Everything you need to know to read Homer's "Odyssey" - Jill Dash

Prevodilac: Milenka Okuka Lektor: Mile Živković

Bliski susret sa džinom ljudožderom,

čarobnica koja pretvara muškarce u svinje,

davno zabludeli kralj koji vraća svoj presto.

Svaka od ovih priča je sjajna sama za sebe,

ali svaka od njih je tek epizoda u "Odiseji", poemi od 12000 stihova

koja obuhvata godine antičke grčke istorije, mitova i legendi.

Kako da pronađemo smisao u tako ogromnom tekstu

koji dolazi iz tako dalekog sveta i pripoveda o njemu?

Sama činjenica da uopšte možemo da čitamo "Odiseju" je neverovatna,

s obzirom na to da je sastavljena pre nastanka grčkog alfabeta u 8. veku p.n.e.

Nastala je pre za slušaoce nego za čitaoce

i izvodili su je usmeni pesnici koje su nazivali rapsodima.

Tradicija određuje kao njenog autora slepca po imenu Homer.

Ali niko zasigurno ne zna da li je bio stvaran ili legenda.

Najranija pominjanja o njemu se dešavaju vekovima nakon njegove ere.

A pesme koje su mu pripisane čini se da su menjane

i preuređivane mnogo puta od strane više autora

pre nego što su konačno zapisane u trenutnom obliku.

Zapravo, reč rapsod znači ušivanje,

jer su ovu pesnici kombinovali postojeće priče, šale, mitove i pesme

u jedinstven narativ.

Kako bi recitovali ove obimne epove uživo,

rapsodi su koristili postojan metar,

uz mnemoničke tehnike,

poput ponavljanja upamćenih pasusa ili skupova delova.

Ovo je uključivalo opise pejzaža ili spiskove likova,

i pomagalo je rapsodu da ne izgubi mesto u narativu,

baš kao što nam refren i prelaz u pesmi pomažu da zapamtimo sledeće stihove.

Kako je većina ovih priča bila poznata publici,

bilo je uobičajeno da se čuju delovi pesme van redosleda.

U nekom trenutku redosled je postajao zacrtan,

a priča je zaključana u mestu kao što je danas čitamo.

Ali kako se svet malčice promenio u poslednjih nekoliko hiljada godina,

pomaže nam da znamo pozadinu pre nego što se bacimo na čitanje.

"Odiseja" je nastavak Homerovog drugog poznatog dela, "Ilijade",

koja pripoveda priču o Trojanskom ratu.

Ako postoji jedna glavna tema koja ujedinjuje obe poeme, to je ova:

nemojte, pod bilo kakvim okolnostima da navučete na sebe bes bogova.

Grčki Panteon je opasna mešavina božanske moći i ljudskih nesigurnosti,

sklon ljubomori i kivnosti episkih razmera.

A mnogi problemi s kojima se ljudi suočavaju u poemama su izazvani hubrisom,

iliti preteranom gordošću zbog njihovog uverenja da su iznad bogova.

Žudnja da se ugodi bogovima je tolika

da su antički Grci tradicionalno primali sve strance

dobrodušno u svoje domove,

iz straha da bi stranci mogli da budu prerušeni bogovi.

Ovaj antički kodeks gostoprimstva se nazivao "ksenija".

Pdrazumevao je da domaćini obezbeđuju gostima bezbednost, hranu i udobnost,

a gosti su vraćali uslugu uljudnošću i darovima, ako su ih imali.

Ksenija ima značajnu ulogu u "Odiseji",

gde je Odisej tokom svojih lutanja večiti gost,

dok u njegovom odsustvu njegova pametna žena Penelopa ima ulogu stalnog domaćina.

"Odiseja" pripoveda sve Odisejeve godine putovanja,

ali pripovedanje počinje "in medias res", u središtu stvari.

Deset godina nakon Trojanskog rata,

zatičemo našeg heroja zarobljenog na ostrvu,

i dalje daleko od njegove rodne Itake i porodice koju nije video 20 godina.

Zato što je razbesneo boga mora Posejdona, oslepivši njegovog sina kiklopa,

Odisejev put do kuće je ispunjen nedaćom za nedaćom.

Dok problemi bukte kod kuće a bogovi raspravljaju o njegovoj sudbini,

Odisej počinje da izveštava svoje domaćine o tim izgubljenim godinama.

Jedna od najočaravajućijih stvari kod "Odiseje"

je jaz između toga koliko malo znamo o tom vremenskom razdoblju

i obilje detalja koje sami tekst sadrži.

Istoričari, lingvisti i arheolozi

su proveli vekove tragajući za ruševinama Troje

i određujući koja je ostrva posetio Odisej.

Baš poput njenog heroja, ep od 24 knjige je prešao sopstveni dugi put

kroz vekove mita i istorije

kako bi nam danas pripovedao svoju neverovatnu priču.