Inge Missmahl brings peace to the minds of Afghanistan

Prevodilac: Maja Djordjevic Lektor: Tijana Mihajlović

So I want to tell you a story -- an encouraging story --

Желим да вам испричам причу, охрабрујућу причу

about addressing

о решавању проблема

desperation, depression and despair in Afghanistan,

очајања, депресије и безнађа у Авганистану,

and what we have learned from it,

шта смо из тога научили

and how to help people

и како да помогнемо људима

to overcome traumatic experiences

да превазиђу трауматична искуства

and how to help them to regain some confidence

и да поврате веру

in the time ahead -- in the future --

у времена која долазе, у будућност,

and how to participate again in everyday life.

и како да се врате свакодневним активностима.

So, I am a Jungian psychoanalyst,

Ја сам аналитички психолог.

and I went to Afghanistan in January 2004, by chance,

У јануару 2004. године сам случајно дошла у Авганстан

on an assignment for Medica Mondiale.

по задатку Медика Мондијала.

Jung in Afghanistan --

Јунг у Авганистану,

you get the picture.

можете да замислите.

Afghanistan is one of the poorest countries in the world,

Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља света,

and 70 percent of the people are illiterate.

где је 70% људи неписмено.

War and malnutrition kills people

Рат и неухрањеност убијају

together with hope.

и људе и наду.

You may know this from the media,

Можда сте ово видели у вестима,

but what you may not know

али оно што нисте видели

is that the average age of the Afghan people is 17 years old,

је да је просечна старост Авганистанаца 17 година,

which means they grow up in such an environment

што ће рећи да они одрастају у таквом окружењу

and -- I repeat myself --

и, да поновим,

in 30 years of war.

у тридесетогодишњем рату.

So this translates

То ће рећи -

into ongoing violence,

у насиљу које траје,

foreign interests, bribery,

у страним интересима, подмићивању,

drugs, ethnic conflicts,

дрогама, етничким конфликтима,

bad health, shame, fear

лошем здравству, срамоти и страху,

and cumulative traumatic experiences.

као и у кумулативним трауматичним искуствима.

Local and foreign military

Локална и страна војска

are supposed to build peace together with the donors

требало би да граде мир са донаторима

and the governmental and non-governmental organizations.

и владиним и невладиним организацијама.

And people had hope, yes,

Да, људи су имали наду,

but until they realized

док нису схватили

their situation worsens every day --

да се ситуација сваким даном погоршава -

either because they are being killed

или због тога што их и даље убијају,

or because, somehow,

или зато што су, некако,

they are poorer than eight years ago.

сиромашнији него пре осам година.

One figure for that:

Једна бројка која то илуструје:

54% деце млађе од 5 година

54 percent of the children under the age of five years

suffer from malnutrition.

пати од неухрањености.

Yet, there is hope.

Ипак, нада постоји.

One day a man told me,

Једног дана, један човек ми је рекао:

"My future does not look brilliant,

„Моја будућност није светла,

but I want to have a brilliant future for my son."

али желим да изградим сјајну будућност за свога сина.”

This is a picture I took in 2005,

Ово је фотографија из 2005. године,

walking on Fridays over the hills in Kabul,

коју сам направила шетајући једног петка брдима Кабула.

and for me it's a symbolic picture

Она за мене симболизује

of an open future for a young generation.

отворену будућност за млада поколења.

So, doctors prescribe medication.

И тако, доктори преписују лекове,

And donors

а донатори би требало да донесу мир,

are supposed to bring peace

by building schools and roads.

градећи школе и путеве.

Military collect weapons,

Војска прикупља оружје,

and depression stays intact.

а депресија не јењава.

Why?

Зашто?

Because people don't have tools

Зато што људи немају средстава

to cope with it, to get over it.

да се са њом носе и да је превазиђу.

So, soon after my arrival,

Убрзо по мом доласку,

I had confirmed something which I had already known;

потврдила сам нешто што сам већ знала,

а то је да моја средства долазе из срца модерне Европе.

that my instruments come from the heart of modern Europe, yes.

However, what can wound us

Ипак, оно што нас повређује,

and our reaction to those wounds --

као и наше реакције на те повреде

they are universal.

су универзалне.

And the big challenge

Велики изазов овде

је како да разумемо значење симптома

was how to understand the meaning of the symptom

in this specific cultural context.

у овом специфичном културолошком контексту.

After a counseling session, a woman said to me,

Након саветовања, једна жена ми је рекла:

"Because you have felt me, I can feel myself again,

„Зато што сте ме разумели, ја сам поново своја

and I want to participate again

и желим да поново учествујем

in my family life."

у свом породичном животу”.

This was very important,

Ово је веома важно,

because the family is central

јер је породица центар

in Afghans' social system.

социјалног система у Авганистану.

No one can survive alone.

Нико не може да преживи сам.

And if people feel used, worthless and ashamed,

Ако се људи осећају искоришћено, безвредно и понижено

because something horrible has happened to them,

јер им се нешто страшно десило,

then they retreat, and they fall into social isolation,

онда се они повлаче у социјалну изолацију

and they do not dare to tell this evil

и не усуђују се да о овом злу

to other people or to their loved ones,

говоре другима и својим вољенима

зато што не желе да их оптерећују.

because they do not want to burden them.

And very often violence is a way to cope with it.

Често је насиље начин на који се они са овим носе.

Traumatized people also easily lose control --

Трауматизовани људи лако губе контролу:

симптоми су раздражљивост и поновно проживљавање траума.

symptoms are hyper-arousal and memory flashbacks --

so people are in a constant fear

Тако људи непрекидно страхују

that those horrible feelings of that traumatic event

да ће се та страшна осећања везана за трауматичне догађаје

might come back unexpectedly,

поново неочекивано појавити, изненада,

suddenly,

and they cannot control it.

и да они неће моћи да их контролишу.

To compensate this loss of inner control,

Да би надокнадили губитак унутрашње контроле,

they try to control the outside,

они покушавају да контролишу околину,

very understandably -- mostly the family --

разумљиво, углавном породицу,

and unfortunately,

а нажалост,

this fits very well

то се одлично уклапа

into the traditional side,

у традиционалну страну,

regressive side, repressive side,

регресивну страну, репресивну страну,

restrictive side of the cultural context.

рестриктивну страну културолошког контекста.

So, husbands start beating wives,

Тако мужеви почињу да бију жене,

mothers and fathers beat their children,

мајке и очеви бију децу,

and afterward, they feel awful.

а после се сви осећају ужасно.

They did not want to do this, it just happened --

Они то нису желели; то се просто десило -

they lost control.

изгубили су контролу.

The desperate try

Они очајнички покушавају

to restore order and normality,

да поврате ред и нормалност,

and if we are not able to cut this circle of violence,

и ако ми не можемо да прекинемо ово ланчано насиље,

it will be transferred to the next generation without a doubt.

њега ће, без сумње, наследити будућа поколења.

And partly this is already happening.

Ово се делом већ дешава.

So everybody needs a sense for the future,

Зато је смисао будућности свакоме потребан,

and the Afghan sense of the future

а авганистански смисао будућности

is shattered.

је разбијен, али -

But let me repeat the words of the woman.

допустите му да поновим речи оне жене:

"Because you have felt me,

„Зато што сте ме разумели,

I can feel myself again."

ја сам поново своја”.

So the key here is empathy.

Значи, решење је емпатија.

Somebody has to be a witness

Неко мора да посведочи

to what has happened to you.

шта вам се десило.

Somebody has to feel how you felt.

Неко мора да осети како сте се ви осећали

And somebody has to see you and listen to you.

и неко мора да вас види и чује.

Everybody must be able

Свакоме мора да буде омогућено

to know what he or she has experienced is true,

да зна да је његово искуство истинито,

and this only goes with another person.

а то може да се уради само удвоје.

So everybody must be able to say,

Свакоме мора да буде омогућено да каже:

"This happened to me, and it did this with me,

„Ово ми се десило и начинило ме оваквим какав сам сада,

but I'm able to live with it, to cope with it,

али ја могу да живим и да се носим са тим

and to learn from it.

и да из тога извучем наук.”

And I want to engage myself

„Желим да учествујем

in the bright future for my children

у светлој будућности своје деце

and the children of my children,

и њихове деце,

and I will not marry-off my 13 year-old daughter," --

и нећу удати своју тринаестогодишњу ћерку”

what happens too often in Afghanistan.

што се у Авганистану и пречесто дешава.

So something can be done,

Нешто може да се учини

even in such extreme environments as Afghanistan.

чак и у тако екстремном амбијенту као што је Авганистан.

And I started thinking about a counseling program.

Тако сам почела да размишљам о саветовалишту.

But, of course, I needed help and funds.

Наравно, за то је потребна помоћ и новац.

And one evening,

Једне вечери, седела сам поред

I was sitting next to a very nice gentleman in Kabul,

and he asked what I thought would be good in Afghanistan.

а он ме је питао шта мислим да би било добро урадити у Авганистану.

And I explained to him quickly,

Брзо сам му објаснила

I would train psycho-social counselors,

да бих обучила психолошко-социјалне саветнике

I would open centers, and I explained to him why.

и да бих отворила саветовалишта, а објаснила сам му и зашто.

This man gave me his contact details at the end of the evening

Тај човек ми је крајем вечери дао своје податке и рекао:

and said, "If you want to do this, call me."

„Ако желиш да то урадиш, позови ме”.

At that time, it was the head of Caritas Germany.

У то време, он је био директор организације Каритас Немачке.

So, I was able to launch a three-year project with Caritas Germany,

Тако сам успела да покренем трогодишњи пројекат са немачким Каритасом.

and we trained 30 Afghan women and men,

Обучили смо 30 Авганистанки и Авганистанаца

and we opened 15 counseling centers in Kabul.

и отворили 15 саветовалишта у Кабулу.

This was our sign -- it's hand-painted,

Ово је био наш знак - ручно је осликан -

and we had 45 all over Kabul.

и имали смо их 45 широм Кабула.

Eleven thousand people came -- more than that.

Дошло је 11 хиљада људи; чак и више.

And 70 percent regained their lives.

70% њих се вратило свом старом животу.

This was a very exciting time,

То су била узбудљива времена,

developing this with my wonderful Afghan team.

када смо мој диван тим из Авганистана и ја развијали пројекат.

And they are working with me up to today.

Они и данас раде са мном.

We developed a culturally-sensitive

Развили смо културолошки прихватљив

psycho-social counseling approach.

психолошко-социјални приступ саветовању.

So, from 2008 up until today,

Од 2008. године до данас,

a substantial change and step forward

одиграва се значајна промена

has been taking place.

и позитиван помак.

The European Union delegation in Kabul

Делегација ЕУ у Кабулу

came into this and hired me to work

придружила се и запослила ме

inside the Ministry of Public Health,

у склопу Министарства за јавно здравство,

to lobby this approach --

како бих лобирала за овај приступ.

we succeeded.

Успели смо.

We revised the mental health component

Ревидирали смо компоненту менталног здравља

of the primary health care services

примарних здравствених услуга

by adding psycho-social care

додавши психолошко-социјалну бригу

and psycho-social counselors to the system.

и психолошко-социјалне саветнике у систем.

This means, certainly, to retrain all health staff.

Наравно, ово је подразумевало додатну обуку свих запослених,

But for that, we already have the training manuals,

али ми смо за то већ имали приручнике

which are approved by the Ministry

које је одобрило Министарство.

Поред тога, овај приступ је сада део

and moreover, this approach is now part

of the mental health strategy in Afghanistan.

стратегије за ментално здравље у Авганистану.

So we also have implemented it already

Такође смо је већ применили

in some selected clinics in three provinces,

у одабраним клиникама у три провинције,

and you are the first to see the results.

а ви ћете први видети резултате.

We wanted to know if what is being done is effective.

Желели смо да знамо да ли наш рад даје резултате.

And here you can see

Овде можете да видите

the patients all had symptoms of depression,

да су сви пацијенти имали симптоме депресије -

moderate and severe.

умерене и тешке.

Црвена линија представља уобичајену терапију -

And the red line is the treatment as usual --

medication with a medical doctor.

лекове које преписује лекар.

And all the symptoms

Сви симптоми

stayed the same or even got worse.

остали су непромењени или су се погоршали.

And the green line is treatment with psycho-social counseling only,

Зелена линија је лечење психолошко-социјалним саветовањем,

without medication.

без лекова.

And you can see the symptoms almost completely go away,

Можете да видите да су симптоми готово нестали

and the psycho-social stress has dropped significantly,

и да је психолошко-социјални стрес драстично смањен,

which is explicable,

што је разумљиво,

because you cannot take away the psycho-social stresses,

јер психолошко-социјални стрес не може да нестане,

but you can learn how to cope with them.

али можете да научите да се са њим носите.

So this makes us very happy,

Због тога смо веома срећни.

because now we also have some evidence

Сада имамо доказ да наш приступ

that this is working.

даје резултате.

So here you see,

Овде видите здравствену установу

this is a health facility in Northern Afghanistan,

and every morning it looks like this all over.

која свако јутро изгледа овако.

And doctors usually have three to six minutes for the patients,

Доктори обично имају три до шест минута по пацијенту,

but now this will change.

али то ће се сада променити.

They go to the clinics,

Људи долазе у клинике зато што желе

because they want to cure their immediate symptoms,

да излече непосредне симптоме,

and they will find somebody to talk to

а тамо ће наћи некога

and discuss these issues

да са њим разговарају

and talk about what is burdening them

о томе шта их оптерећује

and find solutions, develop their resources,

и пронаћи решења, развити средства

learn tools to solve their family conflicts

и научити како да реше породичне сукобе

and gain some confidence in the future.

и поврате веру у будућност.

And I would like to share one short vignette.

Желела бих да са вама поделим једну кратку вињету.

One Hazara said to his Pashtun counselor,

Један Хазарејац је рекао свом паштунском саветнику:

"If we were to have met some years ago,

„Да смо се срели пре неколико година,

then we would have killed each other.

ми бисмо се међусобно поубијали,

And now you are helping me

а ти ми сада помажеш

to regain some confidence in the future."

да повратим веру у будућност”.

And another counselor said to me after the training,

Други саветник ми је рекао након обуке:

"You know, I never knew why I survived the killings in my village,

„Знаш, никада нисам знао зашто сам преживео покољ у мом селу,

but now I know,

али сада знам.

Зато што сам део језгра

because I am part of a nucleus

of a new peaceful society in Afghanistan."

новог мирнодопског друштва у Авганистану”.

So I believe this kept me running.

Верујем да ми је то дало погон.

And this is a really emancipatory and political contribution

Ово је заиста ослобађајући, политички допринос

to peace and reconciliation.

миру и помирењу.

And also -- I think --

Такође, сматрам

without psycho-social therapy,

да без психолошко-социјалне терапије

and without considering this

и без њеног разматрања

у свим хуманитарним пројектима

in all humanitarian projects,

we cannot build-up civil societies.

не можемо да изградимо грађанска друштва.

I thought it was an idea worth spreading,

Мислила сам да је ова идеја вредна ширења

and I think it must be,

и мислим да мора да буде,

can be, could be replicated elsewhere.

може да буде и треба да се понови и на другим местима.

I thank you for your attention.

Захваљујем на вашој пажњи.

(Applause)

(Аплауз)