Stunning Photos of the Endangered Everglades | Mac Stone | TED Talks

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

So I've had the great privilege

Имао сам огромну привилегију

of traveling to some incredible places,

да путујем на нека невероватна места,

photographing these distant landscapes and remote cultures

сликајући далеке пределе и културе

all over the world.

широм света.

I love my job.

Волим свој посао.

But people think it's this string of epiphanies

Међутим, људи мисле да је ово низ појава,

and sunrises and rainbows,

излазака Сунца и дуга,

when in reality, it looks more something like this.

док у је стварности сличније овоме.

(Laughter)

(Смех)

This is my office.

Ово је моја канцеларија.

We can't afford the fanciest places to stay at night,

Не можемо да приуштимо најотменија места да проведемо ноћ,

so we tend to sleep a lot outdoors.

па обично доста спавамо под ведрим небом.

As long as we can stay dry,

Докле год смо суви,

that's a bonus.

то је премија.

We also can't afford the fanciest restaurants.

Не можемо да приуштимо ни скупе ресторане.

So we tend to eat whatever's on the local menu.

Зато обично једемо што год да је на локалном менију.

And if you're in the Ecuadorian Páramo,

Ако сте у екваторијалној тундри, параму,

you're going to eat a large rodent called a cuy.

јешћете великог глодара који се зове куји.

(Laughter)

(Смех)

But what makes our experiences perhaps a little bit different

Ипак, оно што наше доживљаје чини можда нешто другачијима

and a little more unique than that of the average person

и јединственијима у односу на искуства просечне особе

is that we have this gnawing thing in the back of our mind

јесте да постоји ова досадна ствар која нас увек мучи несвесно,

that even in our darkest moments, and those times of despair,

па чак и у најмрачнијим тренуцима, у периодима тешког очаја, мислимо:

we think, "Hey, there might be an image to be made here,

„Хеј, можда бих могао да нешто усликам тамо.

there might be a story to be told."

Можда се може испричати нека прича.“

And why is storytelling important?

А зашто је приповедање важно?

Well, it helps us to connect with our cultural and our natural heritage.

Па, помаже нам да се повежемо са нашим културним и природним наслеђем,

And in the Southeast,

а на југоистоку

there's an alarming disconnect between the public

постоји алармантна неповезаност између јавних и природних подручја

and the natural areas that allow us to be here in the first place.

која су нам првобитно дозволила да будемо овде.

We're visual creatures,

Ми смо визуелна бића,

so we use what we see to teach us what we know.

па користимо оно што видимо да научимо то што знамо.

Now the majority of us aren't going to willingly go

Е, сад, већина нас неће драговољно прећи

way down to a swamp.

толики пут до мочваре.

So how can we still expect those same people to then advocate

Како да онда очекујемо да се исти ти људи залажу

on behalf of their protection?

за њихову заштиту?

We can't.

Не можемо.

So my job, then, is to use photography as a communication tool,

Тако је мој посао коришћење фотографије као средства комуникације,

to help bridge the gap between the science and the aesthetics,

пружање помоћи при премошћавању празнине између науке и естетике,

to get people talking,

да покренем разговор међу људима,

to get them thinking,

да људи размишљају о томе

and to hopefully, ultimately,

и да на крају, надам се,

get them caring.

почну да брину о томе.

I started doing this 15 years ago right here in Gainesville,

Почео сам да радим ово пре 15 година баш овде, у Гејнсвилу,

right here in my backyard.

баш овде, у свом окружењу,

And I fell in love with adventure and discovery,

и заљубио сам се у авантуру и откривање,

going to explore all these different places

у истраживање свих тих различитих места

that were just minutes from my front doorstep.

која су на само неколико минута од мог кућног прага.

There are a lot of beautiful places to find.

Постоји много прелепих места која се могу наћи.

Despite all these years that have passed,

Иако је прошло много година,

I still see the world through the eyes of a child

и даље посматрам свет очима детета

and I try to incorporate that sense of wonderment

и покушавам да уградим осећај чуда

and that sense of curiosity into my photography

и осећај радозналости у своју фотографију

as often as I can.

што чешће.

And we're pretty lucky because here in the South,

Имамо среће јер смо овде, на Југу,

we're still blessed with a relatively blank canvas

и даље благословљени релативно празним платном

that we can fill with the most fanciful adventures

по коме можемо исцртавати најмаштовитије авантуре

and incredible experiences.

и невероватна искуства,

It's just a matter of how far our imagination will take us.

само је питање колико далеко нас машта може одвести.

See, a lot of people look at this and they say,

Видите, много људи погледа ово и каже:

"Oh yeah, wow, that's a pretty tree."

„О да, вау, то је лепо дрво“,

But I don't just see a tree --

али ја не видим само дрво;

I look at this and I see opportunity.

погледам ово и видим прилику.

I see an entire weekend.

Видим цео викенд

Because when I was a kid, these were the types of images

јер су, док сам био дете, ово биле слике

that got me off the sofa and dared me to explore,

које су ме дизале са кревета и чикале ме да истражујем,

dared me to go find the woods

да пронађем шуме,

and put my head underwater and see what we have.

да зароним и видим шта имамо.

And folks, I've been photographing all over the world

Људи, фотографисао сам широм света

and I promise you,

и тврдим да је оно што имамо овде на Југу,

what we have here in the South,

what we have in the Sunshine State,

оно што имамо у Сунчаној држави

rivals anything else that I've seen.

превазилази све што сам видео.

But yet our tourism industry is busy promoting all the wrong things.

Ипак, наша туристичка индустрија се бави промовисањем свих погрешних ствари.

Before most kids are 12, they'll have been to Disney World

Пре него што многа деца напуне 12 година, већ су била у Дизниленду

more times than they've been in a canoe

више пута него што су били у кануу

or camping under a starry sky.

или камповала испод звезданог неба.

And I have nothing against Disney or Mickey; I used to go there, too.

Немам ништа против Дизнија или Микија; и ја сам ишао тамо.

But they're missing out on those fundamental connections

Међутим, они пропуштају основне везе

that create a real sense of pride and ownership

које стварају прави осећај поноса и поседовања

for the place that they call home.

везан за место које називају домом.

And this is compounded by the issue that the landscapes

Ово се даље усложњава проблемом да се крајолици

that define our natural heritage

који одређују наше природно наслеђе

and fuel our aquifer for our drinking water

и снабдевају издане наше пијаће воде

have been deemed as scary and dangerous and spooky.

сматрају страшнима, опаснима и језивима.

When our ancestors first came here,

Када су наши преци дошли овде, упозорили су:

they warned, "Stay out of these areas, they're haunted.

„Држите се даље од ових подручја; насељена су духовима.

They're full of evil spirits and ghosts."

Пуна су злих духова и утвара.“

I don't know where they came up with that idea.

Не знам одакле им та идеја.

But it's actually led to a very real disconnect,

Ипак, то је заправо довело до стварне одвојености,

a very real negative mentality

веома негативног менталитета

that has kept the public disinterested, silent,

који је чинио да јавност остане незаинтересована, нема,

and ultimately, our environment at risk.

а коначно је довео и нашу животну средину у опасност.

We're a state that's surrounded and defined by water,

Ми смо држава која је окружена водом и коју одређује вода,

and yet for centuries,

а ипак, вековима

swamps and wetlands have been regarded

мочваре и тресетишта се сматрају

as these obstacles to overcome.

препрекама које треба превазићи.

And so we've treated them as these second-class ecosystems,

Тако смо их третирали као екосистеме другог реда

because they have very little monetary value

јер имају малу монетарну вредност

and of course, they're known to harbor alligators and snakes --

и, наравно, познате су по томе што окупљају алигаторе и змије -

which, I'll admit, these aren't the most cuddly of ambassadors.

што, признајем, нису најумиљатији амбасадори.

(Laughter)

(Смех)

So it became assumed, then, that the only good swamp

Тако се онда претпоставља да је једина добра мочвара -

was a drained swamp.

исушена мочвара.

And in fact,

Заправо, исушивање мочвара

draining a swamp to make way for agriculture and development

да би се отворио пут пољопривреди и развоју

was considered the very essence of conservation not too long ago.

сматрано је суштином очувања не тако давно.

But now we're backpedaling,

Међутим, сада кочимо

because the more we come to learn about these sodden landscapes,

јер што више учимо о овим крајолицима натопљеним водом,

the more secrets we're starting to unlock

више тајни почињемо да откривамо

about interspecies relationships

о односима између врста

and the connectivity of habitats, watersheds and flyways.

и о повезаности станишта, сливовима и путевима миграција.

Take this bird, for example:

Узмите, на пример, ову птицу -

ово је протонотарија, птица певачица.

this is the prothonotary warbler.

I love this bird because it's a swamp bird,

Волим ову птицу јер је мочварна птица;

through and through, a swamp bird.

од главе до пете је мочварна птица.

They nest and they mate and they breed in these old-growth swamps

Оне се настањују, паре и размножавају у овим обраслим мочварама,

in these flooded forests.

у овим поплављеним шумама.

And so after the spring, after they raise their young,

Тако, након пролећа, када одгаје своје младунце,

they then fly thousand of miles over the Gulf of Mexico

прелазе на хиљаде километара преко Мексичког залива

into Central and South America.

до Централне и Јужне Америке.

And then after the winter,

Затим, после зиме

the spring rolls around and they come back.

дође пролеће и оне се врате.

They fly thousands of miles over the Gulf of Mexico.

Пређу хиљаде километара над Мексичким заливом

And where do they go? Where do they land?

и где дођу? Где слете?

Right back in the same tree.

Баш овде, на исто дрво.

That's nuts.

То је лудо.

This is a bird the size of a tennis ball --

Ово је птица величине тениске лоптице -

I mean, that's crazy!

мислим, сумануто је!

I used a GPS to get here today,

Користио сам навигацију да бих данас стигао овде,

and this is my hometown.

а ово је мој родни град.

(Laughter)

(Смех)

It's crazy.

Лудо је.

So what happens, then, when this bird flies over the Gulf of Mexico

Шта се онда деси када ова птица прелети преко Мексичког залива

into Central America for the winter

у Централну Америку да презими,

and then the spring rolls around and it flies back,

а затим када дође пролеће долети натраг

and it comes back to this:

и наиђе на ово -

a freshly sodded golf course?

на новоизникли терен за голф?

This is a narrative that's all too commonly unraveling

Ово је пречест расплет приче

here in this state.

у овој држави,

And this is a natural process that's occurred for thousands of years

а ово је природни процес који се дешавао хиљадама година,

а који тек сада почињемо да разумемо.

and we're just now learning about it.

So you can imagine all else we have to learn about these landscapes

Можете онда да замислите све остало што треба да научимо о овим крајевима

if we just preserve them first.

ако их пре тога сачувамо.

Now despite all this rich life that abounds in these swamps,

Упркос богатом животу ког има у изобиљу у овим мочварама,

they still have a bad name.

и даље их називамо погрдним именима.

Many people feel uncomfortable with the idea of wading

Многи људи се не осећају пријатно када помисле на гацање

into Florida's blackwater.

по тамним водама Флориде.

I can understand that.

Могу то да разумем.

But what I loved about growing up in the Sunshine State

Ипак, оно што сам обожавао код одрастања у Сунчаној држави

is that for so many of us,

да важи за толико много нас

we live with this latent but very palpable fear

да живимо са латентним, али опипљивим страхом

that when we put our toes into the water,

да ће, када умочимо прст у воду,

there might be something much more ancient

тамо постојати нешто древније

and much more adapted than we are.

и много боље прилагођено од нас.

Knowing that you're not top dog is a welcomed discomfort, I think.

Сазнање да нисте на врху је добродошла непријатност, мислим.

How often in this modern and urban and digital age

Колико често у овој савременој, урбаној и дигиталној ери

do you actually get the chance to feel vulnerable,

заправо имате прилику да се осећате рањивима

or consider that the world may not have been made for just us?

или схватите да свет није направљен само за нас?

So for the last decade,

У току протекле деценије

I began seeking out these areas where the concrete yields to forest

почео сам да трагам за подручјима на којима бетон попушта пред шумама

and the pines turn to cypress,

и борови претварају у чемпресе,

and I viewed all these mosquitoes and reptiles,

а посматрао сам све ове комарце и рептиле,

all these discomforts,

све ове нелагодности,

as affirmations that I'd found true wilderness,

као потврду да ћу наћи праву дивљину

and I embrace them wholly.

и пригрлио сам их у потпуности.

Now as a conservation photographer obsessed with blackwater,

Као фотограф који се води очувањем, опседнут црним водама,

it's only fitting that I'd eventually end up

морао сам завршити на крају

in the most famous swamp of all:

у најпознатијој међу мочварама -

the Everglades.

у Еверглејдсу.

Growing up here in North Central Florida,

Током одрастања на северу централне Флориде,

it always had these enchanted names,

увек су постојала магична имена за њу -

places like Loxahatchee and Fakahatchee,

места као што су Локсахачи и Факахачи,

Corkscrew, Big Cypress.

Вадичеп, Велики чемпрес.

I started what turned into a five-year project

Започео сам нешто што се претворило у петогодишњи пројекат

to hopefully reintroduce the Everglades in a new light,

да бих, надао сам се, поново представио Еверглејдс у новом светлу,

in a more inspired light.

инспиративнијем светлу.

But I knew this would be a tall order, because here you have an area

Ипак, знао сам да ће ово бити захтеван задатак јер имамо подручје

that's roughly a third the size the state of Florida, it's huge.

које је отприлике трећина Флориде; огромно је.

And when I say Everglades,

Када кажем Еверглејдс,

most people are like, "Oh, yeah, the national park."

већина људи каже: „Аха, национални парк.“

But the Everglades is not just a park; it's an entire watershed,

Међутим, Еверглејдс није само парк; то је целокупна вододелница

starting with the Kissimmee chain of lakes in the north,

почевши од кисимијског низа језера на северу,

and then as the rains would fall in the summer,

а затим са падањем летњих киша,

these downpours would flow into Lake Okeechobee,

ови пљускови ће отећи у језеро Окичоби,

and Lake Okeechobee would fill up and it would overflow its banks

а језеро Окичоби ће се напунити и преплавити своје обале

and spill southward, ever slowly, with the topography,

и прелити се према југу, полако, у складу са топографијом,

and get into the river of grass, the Sawgrass Prairies,

стићи ће до травнатог језера, према прерији Соугрес,

before meting into the cypress slews,

пре него што наиђе на мноштво чемпреса,

until going further south into the mangrove swamps,

пре него што оде још даље на југ у мангровске мочваре,

and then finally -- finally -- reaching Florida Bay,

а затим, коначно - коначно - стиже до флоридског залива,

the emerald gem of the Everglades,

смарагда Еверглејдса,

the great estuary,

великог ушћа,

the 850 square-mile estuary.

ушћа од 2200 квадратних километара.

So sure, the national park is the southern end of this system,

Свакако, национални парк је јужни крај овог система,

but all the things that make it unique are these inputs that come in,

али све што га чини јединственим су ови приливи који доспевају до њега,

the fresh water that starts 100 miles north.

слатка вода која креће од тачке на северу удаљене 160 километара.

So no manner of these political or invisible boundaries

Ни на један начин политичке или невидљиве границе

protect the park from polluted water or insufficient water.

не штите парк од загађених вода или недовољног прилива воде.

And unfortunately, that's precisely what we've done.

Нажалост, то је управо оно што смо урадили.

Over the last 60 years,

Током претходних 60 година,

we have drained, we have dammed, we have dredged the Everglades

исушивали смо, постављали бране и прокопавали Еверглејдс

to where now only one third of the water that used to reach the bay

до тачке када само једна трећина воде која је некада стизала до залива

now reaches the bay today.

и данас стиже.

So this story is not all sunshine and rainbows, unfortunately.

Значи, нажалост, ово није прича о сунцу и дугама.

For better or for worse,

У добру и злу,

the story of the Everglades is intrinsically tied

прича о Еверглејдсу суштински је повезана

to the peaks and the valleys of mankind's relationship

са успонима и падовима односа човечанства

with the natural world.

према природном свету.

But I'll show you these beautiful pictures,

Међутим, показаћу вам ове предивне слике

because it gets you on board.

јер ћете тако боље разумети.

And while I have your attention, I can tell you the real story.

Док уживам вашу пажњу, могу да вам испричам једну причу.

It's that we're taking this,

То је као да узмемо ово

and we're trading it for this,

и мењамо га за ово

at an alarming rate.

у све већој мери,

And what's lost on so many people

а оно што је изгубљено за толико много људи

is the sheer scale of which we're discussing.

је сама размера о којој причамо,

Because the Everglades is not just responsible for the drinking water

јер Еверглејдс није само одговоран за пијаћу воду

for 7 million Floridians;

за 7 милиона становника Флориде;

today it also provides the agricultural fields

данас обезбеђује и пољопривредна поља

for the year-round tomatoes and oranges

парадајзом и поморанџама током целе године

for over 300 million Americans.

за преко 300 милиона Американаца.

And it's that same seasonal pulse of water in the summer

Исти тај сезонски ритам воде током лета

that built the river of grass 6,000 years ago.

гради реке траве већ 6000 година.

Ironically, today, it's also responsible for the over half a million acres

Иронично, данас је одговоран за преко пола милиона ари

of the endless river of sugarcane.

бескрајне реке шећерне трске.

These are the same fields that are responsible

Ово су поља која су одговорна

for dumping exceedingly high levels of fertilizers into the watershed,

за бацање изузетно високих стопа вештачког ђубрива у слив,

forever changing the system.

што заувек мења систем.

But in order for you to not just understand how this system works,

Како бисте схватили не само како систем функционише,

but to also get personally connected to it,

већ да бисте се и лично повезали са тим,

I decided to break the story down into several different narratives.

одлучио сам да поделим приповедање у неколико прича

And I wanted that story to start in Lake Okeechobee,

и желео сам да започнем код језера Окичоби,

the beating heart of the Everglade system.

живим срцем система Еверглејда.

And to do that, I picked an ambassador,

Да бих то учинио, одабрао сам амбасадора,

an iconic species.

легендарну врсту.

This is the Everglade snail kite.

Ово је еверглејдски јастреб.

It's a great bird,

То је сјајна птица

and they used to nest in the thousands,

и некада их је било на хиљаде,

thousands in the northern Everglades.

хиљаде у северном Еверглејдсу.

And then they've gone down to about 400 nesting pairs today.

Затим је њихов број пао на око 400 парова данас.

And why is that?

Због чега је то тако?

Well, it's because they eat one source of food, an apple snail,

Па, то је због тога што једу једну врсту хране, јабучног пужа,

about the size of a ping-pong ball, an aquatic gastropod.

који је водени пуж величине пинг-понг лоптице.

So as we started damming up the Everglades,

Тако, када смо подигли брану на Еверглејдсу,

as we started diking Lake Okeechobee and draining the wetlands,

када смо подигли насип на језеру Окичоби и када смо исушивали тресетишта,

we lost the habitat for the snail.

изгубили смо станиште за пужа.

And thus, the population of the kites declined.

Тако се број јастребова смањио.

And so, I wanted a photo that would not only communicate this relationship

Желео сам фотографију која ће не само пренети однос

between wetland, snail and bird,

између тресетишта, пужа и птице,

but I also wanted a photo that would communicate

већ и фотографију која ће пренети поруку о томе

how incredible this relationship was,

колико је невероватна ова веза

and how very important it is that they've come to depend on each other,

и колико је бескрајно важно да зависе једно од другог -

this healthy wetland and this bird.

ово здраво тресетиште и ова птица.

And to do that, I brainstormed this idea.

Да бих то урадио, размишљао сам о овоме.

Почео сам да правим планове да бих усликао ово

I started sketching out these plans to make a photo,

and I sent it to the wildlife biologist down in Okeechobee --

и послао их биологу који се бавио дивљим животињама у Окичобију -

this is an endangered bird, so it takes special permission to do.

ово је угрожена врста, па је потребна посебна дозвола за рад.

So I built this submerged platform

Изградио сам платформу испод воде

that would hold snails just right under the water.

на којој ће бити пужеви тачно испод површине.

And I spent months planning this crazy idea.

Провео сам месеце у планирању ове луде идеје.

And I took this platform down to Lake Okeechobee

Однео сам ову платформу до језера Окичоби

and I spent over a week in the water,

и провео преко недељу дана у води, зароњен до струка,

wading waist-deep, 9-hour shifts from dawn until dusk,

у деветочасовним сменама од свитања до сумрака

to get one image that I thought might communicate this.

да бих добио једну слику за коју сам мислио

да може ово да пренесе.

And here's the day that it finally worked:

Ево дана када је ово коначно и успело:

[Video: (Mac Stone narrating) After setting up the platform,

[Видео: (Мек Стоун прича) После постављања платформе,

скрећем поглед и видим јастреба како надлеће над рогозом

I look off and I see a kite coming over the cattails.

And I see him scanning and searching.

и видим да помно гледа и претражује.

And he gets right over the trap,

Стиже тачно изнад клопке

and I see that he's seen it.

и видим да ју је видео.

And he beelines, he goes straight for the trap.

У поравнању је са њом и иде право у њу.

And in that moment, all those months of planning, waiting,

У том тренутку, сви ти месеци планирања, чекања,

all the sunburn, mosquito bites --

опекотине од сунца, уједи комараца -

suddenly, they're all worth it.

одједном су се исплатили.

(Mac Stone in film) Oh my gosh, I can't believe it!]

(Мек Стоун у филму) Човече, не могу да верујем!]

You can believe how excited I was when that happened.

Верујте да сам био веома узбуђен када се то десило.

But what the idea was,

Идеја је била

is that for someone who's never seen this bird

да неко ко никада није видео ову птицу

and has no reason to care about it,

и нема разлога да га она интересује,

these photos, these new perspectives,

да ова слика, ови нови погледи

will help shed a little new light on just one species

помогну да се баци ново светло на само једну врсту

that makes this watershed so incredible, so valuable, so important.

која чини ову вододелницу толико невероватном, вредном, важном.

Now, I know I can't come here to Gainesville

Знам да не могу само да банем у Гејнсвил

and talk to you about animals in the Everglades

и причам вам о животињама у Еверглејдсу

without talking about gators.

без помињања алигатора.

I love gators, I grew up loving gators.

Волим алигаторе; одрастао сам са њима.

My parents always said I had an unhealthy relationship with gators.

Моји родитељи су одувек говорили да имам нездрав однос са алигаторима.

But what I like about them is,

Ипак, оно што волим код њих

they're like the freshwater equivalent of sharks.

је да су слатководни еквивалент ајкула -

They're feared, they're hated,

боје их се, мрзе их

and they are tragically misunderstood.

и трагично их не разумеју -

Because these are a unique species, they're not just apex predators.

јер су јединствена врста, а не само врховни предатори.

In the Everglades,

У Еверглејдсу,

they are the very architects of the Everglades,

они су градитељи самог Еверглејдса,

because as the water drops down in the winter

јер када ниво воде опадне током зиме,

during the dry season,

током сушне сезоне,

they start excavating these holes called gator holes.

они започињу ископавање рупа које се називају алигаторске рупе,

And they do this because as the water drops down,

а чине то због тога да, кад вода опадне,

they'll be able to stay wet and they'll be able to forage.

могу да задрже влажност и буду у потрази за храном.

And now this isn't just affecting them,

Е, сад, ово не погађа само њих;

other animals also depend on this relationship,

и друге животиње зависе од овог односа,

so they become a keystone species as well.

па и оне постају значајне врсте.

So how do you make an apex predator, an ancient reptile,

Дакле, како учинити да врхунски грабљивац, древни рептил,

at once look like it dominates the system,

у исто време делује као да доминира системом,

but at the same time, look vulnerable?

али у исто време делује рањиво?

Well, you wade into a pit of about 120 of them,

Па, загазите у јазбину са око 120 алигатора,

then you hope that you've made the right decision.

а затим се надате да сте донели праву одлуку.

(Laughter)

(Смех)

I still have all my fingers, it's cool.

И даље имам све прсте. У реду је.

But I understand, I know I'm not going to rally you guys,

Ипак, разумем, знам да не могу да вас окупим,

I'm not going to rally the troops to "Save the Everglades for the gators!"

не могу да окупим трупе људи са циљем „Спасите Еверглејдс због алигатора!“

It won't happen because they're so ubiquitous,

То се неће десити јер их има свуда,

we see them now,

видимо их сада,

they're one of the great conservation success stories of the US.

они су једна од најуспешнијих прича о очувању у Америци.

But there is one species in the Everglades that no matter who you are,

Постоји једна врста у Еверглејдсу коју, без обзира ко сте,

не можете да не волите, а то је ружичаста чапља.

you can't help but love, too, and that's the roseate spoonbill.

These birds are great, but they've had a really tough time in the Everglades,

Ове птице су сјајне, али су прошле кроз заиста тешка времена у Еверглејдсу

because they started out with thousands of nesting pairs in Florida Bay,

јер су започеле са хиљадама парова у заливу Флориде,

and at the turn of the 20th century,

а на преласку у 20. век

they got down to two -- two nesting pairs.

спустиле су се на два - два пара.

And why?

Зашто?

That's because women thought they looked better on their hats

Зато што су жене мислиле да изгледају боље на њиховим шеширима

then they did flying in the sky.

него док лете.

Then we banned the plume trade,

Затим смо забранили трговину перјаницама

and their numbers started rebounding.

и њихов број је почео да се повећава.

And as their numbers started rebounding,

Како се њихов број повећавао,

scientists began to pay attention,

научници су почели да обраћају пажњу; почели су да проучавају ову врсту.

they started studying these birds.

And what they found out is that

Открили су да је понашање ове птице нераскидиво везано

these birds' behavior is intrinsically tied

to the annual draw-down cycle of water in the Everglades,

за циклус годишњег пада нивоа воде у Еверглејдсу,

the thing that defines the Everglades watershed.

онога што дефинише вододелницу Еверглејдс.

What they found out is that

Открили су да ове птице

these birds started nesting in the winter as the water drew down,

започињу угњежђавање током зиме, док се вода повлачи,

because they're tactile feeders, so they have to touch whatever they eat.

јер се хране тактилно, па морају да дотакну шта год да једу.

And so they wait for these concentrated pools of fish

Тако чекају на обимне залихе риба

to be able to feed enough to feed their young.

да би могле да се хране и прехране своје младунце.

So these birds became the very icon of the Everglades --

Тако су ове птице постале легендарни примерак Еверглејдса -

an indicator species of the overall health of the system.

врста која указује на целокупно здравље система.

And just as their numbers were rebounding in the mid-20th century --

Баш када је њихов број почео да се повећава средином 20. века -

shooting up to 900, 1,000, 1,100, 1,200 --

достижући и 900, 1000, 1100, 1200 -

just as that started happening, we started draining the southern Everglades.

баш када је ово почело да се дешава, почели смо да исушујемо јужни Еверглејдс

And we stopped two-thirds of that water from moving south.

и зауставили две трећине воде која се кретала према југу,

And it had drastic consequences.

а то је имало драстичне последице.

And just as those numbers started reaching their peak,

Баш када су ови бројеви почели да достижу врхунац,

unfortunately, today, the real spoonbill story,

нажалост, данас, права прича о чапљама,

the real photo of what it looks like is more something like this.

права слика о томе како то изгледа је више нешто налик овоме.

And we're down to less than 70 nesting pairs in Florida Bay today,

Данас има испод 70 парова у заливу Флориде

because we've disrupted the system so much.

јер смо у тој мери пореметили тај систем.

So all these different organizations are shouting, they're screaming,

Све ове различите организације вичу, вриште:

"The Everglades is fragile! It's fragile!"

„Еверглејдс је осетљив! Осетљив је!“

It is not.

Није.

It is resilient.

Отпоран је.

Because despite all we've taken, despite all we've done and we've drained

Упркос свему што смо предузели, упркос томе шта смо урадили - исушили,

and we've dammed and we've dredged it,

постављали бране и прекопавали га,

pieces of it are still here, waiting to be put back together.

његови делови су и даље овде и чекају да се поново саставе.

And this is what I've loved about South Florida,

То је оно што волим у вези са јужном Флоридом -

that in one place, you have this unstoppable force of mankind

да на једном месту имате незаустављиву људску силу

meeting the immovable object of tropical nature.

која се сусреће са непоколебљивим стварима тропске природе.

And it's at this new frontier that we are forced with a new appraisal.

То је та нова граница на којој морамо да поново процењујемо.

What is wilderness worth?

Колико дивљина вреди?

What is the value of biodiversity, or our drinking water?

Колико вреди биолошка разноликост или наша пијаћа вода?

And fortunately, after decades of debate,

На срећу, после деценија расправе,

we're finally starting to act on those questions.

коначно почињемо да радимо нешто везано за ова питања.

We're slowly undertaking these projects

Полако почињемо са пројектима

да доведемо више слатке воде натраг у залив.

to bring more freshwater back to the bay.

But it's up to us as citizens, as residents, as stewards

Ипак, од нас као грађана, становника, заштитника зависи

to hold our elected officials to their promises.

да подсећамо изабране званичнике на њихова обећања.

What can you do to help?

Шта можете да урадите да бисте помогли?

It's so easy.

Лако је.

Just get outside, get out there.

Само изађите ван, идите тамо.

Take your friends out, take your kids out,

Изведите своје пријатеље, децу,

take your family out.

породице ван.

Hire a fishing guide.

Унајмите водича риболовца.

Show the state that protecting wilderness

Покажите држави да заштита дивљине

not only makes ecological sense, but economic sense as well.

нема само еколошког смисла, већ и економског.

It's a lot of fun, just do it -- put your feet in the water.

Веома је забавно. Само урадите то - умочите своја стопала у воду.

The swamp will change you, I promise.

Мочвара ће вас променити, верујте ми.

Over the years, we've been so generous

Толико година смо великодушни

with these other landscapes around the country,

према крајевима широм земље,

cloaking them with this American pride,

обавијајући их америчким поносом,

places that we now consider to define us:

места за која сматрамо да нас одређују-

Grand Canyon, Yosemite, Yellowstone.

Велики кањон Колорада, Јосемити, Јелоустоун.

And we use these parks and these natural areas

Користимо ове паркове и природна подручја

as beacons and as cultural compasses.

као светионике и као културолошке компасе.

And sadly, the Everglades is very commonly

Нажалост, Еверглејдс се често изоставља из ове приче.

left out of that conversation.

But I believe it's every bit as iconic and emblematic

Ипак, верујем да једнако легендарно и симболично приказује

of who we are as a country

ко смо као земља

as any of these other wildernesses.

као и свака од ових дивљина;

It's just a different kind of wild.

само је различита врста дивљине.

But I'm encouraged,

Ипак, охрабрен сам

because maybe we're finally starting to come around,

јер можда ипак коначно почињемо да схватамо

because what was once deemed this swampy wasteland,

пошто је оно што се некада сматрало мочварним јаловиштем

today is a World Heritage site.

данас место светске баштине.

It's a wetland of international importance.

То је тресетиште од светског значаја.

And we've come a long way in the last 60 years.

Превалили смо велики пут током протеклих 60 година.

And as the world's largest and most ambitious wetland restoration project,

Као светски највећи пројекат очувања тресетишта,

the international spotlight is on us in the Sunshine State.

светска пажња је уперена на Сунчану државу,

Because if we can heal this system,

јер ако можемо да опоравимо овај систем,

it's going to become an icon for wetland restoration

то ће постати пример очувања тресетишта

all over the world.

на који ће се други угледати широм света.

But it's up to us to decide which legacy we want to attach our flag to.

На нама је да одлучимо на какво завештање ћемо ставити своју заставу.

They say that the Everglades is our greatest test.

Кажу да је Еверглејдс наш највећи тест.

If we pass it, we get to keep the planet.

Ако га прођемо, моћи ћемо да очувамо планету.

I love that quote,

Волим ту изјаву јер је изазов, подстицај.

because it's a challenge, it's a prod.

Да ли можемо то да урадимо? Да ли ћемо то урадити?

Can we do it? Will we do it?

We have to, we must.

Морамо, у обавези смо.

But the Everglades is not just a test.

Еверглејдс, међутим, није само тест.

It's also a gift,

Такође је и дар

and ultimately, our responsibility.

и, коначно, наша одговорност.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)