How does alcohol make you drunk? - Judy Grisel

Prevodilac: Dragomir Stojkov Lektor: Ivana Korom

Ethanol: this molecule, made of little more than a few carbon atoms,

Етанол: овај молекул, сачињен од неколицине атома угљеника,

is responsible for drunkenness.

заслужан је за пијанство.

Often simply referred to as alcohol,

Често називан алкохолом,

ethanol is the active ingredient in alcoholic beverages.

етанол је активни састојак у алкохолним пићима.

Its simplicity helps it sneak across membranes

Проста структура му омогућава да се шуња преко мембрана

and nestle into a many different nooks,

и угнезди у многим различитим кутевима,

producing a wide range of effects compared to other, clunkier molecules.

стварајући широки спектар ефеката у односу на друге, неспретне молекуле.

So how exactly does it cause drunkenness,

Како он то тачно изазива пијанство

and why does it have dramatically different effects on different people?

и зашто има драстично различити утицај од особе до особе?

To answer these questions,

Да бисмо одговорили на та питања,

we’ll need to follow alcohol on its journey through the body.

морамо пратити алкохол током његовог путовања кроз тело.

Alcohol lands in the stomach and is absorbed into the blood

Алкохол завршава у стомаку где се апсорбује у крв

through the digestive tract, especially the small intestine.

кроз систем органа за варење, нарочито кроз танко црево.

The contents of the stomach impact alcohol’s ability

Садржај стомака утиче на способност алкохола

to get into the blood because after eating, the pyloric sphincter,

да уђе у крв јер након јела, пилорични сфинктер,

which separates the stomach from the small intestine, closes.

који раздваја стомак од танког црева, се затвара.

So the level of alcohol that reaches the blood after a big meal

Дакле, ниво алкохола који долази до крви након великог оброка

might only be a quarter that from the same drink on an empty stomach.

може бити само четвртина онога од истог тог пића на празан стомак.

From the blood, alcohol goes to the organs,

Из крви, алкохол иде до органа,

especially those that get the most blood flow:

нарочито до оних који имају највише дотока крви:

the liver and the brain.

јетре и мозга.

It hits the liver first, and enzymes in the liver

Прво напада јетру, а ензими јетре

break down the alcohol molecule in two steps.

разлажу молекул алкохола у два корака.

First, an enzyme called ADH turns alcohol into acetaldehyde, which is toxic.

Први, ензим звани АДХ претвара алкохол у ацеталдехид, који је токсичан.

Then, an enzyme called ALDH converts the toxic acetaldehyde to non-toxic acetate.

Онда, ензим звани АЛДХ претвара токсични ацеталдехид у нетоксични ацетат.

As the blood circulates, the liver eliminates alcohol continuously—

Док крв циркулише, јетра непрестано елиминише алкохол,

but this first pass of elimination determines how much alcohol

али та прва фаза елиминације одређује колико алкохола

reaches the brain and other organs.

долази до мозга и других органа.

Brain sensitivity is responsible for the emotional, cognitive,

Осетљивост мозга је задужена за емоционалне, когнитивне

and behavioral effects of alcohol— otherwise known as drunkenness.

и бихејвиоралне утицаје алкохола - другим речима, за пијанство.

Alcohol turns up the brain’s primary brake, the neurotransmitter GABA,

Алкохол повлачи примарну кочницу мозга, неуротрансмитер ГАБА,

and turns down its primary gas, the neurotransmitter glutamate.

и смањује његово примарно гориво, неуротрансмиер глутамат.

This makes neurons much less communicative,

То неуроне чини мање комуникативним

and users feel relaxed at moderate doses, fall asleep at higher doses,

и корисници се осећају опуштеније при средњим дозама,

падају у сан при већим дозама

and can impede the brain activity necessary for survival at toxic doses.

и могу спречити радње у мозгу неопходне за преживљавање при токсичним дозама.

Alcohol also stimulates a small group of neurons

Алкохол такође стимулише малу групу неурона

that extends from the midbrain to the nucleus accumbens,

која се простире од средњег мозга до нуклеуса акумбенса,

a region important for motivation.

предела важног за мотивацију.

Like all addictive drugs,

Као и све овисничке дроге,

it prompts a squirt of dopamine in the nucleus accumbens

подстиче млаз допамина у нуклеус акумбенс

which gives users a surge of pleasure.

што корисницима пружа прилив задовољства.

Alcohol also causes some neurons to synthesize and release endorphins.

Алкохол такође изазива неке неуроне да се уједине и отпусте ендорфине.

Endorphins help us to calm down in response to stress or danger.

Ендорфини нам помажу да се смиримо у стресним или опасним ситуацијама.

Elevated levels of endorphins contribute to the euphoria

Повишени нивои ендорфина доприносе еуфорији

and relaxation associated with alcohol consumption.

и опуштању повезаним са конзумирањем алкохола.

Finally,

as the liver’s breakdown of alcohol outpaces the brain’s absorption,

На крају,

како јетра разрађује алкохол брже него што га мозак упија,

drunkenness fades away.

тако пијанство нестаје.

Individual differences at any point in this journey

Индивидуалне разлике у било којој етапи овог путовања

can cause people to act more or less drunk.

могу чинити људе више или мање пијаним.

For example, a man and a woman who weigh the same and drink the same amount

На пример, мушкарац и жена исте тежине који попију исту количину

during an identical meal will still have different blood alcohol concentrations,

током идентичног оброка ће и даље имати другачије количине алкохола у крви,

or BACs.

или BAC.

This is because women tend to have less blood—

То је зато што жене имају мање крви -

women generally have a higher percentage of fat,

жене генерално имају већи проценат масноће

which requires less blood than muscle.

који захтева мање крви од мишића.

A smaller blood volume, carrying the same amount of alcohol,

Мања количина крви која носи исту количину алкохола

means the concentration will be higher for women.

указује да ће концентрација бити већа код жена.

Genetic differences in the liver’s alcohol processing enzymes also influence BAC.

Генетске разлике у јетриним ензимима за обрађивање алкохола исто утичу на BAC.

And regular drinking can increase production of these enzymes,

Редовна конзумација може повећати производњу тих ензима

contributing to tolerance.

и тако повећати толеранцију.

On the other hand, those who drink excessively for a long time

Са друге стране, они који пију велике количине дужи временски период

may develop liver damage, which has the opposite effect.

могу оштетити јетру и довести до супротног ефекта.

Meanwhile, genetic differences in dopamine, GABA,

Међутим, генетске разлике у преносу допамина,

and endorphin transmission may contribute to risk

ГАБА и ендорфина могу повећати ризик

for developing an alcohol use disorder.

за развијање поремећаја код коришћења алкохола.

Those with naturally low endorphin or dopamine levels may self-medicate

Они са природно ниским нивоима ендорфина или допамина могу се сами лечити

through drinking.

са пићем.

Some people have a higher risk for excessive drinking

Код неких људи постоји већи ризик од прекомерног опијања

due to a sensitive endorphin response that increases the pleasurable effects

због осетљиве реакције ендорфина која појачава ефекте задовољства

of alcohol.

које пружа алкохол.

Others have a variation in GABA transmission

Други имају врсту ГАБА преноса

that makes them especially sensitive to the sedative effects of alcohol,

која их чини веома осетљивим на седативне ефекте алкохола

which decreases their risk of developing disordered drinking.

што код њих смањује ризик од неуређене конзумације.

Meanwhile, the brain adapts to chronic alcohol consumption by reducing GABA,

Међутим, мозак се прилагођава хроничном конзумирању алкохола смањењем преноса

dopamine, and endorphin transmission, and enhancing glutamate activity.

ГАБА, допамина и ендорфина и повећањем активности глутамата.

This means regular drinkers tend to be anxious, have trouble sleeping,

То значи да они који редовно пију често бивају анксиозни, тешко спавају

and experience less pleasure.

и доживљавају мање задовољства.

These structural and functional changes can lead to disordered use

Те структурне и функционалне промене могу довести до неуређене конзумације,

when drinking feels normal, but not drinking is uncomfortable,

када се чини да је нормално пити, али и да је незгодно не пити,

establishing a vicious cycle.

што доводи до опасног циклуса.

So both genetics and previous experience impact how a person experiences alcohol—

На то како ће особа доживети алкохол утичу и генетика и претходна искуства -

which means that some people are more prone

што значи да су неки људи склонији

to certain patterns of drinking than others,

одређеним шаблонима опијања од других,

and a history of consumption leads to neural and behavioral changes.

а дужи период конзумације доводи до неуролошких и бихејвиоралних промена.