Reviving New York's rivers -- with oysters! | Kate Orff

Prevodilac: Mateja Nenadovic Lektor: Ana Zivanovic-Nenadovic

I am passionate about the American landscape

Јако сам страствена када су у питању амерички пејзажи,

and how the physical form of the land,

као и то како је оно физичко из земље,

from the great Central Valley of California

од велике калифорнијске централне долине

to the bedrock of Manhattan,

до каменог темеља Менхетна,

has really shaped our history and our character.

заправо обликовало нашу историју и наш карактер.

But one thing is clear.

Али једна ствар је јасна.

In the last 100 years alone,

Само у последњих 100 година

our country -- and this is a sprawl map of America --

наша земља - ово је мапа урбаног ширења у Америци -

our country has systematically

наша земља је систематски

flattened and homogenized the landscape

равњала и изједначавала пејзаж

to the point where we've forgotten

до те мере да смо заборавили

our relationship with the plants and animals

нашу везу са биљкама и животињама

that live alongside us

који живе поред нас,

and the dirt beneath our feet.

као и везу са прашином под нашим ногама.

And so, how I see my work contributing

Ја сматрам да мој посао може да допринесе

is sort of trying to literally re-imagine these connections

тако што ће покушати да поново осмисли ове везе

and physically rebuild them.

и физички их поново изгради.

This graph represents what we're dealing with now

Овај графикон представља оно са чиме смо тренутно суочени

in the built environment.

у изграђеном окружењу.

And it's really a conflux

То је у ствари сакупљање

of urban population rising,

дизања урбане популације,

biodiversity plummeting

нагли пад биолошке разноврсности,

and also, of course, sea levels rising

као и, наравно, подизање нивоа мора

and climate changing.

и климатске промене.

So when I also think about design,

Када размишљам о дизајну

I think about

помислим на

trying to rework and re-engage

покушај да променим и поново повежем

the lines on this graph

линије са овог графикона

in a more productive way.

на продуктивнији начин.

And you can see from the arrow here

Можете видети да ова стрелица овде

indicating "you are here,"

показује да се налазите овде;

I'm trying to sort of blend and meld

покушавам да на неки начин уклопим и стопим

these two very divergent fields

ова два, веома разилазећа поља

of urbanism and ecology,

урбанизма и екологије

and sort of bring them together in an exciting new way.

и да их повежем на узбудљив и нов начин.

So the era of big infrastructure is over.

Доба велике инфраструктуре је готово.

I mean, these sort of top-down,

Мислим, ова решења са јендостраном функцијом,

mono-functional, capital-intensive solutions

која захтевају много капитала и које креирају врховници

are really not going to cut it.

стварно не пролазе.

We need new tools and new approaches.

Требају нам нови алати и нови приступи.

Similarly, the idea of architecture

На сличан начин, идеја архитектуре

as this sort of object in the field,

као неког објекта у пољу,

devoid of context,

лишеног контекста,

is really not the --

није заправо да -

excuse me, it's fairly blatant --

извините, то је прилично отворено -

is really not the approach

није приступ

that we need to take.

који требамо прихватити.

So we need new stories,

Потребне су нам нове приче,

new heroes and new tools.

нови хероји и нови алати.

So now I want to introduce you to my new hero

Сада желим да вам представим мог новог хероја

in the global climate change war,

у рату са глобалном променом климе;

and that is the eastern oyster.

то је источна острига.

So, albeit a very small creature

Дакле, иако је јако мало

and very modest,

и веома скромно створење,

this creature is incredible,

оно је невероватно,

because it can agglomerate

зато што може да се сакупи

into these mega-reef structures.

у стуктуре мега-гребена,

It can grow; you can grow it;

може да расте, ви га можете узгајати

and -- did I mention? -- it's quite tasty.

и, јесам ли поменула, веома је укусно.

So the oyster was the basis

Дакле, острига је основа

for a manifesto-like urban design project

за манифест пројекта урбаног дизајна

that I did about the New York Harbor

који сам урадила у луци Њујорка,

called "oyster-tecture."

под називом ”остриго-тектура”.

And the core idea of oyster-tecture is to harness the biological power

Срж идеје остриго-тектуре је да побере биолошку моћ

of mussels, eelgrass and oysters --

дагњи, морских трава и острига -

species that live in the harbor --

врста које живе у луци -

and, at the same time,

док у исто време

harness the power of people

користи моћ људи

who live in the community

који живе у друштвеној заједници,

towards making change now.

а све са коначним циљем промене.

Here's a map of my city, New York City,

Ово је мапа мог града, Њујорка,

showing inundation in red.

која показује поплаве у црвеном.

And what's circled is the site that I'm going to talk about,

Ово заокружено је место о коме ћу говорити

the Gowanus Canal and Governors Island.

Гованус канал и Гувернерово острво.

If you look here at this map,

Ако погледате овде на мапи,

showing everything in blue

ово у плавом

is out in the water,

је на води

and everything in yellow is upland.

а све у жутом је на копну.

But you can see, even just intuit, from this map,

Али можете да видите, чак и само инитуитивно са ове мапе

that the harbor has dredged and flattened,

да луку прекопавају и изравњавају

and went from a rich, three-dimensional mosaic to flat muck

и да је прешла из богатог тродимензионалног мозаика у раван муљ

in really a matter of years.

за само неколико година.

Another set of views of actually the Gowanus Canal itself.

Ево још неких погледа Гованус канала.

Now the Gowanus is particularly smelly -- I will admit it.

Гованус има специфичан смрад - признајем.

There are problems of sewage overflow

Постоје проблеми са преплављеном канализацијом

and contamination,

и загађењем,

but I would also argue that almost every city

али исто тако сматрам да скоро сваки град

has this exact condition,

има исто овакво стање,

and it's a condition that we're all facing.

а то је стање са којим смо сви суочени.

And here's a map of that condition,

Ево мапе тог стања

showing the contaminants in yellow and green,

која нам показује загађење у жутој и зеленој боји,

exacerbated by this new flow of

наглашено овим новим током

storm-surge and sea-level rise.

изненадних олуја и подизањем нивоа мора.

So we really had a lot to deal with.

Дакле, имали смо много тога да решимо.

When we started this project,

Када смо почели овај пројекат

one of the core ideas was to look back in history

једна од главних идеја је била да погледамо кроз историју

and try to understand what was there.

и покушамо да разумемо шта је тада постојало.

And you can see from this map,

И можете видети на овој мапи

there's this incredible geographical signature

да постоји невероватан географски печат

of a series of islands

серије острва

that were out in the harbor

која су била у луци,

and a matrix of salt marshes and beaches

као и матрицу сланих мочвара и плажа

that served as natural wave attenuation

које су биле природна одбрана копненим насељима

for the upland settlement.

од удара таласа.

We also learned at this time

Тада смо научили и да можете

that you could eat an oyster about the size of a dinner plate

да једете остриге величине тањира

in the Gowanus Canal itself.

у самом каналу Гованус.

So our concept is really this back-to-the-future concept,

Наша идеја је као повратак у будућност,

harnessing the intelligence of that land settlement pattern.

користи интелигенцију те историјске матрице копна.

And the idea has two core stages.

Та идеја има све основне стратегије.

One is to develop a new artificial ecology,

Једна подразумева развијање нове вештачке екологије,

a reef out in the harbor,

гребена у луци

that would then protect new settlement patterns

који би могао да заштити матрице нових насеобина,

inland and the Gowanus.

како на копну тако и у Гованусу.

Because if you have cleaner water and slower water,

Јер ако имате чистију и спорију воду,

you can imagine a new way of living with that water.

можете да замислите нови начин живота са том водом.

So the project really addresses these three core issues

Дакле пројекат се заиста односи на та три основна појма

in a new and exciting way, I think.

на нов и узбудљив начин, по мом мишљењу.

Here we are, back to our hero, the oyster.

Ево нас назад код остриге - нашег хероја.

And again, it's this incredibly exciting animal.

И да поновим, то је невероватно узбудљива животиња.

It accepts algae and detritus in one end,

Са једне стране узима алге и отпад

and through this beautiful, glamorous

и кроз овај леп, гламурозан

set of stomach organs,

скуп стомачних органа

out the other end comes cleaner water.

испушта чистију воду са друге стране.

And one oyster can filter up to 50 gallons of water a day.

Једна острига може да филтрира око 190 литара воде дневно.

Oyster reefs also covered

Гребени острига су некада прекривали

about a quarter of our harbor

отприлике око једне четвртине наше луке

and were capable of filtering water in the harbor in a matter of days.

и могли да филтрирањем пречисте воду у читавој луци за само неколико дана.

They were key in our culture and our economy.

Биле су основа наше културе у економије.

Basically, New York was built

Њујок је изграђен

on the backs of oystermen,

на леђима сакупљача острига,

and our streets were literally built over oyster shells.

а наше улице су буквално изграђене преко самих оклопа шкољки.

This image

Ово је слика

is an image of an oyster cart,

штанда који је продавао остриге,

which is now as ubiquitous as the hotdog cart is today.

данас замењеног познатим штандом за хот догове.

So again, we got the short end of the deal there.

Дакле, понављам, извукли смо дебљи крај.

(Laughter)

(Смех)

Finally, oysters can attenuate

Коначно, остриге могу да се разреде

and agglomerate onto each other

или нагомилају једна на другу

and form these amazing natural reef structures.

и да образују ове невероватне природне стуркутре попут гребена.

They really become nature's wave attenuators.

Оне постану природни ублаживачи таласа.

And they become the bedrock

Постану чврста подлога

of any harbor ecosystem.

било ког система у лукама.

Many, many species depend on them.

Много, много врста зависи од њих.

So we were inspired by the oyster,

Ми смо били инспирисани остригама,

but I was also inspired by the life cycle of the oyster.

али ја сам била инспирисана њиховим животним циклусом.

It can move from a fertilized egg

Оне пређу од оплођеног јајета

to a spat, which is when they're floating through the water,

преко ларве која плута унаоколо у води,

and when they're ready to attach onto another oyster,

а када су спремне оне се закаче за другу остригу,

to an adult male oyster or female oyster,

за одраслу мушку или женску остригу

in a number of weeks.

за неколико недеља.

We reinterpreted this life cycle

Ми смо овај животни циклус поново сагледали

on the scale of our sight

на нивоу онога што се може видети оком

and took the Gowanus

и узели смо Гованус

as a giant oyster nursery

као џиновско узгајалиште острига

where oysters would be grown up in the Gowanus,

где бисмо их гајили,

then paraded down in their spat stage

а онда их пуштали у стадијуму ларве

and seeded out on the Bayridge Reef.

и сејали на Бејбриџ гребен.

And so the core idea here

Тако да је срж идеје

was to hit the reset button

био да притиснемо дугме за ресетовање

and regenerate an ecology over time

и поново сторимо екологију током времена

that was regenerative and cleaning

која је регенерисала и пречишћавала

and productive.

и била продуктивна.

How does the reef work? Well, it's very, very simple.

Како фунционише гребен? Па то је веома, веома једноставно.

A core concept here

Основни појам је

is that climate change

да глобална промена климе

isn't something that --

није нешто што -

the answers won't land down from the Moon.

одговори нам неће стићи са месеца.

And with a $20 billion price tag,

А са ценом од 20 милијарди долара требало би

we should simply start and get to work with what we have now

да једноставно почнемо да радимо са оним што тренутно имамо

and what's in front of us.

и са оним што је пред нама.

So this image is simply showing --

Ова слика једноставно показује

it's a field of marine piles

поље морских гомила

interconnected with this woven fuzzy rope.

међусобно повезаних овим чупавим, исппреплетаним ужетом.

What is fuzzy rope, you ask?

Питате се какво је то уже?

It's just that; it's this very inexpensive thing,

То је веома јефтина ствар,

available practically at your hardware store, and it's very cheap.

коју можете наћи у скоро било којој радњи алата, и веома је јефтино.

So we imagine that we would actually

Дакле, замишљамо да бисмо

potentially even host a bake sale

можда могли и да имамо базар печених колача

to start our new project.

да бисмо започели нови пројекат.

(Laughter)

(Смех)

So in the studio, rather than drawing,

У студију, уместо да цртамо

we began to learn how to knit.

почели смо да учимо како да штрикамо.

The concept was to really knit this rope together

Идеја је била да заправо иштрикамо ово уже

and develop this new soft infrastructure

и да развијемо ову нову, мекану инфраструктуру

for the oysters to grow on.

на којој би остриге могле да расту.

You can see in the diagram how it grows over time

Можете видети на дијаграму како расту током времена

from an infrastructural space

и да из инфраструктуре прелазе у

into a new public urban space.

ново, јавно место за грађане.

And that grows over time dynamically

То динамички расте током времена

with the threat of climate change.

уз претњу глобалне климатске промене.

It also creates this incredibly interesting, I think,

То такође ствара ово невероватно, по мом мишљењу, занимљиво

new amphibious public space,

ново, амфибијско јавно место,

where you can imagine working,

где можете да замислите људе како раде,

you can imagine recreating in a new way.

или се рекреирају на нове начине.

In the end, what we realized we were making

На крају смо схватили да правимо

was a new blue-green watery park

нови плаво-зелени водени парк

for the next watery century --

за следећи, водени век -

an amphibious park, if you will.

амфибијски парк, да тако кажем.

So get your Tevas on.

Зато, обујте своје сандале.

So you can imagine scuba diving here.

Овде можете да замислите и роњење.

This is an image of high school students,

Ово је слика средњошколаца

scuba divers that we worked with on our team.

ронилаца који су сарађивали са нашим тимом.

So you can imagine a sort of new manner of living

Можете замислити неки нови начин живота

with a new relationship with the water,

са новим односом са водом,

and also a hybridizing of recreational and science programs

и такође са хибридним порограмом рекреације и науке

in terms of monitoring.

који би све то надгледао.

Another new vocabulary word for the brave new world:

Нова преч у речнику за нов и храбар свет:

this is the word "flupsy" --

то је реч на енглеском је ”flupsy” (флапси).

it's short for "floating upwelling system."

То је скраћеница за плутајући систем.

And this glorious, readily available device

А ово величанствено и лако доступно средство

is basically a floating raft

је у принципу плутајући сплав

with an oyster nursery below.

који испод носи узгајалиште острига.

So the water is churned through this raft.

Вода пролази кроз тај сплав.

You can see the eight chambers on the side

Са стране можете видети осам комора

host little baby oysters and essentially force-feed them.

које садрже мале бебе острига и на неки начин их хране на силу.

So rather than having 10 oysters,

Уместо да имамо 10,

you have 10,000 oysters.

имамо 10,000 острига.

And then those spat are then seeded.

А онда се те ларве посеју.

Here's the Gowanus future

Ово је Гованус у будућности

with the oyster rafts on the shorelines --

са сплавовима острига на обалама -

the flupsification of the Gowanus.

”посплављивање” Говануса.

New word.

Нова реч.

And also showing oyster gardening for the community

Такође видимо и баштованство острига за друштвену заједницу

along its edges.

унаоколо.

And finally, how much fun it would be

Зар не би било занимљиво

to watch the flupsy parade

да гледамо параду тих сплавова

and cheer on the oyster spats

и да навијамо за ларве острига

as they go down to the reef.

док пливају ка гребену?

I get asked two questions about this project.

Обично ме питају два питања о овом пројекту.

One is: why isn't it happening now?

Прво је, зашто се ово не дешава у садашњости?

And the second one is: when can we eat the oysters?

А друго је, када можемо да једемо остриге?

And the answer is: not yet, they're working.

А одговор је: ”Још увек не, оне раде.”

But we imagine, with our calculations,

Али ми замишљамо, са нашим рачуницама,

that by 2050,

да ћете до 2050.

you might be able to sink your teeth into a Gowanus oyster.

можда моћи да зароните зубе у Гованус остригу.

To conclude, this is just one cross-section

Да завршим, ово је само један пресек

of one piece of city,

једног дела града,

but my dream is, my hope is,

али мој сан и моја нада је

that when you all go back to your own cities

да када се вратите у сопствене градове

that we can start to work together and collaborate

да можемо да почнемо да радимо заједно и да сарађујемо

on remaking and reforming

на мењању и поновном стварању

a new urban landscape

новог урбаног пејзажа

towards a more sustainable, a more livable

са циљем одрживости и удобнијој

and a more delicious future.

и још укуснијој будућност.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)