"All the World's a Stage" by William Shakespeare

Prevodilac: Lektor: Ivana Korom

“All the World’s a Stage”

Цео свет је позорница

from "As You Like It"

из “Како вам се свиђа”

by William Shakespeare

од Вилијама Шекспира

All the world’s a stage,

Цео свет је позорница,

And all the men and women merely players;

А сви мушкарци и жене само глумци;

They have their exits and their entrances;

Они имају своје изласке и уласке;

And one man in his time plays many parts,

И један човек за свог живота игра многе улоге.

His acts being seven ages.

Његове чинове чини седам раздобља.

At first the infant,

Први чин, одојче,

Mewling and puking in the nurse’s arms;

Плаче и повраћа у наручју дадиље;

And then the whining school-boy, with his satchel

А затим кењкави школарац са школском торбом

And shining morning face, creeping like snail

И свежим јутарњим лицем, вуче се попут пужа

Unwillingly to school.

Невољно у школу.

And then the lover,

Потом љубавник,

Sighing like furnace, with a woeful ballad

Уздише као фуруна, у чезнутљивој балади

Made to his mistress’ eyebrow.

Посвећеној обрви љубавнице своје,

Then a soldier,

Затим војник,

Full of strange oaths, and bearded like the pard,

Пун чудних заклетви, урастао у браду налик леопарду.

Jealous in honour, sudden and quick in quarrel,

На части завиди, а у свађи брзо скаче,

Seeking the bubble reputation

У потрази за пролазном славом

Even in the cannon’s mouth.

Ставља главу у торбу, чак.

And then the justice,

Следи судија,

In fair round belly with good capon lin’d,

Округлог стомака и у финој одори,

With eyes severe and beard of formal cut,

Строгог погледа и уредне браде,

Full of wise saws and modern instances;

Пун мудрих изрека и модерних примера;

And so he plays his part.

И тако он игра своју улогу.

The sixth age shifts

Шесто доба га облачи

Into the lean and slipper’d pantaloon,

у похабане и широке панталоне,

With spectacles on nose and pouch on side;

Ставља наочаре на нос и торбицу на бок;

His youthful hose, well sav’d, a world too wide

У младости тесан, свет се сада преширок чини

For his shrunk shank; and his big manly voice,

за његова усукана плећа; а његов некада мужевни глас,

Turning again toward childish treble, pipes

Поново постаје дечје пискутање,

и звиждукање у цевима.

And whistles in his sound.

Последња сцена,

Last scene of all,

That ends this strange eventful history,

Која окончава ову чудну, живописну историју,

Is second childishness and mere oblivion;

Је друго детињство и потпуни заборав;

Sans teeth, sans eyes, sans taste, sans everything.

Без зуба, без вида, без укуса,

без ичега.