређивани су са животињама,

sexually repressed beasts.

сексуално потиснутим зверима.

In fact, so alien and unthinkable was this event

Заправо, овај догађај је био

тако стран и незамислив

in an Indian mind

у умовима Индије

that the response from the Indian media,

да је одговор од индијских медија,

public and politicians proved one point:

јавности и политичара доказао једну ствар:

No one knew what to do.

нико није знао шта да ради.

And no one wanted to be responsible for it.

И нико није желео да буде одговоран за то.

In fact, these were a few insensitive comments

Заправо, било је неколико неосетљивих коментара

which were made in the media

који су створени у медијима

by prominent people

од истакнутих људи

in response to sexual violence against women in general.

као одговор на сексуалну насилност

према женама уопште.

So the first one is made by a member of parliament,

Тако да је прво изговорио

the second one is made by a spiritual leader,

члан парламента,

друго је изговорио духовни вођа,

and the third one was actually the defendants' lawyer

а треће је заправо адвокат бранилац

when the girl was fighting for her life

када се девојка борила за свој живот

and she passed away.

и умрла.

Now, as a woman watching this day after day,

Као жена, гледајући ово дан за даном,

I was tired.

уморила сам се.

So as a writer and gender activist,

Као писац и актвиста за равноправност полова,

I have written extensively on women,

писала сам опширно о женама,

but this time, I realized it was different,

али овај пут схватила сам да је другачије,

because a part of me realized

зато што је део мене схватио

I was a part of that young woman too,

да сам и ја део те девојке,

and I decided I wanted to change this.

и одлучила сам да желим да променим ову ситуацију.

So I did something spontaneous, hasty.

Тако сам урадила нешто спонтано, брзо.

I logged on to a citizen journalism platform

Учланила сам се у платформу грађанског новинарства

called iReport,

названу iReport,

and I recorded a video talking about

и снимила сам видео причајући

what the scene was like in Bangalore.

о ситуацији у Бангалору.

I talked about how I felt,

Причала сам о томе како се осећам,

I talked about the ground realities,

причала сам о реалности на теренима,

and I talked about the frustrations of living in India.

и причала сам о фрустрацији живота у Индији.

In a few hours, the blog was shared widely,

За неколико сати, блог је широм подељен,

and comments and thoughts poured in

а коментари и мишљења су стизала

from across the world.

из целог света.

In that moment, a few things occurred to me.

Тог тренутка, неколико ствари ми је пало на памет.

One, technology was always at hand

Прво, технологија је увек при руци

for many young women like me.

за многе младе жене попут мене.

Two, like me, most young women

Друго, као и ја, многе младе жене

hardly use it to express their views.

једва је користе да изразе своје ставове.

Three, I realized for the first time

Треће, схватила сам по први пут

that my voice mattered.

да је мој глас битан.

So in the months that followed,

Наредних месеци,

I covered a trail of events in Bangalore

пратила сам низ догађаја у Бангалору

which had no space in the mainstream news.

за које није било места у традиоционалним вестима.

In Cubbon Park, which is a big park in Bangalore,

У Кубон парку, великом парку у Бангалору,

I gathered with over 100 others

срела сам се са више од 100 младих

when groups of young men came forward

када је дошла група младића,

to wear skirts to prove that clothing

обучених у сукње да докажу како одећа

does not invite rape.

не позива на насиље.

When I reported about these events,

Када сам извештавала о овим догађајима,

I felt I had charge, I felt like I had a channel

осетила сам да имам снагу, осетила сам као да имам канал

to release all the emotions I had inside me.

за ослобађање свих емоција које су у мени.

I attended the town hall march

Присуствовала сам маршу градске већнице

when students held up signs saying

док су студенти држали знак са натписима

"Kill them, hang them."

"Убијте их, обесите их."

"You wouldn't do this to your mothers or sisters."

"Ово не бисте урадили својим мајкама или сестрама."

I went to a candlelight vigil

Отишла сам на бдење са свећама

where citizens gathered together

где су се грађани окупили заједно

to talk about the issue of sexual violence openly,

да причају отворено о проблему сексуалног напаствовања,

and I recorded a lot of blogs

и снимила сам много блогова

in response to how worrying the situation was

као одговор на то колико је била забрињавајућа ситуација

in India at that point.

у Индији тог тренутка.

["I am born with sisters and cousin who now live in cities and abroad but they never talk to me or complain about their daily difficulties like you say"]

Now, the reactions confused me.

Реакције су ме збуниле.

While supportive comments poured in from across the world,

Док су поруке подршке стизале из целог света,

as did vicious ones.

било и злих порука.

So some called me a hypocrite.

Тако су ме неки звали лицемерном.

Some called me a victim, a rape apologist.

Неки су ме звали жтрвом, апологетом силовања.

Some even said I had a political motive.

Неки су чак рекли да имам политички мотив.

But this one comment kind of describes

Али овај један коментар описује

what we are discussing here today.

оно о чему данас причамо.

But I was soon to learn that this was not all.

Али сам убрзо сазнала да то није било све.

As empowered as I felt

Колико код се осећала оснажено

with the new liberty that this

новом слободом коју ми је дало

citizen journalism channel gave me,

ово грађанско новинарство,

I found myself in an unfamiliar situation.

нашла сам се у непознатој ситуацији.

So sometime last August, I logged onto Facebook

Негде прошлог августа, улоговала сам се на фејсбук

and I was looking through my news feed,

и гледала сам новости на почетној страни,

and I noticed there was a link

када сам приметила линк

that was being shared by my friends.

који су делили моји пријатељи.

I clicked on the link; it led me back

Кликнула сам на линк, то ме је одвело

to a report uploaded by an American girl

до извештаја који је поставила Американка

called Michaela Cross.

Михаела Крос.

The report was titled,

Назив извештаја био је:

"India: The story you never wanted to hear."

"Индија: Прича коју никад не желите чути."

And in this report, she recounted her firsthand

У овом извештају, она је описала из прве руке

account of facing sexual harassment in India.

своје суочавање са сексуалним узнемиравањем у Индији.

She wrote, "There is no way to prepare for the eyes,

Написала је: "Не постоји начин да се припремите за очи,

the eyes that every day stared

очи које сваки дан гледају

with such entitlement at my body,

моје тело са таквим правом,

with no change of expression

без икакве промене на лицу

whether I met their gaze or not.

без обзира да ли сам срела њихов поглед или не.

Walking to the fruit seller's or the tailor's,

Шетајући до пиљара или кројача,

I got stares so sharp

гледали су ме тако оштро

that they sliced away bits of me piece by piece."

да су откидали од мене део по део."

She called India a traveler's heaven and a woman's hell.

Назвала је Индију рајем за путнике и паклом за жене.

She said she was stalked, groped,

Рекла да су је уходили, пипали,

and masturbated at.

и мастурбирали у њеном присуству.

Now, late that evening, the report went viral.

Касно те вечери, извештај се проширио интернетом.

It was on news channels across the world.

Био је у вестима широм света.

Everyone was discussing it.

Сви су причали о томе.

It had over a million views,

Имао је преко милион прегледа,

a thousand comments and shares,

хиљаде коментара и дељења,

and I found myself witnessing

и ја сам затекла као сведок

a very similar thing.

веома сличне ствари.

The media was caught in this vicious cycle

Медији су били ухваћени у овом зачараном кругу

of opinion and outburst

мишљења и излива,

and no outcome whatsoever.

без икаквог епилога.

So that night, as I sat wondering

Те ноћи, док сам седела питајући се

how I should respond,

како треба да одговорим,

I found myself filled with doubt.

нашла сам се испуњена сумњом.

You see, as a writer, I approached this issue

Видите, као писац, пришла сам том проблему

as an observer,

као посматрач,

as an Indian, I felt embarrassment and disbelief,

као Индијка, осетила сам срамоту и сумњичавост,

and as an activist, I looked at it as a defender of rights,

и као активиста, гледала сам на то као бранилац права,

but as a citizen journalist,

али као грађанин новинар,

I suddenly felt very vulnerable.

изненада сам се осетила веома рањиво.

I mean, here she was, a young woman

Мислим, овде је била, млада жена

who was using a channel to talk about

која користи канал да прича

her experience just as I was,

о свом искуству као и ја,

and yet I felt unsettled.

и опет се нисам осетила задовољно.

You see, no one ever tells you

Видите, нико вам никада неће рећи

that true empowerment comes from giving yourself

да право оснажење долази од тога да дајете себи

the permission to think and act.

дозволу да мислите и реагујете.

Empowerment is often made to sound as if

Оснажење се углавном користи као да је то

it's an ideal, it's a wonderful outcome.

идеал, прелеп резултат.

When we talk about empowerment, we often

Када причамо о оснаживању, ми често

talk about giving people access to materials,

причамо о давању људима приступ нечему,

giving them access to tools.

дајемо им приступ стварима.

But the thing is, empowerment is an emotion.

Али, ствар је у томе, оснажење је емоција.

It's a feeling.

То је осећање.

The first step to empowerment

Први корак ка оснажењу

is to give yourself the authority,

је да дате себи ауторитет,

the key to independent will,

кључ ка независној вољи,

and for women everywhere,

и за све жене свуда,

no matter who we are or where we come from,

без обзира ко смо и одакле смо,

that is the most difficult step.

ово је најтежи корак.

We fear the sound of our own voice,

Плашимо се звука свог гласа,

for it means admission, but it is this that gives us

јер то значи признање, али то је оно што нам даје

the power to change our environment.

снагу да променимо своју околину.

Now in this situation where I was faced

У овој ситуацији где сам суочена

with so many different kinds of realities,

са много различитих реалности,

I was unsure how to judge,

нисам знала како да судим,

because I didn't know what it would mean for me.

зато што нисам знала шта то значи за мене.

I feared to judge because I didn't know what it would be

Плашила сам се да судим зато што нисам знала шта ће бити

if I didn't support the same view as this girl.

ако не подржим исто гледиште као ова девојка.

I didn't know what it would mean for me

Нисам знала шта би то значило за мене

if I was challenging someone else's truth.

ако будем изазвала нечију истину.

But yet, it was simple.

Али ипак, било је једноставно.

I had to make a decision:

Морала сам да донесем одлуку:

Should I speak up or should I stay quiet?

Треба ли да причам о томе или да останем тиха?

So after a lot of thought,

Након дугог размишљања,

I recorded a video blog in response,

снимила сам видео блог као одговор,

and I told Michaela, well,

и рекла Михаели, дакле,

there are different sides to India,

да постоје различите стране Индије,

and I also tried to explain

и такође сам покушала да објасним

that things would be okay

да ће ствари бити у реду

and I expressed my regret for what she had faced.

и изразила сам жаљење због оног са чим је морала да се суочава.

And a few days later, I was invited to talk

Неколико дана касније, позвана сам да причам

on air with her,

уживо са њом,

and for the first time, I reached out to this girl

и по први пут, досегла сам до ове девојке

who I had never met, who was so far away,

коју никад нисам срела, која је била јако далеко,

but yet I felt so close to.

али са којом сам се ипак осетила блиско.

Since this report came to light,

Од када је овај извештај угледао светло,

more young people than ever

више младих људи него икад

were discussing sexual harassment on the campus,

разговарало је о сексуалном узнемиравању на кампусу,

and the university that Michaela belonged to

а универзитет који је Михаела похађала

gave her the assistance she needed.

јој је давао сву помоћ која јој је требала.

The university even took measures

Универзитет је чак предузео мере

to train its students to equip them

да обучи студенте и опреми их

with the skills that they need

вештинама које им требају

to confront challenges such as harassment,

да се суоче са изазовима попут злостављања,

and for the first the time, I felt I wasn't alone.

и по први пут, нисам се осетила усамљено.

You see, if there's anything that I've learned

Видите, ако сам нешто научила

as an active citizen journalist

као активни грађанин новинар

over the past few years,

протеклих неколико година,

it is our dire lack as a society to actively find

то је наша изричита невољност као друштва да нађемо

avenues where our voices can be heard.

путеве где ће се наши гласови чути, издвојити.

We don't realize that when we are standing up,

Не схватамо да док држимо став,

we are not just standing up as individuals,

не радимо то само као појединци,

we are standing up for our communities,

већ и за наше заједнице,

our friends, our peers.

наше пријатеље, наше вршњаке.

Most of us say that women are denied their rights,

Многи од нас кажу да су женама ускраћена права,

but the truth is, oftentimes,

али истина је, често,

women deny themselves these rights.

жене саме одбијају своја права.

In a recent survey in India,

У скором истраживању у Индији,

95 percent of the women who work in I.T.,

95% жена које раде у ИТ-ју

aviation, hospitality and call centers,

авијацији, болницама и кол-центрима,

said they didn't feel safe returning home alone

кажу да се не осећају сигурно када се враћају кућама саме

after work in the late hours or in the evening.

након посла у касним часовима или увече.

In Bangalore, where I come from,

У Бангалору, одакле сам ја,

this number is 85 percent.

овај број је 85%.

In rural areas in India,

У сеоским срединама у Индији,

if anything is to go by the recent

ако је судити по нечему,

gang rapes in Badaun and acid attacks in Odisha

по силовањима банди у Бадауну и нападима киселином

and Aligarh are supposed to go by,

у Одиши и Алигархи,

we need to act really soon.

стварно морамо да реагујемо што пре.

Don't get me wrong,

Не схватите ме погрешно,

the challenges that women will face

изазови са којима ће се жене суочити

in telling their stories is real,

у причању својих прича су стварни,

but we need to start pursuing

али ми морамо да почнемо са трагањем

and trying to identify mediums

и да покушамо идентификовати медије

to participate in our system

да учествују у нашем систему,

and not just pursue the media blindly.

а не само да слепо гонимо медије.

Today, more women than ever

Данас, више жена него икад

are standing up and questioning

бране свој став

the government in India,

и преиспитују владу Индије,

and this is a result of that courage.

и ово је резултат те храбрости.

There is a sixfold increase in women

Овде је шестоструко повећање код жена

reporting harassment,

у пријављивању узнемиравања,

and the government passed

а влада је донела

the Criminal Law (Amendment) Act in 2013

амандман члана Кривичног права 2013,

to protect women against sexual assault.

да би заштитила жене од сексуалног злостављања.

As I end this talk,

На крају овог говора,

I just want to say

само желим да кажем

that I know a lot of us in this room have our secrets,

да знам да многи од нас у овој просторији имају тајне,

but let us speak up.

али хајде да проговоримо.

Let us fight the shame and talk about it.

Пустите да се боримо против срамоте и причамо о томе.

It could be a platform, a community,

То може бити темељ, заједница,

your loved one, whoever or whatever you choose,

ваши вољени, кога год и шта год одаберете,

but let us speak up.

али хајде да причамо.

The truth is, the end to this problem

Истина је, крај овог проблема

begins with us.

почиње са нама.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)