The economic injustice of plastic | Van Jones

Prevodilac: Ana Zivanovic-Nenadovic Lektor: Mateja Nenadovic

I am honored to be here,

Част ми је што сам овде

and I'm honored to talk about this topic,

и почаствован сам што ћу говорити о овој теми,

which I think is of grave importance.

која је, по мом мишљењу од велике важности.

We've been talking a lot

about the horrific impacts of plastic on the planet and on other species,

Доста смо говорили

о грозним утицајима пластике

на планету и остале врсте,

but plastic hurts people, too --

али пластика погађа и људе,

especially poor people.

нарочито оне сиромашне.

And both in the production of plastic,

Када се ради о производњи пластике,

the use of plastic and the disposal of plastic,

њеној употреби, као и одстрањивању,

сиромашни људи су ти

the people who have the bull's-eye on their foreheads

који имају мету на челима.

are poor people.

People got very upset

Људи су се, из одличних разлога

when the BP oil spill happened,

веома узнемирили

for very good reason.

када се догодило БП изливање нафте.

People thought, "Oh, my God.

Људи су мислили, "О, боже.

This is terrible, this oil -- it's in the water.

Ово је грозно, ово је нафта. Она је у води.

It's going to destroy the living systems there.

Уништиће тамошње

животне системе.

People are going to be hurt.

Повредиће људе.

This is a terrible thing,

Страшно је то што ће

this oil is going to hurt the people in the Gulf."

излив нафте повредити људе у заливу."

What people don't think about is:

Оно о чему људи не размишљају је,

What if the oil had made it safely to shore?

шта да је та нафта успешно стигла до обале?

What if the oil actually got where it was trying to go?

Шта да је нафта стигла тамо где је покушавала?

Не само што би била спаљења у моторима

Not only would it have been burned in engines and added to global warming,

и додата у глобално загревање,

већ постоји и место које се зове "сокак рака",

but there's a place called "Cancer Alley,"

and the reason it's called "Cancer Alley"

а разлог том имену је

is because the petrochemical industry

зато што петрохемијска индустрија

takes that oil and turns it into plastic

узима ту нафту и прертвара је у пластику

and in the process, kills people.

и током тог процеса убија људе.

It shortens the lives of the people who live there in the Gulf.

Скраћује животе људи који живе тамо у заливу.

So oil and petrochemicals are not just a problem when there's a spill;

Дакле, нафта и петрохемикалије нису само проблем када имамо изливање,

they're a problem when there's not.

већ су и проблем када га нема.

And what we don't often appreciate

Оно што не тако често схватамо

is the price that poor people pay

је цена коју сиромашни људи плаћају

for us to have these disposable products.

да бисмо ми имали неке краткотрајне производе.

The other thing we often don't appreciate is,

Друга ствар коју не схватамо често је

it's not just at the point of production that poor people suffer.

да сиромашни људи не пате само у месту производње.

Они такође пате

Poor people also suffer at the point of use.

на месту употребе.

Those of us who earn a certain income level,

Они од нас који зарађују одређена примања

we have something called choice.

имају нешто што се зове избор.

The reason why you want to work hard and have a job

Разлог због кога желите много да радите и имате посао

and not be poor and broke

уместо да будете сиромашни и шворц,

is so you can have choices, economic choices.

је да бисте имали изборе, економске изборе.

We actually get a chance to choose not to use products

Ми заправо, добијемо шансу да одаберемо

да не користимо производе

који имају опасну, отровну пластику у себи.

that have dangerous, poisonous plastic in them.

Other people who are poor don't have those choices.

Остали људи који су сиромашни немају те изборе.

So low-income people often are the ones

Људи са ниским примањима су често они

who are buying the products that have those dangerous chemicals in them

који купују производе

који у себи имају опасне хемикалије и које онда користе њихова деца.

that their children are using.

Those are the people who wind up ingesting a disproportionate amount

То су људи који користе и заврше

са уношењем несразмерне количине

of this poisonous plastic in using it.

ове отровне пластике.

And people say, "Well, they should just buy a different product."

А људи кажу, "Па, нека само купе другачији производ."

Well, the problem with being poor is you don't have those choices.

Па, проблем када сте сиромашни је што немате те изборе.

You often have to buy the cheapest products.

Обично морате да купите најјефтиније производе.

The cheapest products are often the most dangerous.

А они су често и најопаснији.

And if that weren't bad enough --

И ако то није довољно лоше,

if it wasn't just the production of plastic that's giving people cancer

да није само производња пластике та која изазива

in places like Cancer Alley,

рак код људи на местима као што су "сокак рака", скраћује им живот

and shortening lives and hurting poor kids at the point of use --

и наноси штету сиромашној деци при крајњој употреби,

at the point of disposal,

када се баци,

once again, it's poor people who bear the burden.

још једном, сиромашни људи су ти

који сносе терет.

Often, we think we're doing a good thing:

Често мислимо да не радимо добру ствар.

Седите у својој канцеларији

You're in your office, drinking your bottled water or whatever it is,

и пијете вашу флаширану воду, или шта већ,

и у себи мислите, "Еј, ово ћу да бацим.

and you think to yourself, "I'm going to throw this away.

No -- I'm going to be virtuous. I'm going to put it in the blue bin."

Не, бићу пажљив.

Ставићу је у плаву канту."

You think, "I put mine in the blue bin."

Мислите, "ја ћу своју да ставим у плаву канту."

And then you look at your colleague and say,

А онда погледате у колегу и кажете,

"Why, you cretin! You put yours in the white bin."

"Па, кретену.

Ти си своју ставио у белу канту."

And we use that as a moral tickle.

То користимо као морални изговор.

We feel so good about ourselves.

Осећамо се добро.

If we -- well, OK, I'm just ... me.

Можда ћу себи опростити.

Not you, but I feel this way often.

Ти се не осећаш тако, већ ја.

(Laughter)

And so we kind of have this moral feel-good moment.

И тако имамо ту врсту моралног "осећам се добро" момента.

But if we were to be able to follow that little bottle

Али када бисмо могли да пратимо ту флашицу

on its journey,

на свом путовању,

we would be shocked to discover that, all too often,

били бисмо шокирани да откријемо да, пречесто,

that bottle is going to be put on a boat,

та флашица ће бити стављена на брод.

it's going to go all the way across the ocean

Отићи ће преко океана

о нечијем трошку.

at some expense,

and it's going to wind up in a developing country, often China.

И завршиће у некој земљи у развоју - често у Кини.

Мислим да у нашим мислима замишљамо да ће неко да узме ту флашицу

I think in our minds, we imagine

somebody's going to take the little bottle and say,

и да каже: "О, флашице.

"Oh, little bottle! We're so happy to see you, little bottle."

Толико смо срећни што те видимо, флашице."

(Laughter)

(Смех)

"You've served so well."

"Толико си добро служила."

(Laughter)

He's given a little bottle massage,

Онда флашицу измасирају,

a little bottle medal.

и дају јој медаљу.

And they say, "What would you like to do next?"

И питају је: "Шта би сада волела да радиш?"

The little bottle says, "I just don't know ..."

А флашица каже, "Е па, баш не знам."

(Laughter)

But that's not actually what happens.

Али то није оно што се стварно дешава.

You know?

That bottle winds up getting burned.

Та флаша заврши спаљена.

The recycling of plastic in many developing countries

Рециклирање пластике у многим земљама и развоју

значи њено паљење,

means the incineration of the plastic, the burning of the plastic,

сагоревање пластике,

which releases incredible toxic chemicals

које испушта невероватне токсичне хемикалије

and, once again, kills people.

и, опет, убија људе.

And so, poor people who are making these products

И тако сиромашни људи

који праве ове производе

in petrochemical centers like Cancer Alley,

у петрохемијским центрима као што је "сокак рака";

poor people who are consuming these products disproportionately,

сиромашни људи који користе ове производе у несразмерним количинама;

and then poor people who, even at the tail end of the recycling,

и људи којима је чак на самом крају линије рециклирања

are having their lives shortened.

живот скраћен,

They're all being harmed -- greatly --

су увелико оштећени

by this addiction that we have to disposability.

овом зависношћу коју имамо од једнократних производа.

Now, you think to yourself -- I know how you are --

Сада мислите - знам ко сте -

you say, "That sure is terrible for those poor people.

себи кажете: "То је стварно грозно

за те сиромашне људе.

It's just awful. Those poor people.

То је одвратно, јадни ти људи.

I hope someone does something to help them."

Надам се да ће неко урадити нешто да им помогне."

But what we don't understand is --

Али оно што не разумемо је

ево нас овде у Лос Анђелесу.

here we are in Los Angeles.

We worked very hard to get the smog reduction

Много смо напорно радили да бисмо смањили количину смога

happening here in Los Angeles.

који је овде постојао.

But guess what?

Али чик погодите?

Because they're doing so much dirty production in Asia now,

Пошто у Азији сада имају толико прљаве производње,

because the environmental laws don't protect the people in Asia now,

зато што закони за заштиту животне средине

тренутно не штите људе Азије,

almost all of the clean air gains and the toxic air gains

скоро сав чист ваздух који смо добили

и смањење токсичности у ваздуху

that we've achieved here in California

које смо постигли овде у Калифорнији

have been wiped out by dirty air coming over from Asia.

су избрисани прљавим ваздухом који долази из Азије.

So we all are being hit. We all are being impacted.

Дакле, сви смо погођени. Сви трпимо.

It's just that the poor people get it first and worst.

Само су сиромашни људи погођени први и у највећој мери.

But the dirty production, the burning of toxins,

Али прљава производња, сагоревање токсина,

the lack of environmental standards in Asia,

недостатак стандарда за животну средину у Азији

is actually creating so much dirty air pollution,

заправо стварају толико прљавог загађења,

it's coming across the ocean,

да оно долази преко океана и брише наше добитке, овде у Калифорнији.

and has erased our gains here in California.

Вратили смо се тамо где смо били седамдесетих.

We're back where we were in the 1970s.

And so we're on one planet,

Налазимо се на једној планети

and we have to be able to get to the root of these problems.

и морамо да будемо у могућности да допремо до сржи ових проблема.

The root of this problem, in my view,

Корен овог проблема је, по мом мишљењу,

is the idea of disposability itself.

сама идеја о томе да се нешто може бацити.

You see, if you understand the link

Видите, ако разумете везу

између онога што радимо

between what we're doing to poison and pollute the planet

да бисмо затровали и загадили планету

and what we're doing to poor people,

и онога што радимо сиромашним људима,

you arrive at a very troubling but also very helpful insight:

стижете на једну веома забрињавајућу,

али исто тако и веома корисну мисао:

In order to trash the planet,

да бисмо загадили планету,

you have to trash people.

морамо да загадимо људе.

But if you create a world where you don't trash people,

Али ако створимо свет у коме не загађујемо људе,

you can't trash the planet.

нећемо моћи да загадимо ни планету.

So now we are at a moment

Тренутно смо тамо где

постоји обједињавање социјалне правде као идеје

where the coming together of social justice as an idea

and ecology as an idea,

и екологије као идеје;

we finally can now see

сада коначно можемо да видимо

that they are really, at the end of the day, one idea.

да су они заиста, на крају свега, заправо једна идеја.

And it's the idea that we don't have disposable anything.

А то је идеја да ништа не можемо бацити.

We don't have disposable resources.

Немамо ресурсе кратког употребног рока.

We don't have disposable species.

Немамо природне врсте кратког рока.

And we don't have disposable people, either.

А, немамо ни људе кратког рока.

We don't have a throwaway planet,

Немамо планету за бацање

and we don't have throwaway children -- it's all precious.

и немамо децу за бацање - све је драгоцено.

And as we all begin to come back to that basic understanding,

И како се сви полако враћамо том основном појму,

new opportunities for action begin to emerge.

почињу да се јављају нове могућности.

Biomimicry,

Биомимикрија

which is an emerging science,

је нова,

наука у настајању,

winds up being a very important social justice idea.

која је постала веома важна идеја социјалне правде.

People who are just learning about this stuff:

Ви, који тек сада учите о овим стварима,

биомимикрија значи

biomimicry means respecting the wisdom of all species.

поштовање мудрости свих врста.

Democracy, by the way,

Демократија,

means respecting the wisdom of all people -- we'll get to that.

значи поштовање мудрости свих људи - и доћи ћемо до тога.

But biomimicry means respecting the wisdom of all species.

Али биомимкрија значи поштовати мудрост свих врста.

Испоставља се да смо ми веома паметна врста.

It turns out we're a pretty clever species.

We have this big cortex, we're pretty proud of ourselves.

Због овог великог кортекса или чега већ, веома смо поносни.

But if we want to make something hard,

Али ако желимо да направимо нешто чврсто,

we say, "I know! I'm going to make a hard substance.

онда се сетимо: "Знам да ћу направити нешто чврсто.

I know! I'm going to get vacuums and furnaces

Узећу усисиваче и пећнице

and drag stuff out of the ground

и извући ћу ствари из земље

и загрејати их и отровати и загађивати,

and get things hot and poison and pollute ...

But I got this hard thing!"

али направио сам ову чврсту ствар.

(Laughter)

Баш сам паметан."

"I'm so clever!"

And you look behind you, and there's destruction all around you.

А када погледате око себе, све што видите је разарање.

But guess what?

Али, знате шта?

Ви сте паметни, али не толико колико и шкољка.

You're so clever, but you're not as clever as a clam.

A clamshell is hard.

Њен оклоп је тврд.

There's no vacuums. There's no big furnaces.

Нема вакума, нема пећница,

There's no poison. There's no pollution.

нема отрова, нема загађења.

It turns out that other species figured out a long time ago

Испоставља се да су остале врсте

одавно откриле како да

how to create many of the things we need

створе много ствари које су нама потребне

using biological processes that nature knows how to use well.

користећи биолошке процесе које природа зна добро да користи.

That insight of biomimicry, of our scientists finally realizing

Са том идејом биомимикрије

научници су коначно схватили

that we have as much to learn from other species --

да имамо толико тога да научимо од осталих врста -

I don't mean taking a mouse and sticking it with stuff.

не мислим да узмемо миша

па да га напунимо стварима.

I don't mean looking at it from that way, abusing the little species.

Не мислим на тај начин - да малтретирамо мале врсте -

I mean actually respecting them, respecting what they've achieved.

већ мислим да их поштујемо, да поштујемо оно што су постигли.

That's called biomimicry,

То је биомимикрија

and that opens the door to zero waste production;

која отвара врата

ка производњи без имало отпада,

zero pollution production;

производњи са нула загађења;

that we could actually enjoy

са њом бисмо заправо имали

a high quality of life, a high standard of living,

висок квалитет живота, високи животни стандард

without trashing the planet.

без загађивања планете.

Well, that idea of biomimicry,

Та идеја биомимикрије -

respecting the wisdom of all species,

поштовање мудрости свих врста

combined with the idea of democracy and social justice,

у комбинацији са идејом

демократије и социјалне правде,

respecting the wisdom and the worth of all people,

поштовањем мудрости и вредности свих људи,

would give us a different society.

би нам обезбедила другачије друштво.

We would have a different economy.

Имали бисмо другачију економију.

We would have a green society

Имали бисмо еколошко друштво

that Dr. King would be proud of.

на које би доктор Кинг био поносан.

That should be the goal.

То би требало да буде наш циљ.

And the way that we get there is to first of all recognize

Начин на који тамо стигнемо је да први признамо

that the idea of disposability

да идеја разбацивања

not only hurts the species we've talked about,

не само штети

врстама о којима смо говорили,

but it even corrupts our own society.

већ и корумпира наше само друштво.

We're so proud to live here in California.

Толико смо поносни што живимо овде у Калифорнији.

We just had this vote, and everybody's like,

Управо смо гласали и сви су рекли:

"Well -- not in our state!"

"Е па, не у нашој држави.

(Laughter)

I don't know what those other states were doing, but ..."

Не знам шта оне остале државе раде."

(Laughter)

(Смех)

Just so proud.

Толико смо поносни.

And, yeah, I'm proud, too.

И ја сам поносан.

But ...

Али у Калифорнији,

California, though we lead the world in some of the green stuff,

иако смо светски лидери у неким еколошким стварима,

we also, unfortunately, lead the world

такође смо, нажалост, светски лидери

in some of the gulag stuff.

у неким криминалним стварима.

California has one of the highest incarceration rates

Калифорнија има једну од највиших стопа у слању људи у затвор

of all the 50 states.

од свих 50 држава.

We have a moral challenge in this movement.

Тренутно имамо морални изазов.

Стало нам је да спасимо

We are passionate about rescuing some dead materials from the landfill,

неке мртве материјале са отпада,

but sometimes not as passionate

али некада нам није толико стало

about rescuing living beings, living people.

да спасимо жива бића, људе.

And I would say that we live in a country --

Рекао бих да живимо у држави

five percent of the world's population,

са 5% светске популације,

25 percent of the greenhouse gases,

и 25% производње гасова са ефектом стаклене баште,

but also 25 percent of the world's prisoners.

али исто тако и са 25% светских затвореника.

One of every four people locked up anywhere in the world

Сваки четврти затвореник у свету

је затворен управо овде, у САД-у.

is locked up right here in the United States.

То се поклапа са идејом

So that is consistent with this idea

that disposability is something we believe in.

да је бацање нешто у шта верујемо.

And yet,

Ипак,

as a movement that has to broaden its constituency,

тај покрет још увек

мора да шири своје присталице,

мора да расте,

that has to grow,

that has to reach out beyond our natural comfort zone,

да би стигао изван нашег природног прага удобности;

one of the challenges to the success of this movement,

један од изазова за успех овог покрета,

of getting rid of things like plastic and helping the economy shift,

за циљ да се отарасимо пластике и помогнемо преокрету економије

is people look at our movement with some suspicion.

је да људи на њега гледају са сумњом.

And they ask a question, and the question is:

Питају следеће питање:

How can these people be so passionate?

"Како то да су ови људи толико страствени?

A poor person, a low-income person, somebody in Cancer Alley,

Сиромашна особа, особа са ниским примањима, неко из "сокака рака",

somebody in Watts,

неко у Ватсу,

неко у Харлему, неко у Индијанском резервату

somebody in Harlem, somebody on an Indian reservation,

might say to themselves -- and rightfully so --

може себи рећи, и то са пуним правом:

"How can these people be so passionate

"Како то да су ови људи толико страствени

about making sure

у своме циљу

that a plastic bottle has a second chance in life,

да пластична флаша

добије другу животну шансу,

or an aluminum can has a second chance,

или да алуминијумска лименка добије другу шансу,

and yet, when my child gets in trouble and goes to prison,

а ипак, када је моје дете у невољи

и оде у затвор,

he doesn't get a second chance?"

оно не добије другу шансу?"

"How can this movement be so passionate about saying

Како овај покрет може бити толико страствен

када говори да не морамо да бацамо ствари, да не бацамо мртве материјале,

we don't have throwaway stuff, no throwaway dead materials,

and yet accept throwaway lives

а да ипак прихватају

одбачене животе и одбачене заједнице као што је "сокак рака"?

and throwaway communities like Cancer Alley?"

Тако сада имамо шансу

And so, we now get a chance to be truly proud of this movement.

да будемо искрено поносни на овај покрет.

When we take on topics like this,

Третирање оваквих тема

it gives us that extra call to reach out to other movements

нам даје додатну снагу

да допремо до осталих покрета

and to become more inclusive and to grow,

и постанемо отворенији и да растемо.

and we can finally get out of this crazy dilemma that we've been in.

И коначно можемо да се ослободимо те луде дилеме у којој смо били.

Most of you are good, softhearted people.

Ви сте већином добри људи меког срца.

When you were younger, you cared about the whole world,

Када сте били млађи, било вам је стало о целом свету,

and at some point, somebody said you had to pick an issue,

и у једном тренутку

неко је рекао да морате да одаберете неку ствар,

you had to boil your love down to an issue.

морали сте да усмерите љубав само на једну ствар.

"Can't love the whole world --

Не можете волети цео свет -

you've got to work on trees or you've got to work on immigration.

морате да радите на дрвећу,

или морате да радите на имиграцији.

You've got to shrink it down and be about one issue."

Морате да га сузите да би било само о једној ствари.

And really, they fundamentally told you,

И заиста, рекли су вам:

"Are you going to hug a tree?

"Да ли ћеш да грлиш дрво,

Or are you going to hug a child? Pick.

или ћеш да грлиш дете? Бирај.

Are you going to hug a tree?

Да ли ћеш да грлиш дрво

Or are you going to hug a child? Pick."

или ћеш да грлиш дете. Бирај "

Well, when you start working on issues like plastic,

Па, када почнете да радите на стварима као што је пластика,

you realize the whole thing is connected.

схватате да је читава ствар повезана

And luckily, most of us are blessed to have two arms --

и на срећу, већина нас је благословена што има две руке.

we can hug both.

Можемо грлити оба.

Thank you very much.

Хвала вам пуно.

(Applause)

(Аплауз)