Richard Weller: Could the sun be good for your heart?

Translator: Morton Bast Reviewer: Thu-Huong Ha

Prevodilac: Maja Budišin Lukin Lektor: Mile Živković

So, before I became a dermatologist,

Пре него што сам постао дерматолог,

I started in general medicine,

започео сам као лекар опште праксе,

as most dermatologists do in Britain.

као и већина дерматолога у Британији.

At the end of that time, I went off to Australia,

На крају сам отишао у Аустралију,

about 20 years ago.

пре око 20 година.

What you learn when you go to Australia

Када одете у Аустралију сазнајете да

is the Australians are very competitive.

су Аустралијанци веома такмичарски настројени.

And they are not magnanimous in victory.

И да нису великодушни када побеђују.

And that happened a lot:

И да се то дешава много пута:

"You pommies, you can't play cricket, rugby."

"Ви, дошљаци, ви не можете да играте крикет, рагби".

I could accept that.

То сам могао да прихватим.

But moving into work --

Али пређимо на посао -

and we have each week what's called a journal club,

ми имамо сваке недеље тзв. часописни клуб,

when you'd sit down with the other doctors

у коме седите са осталим лекарима

and you'd study a scientific paper

да би проучавали научни чланак

in relation to medicine.

из медицине.

And after week one, it was about cardiovascular mortality,

И после прве недеље, тема је била кардиоваскуларни морталитет,

a dry subject -- how many people die of heart disease,

сувопарна - колико људи умире од болести срца,

what the rates are.

колике су стопе смртности,

And they were competitive about this:

они су се такмичили у овоме:

"You pommies, your rates of heart disease are shocking."

"Ви, дођоши, ваше стопе срчаних обољења су шокантне,"

And of course, they were right.

и наравно, били су у праву.

Australians have about a third less heart disease than we do --

Аустралијанци имају приближно трећину мање срчаних обољења него ми -

less deaths from heart attacks, heart failure, less strokes --

мање смртних случајева од срчаних напада, срчаних попуштања, мање можданих удара -

they're generally a healthier bunch.

уопштено речено, здравија су дружина.

And of course they said this was because of

Наравно, рекли су да је то због

their fine moral standing, their exercise,

њихових високих моралних начела, њиховог вежбања,

because they're Australians and we're weedy pommies, and so on.

зато што су они Аустралијанци, а ми смо укоровљени дошљаци, и тако даље.

But it's not just Australia that has better health than Britain.

Но, није само у Аустралији здравље боље него у Британији.

Within Britain, there is a gradient of health --

У Британији, постоји градијент здравља -

and this is what's called standardized mortality,

тзв. стандардизована стопа морталитета,

basically your chances of dying.

односно, колике су ваше шансе да умрете.

This is looking at data from the paper about 20 years ago,

Ово је према подацима од пре око 20 година,

but it's true today.

али је истина и данас.

Comparing your rates of dying 50 degrees north --

Ако упоредимо стопе умирања 50 степени северно

that's the South, that's London and places --

то је jуг, то је Лондон и друга места

by latitude, and 55 degrees --

по географској ширини, и 55 степени -

the bad news is that's here, Glasgow.

лоша вест је да је ту Глазгов.

I'm from Edinburgh. Worse news, that's even Edinburgh.

Ја сам из Единбурга. Још гора вест је да је ту чак и Единбург.

(Laughter)

(Смех)

So what accounts for this horrible space here

Шта придоноси овом страшном простору

between us up here in southern Scotland

међу нама овде горе у јужној Шкотској

and the South?

и на југу?

Now, we know about smoking,

Знамо о пушењу,

deep-fried Mars bars, chips -- the Glasgow diet.

прженим Марс чоколадама, чипсу - глазговској исхрани.

All of these things.

Све те ствари.

But this graph is after taking into account

Међутим, овај графикон већ садржи

all of these known risk factors.

све те познате факторе ризика.

This is after accounting for smoking, social class, diet,

То је после узимања у обзир пушења, припадности друштвеној класи, исхране,

all those other known risk factors.

и свих осталих познатих фактора ризика.

We are left with this missing space

Но, и даље нам недостаје разлог

of increased deaths the further north you go.

повећаног умирања што даље идете ка северу.

Now, sunlight, of course, comes into this.

Наравно, улази сунчева светлост у игру

And vitamin D has had a great deal of press,

и витамин Д о којем је много писано у штампи,

and a lot of people get concerned about it.

због чега су многи људи били забринути.

And we need vitamin D. It's now a requirement that children have a certain amount.

Витамин Д нам је потребан. Сада се захтева да га деца имају у одређеној количини.

My grandmother grew up in Glasgow,

Моја бака је одрасла у Глазгову,

back in the 1920s and '30s when rickets was a real problem

у давним годинама 1920-30, када је рахитис био прави проблем

and cod liver oil was brought in.

и када је рибље уље уведено.

And that really prevented the rickets that used to be common in this city.

То је заиста спречило рахитис који је био уобичајен у овом граду.

And I as a child was fed cod liver oil by my grandmother.

Мене је моја бака хранила рибљим уљем док сам био дете.

I distinctly -- nobody forgets cod liver oil.

Сећам се - нико не заборавља рибље уље.

But an association: The higher people's blood levels of vitamin D are,

Али једна асоцијација: што је већи ниво витамина Д у крви,

the less heart disease they have, the less cancer.

мање је срчаних болести, мање је рака.

There seems to be a lot of data suggesting that vitamin D is very good for you.

Изгледа да постоји доста података о томе да је витамин Д веома добар за вас,

And it is, to prevent rickets and so on.

и јесте, за спречавање рахитиса и тако даље.

But if you give people vitamin D supplements,

Али ако дајете људима додатке витамина Д,

you don't change that high rate of heart disease.

не мењате ту високу стопу срчаних обољења

And the evidence for it preventing cancers is not yet great.

и доказни материјал да он спречава рак још није велик.

So what I'm going to suggest is that vitamin D is not the only story in town.

Хоћу да кажем да витамин Д није једина прича,

It's not the only reason preventing heart disease.

није једини разлог који утиче на спречавање болести срца.

High vitamin D levels, I think, are a marker for sunlight exposure,

Мислим да висок ниво витамина Д означава изложеност сунцу,

and sunlight exposure, in methods I'm going to show,

а изложеност сунцу, у методама које ћу показати,

is good for heart disease.

је добра за болести срца.

Anyway, I came back from Australia,

У сваком случају, ја сам се вратио из Аустралије,

and despite the obvious risks to my health, I moved to Aberdeen.

и поред очигледних ризика по моје здравље, преселио сам се у Абердин.

(Laughter)

(Смех)

Now, in Aberdeen, I started my dermatology training.

У Абердину сам започео своју дерматолошку обуку.

But I also became interested in research,

Заинтересовао сам се и за истраживачки рад,

and in particular I became interested in this substance, nitric oxide.

посебно за супстанцу азот-оксида (NO).

Now these three guys up here,

Ова три момка овде,

Furchgott, Ignarro and Murad,

Ферчгот, Игнаро и Мурад,

won the Nobel Prize for medicine back in 1998.

добили су Нобелову награду за медицину још 1998.

And they were the first people to describe

Они су први описали

this new chemical transmitter, nitric oxide.

овај нови хемијски трансмитер азот- оксид.

What nitric oxide does is it dilates blood vessels,

Азот- оксид шири крвне судове,

so it lowers your blood pressure.

и тиме снижава ваш крвни притисак.

It also dilates the coronary arteries, so it stops angina.

Такође шири коронарне артерије, па спречава ангину пекторис.

And what was remarkable about it

Значајно у вези са тим је

was in the past when we think of chemical messengers within the body,

да када смо раније размишљали о хемијским гласницима у телу,

we thought of complicated things like estrogen and insulin,

мислили смо на компликоване ствари попут естрогена и инсулина,

or nerve transmission.

или неуротрансмитера.

Very complex processes with very complex chemicals

Веома сложени процеси с врло сложеним хемикалијама

that fit into very complex receptors.

које се уклапају у врло сложене рецепторе.

And here's this incredibly simple molecule,

А овде је невероватно једноставан молекул,

a nitrogen and an oxygen that are stuck together,

азот и кисеоник који се држе заједно,

and yet these are hugely important for [unclear] our low blood pressure,

а ипак су од огромног значаја за [нејасно] наш низак крвни притисак,

for neurotransmission, for many, many things,

за неуротрансмисије, за много, много ствари,

but particularly cardiovascular health.

а посебно за здравље кардиоваскуларног система.

And I started doing research, and we found, very excitingly,

И почео сам да се бавим истраживањем и нашли смо, на наше одушевљење,

that the skin produces nitric oxide.

да кожа производи азот- оксид.

So it's not just in the cardiovascular system it arises.

Дакле, NO није само у кардиоваскуларном систему.

It arises in the skin.

Он настаје у кожи.

Well, having found that and published that,

Пошто сам то открио и објавио,

I thought, well, what's it doing?

помислио сам, добро, а шта он ради?

How do you have low blood pressure in your skin?

Како имамо низак крвни притисак у кожи?

It's not the heart. What do you do?

То није срце. Шта сад да радите?

So I went off to the States, as many people do if they're going to do research,

Отишао сам у Америку, као и многи људи који хоће да се баве истраживачким радом,

and I spent a few years in Pittsburgh. This is Pittsburgh.

и провео сам неколико година у Питсбургу. Ово је Питсбург.

And I was interested in these really complex systems.

Инересовали су ме ови стварно сложени системи.

We thought that maybe nitric oxide affected cell death,

Мислили смо да можда азот- оксид утиче на одумирање ћелија,

and how cells survive, and their resistance to other things.

и како ћелије преживе и на њихову отпорност на друге ствари.

And I first off started work in cell culture, growing cells,

И прво сам почео с културом ћелија, узгајањем ћелија,

and then I was using knockout mouse models --

а онда сам користио нокаут мишеве -

mice that couldn't make the gene.

Мишеве који нису могли да створе ген.

We worked out a mechanism, which -- NO was helping cells survive.

Разрадили смо механизам, где је NO помагао ћелијама да преживе.

And I then moved back to Edinburgh.

А онда сам се вратио у Единбург.

And in Edinburgh, the experimental animal we use is the medical student.

У Единбургу је експериментална животиња коју користимо студент медицине.

It's a species close to human,

То је врста близу људској,

with several advantages over mice:

с неколико предности у односу на мишеве:

They're free, you don't shave them, they feed themselves,

Бесплатни су, не треба их бријати, сами се хране,

and nobody pickets your office saying,

и нико не упада у вашу канцеларију с речима:

"Save the lab medical student."

"Спаси лабораторијског медицинског студента."

So they're really an ideal model.

Дакле, они су заиста идеалан модел.

But what we found

Међутим, открили смо да не можемо

was that we couldn't reproduce in man the data we had shown in mice.

да репродукујемо у човеку податке које смо показали на мишевима.

It seemed we couldn't turn off the production

Изгледало је да не можемо да искључимо производњу

of nitric oxide in the skin of humans.

азотног оксида у кожи људи.

We put on creams that blocked the enzyme that made it,

Ставили смо креме које су блокирале ензим који га је створио,

we injected things. We couldn't turn off the nitric oxide.

убризгавали смо ствари. Нисмо могли да искључимо азотни оксид.

And the reason for this, it turned out, after two or three years' work,

После две или три године, испоставило се да је томе разлог

was that in the skin we have huge stores

што у кожи имамо огромне залихе

not of nitric oxide, because nitric oxide is a gas,

не азотног оксида, јер је то гас,

and it's released -- (Poof!) -- and in a few seconds it's away,

и када се пусти - (Пуф!) - за неколико секунди нестане,

but it can be turned into these forms of nitric oxide --

али може бити претворен у ове облике азотног оксида -

nitrate, NO3; nitrite, NO2; nitrosothiols.

нитрате, NO3; нитрите, NO2; нитросотиоле.

And these are more stable,

Ови су стабилнији,

and your skin has got really large stores of NO.

и ваша кожа има заиста велике залихе NO.

And we then thought to ourselves, with those big stores,

А онда смо помислили, да ли те велике залихе,

I wonder if sunlight might activate those stores

сунчева светлост може да активира

and release them from the skin,

и да их ослободи из коже,

where the stores are about 10 times as big as what's in the circulation.

у којој су залихе око 10 пута веће од оне у крвотоку.

Could the sun activate those stores into the circulation,

Може ли сунце да пошаље те залихе у крвоток,

and there in the circulation do its good things for your cardiovascular system?

и да тамо у крвотоку уради добре ствари за ваш кардиоваскуларни систем?

Well, I'm an experimental dermatologist,

Ја сам експериментални дерматолог,

so what we did was we thought

па смо кренули од замисли

we'd have to expose our experimental animals to sunlight.

да морамо своје експерименталне животиње да изложимо сунцу.

And so what we did was we took a bunch of volunteers

И зато смо узели гомилу волонтера

and we exposed them to ultraviolet light.

и изложили их ултраљубичастој светлости.

So these are kind of sunlamps.

То су сунчане лампе.

Now, what we were careful to do was,

При томе смо посебну пажњу обратили на то

vitamin D is made by ultraviolet B rays

да је витамин Д створен помоћу ултраљубичастих Б зрака

and we wanted to separate our story from the vitamin D story.

и желели смо да одвојимо нашу причу од приче витамина Д.

So we used ultraviolet A, which doesn't make vitamin D.

Зато смо користили ултраљубичасте зраке А, који не стварају витамин Д.

When we put people under a lamp

Када смо ставили људе под лампу

for the equivalent of about 30 minutes of sunshine in summer in Edinburgh,

у трајању које одговара 30-минутном летњем сунцу у Единбургу,

what we produced was, we produced a rise

добили смо пораст

in circulating nitric oxide.

у циркулацији азотног оксида.

So we put patients with these subjects under the UV,

Зато смо ставили пацијенте под УВ зраке,

and their NO levels do go up,

и њихови нивои NO су се повећали,

and their blood pressure goes down.

а њихов крвни притисак је опао.

Not by much, as an individual level,

Не много, на индивидуалном нивоу,

but enough at a population level

али довољно на нивоу популације

to shift the rates of heart disease in a whole population.

да се помакну стопе срчаних обољења у целој популацији.

And when we shone UV at them,

А када смо их обасјавали УВ светлошћу,

or when we warmed them up to the same level as the lamps,

или када смо их загревали до нивоа до којих су их и лампе,

but didn't actually let the rays hit the skin, this didn't happen.

а да у ствари нисмо зрацима допрли до саме коже, то се није догодило.

So this seems to be a feature of ultraviolet rays hitting the skin.

Зато то изгледа да је карактеристика УВ зрака који падају директно на кожу.

Now, we're still collecting data.

Ми још увек прикупљамо податке.

A few good things here:

Неколико добрих ствари овде:

This appeared to be more marked in older people.

то се показало израженије код старијих људи.

I'm not sure exactly how much.

Нисам сигуран тачно колико.

One of the subjects here was my mother-in-law,

Једна од учесница је била моја ташта

and clearly I do not know her age.

и јасно, не знам колико има година,

But certainly in people older than my wife,

али свакако се код људи старијих од моје супруге

this appears to be a more marked effect.

показало да је учинак израженији.

And the other thing I should mention

Друга ствар коју бих поменуо је

was there was no change in vitamin D.

да није било промена у витамину Д.

This is separate from vitamin D.

Ово је одвојено од витамина Д.

So vitamin D is good for you -- it stops rickets,

Дакле, витамин Д је добар за вас - спречава рахитис,

it prevents calcium metabolism, important stuff.

спречава метаболизам калцијума, важан је.

But this is a separate mechanism from vitamin D.

Али ово је одвојен механизам од витамина Д.

Now, one of the problems with looking at blood pressure

Један од проблема у вези с крвним притиском

is your body does everything it can

је то да ваше тело чини све што може

to keep your blood pressure at the same place.

да очува ваш крвни притисак.

If your leg is chopped off and you lose blood,

Ако вам је нога одсечена и губите крв,

your body will clamp down, increase the heart rate,

ваше тело ће пооштрити мере, повећаће број откуцаја срца,

do everything it can to keep your blood pressure up.

и учинити све што може да одржи ваш крвни притисак.

That is an absolutely fundamental physiological principle.

То је апсолутно основни физиолошки принцип.

So what we've next done

Следеће што смо урадили јесте

is we've moved on to looking at blood vessel dilatation.

да смо прешли на проматрање проширивања крвних судова.

So we've measured -- this is again,

Па смо мерили - то је опет,

notice no tail and hairless, this is a medical student.

можете приметити без репа, није космат, студент медицине.

In the arm, you can measure blood flow in the arm

У руци можете измерити проток крви по томе

by how much it swells up as some blood flows into it.

колико набрекне услед дотока крви.

And what we've shown is that doing a sham irradiation --

Оно што смо показали је да квази зрачењем -

this is the thick line here --

то је дебела линија овде -

this is shining UV on the arm so it warms up

значи кад руку угрејемо УВ обасјавањем

but keeping it covered so the rays don't hit the skin.

и зраци не дотакну кожу, јер је рука покривена,

There is no change in blood flow, in dilatation of the blood vessels.

нема промене у протоку крви, у проширењу крвних судова,

But the active irradiation,

али активним зрачењем,

during the UV and for an hour after it,

током УВ зрачења и за сат времена после тога,

there is dilation of the blood vessels.

долази до проширења крвних судова.

This is the mechanism by which you lower blood pressure,

То је механизам којим сте снизили крвни притисак,

by which you dilate the coronary arteries also,

јер сте проширили коронарне артерије

to let the blood be supplied with the heart.

и тиме омогућили доток крви до срца.

So here, further data that ultraviolet -- that's sunlight --

Ево овде су и други подаци да УВ - то је сунчева светлост -

has benefits on the blood flow and the cardiovascular system.

благотворно делује на крвоток и кардиоваскуларни систем.

So we thought we'd just kind of model --

Помислили смо да на неки начин моделирамо -

Different amounts of UV hit different parts of the Earth at different times of year,

различите количине УВ падају на различите делове земље у различито доба године,

so you can actually work out those stores of nitric oxide --

па можете да израчунате те залихе азотног оксида -

the nitrates, nitrites, nitrosothiols in the skin --

нитрате, нитрите, нитросотиоле у кожи -

cleave to release NO.

који расцепљени ослобађају NO.

Different wavelengths of light have different activities of doing that.

Различите таласне дужине светлости имају различите активности при томе.

So you can look at the wavelengths of light that do that.

Можете да погледате које таласне дужине светлости то раде.

And you can look -- So, if you live on the equator, the sun comes straight overhead,

А можете и то - ако живите на екватору, сунце допире равно преко главе,

it comes through a very thin bit of atmosphere.

и пролази кроз веома танак слој атмосфере,

In winter or summer, it's the same amount of light.

па је количина светлости иста и зими и лети.

If you live up here, in summer

Ако живите овде горе,

the sun is coming fairly directly down,

сунце лети допире прилично директно,

but in winter it's coming through a huge amount of atmosphere,

али зими се пробија кроз огромне количине атмосфере

and much of the ultraviolet is weeded out,

и већи део УВ зрака се изгуби,

and the range of wavelengths that hit the Earth

па се спектар таласних дужина које допиру до земље

are different from summer to winter.

мења од лета до зиме.

So what you can do is you can multiply those data

Могли бисте да помножите ове податке

by the NO that's released

с ослобођеним NO

and you can calculate how much nitric oxide

и могли бисте да израчунате колико ће се азот-оксида

would be released from the skin into the circulation.

ослободити из коже и прећи у крвоток.

Now, if you're on the equator here --

Ако сте овде на екватору -

that's these two lines here, the red line and the purple line --

то су ове две линије овде, црвена линија и љубичаста линија -

the amount of nitric oxide that's released is the area under the curve,

количина азотног оксида који је ослобођен јесте подручје испод кривуље,

it's the area in this space here.

то је подручје у овом овде простору.

So if you're on the equator, December or June,

Ако сте на екватору у децембру или јуну,

you've got masses of NO being released from the skin.

имате масу ослобођеног NO из коже.

So Ventura is in southern California.

Вентура је у јужној Калифорнији.

In summer, you might as well be at the equator.

Лети бисте могли да будете и на екватору.

It's great. Lots of NO is released.

То је одлично. Много је ослобођеног NO.

Ventura mid-winter, well, there's still a decent amount.

Вентура у сред зиме, па, још увек су пристојне количине.

Edinburgh in summer, the area beneath the curve is pretty good,

Единбург лети, подручје испод кривуље је прилично добро,

but Edinburgh in winter, the amount of NO that can be released

али Единбург зими, количина NO која би могла да се ослободи

is next to nothing, tiny amounts.

је скоро непостојећа, малецке количине.

So what do we think?

Па, шта ми мислимо?

We're still working at this story,

Ми још увек радимо на овој причи,

we're still developing it, we're still expanding it.

још увек је развијамо, и даље је проширујемо.

We think it's very important.

Сматрамо да је веома важна.

We think it probably accounts for a lot of the north-south health divide within Britain,

Мислимо да можда утиче на многе здравствене поделе у Британији на север и југ.

It's of relevance to us.

То је за нас значајно.

We think that the skin --

Мислимо да кожа -

well, we know that the skin has got very large stores

знамо да кожа има веома велике залихе

of nitric oxide as these various other forms.

азотног оксида у виду ових разних других облика.

We suspect a lot of these come from diet,

Претпостављамо да их много добијамо из хране,

green leafy vegetables, beetroot, lettuce

зеленог лиснатог поврћа, цвекле, зелене салате

has a lot of these nitric oxides that we think go to the skin.

које садрже доста тих азотних оксида за које мислимо да одлазе у кожу.

We think they're then stored in the skin,

Мислимо да се потом складиште у кожи,

and we think the sunlight releases this

и мислимо да их сунчева светлост ослобађа

where it has generally beneficial effects.

и да генерално то има благотворно дејство.

And this is ongoing work, but dermatologists --

Ово је рад који је и даље у току, али дерматолози -

I mean, I'm a dermatologist.

мислим, ја сам дерматолог

My day job is saying to people, "You've got skin cancer,

и мој свакодневни посао је да људима говорим: "Имате рак коже,

it's caused by sunlight, don't go in the sun."

прузрокован је сунцем, не идите на сунце,"

I actually think a far more important message

а заправо мислим да је много важнија порука

is that there are benefits as well as risks to sunlight.

да постоје како предности тако и ризици од сунца.

Yes, sunlight is the major alterable risk factor for skin cancer,

Јесте, сунчева светлост је главни променљиви фактор ризика за рак коже,

but deaths from heart disease are a hundred times higher

али је смртност од срчаних болести стотину пута већа

than deaths from skin cancer.

од смртности од рака коже.

And I think that we need to be more aware of,

И мислим да треба да будемо више тога свесни

and we need to find the risk-benefit ratio.

и да би требало да пронађемо меру између користи и ризика,

How much sunlight is safe,

колико је сунчева светлост безбедна,

and how can we finesse this best for our general health?

и како можемо да то финесирамо најбоље за наше опште здравље?

So, thank you very much indeed.

Хвала вам пуно, заиста.

(Applause)

(Аплауз)