How humans could evolve to survive in space | Lisa Nip

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

So there are lands few and far between on Earth itself

Ретка су подручја на самој Земљи

that are hospitable to humans by any measure,

невероватно прикладна за људе,

but survive we have.

али смо ипак преживели.

Our primitive ancestors, when they found their homes and livelihood endangered,

Наши примитивни преци, када би им домови и егзистенција постали угрожени,

they dared to make their way into unfamiliar territories

осмелили би се да пођу ка непознатим територијама

in search of better opportunities.

у потрази за бољим могућностима.

And as the descendants of these explorers,

Ми, потомци ових истраживача,

we have their nomadic blood coursing through our own veins.

имамо њихову номадску крв која кола нашим венама.

But at the same time,

Међутим, у исто време,

distracted by our bread and circuses

ометени сопственим хлебом и играма

and embroiled in the wars that we have waged on each other,

и уплетени у ратове које водимо једни са другима,

it seems that we have forgotten this desire to explore.

чини се да смо заборавили на ову жељу да истражујемо.

We, as a species, we're evolved uniquely

Ми смо се као врста развили на јединствен начин

for Earth, on Earth, and by Earth,

за Земљу, на Земљи и од стране Земље,

and so content are we with our living conditions

па су нам довољни сопствени животни услови

that we have grown complacent and just too busy

и постали смо задовољни и, једноставно, превише заузети

to notice that its resources are finite,

да приметимо да су јој ресурси ограничени,

and that our Sun's life is also finite.

као и да је век нашег Сунца такође ограничен.

While Mars and all the movies made in its name

Док су Марс и филмови инспирисани њиме

have reinvigorated the ethos for space travel,

поново оживели етос свемирских путовања,

few of us seem to truly realize that our species' fragile constitution

изгледа да тек неколико нас заиста схвата да је крхка конституција наше врсте

is woefully unprepared for long duration journeys into space.

жалосно неприпремљена за дуготрајна путовања по свемиру.

Let us take a trek to your local national forest

Пођимо у шетњу до ваше локалне националне шуме

for a quick reality check.

да на брзину проверимо шта је реалност.

So just a quick show of hands here:

Дакле, брзо подизање руку -

how many of you think you would be able to survive in this lush wilderness

колико вас мисли да би преживело у овој бујној дивљини неколико дана?

for a few days?

Well, that's a lot of you.

Па, то је пуно вас.

How about a few weeks?

А неколико недеља?

That's a decent amount.

То је пристојан број.

How about a few months?

А неколико месеци?

That's pretty good too.

И то је прилично добар број.

Now, let us imagine that this local national forest

Хајде да сада замислимо да је ова национална шума

experiences an eternal winter.

окована вечном зимом.

Same questions: how many of you think you would be able to survive for a few days?

Исто питање - колико вас мисли да би успело да преживи неколико дана?

That's quite a lot.

То је прилично велики број.

How about a few weeks?

А неколико недеља?

So for a fun twist, let us imagine that the only source of water available

Чисто забаве ради, замислимо да је једини извор доступне воде

is trapped as frozen blocks miles below the surface.

заробљен испод замрзнутих блокова, километрима испод површине.

Soil nutrients are so minimal that no vegetation can be found,

Хранљиве материје из земљишта су толико ретке

да се никаква вегетација не може наћи

and of course hardly any atmosphere exists to speak of.

и, наравно, једва да постоји атмосфера о којој се може говорити.

Such examples are only a few of the many challenges we would face

Постоји тек неколико таквих примера

од многих проблема са којима бисмо се сусрели

on a planet like Mars.

на планети као што је Марс.

So how do we steel ourselves for voyages whose destinations are so far removed

Па, како да се очеличимо за путовања чије се дестинације толико разликују

from a tropical vacation?

од одмора у тропским крајевима?

Will we continuously ship supplies from Planet Earth?

Да ли ћемо вечно допремати намирнице са Земље?

Build space elevators, or impossible miles of transport belts

Градити свемирске лифтове

или невероватне километарске појасеве за транспорт

that tether your planet of choice to our home planet?

који ће повезивати жељену планету са нашом изворном планетом?

And how do we grow things like food that grew up on Earth like us?

Како да узгајамо храну која помаже развој земаљских бића као што смо ми?

But I'm getting ahead of myself.

Но, трчим пред руду.

In our species' journey to find a new home under a new sun,

На путовању наше врсте у потрази за новим домом под новим сунцем,

we are more likely than not going to be spending much time

већа је вероватноћа да ћемо проводити много времена

in the journey itself,

на самом путовању,

in space,

у свемиру,

on a ship, a hermetic flying can,

на броду, у херметичкој летећој кутији,

possibly for many generations.

вероватно кроз многе генерације.

The longest continuous amount of time that any human has spent in space

Најдужи континуирани временски период који је неко људско биће провело у свемиру

is in the vicinity of 12 to 14 months.

је негде између 12 и 14 месеци.

From astronauts' experiences in space,

Из искуства астронаута у свемиру,

we know that spending time in a microgravity environment

знамо да време проведено у микрогравитационом окружењу

means bone loss, muscle atrophy, cardiovascular problems,

значи губитак костију, атрофију мишића, кардиоваскуларне проблеме,

among many other complications

поред многих других компликација

that range for the physiological to the psychological.

које се протежу од физиолошких до психолошких.

And what about macrogravity,

Шта је са макрогравитацијом

or any other variation in gravitational pull

или осталим видовима гравитације

of the planet that we find ourselves on?

планете на којој ћемо се наћи?

In short, our cosmic voyages will be fraught with dangers

Укратко, наша свемирска путовања биће препуна опасности,

both known and unknown.

познатих и непознатих.

So far we've been looking to this new piece of mechanical technology

Досад смо гледали на ову нову механичку технологију

or that great next generation robot

или нову сјајну генерацију робота

as part of a lineup to ensure our species safe passage in space.

као на део постројења које осигурава сигуран пролаз наше врсте у свемир.

Wonderful as they are, I believe the time has come

Иако су сјајни, верујем да је дошло време

for us to complement these bulky electronic giants

да усавршимо ове гломазне електронске џинове

with what nature has already invented:

оним што је природа већ измислила -

the microbe,

микробом, једноћелијским организмом

a single-celled organism that is itself a self-generating, self-replenishing,

који је сам по себи жива машина која се самогенерише и самодопуњава.

living machine.

It requires fairly little to maintain,

Захтева веома мало одржавања,

offers much flexibility in design

пружа огромну прилагодљивост у креирању

and only asks to be carried in a single plastic tube.

и потребно је само да се преноси у једној пластичној цеви.

The field of study that has enabled us to utilize the capabilities of the microbe

Поље истраживања које нам је омогућило да искористимо способности овог микроба

is known as synthetic biology.

познато је под називом синтетичка биологија.

It comes from molecular biology, which has given us antibiotics, vaccines

Потиче из молекуларне биологије, која нам је дала антибиотике, вакцине

and better ways to observe the physiological nuances

и боље начине да приметимо физиолошке нијансе у људском телу.

of the human body.

Using the tools of synthetic biology,

Коришћењем средстава синтетичке биологије

we can now edit the genes of nearly any organism,

сада можемо да променимо гене скоро сваког организма,

microscopic or not,

микроскопског или неког другог,

with incredible speed and fidelity.

изузетно брзо и тачно.

Given the limitations of our man-made machines,

Ако узмемо у обзир ограничења машина које је човек направио,

synthetic biology will be a means for us to engineer not only our food,

синтетичка биологија ће бити наш начин да осмислимо не само нашу храну,

our fuel and our environment,

наше гориво и нашу животну средину,

but also ourselves

већ и себе,

to compensate for our physical inadequacies

како бисмо надокнадили физичке неподобности

and to ensure our survival in space.

и осигурали наш опстанак у свемиру.

To give you an example

Да бих вам дала пример начина

of how we can use synthetic biology for space exploration,

на који користимо синтетичку биологију за истраживање свемира,

let us return to the Mars environment.

вратимо се на животну средину Марса.

The Martian soil composition is similar to that of Hawaiian volcanic ash,

Састав земљишта Марса је сличан саставу хавајског вулканског праха,

with trace amounts of organic material.

уз присуство органских материјала у траговима.

Let's say, hypothetically,

Рецимо, хипотетички,

what if martian soil could actually support plant growth

шта ако би земљиште Марса могло подржати узгајање биљака

without using Earth-derived nutrients?

без хранљивих састојака који потичу са Земље?

The first question we should probably ask is,

Прво питање које би вероватно требало да поставимо

how would we make our plants cold-tolerant?

је како да наше биљке постану отпорне на хладноћу

Because, on average, the temperature on Mars

јер је, у просеку, температура на Марсу

is a very uninviting negative 60 degrees centigrade.

непожељних минус 60 степени целзијуса.

Следеће питање које треба да поставимо

The next question we should ask is,

how do we make our plants drought-tolerant?

је како да учинимо да биљке постану отпорне на сушу,

Considering that most of the water that forms as frost

ако узмемо у обзир да већи део воде која се формира као лед

evaporates more quickly than I can say the word "evaporate."

испари пре него што кажем „испари“.

Well, it turns out we've already done things like this.

Па, испоставило се да смо већ радили овакве ствари.

By borrowing genes for anti-freeze protein from fish

Позајмљивањем гена за протеин против смрзавања од риба

and genes for drought tolerance from other plants like rice

и гена за отпорност на сушу од других биљака, као што је пиринач,

and then stitching them into the plants that need them,

а затим додајући их у биљке којима су потребне,

we now have plants that can tolerate most droughts and freezes.

сада смо добили биљке отпорне на већину суша и смрзавање.

They're known on Earth as GMOs,

Оне су на Земљи познате као ГМО

or genetically modified organisms,

или генетски модификовани организми,

and we rely on them to feed all the mouths of human civilization.

а ослањамо се на њих да буду храна свим устима људске цивилизације.

Nature does stuff like this already,

Природа већ ради овакве ствари

without our help.

без наше помоћи.

We have simply found more precise ways to do it.

Ми смо једноставно пронашли прецизнији начин да то урадимо.

So why would we want to change the genetic makeup of plants for space?

Зашто бисмо уопште желели да променимо генетички састав биљака за свемир?

Well, to not do so would mean needing to engineer

Ако то не учинимо, то би значило да морамо да створимо

endless acres of land on an entirely new planet

бескрајне површине земље на потпуно новој планети

by releasing trillions of gallons of atmospheric gasses

кроз испуштање билиона галона атмосферских гасова,

and then constructing a giant glass dome to contain it all.

а затим и изградњом огромне стаклене куполе да их све обухвати.

It's an unrealistic engineering enterprise

То је нереални технички подухват

that quickly becomes a high-cost cargo transport mission.

који ће убрзо постати скупа мисија преноса терета.

One of the best ways to ensure

Један од најбољих начина да осигурамо

that we will have the food supplies and the air that we need

поседовање залиха хране и ваздуха који нам треба

is to bring with us organisms that have been engineered

је да донесемо са собом организме који су осмишљени

to adapt to new and harsh environments.

тако да се могу прилагодити новим и окрутним срединама.

In essence, using engineered organisms to help us terraform a planet

У суштини, коришћење модификованих организама

да бисмо трансформисали површину планете краткорочно и дугорочно.

both in the short and long term.

These organisms can then also be engineered to make medicine or fuel.

Ови се организми онда такође могу модификовати

да би се добили лекови или гориво.

So we can use synthetic biology to bring highly engineered plants with us,

Дакле, можемо користити синтетичку биологију

да бисмо понели модификоване биљке са собом,

but what else can we do?

али шта још можемо учинити?

Well, I mentioned earlier that we, as a species,

Поменула сам раније да смо се ми као врста

were evolved uniquely for planet Earth.

развили једино за живот на Земљи.

That fact has not changed much in the last five minutes

Та се чињеница није много променила у последњих пет минута

that you were sitting here and I was standing there.

док сте седели овде, а ја стајала тамо.

And so, if we were to dump any of us on Mars right this minute,

Тако, ако бисмо одбацили неког од нас на Марс баш овог тренутка

even given ample food, water, air

и чак му дали обиље хране, воде, ваздуха и одело,

and a suit,

we are likely to experience very unpleasant health problems

вероватно бисмо доживели веома непријатне здравствене проблеме

from the amount of ionizing radiation that bombards the surface

због количине јонизујућег зрачења које бомбардује површину

of planets like Mars that have little or nonexistent atmosphere.

планете као што је Марс, која има врло мало или нимало атмосфере.

Unless we plan to stay holed up underground

Осим ако не планирамо да останемо затворени у рупи

for the duration of our stay on every new planet,

током боравка на свакој новој планети,

we must find better ways of protecting ourselves

морамо да пронађемо боље начине да се заштитимо,

without needing to resort to wearing a suit of armor

без потребе да прибегавамо ношењу оклопа

that weighs something equal to your own body weight,

који је тежак отприлике колико износи и ваша телесна тежина,

or needing to hide behind a wall of lead.

или да морамо да се сакријемо иза зида од олова.

So let us appeal to nature for inspiration.

Па, окренимо се природи за инспирацију.

Among the plethora of life here on Earth,

У обиљу живота овде, на Земљи,

there's a subset of organisms known as extremophiles,

постоји група организама који су познати као екстремофили,

or lovers of extreme living conditions,

љубитељи екстремних услова живота,

if you'll remember from high school biology.

ако их се сећате из средњошколске биологије.

And among these organisms is a bacterium by the name of Deinococcus radiodurans.

Међу овим организмима се налази бактерија под именом Deinococcus radiodurans.

It is known to be able to withstand cold, dehydration, vacuum, acid,

Позната је по томе што може да издржи хладноћу, дехидратацију, вакуум, киселину

and, most notably, radiation.

и, као најзначајније, радијацију.

While its radiation tolerance mechanisms are known,

Иако су њени механизми отпорности на радијацију познати,

we have yet to adapt the relevant genes to mammals.

тек треба да прилагодимо релевантне гене сисарима.

To do so is not particularly easy.

То није баш лако.

There are many facets that go into its radiation tolerance,

Постоје многе особине које улазе у отпорност на радијацију

and it's not as simple as transferring one gene.

и то није једноставно као пренос једног гена.

But given a little bit of human ingenuity

Међутим, ако узмемо у обзир домишљатост људи

and a little bit of time,

и нешто мало времена,

I think to do so is not very hard either.

мислим да то и није тако тешко.

Even if we borrow just a fraction of its ability to tolerate radiation,

Чак и ако позајмимо само делић њене отпорности на радијацију,

it would be infinitely better than what we already have,

то је бескрајно много боље од онога што имамо,

which is just the melanin in our skin.

а што је само меланин у кожи.

Using the tools of synthetic biology,

Коришћењем средстава синтетичке биологије,

we can harness Deinococcus radiodurans' ability

можемо да искористимо отпорност на радијацију Deinococcus-а

to thrive under otherwise very lethal doses of radiation.

да бисмо се развијали под иначе смртоносним дозама радијације.

As difficult as it is to see,

Иако је то тешко увидети,

homo sapiens, that is humans,

homo sapiens, то јест људи,

evolves every day,

развијају се свакодневно

and still continues to evolve.

и још увек настављају да еволуирају.

Thousands of years of human evolution

Хиљаде година људске еволуције

has not only given us humans like Tibetans,

није нам само дало људе као што су Тибетанци,

who can thrive in low-oxygen conditions,

који могу да се развијају у условима са мало кисоника,

but also Argentinians, who can ingest and metabolize arsenic,

већ и Аргентинце, који могу да унесу у организам и метаболишу арсеник,

the chemical element that can kill the average human being.

хемијски елемент који може убити просечног човека.

Every day, the human body evolves by accidental mutations

Људско тело се свакодневно развија кроз случајне мутације,

that equally accidentally allow certain humans

што једнако случајно омогућава одређеним људима

to persevere in dismal situations.

да истрају у суморним ситуацијама.

But, and this is a big but,

Међутим, а ово је велико „међутим“,

such evolution requires two things that we may not always have,

таква еволуција захтева две ствари које ми можда немамо увек

or be able to afford,

или које не можемо увек приуштити,

and they are death and time.

а то су смрт и време.

In our species' struggle to find our place in the universe,

У борби наше врсте да нађе своје место у универзуму,

we may not always have the time necessary

може бити да немамо увек време неопходно

for the natural evolution of extra functions

за природни развој додатних функција

for survival on non-Earth planets.

за опстанак на планетама које нису Земља.

We're living in what E.O. Wilson has termed the age of gene circumvention,

Живимо у времену које је Е.О. Вилсон назвао „период надмудривања гена“,

during which we remedy our genetic defects like cystic fibrosis or muscular dystrophy

током ког отклањамо генетске мане,

као што су цистична фиброза или мишићна дистрофија

with temporary external supplements.

помоћу привремених спољашњих додатака.

But with every passing day,

Међутим, са сваким даном који пролази,

we approach the age of volitional evolution,

приближавамо се добу добровољне еволуције,

a time during which we as a species

периоду током ког као врста

will have the capacity to decide for ourselves our own genetic destiny.

можемо да одлучимо сами за себе нашу генетску судбину.

Augmenting the human body with new abilities

Усавршавање људског тела новим способностима

is no longer a question of how,

није више питање начина,

but of when.

већ времена.

Using synthetic biology

Коришћење синтетичке биологије

to change the genetic makeup of any living organisms,

за промену генетског састава било ког живог организма,

especially our own,

посебно нашег,

is not without its moral and ethical quandaries.

није без моралних и етичких недоумица.

Will engineering ourselves make us less human?

Да ли ће нас сопствено модификовање учинити мање људима?

But then again, what is humanity

Са друге стране, шта је човечанство

but star stuff that happens to be conscious?

ако није звездани материјал који је случајно свестан?

Where should human genius direct itself?

Где људска генијалност треба да се усмери?

Surely it is a bit of a waste to sit back and marvel at it.

Сигурно је да је штета само се држати по страни и дивити се томе.

How do we use our knowledge

Како користимо своје знање

to protect ourselves from the external dangers

да бисмо се заштитили од спољашњих опасности,

and then protect ourselves from ourselves?

а затим и да се заштитимо од себе?

I pose these questions

Постављам ова питања

not to engender the fear of science

не да бих изазвала страх од науке,

but to bring to light the many possibilities

већ да бих обелоданила мноштво могућности

that science has afforded and continues to afford us.

које нам је наука пружила и наставља да нам пружа.

We must coalesce as humans to discuss and embrace the solutions

Морамо се ујединити као људи да бисмо разговарали и прихватили решења

not only with caution

не само опрезно,

but also with courage.

већ и храбро.

Mars is a destination,

Марс јесте дестинација,

but it will not be our last.

али неће бити наша последња.

Our true final frontier is the line we must cross

Наша права крајња граница је линија коју морамо да пређемо

in deciding what we can and should make of our species' improbable intelligence.

када одлучујемо шта можемо и треба да урадимо

поводом невероватне интелигенције наше врсте.

Space is cold, brutal and unforgiving.

Свемир је хладан, бруталан и не опрашта.

Our path to the stars will be rife with trials

Наш пут до звезда биће препун искушења

that will bring us to question not only who we are

која ће нас довести не само до питања ко смо,

but where we will be going.

већ и до тога где ћемо ићи.

The answers will lie in our choice to use or abandon the technology

Одговори ће бити у нашем избору

да ли да користимо или напустимо технологију

that we have gleaned from life itself,

коју смо добили из самог живота,

and it will define us for the remainder of our term in this universe.

а то ће нас одредити до краја нашег постојања у овом универзуму.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)