Have we reached the end of physics? | Harry Cliff

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

A hundred years ago this month, a 36-year-old Albert Einstein

Овог месеца пре сто година, 36-годишњи Алберт Ајнштајн

stood up in front of the Prussian Academy of Sciences in Berlin

стајао је у Берлину испред Пруске академије наука

to present a radical new theory of space, time and gravity:

да би представио радикалну нову теорију о простору, времену и гравитацији,

the general theory of relativity.

општу теорију релативности.

General relativity is unquestionably Einstein's masterpiece,

Општа теорија релативности је несумњиво Ајнштајново ремек-дело,

a theory which reveals the workings of the universe at the grandest scales,

теорија која открива функционисање универзума на највишем нивоу,

capturing in one beautiful line of algebra

која сажима у диван алгебарски израз све,

everything from why apples fall from trees to the beginning of time and space.

од тога зашто јабуке падају са дрвета до зачетка времена и простора.

1915 must have been an exciting year to be a physicist.

Мора да је 1915. године било узбудљиво бити физичар.

Two new ideas were turning the subject on its head.

Две нове идеје су окренуле ову науку наопачке.

One was Einstein's theory of relativity,

Једна од њих је била Ајнштајнова теорија релативности,

the other was arguably even more revolutionary:

а друга је вероватно била још револуционарнија -

quantum mechanics,

квантна механика,

a mind-meltingly strange yet stunningly successful new way

запањујуће чудан, а ипак невероватно успешан,

of understanding the microworld, the world of atoms and particles.

нови начин разумевања микросвета, света атома и честица.

Over the last century, these two ideas have utterly transformed

Током протеклог века, ове две идеје су потпуно промениле

our understanding of the universe.

наше разумевање свемира.

It's thanks to relativity and quantum mechanics

Управо захваљујући релативности и квантној механици

that we've learned what the universe is made from,

научили смо од чега се састоји свемир,

како је отпочео и како наставља да се развија.

how it began and how it continues to evolve.

A hundred years on, we now find ourselves at another turning point in physics,

Сто година након тога, нашли смо се на новој прекретници у физици,

but what's at stake now is rather different.

али оно што је сада у питању је прилично другачије.

The next few years may tell us whether we'll be able

У току неколико следећих година сазнаћемо да ли можемо да наставимо

to continue to increase our understanding of nature,

са продубљавањем нашег разумевања природе,

or whether maybe for the first time in the history of science,

или ћемо се можда, по први пут у научној историји,

we could be facing questions that we cannot answer,

суочити са питањима на која не можемо одговорити,

not because we don't have the brains or technology,

не због тога што немамо интелигенцију или технологију,

but because the laws of physics themselves forbid it.

већ зато што их не дозвољавају сами закони физике.

This is the essential problem: the universe is far, far too interesting.

Ово је суштински проблем; универзум је претерано занимљив.

Relativity and quantum mechanics appear to suggest

Чини се да релативитет и квантна механика сугеришу

that the universe should be a boring place.

да универзум треба да је досадно место.

It should be dark, lethal and lifeless.

Треба да је мрачан, смртоносан и беживотан.

Међутим, када се осврнемо око себе,

But when we look around us, we see we live in a universe full of interesting stuff,

видимо да живимо у универзуму препуном интересантних ствари,

full of stars, planets, trees, squirrels.

који врви од звезда, планета, дрвећа, веверица.

The question is, ultimately,

На крају следи питање:

why does all this interesting stuff exist?

зашто све ове интересантне ствари постоје?

Why is there something rather than nothing?

Зашто постоји нешто уместо ничега?

This contradiction is the most pressing problem in fundamental physics,

Ова противречност је горући проблем у фундаменталној физици,

and in the next few years, we may find out whether we'll ever be able to solve it.

а у следећих пар година ћемо можда сазнати да ли ћемо икада моћи да га решимо.

At the heart of this problem are two numbers,

У основи овог проблема су два броја,

two extremely dangerous numbers.

два изузетно опасна броја.

These are properties of the universe that we can measure,

Ово су својства свемира која можемо измерити,

and they're extremely dangerous

а изузетно су опасна

јер, ако би била другачија, чак и за најмању вредност,

because if they were different, even by a tiny bit,

then the universe as we know it would not exist.

универзум каквим га познајемо не би постојао.

The first of these numbers is associated with the discovery that was made

Први од ова два броја је везан за откриће до кога се дошло

на неколико километара од ове дворане,

a few kilometers from this hall, at CERN, home of this machine,

у ЦЕРН-у, месту на коме се налази ова машина,

the largest scientific device ever built by the human race,

највећи научни уређај који је икада направила људска раса,

the Large Hadron Collider.

Велики хадронски сударач (LHC).

The LHC whizzes subatomic particles around a 27-kilometer ring,

LHC покреће огромном брзином субатомске честице

у прстену величине 27 километара,

приближавајући им брзину кретања све више брзини светлости

getting them closer and closer to the speed of light

before smashing them into each other inside gigantic particle detectors.

пре него што изазове њихов судар у џиновским детекторима честица.

On July 4, 2012, physicists at CERN announced to the world

На дан 4. јула 2012. године, физичари у ЦЕРН-у су објавили свету

that they'd spotted a new fundamental particle

да су приметили да се нова елементарна честица

being created at the violent collisions at the LHC: the Higgs boson.

ствара приликом снажних судара у LHC-у, Хигсов бозон.

Now, if you followed the news at the time,

Ако сте пратили вести у то време,

you'll have seen a lot of physicists getting very excited indeed,

видели сте да се пуно физичара веома узбудило, заиста,

and you'd be forgiven for thinking

и опроштено вам је ако сте помислили

да се то догађа сваки пут када откријемо нову честицу.

we get that way every time we discover a new particle.

Well, that is kind of true,

Па, то је донекле истина,

али је Хигсов бозон баш посебан.

but the Higgs boson is particularly special.

We all got so excited because finding the Higgs

Сви смо се узбудили јер проналажење Хигсовог бозона

proves the existence of a cosmic energy field.

доказује постојање космичког енергетског поља.

Now, you may have trouble imagining an energy field,

Можда имате проблем да замислите неко енергетско поље,

but we've all experienced one.

али смо га сви ми доживели.

If you've ever held a magnet close to a piece of metal

Ако сте икада држали магнет близу парчета метала

and felt a force pulling across that gap,

и осетили силу која вуче кроз празан простор,

then you've felt the effect of a field.

онда сте осетили дејство тог поља,

And the Higgs field is a little bit like a magnetic field,

а Хигсово поље је помало налик магнетном пољу,

except it has a constant value everywhere.

осим што има сталну вредност посвуда.

It's all around us right now.

Оно је свуда око нас управо.

We can't see it or touch it,

Не можемо га видети или дотаћи,

but if it wasn't there,

али да не постоји,

ни ми не бисмо постојали.

we would not exist.

The Higgs field gives mass

Хигсово поље даје масу

елементарним честицама које нас чине.

to the fundamental particles that we're made from.

Да не постоји, ове честице не би имале масу,

If it wasn't there, those particles would have no mass,

ниједан атом се не би могао оформити и ми не бисмо постојали.

and no atoms could form and there would be no us.

But there is something deeply mysterious about the Higgs field.

Међутим, постоји нешто веома мистериозно у вези са Хигсовим пољем.

Relativity and quantum mechanics tell us that it has two natural settings,

Релативност и квантна механика нам говоре да постоје 2 природна окружења,

a bit like a light switch.

помало налик прекидачу.

It should either be off,

Треба да је искључен

so that it has a zero value everywhere in space,

да би свуда у простору вредност била једнака нули,

or it should be on so it has an absolutely enormous value.

или треба да је укључен да има огромну вредност.

In both of these scenarios, atoms could not exist,

У оба ова сценарија атоми не би постојали,

and therefore all the other interesting stuff

па према томе ни све друге интересантне ствари

that we see around us in the universe would not exist.

које видимо у свом окружењу, у свемиру, не би постојале.

In reality, the Higgs field is just slightly on,

У стварности, Хигсово поље је само малчице укључено,

not zero but 10,000 trillion times weaker than its fully on value,

не као нулта вредност,

већ као 10 000 трилиона пута слабије од своје потпуне вредности,

a bit like a light switch that's got stuck just before the off position.

налик прекидачу који се заглавио баш испред положаја за искључење,

And this value is crucial.

а та вредност је од суштинске важности.

If it were a tiny bit different,

Ако би била само мало другачија,

then there would be no physical structure in the universe.

не би постојала физичка структура у универзуму.

So this is the first of our dangerous numbers,

Тако је ово први од два наша опасна броја,

the strength of the Higgs field.

снага Хигсовог поља.

Theorists have spent decades trying to understand

Теоретичари су провели деценије покушавајући да разумеју

why it has this very peculiarly fine-tuned number,

зашто има овај чудни, пажљиво подешен број

and they've come up with a number of possible explanations.

и дошли су до неких могућих објашњења.

Имају имена која звуче сексипилно, као што је „суперсиметрија“

They have sexy-sounding names like "supersymmetry"

or "large extra dimensions."

или „огромне додатне димензије“.

I'm not going to go into the details of these ideas now,

Нећу залазити у детаље ових идеја сада,

but the key point is this:

али је главна поента ово -

if any of them explained this weirdly fine-tuned value of the Higgs field,

ако би било која од њих објаснила ову чудно подешену вредност Хигсовог поља,

then we should see new particles being created at the LHC

онда би требало да видимо да се нове честице стварају у LHC-у,

along with the Higgs boson.

заједно са Хигсовим бозоном.

So far, though, we've not seen any sign of them.

До сада, међутим, нисмо видели да постоје.

But there's actually an even worse example

Ипак, постоји чак још гори пример

of this kind of fine-tuning of a dangerous number,

оваквог подешавања опасног броја,

and this time it comes from the other end of the scale,

а овога пута долази са друге стране,

из проучавања универзума при огромним удаљеностима.

from studying the universe at vast distances.

One of the most important consequences of Einstein's general theory of relativity

Једна од најважнијих последица Ајншајнове опште теорије релативности

was the discovery that the universe began as a rapid expansion of space and time

било је откриће да је универзум настао као убрзано проширење простора и времена

13.8 billion years ago, the Big Bang.

пре 13,8 милијарди година, са Великим праском.

Now, according to early versions of the Big Bang theory,

Према раним верзијама теорије Великог праска,

the universe has been expanding ever since

универзум се шири од тада,

with gravity gradually putting the brakes on that expansion.

док гравитација постепено зауставља то ширење.

But in 1998, astronomers made the stunning discovery

Међутим, 1998. године, астрономи су открили запањујућу ствар

that the expansion of the universe is actually speeding up.

да се ширење универзума заправо убрзава.

The universe is getting bigger and bigger faster and faster

Универзум све брже постаје све већи

driven by a mysterious repulsive force called dark energy.

под дејством мистериозне одбојне силе под називом тамна енергија.

Now, whenever you hear the word "dark" in physics,

Е, сад, када год да чујете реч „тамно“ у физици,

you should get very suspicious

треба да постанете веома сумњичави

because it probably means we don't know what we're talking about.

јер то вероватно значи да не знамо о чему причамо.

(Смех)

(Laughter)

Не знамо шта је тамна енергија,

We don't know what dark energy is,

but the best idea is that it's the energy of empty space itself,

али је најбоља идеја да је то енергија самог празног простора,

the energy of the vacuum.

енергија вакуума.

Now, if you use good old quantum mechanics to work out

Ако користите добру стару квантну механику

how strong dark energy should be,

да схватите колико снажна тамна енергија треба бити,

you get an absolutely astonishing result.

добићете потпуно запрепашћујућ резултат.

You find that dark energy

Открићете да тамна енергија

should be 10 to the power of 120 times stronger

треба да је јача за десет на сто двадесети степен

than the value we observe from astronomy.

од енергије коју смо измерили у астрономији.

That's one with 120 zeroes after it.

То је јединица са 120 нула после ње.

This is a number so mind-bogglingly huge

Овај број је толико вртоглаво велики

that it's impossible to get your head around.

да је немогуће замислити га.

We often use the word "astronomical" when we're talking about big numbers.

Често користимо реч „астрономски“ када причамо о великим бројевима.

Well, even that one won't do here.

Чак ни то не важи у овом случају.

This number is bigger than any number in astronomy.

Овај број је већи од било ког броја у астрономији.

It's a thousand trillion trillion trillion times bigger

Он је хиљаду билиона билиона билиона пута већи

него број атома у целокупном универзуму.

than the number of atoms in the entire universe.

So that's a pretty bad prediction.

Дакле, то је прилично лоше предвиђање.

In fact, it's been called the worst prediction in physics,

Заправо, ово се назива најгорим предвиђањем у физици,

and this is more than just a theoretical curiosity.

а ово је више него пука теоретска чудноватост.

If dark energy were anywhere near this strong,

Ако би тамна енергија била иоле приближне јачине,

then the universe would have been torn apart,

целокупни универзум би био искидан,

звезде и галаксије се не би могле формирати, а ми не бисмо били овде.

stars and galaxies could not form, and we would not be here.

So this is the second of those dangerous numbers,

Тако је ово други од два опасна броја,

the strength of dark energy,

јачина тамне енергије,

and explaining it requires an even more fantastic level of fine-tuning

а објашњење захтева још фантастичнији ниво финог подешавања

than we saw for the Higgs field.

од оног који смо видели код Хигсовог поља.

But unlike the Higgs field, this number has no known explanation.

Међутим, насупрот Хигсовом пољу, за овај број не постоји познато објашњење.

The hope was that a complete combination

Нада је била у томе да би комплетна комбинација

of Einstein's general theory of relativity,

Ајнштајнове опште теорије релативитета,

which is the theory of the universe at grand scales,

што је теорија универзума у великим размерама,

with quantum mechanics, the theory of the universe at small scales,

са квантном механиком, теоријом универзума у малим размерама,

might provide a solution.

могла дати решење.

Einstein himself spent most of his later years

Сам Ајнштајн је већи део својих последњих година провео

on a futile search for a unified theory of physics,

у јаловој потрази за јединственом теоријом физике,

and physicists have kept at it ever since.

а физичари настављају рад на томе од тада.

One of the most promising candidates for a unified theory is string theory,

Један од кандидата за јединствену теорију који највише обећава је теорија струна,

and the essential idea is,

а суштинска идеја је да,

if you could zoom in on the fundamental particles that make up our world,

ако увећате елементарне честице које чине наш свет,

you'd see actually that they're not particles at all,

заправо ћете видети да то уопште нису честице,

but tiny vibrating strings of energy,

већ мајушне вибрирајуће струне енергије,

with each frequency of vibration corresponding to a different particle,

при чему свака фреквенција вибрације одговара различитој честици,

a bit like musical notes on a guitar string.

помало налик музичким нотама на жици гитаре.

So it's a rather elegant, almost poetic way of looking at the world,

То је, дакле, прилично елегантан, скоро поетски начин гледања на свет,

but it has one catastrophic problem.

али има један катастрофални проблем.

It turns out that string theory isn't one theory at all,

Испоставило се да теорија струна није уопште само једна теорија,

but a whole collection of theories.

већ цела скупина теорија.

It's been estimated, in fact,

Процењено је, заправо,

that there are 10 to the 500 different versions of string theory.

да постоји између 10 и 500 различитих верзија теорије струна.

Each one would describe a different universe

Свака описује различити универзум

with different laws of physics.

са различитим законима физике.

Now, critics say this makes string theory unscientific.

Критичари кажу да теорија струна због тога није научна.

You can't disprove the theory.

Не можете оспорити ову теорију.

But others actually turned this on its head

Други су, међутим, окренули ово наопако

and said, well, maybe this apparent failure

и рекли: „Можда је ово што личи на неуспех

is string theory's greatest triumph.

заправо највећи тријумф теорије струна.“

What if all of these 10 to the 500 different possible universes

Шта ако ових 10 до 500 различитих могућих универзума

actually exist out there somewhere

заправо постоји тамо негде

in some grand multiverse?

у неком огромном мултиверзуму?

Suddenly we can understand

Одједном можемо разумети

the weirdly fine-tuned values of these two dangerous numbers.

ове чудно подешене вредности ова два опасна броја.

In most of the multiverse,

У већем делу мултиверзума,

dark energy is so strong that the universe gets torn apart,

тамна енергија је толико јака да је универзум растргнут,

or the Higgs field is so weak that no atoms can form.

или је Хигсово поље толико слабо да се ниједан атом не може формирати.

We live in one of the places in the multiverse

Ми живимо на једном од места у мултиверзуму

where the two numbers are just right.

где ова два броја имају одговарајућу вредност.

We live in a Goldilocks universe.

Живимо у Златокосином универзуму.

Now, this idea is extremely controversial, and it's easy to see why.

Ова идеја је изузетно контроверзна, а лако је видети због чега је то тако.

If we follow this line of thinking,

Ако пратимо овај начин размишљања,

then we will never be able to answer the question,

онда никада нећемо моћи да одговоримо на ово питање

"Why is there something rather than nothing?"

зашто постоји нешто уместо ничега.

In most of the multiverse, there is nothing,

У већем делу свемира не постоји ништа,

and we live in one of the few places

а ми живимо на једном од неколико места

where the laws of physics allow there to be something.

где закони физике омогућавају постојање нечега.

Even worse, we can't test the idea of the multiverse.

Још горе, не можемо проверити идеју о мултиверзуму.

We can't access these other universes,

Не можемо доћи до ових других универзума,

so there's no way of knowing whether they're there or not.

па не постоји начин да се сазна да ли постоје.

So we're in an extremely frustrating position.

Дакле, налазимо се у позицији која изузетно фрустрира.

That doesn't mean the multiverse doesn't exist.

То не значи да мултиверзум не постоји.

There are other planets, other stars, other galaxies,

Постоје друге планете, звезде, галаксије,

so why not other universes?

па зашто не би постојали и други универзуми?

The problem is, it's unlikely we'll ever know for sure.

Проблем је у томе што је мало вероватно да ћемо то икада засигурно знати.

Now, the idea of the multiverse has been around for a while,

Е, сад, идеја о мултиверзуму постоји већ неко време,

али у неколико последњих година почели смо да добијамо солидне наговештаје

but in the last few years, we've started to get the first solid hints

that this line of reasoning may get born out.

да се овакав начин размишљања може потврдити.

Despite high hopes for the first run of the LHC,

Упркос постојању велике наде при првом покретању LHC-а,

what we were looking for there --

оно што смо тражили при томе...

трагали смо за новим теоријама у физици,

we were looking for new theories of physics:

за суперсиметријом или огромним додатним димензијама,

supersymmetry or large extra dimensions

that could explain this weirdly fine-tuned value of the Higgs field.

које би могле објаснити чудно подешену вредност Хигсовог поља.

But despite high hopes, the LHC revealed a barren subatomic wilderness

Међутим, иако је постојала велика нада, LHC је открио јалову субатомску дивљину

populated only by a lonely Higgs boson.

насељену само усамљеним Хигсовим бозоном.

My experiment published paper after paper

Мој експеримент објављиван је у раду за радом,

where we glumly had to conclude that we saw no signs of new physics.

у којима смо суморно морали да закључимо да нема назнака о постојању нове физике.

The stakes now could not be higher.

Сада улози не могу бити виши.

This summer, the LHC began its second phase of operation

Овог лета, LHC је покренуо другу фазу операције

уз скоро дуплирану енергију у односу на ону постигнуту при првом покретању.

with an energy almost double what we achieved in the first run.

What particle physicists are all desperately hoping for

Физичари који се баве честицама очајнички се надају

are signs of new particles, micro black holes,

назнакама нових честица, микро црне рупе,

or maybe something totally unexpected

или да ће можда нешто потпуно неочекивано

emerging from the violent collisions at the Large Hadron Collider.

проистећи из снажних судара у Великом хадронском сударачу.

If so, then we can continue this long journey

Ако би се то десило, могли бисмо наставити ово дуго путовање

that began 100 years ago with Albert Einstein

које је започето пре 100 година са Албертом Ајнштајном

towards an ever deeper understanding of the laws of nature.

према још бољем разумевању природних закона.

But if, in two or three years' time,

Међутим, ако за 2 или 3 године,

when the LHC switches off again for a second long shutdown,

када се LHC поново, по други пут угаси на дуже време,

we've found nothing but the Higgs boson,

не пронађемо ништа осим Хигсовог бозона,

then we may be entering a new era in physics:

онда ћемо можда ући у нову еру за физику,

an era where there are weird features of the universe that we cannot explain;

у којој постоје чудне особине универзума које не можемо објаснити,

an era where we have hints that we live in a multiverse

еру у којој имамо наговештаје да живимо у мултиверзуму

that lies frustratingly forever beyond our reach;

који се фрустрирајуће простире заувек ван нашег домашаја,

an era where we will never be able to answer the question,

еру у којој никада нећемо моћи да одговоримо на питање

"Why is there something rather than nothing?"

зашто постоји нешто уместо ничега.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)

Bruno Giussani: Harry, even if you just said

Бруно Ђузани: Хари, иако си управо рекао

the science may not have some answers,

да наука можда нема неке одговоре,

I would like to ask you a couple of questions, and the first is:

желим да ти поставим неколико питања, а прво је следеће:

изградња нечега као што је LHC је пројекат једне генерације.

building something like the LHC is a generational project.

I just mentioned, introducing you, that we live in a short-term world.

Поменуо сам, док сам те представљао, да живимо у краткорочном свету.

How do you think so long term,

Како размишљаш дугорочно,

projecting yourself out a generation when building something like this?

истичући се из генерације, када градиш нешто као што је ово?

Harry Cliff: I was very lucky

Хари Клиф: Имао сам среће

да сам се придружио експерименту на ком радим на LHC-у 2008. године,

that I joined the experiment I work on at the LHC in 2008,

just as we were switching on,

баш док смо га покретали,

and there are people in my research group who have been working on it

а постоје људи у мојој истраживачкој групи који раде на томе три деценије;

for three decades, their entire careers on one machine.

током читаве каријере на једној машини.

Мислим да су се први разговори о LHC-у водили 1976. године,

So I think the first conversations about the LHC were in 1976,

and you start planning the machine without the technology

када су покренути планови о овој машини без постојања технологије,

that you know you're going to need to be able to build it.

за коју знате да ће вам требати за изградњу.

So the computing power did not exist in the early '90s

Компјутерска моћ није постојала у раним деведесетима,

када је осмишљавање озбиљно почело.

when design work began in earnest.

One of the big detectors which record these collisions,

Један велики детектор који региструје ове сударе,

а нису мислили да постоји технологија

they didn't think there was technology

that could withstand the radiation that would be created in the LHC,

која би могла издржати зрачење које се ствара у LHC-у,

so there was basically a lump of lead in the middle of this object

па је, у суштини, постојао грумен олова усред овог уређаја

са неким детекторима око спољашности,

with some detectors around the outside,

али смо касније развили технологију.

but subsequently we have developed technology.

Морате се ослонити на људску домишљатост, да ће они решити проблеме,

So you have to rely on people's ingenuity, that they will solve the problems,

али то се може десити и за деценију или више.

but it may be a decade or more down the line.

БЂ: Кина је најавила пре 2 или 3 недеље

BG: China just announced two or three weeks ago

that they intend to build

да намерава да изгради супер сударач два пута већи од LHC-а.

a supercollider twice the size of the LHC.

I was wondering how you and your colleagues welcome the news.

Питао сам се како сте ти и твоје колеге реаговали на вести.

HC: Size isn't everything, Bruno. BG: I'm sure. I'm sure.

ХК: Није све у величини, Бруно. БЂ: Сигуран сам да је тако.

(Laughter)

(Смех)

It sounds funny for a particle physicist to say that.

Звучи чудно када физичар честица то каже.

But I mean, seriously, it's great news.

Али озбиљно, мислим, то су сјајне вести.

So building a machine like the LHC

Стварање машине као што је LHC

requires countries from all over the world to pool their resources.

захтева од земаља широм света да уједине своје ресурсе.

Ниједна нација не може да приушти изградњу овако велике машине,

No one nation can afford to build a machine this large,

apart from maybe China,

осим можда Кине, јер они могу да мобилишу огромну количину ресурса,

because they can mobilize huge amounts of resources,

manpower and money to build machines like this.

људство и новац да изграде овакве машине.

So it's only a good thing.

Ово је само добро.

Они стварно планирају да изграде машину

What they're really planning to do is to build a machine

за детаљно проучавање Хигсовог бозона и која би нас навела да закључимо

that will study the Higgs boson in detail and could give us some clues

as to whether these new ideas, like supersymmetry, are really out there,

да ли нове идеје, као суперсиметрија, заиста постоје,

so it's great news for physics, I think.

те мислим да су то сјајне вести за физику.

BG: Harry, thank you. HC: Thank you very much.

БЂ: Хари, хвала ти. ХК: Хвала вама.

(Applause)

(Аплауз)