How small are we in the scale of the universe? - Alex Hofeldt

Колико смо мали из перспективе универзума? - Алекс Хофелт (Alex Hofeldt)

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

У зиму 1995. године,

In the winter of 1995,

scientists pointed the Hubble Telescope at an area of the sky near the Big Dipper,

научници су уперили телескоп Хабл према подручју неба близу Великог Медведа,

тачку која је била тамна

a spot that was dark and out of the way of light pollution from surrounding stars.

и коју није загађивало светло околних звезда.

Ово место је наизглед било празно, а цео подухват је био ризичан.

The location was apparently empty, and the whole endeavor was risky.

What, if anything, was going to show up?

Шта ће се појавити, ако се било шта уопште појави?

Током десет узастопних дана,

Over ten consecutive days,

the telescope took close to 150 hours of exposure of that same area.

телескопу је требало близу 150 сати излагања истом том подручју,

And what came back was nothing short of spectacular:

а оно што се вратило као информација било је ништа мање него спектакуларно -

an image of over 1,500 distinct galaxies

слика преко 1 500 удаљених галаксија

glimmering in a tiny sliver of the universe.

које сијају у мајушном делу универзума.

Вратимо се корак уназад да бисмо разумели величину ове слике.

Now, let's take a step back to understand the scale of this image.

Ако бисте узели хемијску оловку

If you were to take a ballpoint pen

and hold it at arm's length in front of the night sky,

и држали је испруженом руком испред ноћног неба,

focusing on its very tip,

усредсређујући се на сам врх,

that is what the Hubble Telescope captured in its first Deep Field image.

то је оно што је телескоп Хабл усликао на својој првој слици дубоког поља.

In other words,

Другим речима,

those 3,000 galaxies were seen in just a tiny speck of the universe,

видео је ових 3 000 галаксија у тек мајушном делу универзума,

approximately one two-millionth of the night sky.

што је отприлике двомилионити део ноћног неба.

To put all this in perspective,

Да то ставимо у контекст,

the average human measures about 1.7 meters.

просечно људско биће има око 1,7 метара.

With Earth's diameter at 12,700 kilometers,

Са Земљиним пречником дугим 12 700 километара,

that's nearly 7.5 million humans lined up head to toe.

то је приближно 7,5 милиона људи поређаних у низ од главе до пете.

The Apollo 8 astronauts flew a distance of 380,000 kilometers to the moon.

Астронаути са Апола 8 прелетели су даљину од 380 000 километара до Месеца,

And our relatively small Sun has a diameter of about 1.4 million kilometers,

а наше релативно мало Сунце има пречник од око 1,4 милиона километара

or 110 times the Earth's diameter.

или 110 пута већи пречник од Земље.

A step further,

Корак даље,

Млечни Пут има негде између 100 и 400 милијарди звезда,

the Milky Way holds somewhere between 100 to 400 billion stars,

including our Sun.

укључујући и наше Сунце,

And each glowing dot of a galaxy captured in the Deep Field image

а свака светлећа тачка галаксије која је на слици дубоког поља

садржи минимум милијарде звезда.

contains billions of stars at the very least.

Almost a decade after taking the Deep Field image,

Скоро деценију након усликавања дубоког поља,

научници су прилагодили оптику телескопа Хабл

scientists adjusted the optics on the Hubble Telescope

and took another long exposure over a period of about four months.

и поново спровели експозицију током периода од четири месеца.

This time, they observed 10,000 galaxies.

Овог пута су уочили 10 000 галаксија.

Half of these galaxies have since been analyzed more clearly

Половина ових галаксија је отада јасније анализирана

in what's known as the eXtreme Deep Field image,

у ономе што је познато као Екстремна слика дубоког поља,

or XDF.

или Икс-Де-Еф.

By combining over ten years of photographs,

Комбиновањем слика из периода преко десет година,

the XDF shows galaxies so distant

Икс-Де-Еф приказује галаксије које су толико удаљене

that they're only one ten-billionth the brightness

да светле тек десетмилијардитим делом светлости

that the human eye can perceive.

коју људско око може да уочи.

Па, шта можемо да научимо о универзуму из слика дубоког поља?

So, what can we learn about the universe from the Deep Field images?

У проучавању свемира, простор и време су неодвојиво повезани.

In a study of the universe, space and time are inextricably linked.

That's because of the finite speed of light.

Разлог томе је ограничена брзина светлости.

So the Deep Field images are like time machines to the ancient universe.

Слике дубоког поља су, тако,

попут временских машина за древни универзум.

They reach so far into space and time

Досежу толико далеко у простор и време

that we can observe galaxies that existed over 13 billion years ago.

да можемо да видимо галаксије

које су постојале пре више од 13 милијарди година.

То значи да гледамо универзум какав је био

This means we're looking at the universe as it was

less than a billion years after the Big Bang,

у периоду краћем од милијарду година након Великог праска,

а то дозвољава научницима да истражују галаксије у њиховом зачетку.

and it allows scientists to research galaxies in their infancy.

The Deep Field images have also shown that the universe is homogeneous.

Слике дубоког поља такође су показале да је универум хомоген,

That is, images taken at different spots in the sky look similar.

то јест, слике са различитих тачака на небу изгледају слично.

That's incredible when we think about how vast the universe is.

То је невероватно ако помислимо на то колико је велики универзум.

Why would we expect it to be the same across such huge distances?

Зашто бисмо очекивали да је исти на таквим огромним растојањима?

On the scale of a galaxy, let alone the universe,

У размерама галаксије, да и не помињемо свемир,

we're smaller than we can readily comprehend,

мањи смо од онога што бисмо могли спремно да разумемо,

but we do have the capacity to wonder,

али поседујемо капацитет да се питамо,

to question,

да испитујемо,

да истражујемо,

to explore,

to investigate,

да трагамо за закључцима

and to imagine.

и да замишљамо.

So the next time you stand gazing up at the night sky,

Тако, следећи пут када стојите загледани у ноћно небо,

take a moment to think about the enormity of what is beyond your vision,

застаните на тренутак да размислите о огромној величини

онога што не можете да видите у тамном простору између звезда.

out in the dark spaces between the stars.