Michael Pollan: A plant's-eye view

Prevodilac: Ana Zivanovic-Nenadovic Lektor: Ivana Korom

It's a simple idea about nature.

Ово је једностана идеја о природи

I want to say a word for nature

и желим да кажем пар речи у име природе

because we haven't talked that much about it the last couple days.

јер о томе нисмо много причали у последњих пар дана.

I want to say a word for the soil and the bees and the plants and the animals,

Желим да кажем пар речи у име земљишта и пчела и биљака и животиња.

and tell you about a tool, a very simple tool that I have found.

И да вам кажем о алатки, веома једноставној алатки коју сам нашао.

Although it's really nothing more than a literary conceit; it's not a technology.

Мада, није ништа више него литерарна таштина - није технологија -

It's very powerful for, I think, changing our relationship to the natural world

веома је моћна за, ја мислим, мењање нашег односа према природном свету

and to the other species on whom we depend.

и према осталим врстама од којих зависимо.

And that tool is very simply, as Chris suggested,

А та алатка је, веома једноставно, као што је Крис предложио,

looking at us and the world from the plants' or the animals' point of view.

гледање на нас саме и на свет са тачке гледишта биљака и животиња.

It's not my idea, other people have hit on it,

То није моја идеја, и други су је помињали,

but I've tried to take it to some new places.

али ја сам покушао да нешто са њом постигнем.

Let me tell you where I got it.

Дозволите да вам кажем како ми је пала на памет.

Like a lot of my ideas, like a lot of the tools I use,

Као и многе моје друге идеје, и као и многе алатке које користим,

I found it in the garden; I'm a very devoted gardener.

и ову идеју сам добио у башти. Ја сам посвећени баштован.

And there was a day about seven years ago: I was planting potatoes,

И једног дана пре једно 7 година, садио сам кромпир.

it was the first week of May --

Била је прва недења маја.

this is New England, when the apple trees are just vibrating with bloom;

То је било у Новој Енглеској, када је јабуково дрвеће у пуном цвету.

they're just white clouds above.

Изгледају као бели облаци.

I was here, planting my chunks,

А ја сам садио моје комаде,

cutting up potatoes and planting it,

секао и садио кромпире.

and the bees were working on this tree;

А на дрвету су радиле пчеле.

bumblebees, just making this thing vibrate.

Све је вибрирало од бумбара.

And one of the things I really like about gardening

А једна од ствари коју стварно волим код баштованства

is that it doesn't take all your concentration,

је што не захтева сву твоју концентрацију.

you really can't get hurt -- it's not like woodworking --

Не можеш стварно да се повредиш. Није као столарство.

and you have plenty of kind of mental space for speculation.

И можеш, заправо имаш много неког менталног простора за размишљање.

And the question I asked myself that afternoon in the garden,

А питање које сам себи поставио тог поподнева у башти је -

working alongside that bumblebee,

док сам радио поред бумбара -

was: what did I and that bumblebee have in common?

било: шта смо то заједничко имали бумбар и ја?

How was our role in this garden similar and different?

Како су наше улоге у тој башти сличне, а како различите?

And I realized we actually had quite a bit in common:

И схватио сам да у ствари имамо доста заједничког.

both of us were disseminating the genes of one species and not another,

Обојица смо расејавали гене једне врсте, а не неке друге.

and both of us -- probably, if I can imagine the bee's point of view --

И обојица смо, вероватно, ако могу да замислим како бумбар гледа на ствари,

thought we were calling the shots.

мислили да смо ми повлачили конце.

I had decided what kind of potato I wanted to plant --

Ја сам одлучио коју врсту кромпира желим да посадим.

I had picked my Yukon Gold or Yellow Finn, or whatever it was --

Изабрао сам свој жути кромпир или млади кромпир, или који год већ.

and I had summoned those genes from a seed catalog across the country,

А сакупио сам те гене из каталога за семење из целе земље,

brought it, and I was planting it.

донео сам их и сада сам их садио.

And that bee, no doubt, assumed that it had decided,

А онај бумбар је, без сумње, мислио да је он одлучио,

"I'm going for that apple tree, I'm going for that blossom,

”Идем на оно дрво јабуке, идем баш на онај цваст,

I'm going to get the nectar and I'm going to leave."

идем да узмем нектар, а онда ћу да одем.”

We have a grammar that suggests that's who we are;

Наша граматика показује да смо ми такви,

that we are sovereign subjects in nature, the bee as well as me.

да смо независне јединке у природи, пчеле, исто као и ја.

I plant the potatoes, I weed the garden, I domesticate the species.

Посадим кромпире, почупам коров и припитомим врсте.

But that day, it occurred to me:

Али тог дана, пало ми је на памет

what if that grammar is nothing more than a self-serving conceit?

шта ако је та граматика ништа више него самозадовољавајућа таштина?

Because, of course, the bee thinks he's in charge or she's in charge,

Јер наравно, пчела мисли да она, или он одлучује.

but we know better.

Али ми знамо много боље.

We know that what's going on between the bee and that flower

Знамо да је оно што се дешава између пчеле и тог цвета

is that bee has been cleverly manipulated by that flower.

у ствари да паметан цвет манипулише пчелом.

And when I say manipulated, I'm talking about in a Darwinian sense, right?

А када кажем ”манипулише”, мислим на Дарвинов појам.

I mean it has evolved a very specific set of traits --

Мислим на то да је цвет развио веома специфичан скуп особина -

color, scent, flavor, pattern -- that has lured that bee in.

боју, мирис, укус, шару - који су примамили ту пчелу.

And the bee has been cleverly fooled into taking the nectar,

А пчела је паметно насела на то да покупи нектар,

and also picking up some powder on its leg,

и да такође покупи мало пудера на своју ногу

and going off to the next blossom.

и онда иде на следећи цвет.

The bee is not calling the shots.

Пчела не одлучује.

And I realized then, I wasn't either.

И онда сам схватио, да у ствари нисам ни ја.

I had been seduced by that potato and not another

Мене је завео баш тај кропмпир, а не неки други,

into planting its -- into spreading its genes, giving it a little bit more habitat.

да га посадим - да распространим његове гене, обезбедивши му мало више станишта.

And that's when I got the idea, which was, "Well, what would happen

А онда сам дошао на идеју о томе шта би било - шта би се десило

if we kind of looked at us from this point of view of these other species who are working on us?"

када бисмо себе сагледали са тачке гледишта тих других врста које на нама раде?

And agriculture suddenly appeared to me not as an invention, not as a human technology,

И одједном ми се пољопривреда учинила не као проналазак, не као људска технологија,

but as a co-evolutionary development

већ као коеволутивни развој

in which a group of very clever species, mostly edible grasses, had exploited us,

у коме нас је израбљивала група веома паметних врста, углавном јестиве траве,

figured out how to get us to basically deforest the world.

и отркила како да нас натера да у ствари свет раскрчимо од шума.

The competition of grasses, right?

Такмичење трава, зар не?

And suddenly everything looked different.

И изненада, све је изгледало другачије.

And suddenly mowing the lawn that day was a completely different experience.

И одједном, кошење траве тог дана је било потпуно другачије искуство.

I had thought always -- and in fact, had written this in my first book;

Одувек сам мислио, а то сам и написао у својој првој књизи -

this was a book about gardening --

у књизи о баштованству -

that lawns were nature under culture's boot,

да су травњаци у ствари природа згажена чизмом културе.

that they were totalitarian landscapes,

Да су били пејзажи тоталитаризма.

and that when we mowed them we were cruelly suppressing the species

И да када смо их косили да смо окрутно сузбијали врсте,

and never letting it set seed or die or have sex.

никада их не пуштајући да пусте семе, да умру или да имају секс.

And that's what the lawn was.

Ето то је травњак.

But then I realized, "No, this is exactly what the grasses want us to do.

Али онда сам схватио: ”Не, ово је управо оно што трава од нас хоће.

I'm a dupe. I'm a dupe of the lawns, whose goal in life is to outcompete the trees,

Ја сам насамарен. Ја сам пион травњака чији је циљ у животу да победи дрвеће,

who they compete with for sunlight."

са којим се такмичи - са којим се такмичи за светлост.”

And so by getting us to mow the lawn, we keep the trees from coming back,

Тако да, пошто нас натерају да косимо, ми у ствари спречавамо дрвеће да се врати,

which in New England happens very, very quickly.

што се у Новој Енглеској дешава веома, веома брзо.

So I started looking at things this way

Тако да сам почео да гледам на ствари на тај начин,

and wrote a whole book about it called "The Botany of Desire."

и написао сам читаву књигу под називом ”Ботаника жеље.”

And I realized that in the same way you can look at a flower

И схватио сам да на исти начин можете да гледате на цвет

and deduce all sorts of interesting things about the taste and the desires of bees --

и закључите разне интересантне ствари о укусу и жељама пчела,

that they like sweetness, that they like this color and not that color, that they like symmetry --

да воле слатко и да воле ту боју, а не ону, да воле симетрију.

what could we find out about ourselves by doing the same thing?

Шта бисмо могли да сазнамо о нама самима када бисмо то исто урадили?

That a certain kind of potato, a certain kind of drug,

Да одређена врста кромпира, одређена врста лека,

a sativa-indica Cannabis cross has something to say about us.

да хибрид ”sativa-indica-cannabis” (марихуана) говори нешто о нама.

And that, wouldn't this be kind of an interesting way to look at the world?

А то - зар то не би био интересантан начин да се гледа на свет?

Now, the test of any idea -- I said it was a literary conceit --

Тест за сваку идеју - већ сам рекао да је то литерарна таштина -

is what does it get us?

јесте шта нам нуди?

And when you're talking about nature, which is really my subject as a writer,

А када разговарате о природи, која је реално, мени као писцу, тема,

how does it meet the Aldo Leopold test?

како - да ли испуњава тест Алда Леополда?

Which is, does it make us better citizens of the biotic community?

А тест питање је - да ли нас чини бољим грађанима биотичке заједнице?

Get us to do things that leads to the support and perpetuation of the biota,

Да ли нас тера да радимо ствари како бисмо подржали и одржали живи свет,

rather than its destruction?

а не његово уништење?

And I would submit that this idea does this.

А ја бих се сложио да ова идеја то ради.

So, let me go through what you gain when you look at the world this way,

Дозволите ми да вам кажем шта добијате када гледате на свет на овај начин,

besides some entertaining insights about human desire.

осим занимљивог увида у људску жељу.

As an intellectual matter, looking at the world from other species' points of view

Као интелектуална ствар, гледање на свет са тачке гледишта других врста

helps us deal with this weird anomaly,

нам помаже да се суочимо са овом чудном неправилношћу,

which is -- and this is in the realm of intellectual history --

а то је - ово је домен интелектуалне историје -

which is that we have this Darwinian revolution 150 years ago ...

а то је да имамо Дарвинову револуцију пре 150 година -

Ugh. Mini-Me. (Laughter)

Ух. Колико сам мали -

We have this intellectual, this Darwinian revolution in which, thanks to Darwin,

имамо ту интелектуалну, Дарвинову револуцију у којој смо, захваљујући Дарвину,

we figured out we are just one species among many;

открили да смо само једна од многих врста.

evolution is working on us the same way it's working on all the others;

Еволуција делује на нас на исти начин на који делује на све друге.

we are acted upon as well as acting;

Ми утичемо и на нас утичу.

we are really in the fiber, the fabric of life.

Ми смо стварно у влакнима, у материјалу живота.

But the weird thing is, we have not absorbed this lesson 150 years later;

Али чудна ствар је да ту лекцију нисмо научили ни након 150 година.

none of us really believes this.

Нико од нас заправо у то не верује.

We are still Cartesians -- the children of Descartes --

Сви смо Картезијанци - Декартова деца -

who believe that subjectivity, consciousness, sets us apart;

која мисле да субјективност и свест, да нас они издвајају.

that the world is divided into subjects and objects;

Да је свет подељен на субјекте и објекте.

that there is nature on one side, culture on another.

Да са једне стране постоји природа, а са друге култура.

As soon as you start seeing things from the plant's point of view or the animal's point of view,

Чим почнете да видите ствари са тачке гледишта биљака или животиња,

you realize that the real literary conceit is that --

схватите да је то, у ствари, права литерарна таштина.

is the idea that nature is opposed to culture,

Та идеја да је природа супротстављена култури.

the idea that consciousness is everything --

Идеја да је свест све.

and that's another very important thing it does.

А то је још једна битна ствар која се дешава.

Looking at the world from other species' points of view

Гледање на свет са тачке гледишта осталих врста

is a cure for the disease of human self-importance.

је лек за болест људске самоважности.

You suddenly realize that consciousness --

Одједном схватите да свест,

which we value and we consider

коју ценимо и сматрамо да је, знате, круна,

the crowning achievement of nature,

да је врхунски успех природе,

human consciousness -- is really just another set of tools for getting along in the world.

људска свест је, у ствари, само још један скуп алатки за сналажење у свету.

And it's kind of natural that we would think it was the best tool.

И некако је природно да мислимо да је то најбоља алатка.

But, you know, there's a comedian who said,

Али, знате, један комичар је рекао:

"Well, who's telling me that consciousness is so good and so important?

”Добро, ко ми каже да је свест толико добра и толико важна?

Well, consciousness."

Па, свест.”

So when you look at the plants, you realize that there are other tools

Тако да када гледате биљке, схватите да су оне другачије алатке

and they're just as interesting.

које су исто толико интересантне.

I'll give you two examples, also from the garden:

Даћу вам два примера, исто из баште.

lima beans. You know what a lima bean does when it's attacked by spider mites?

Лима пасуљ. Да ли знате шта лима пасуљ ради када га нападну пауколике гриње?

It releases this volatile chemical that goes out into the world

Испусти једну реактивну хемикалију која изађе напоље

and summons another species of mite

и окупи друге врсте гриња

that comes in and attacks the spider mite, defending the lima bean.

које дођу и нападну пауколике гриње, бранећи на тај начин лима пасуљ.

So what plants have -- while we have consciousness, tool making, language,

Док ми имамо свест, правимо алатке, језик,

they have biochemistry.

биљке имају биохемију.

And they have perfected that to a degree far beyond what we can imagine.

И то су усавршиле до степена који не можемо ни да замислимо.

Their complexity, their sophistication, is something to really marvel at,

И њихова комплексност, њихова префињеност, је нешто чему се треба дивити.

and I think it's really the scandal of the Human Genome Project.

И мислим да је то стваро скандал пројекта ”Људски Геном”.

You know, we went into it thinking, 40,000 or 50,000 human genes

Знате, почели смо мислећи, 40 или 50,000 људских гена.

and we came out with only 23,000.

А завршили смо са само 23,000.

Just to give you grounds for comparison, rice: 35,000 genes.

Само да вам дам основу за поређење, пиринач има 35,000 гена.

So who's the more sophisticated species?

Дакле, ко је префињенија врста?

Well, we're all equally sophisticated.

Па, сви смо подједнако префињени.

We've been evolving just as long,

Прошли смо кроз еволуцију - еволуирали смо подједнако дуго,

just along different paths.

само другим путевима.

So, cure for self-importance, way to sort of make us feel the Darwinian idea.

Дакле, лек за самоважност је начин да некако осетимо Дарвинову идеју.

And that's really what I do as a writer, as a storyteller,

И то је оно што ја радим као писац, као приповедач,

is try to make people feel what we know and tell stories that actually

покушавам да учиним да људи осете оно што знамо и да испричам приче које нас заправо чине -

help us think ecologically.

помажу нам да мислимо еколошки.

Now, the other use of this is practical.

Друга корист овога је практична.

And I'm going to take you to a farm right now,

И причаћу - сада ћу вас повести на фарму.

because I used this idea to develop my understanding of the food system

Ову сам идеју искористио да развијем моје разумевање прехрамбеног система

and what I learned, in fact, is that we are all, now, being manipulated by corn.

и то што сам научио је, у ствари, да тренутно свима нама манипулише кукуруз.

And the talk you heard about ethanol earlier today,

А говор који сте данас раније чули о етанолу,

to me, is the final triumph of corn over good sense. (Laughter) (Applause)

је по мом мишљењу коначно тријумф кукуруза над добрим разумом. (Смех)

It is part of corn's scheme for world domination.

То је део - (аплауз) - кукурузовог плана да доминира светом.

(Laughter)

(Смех)

And you will see, the amount of corn planted this year will be up dramatically from last year

И видећете да ће количина посађеног кукуруза ове године бити драматично већа од оне прошле године,

and there will be that much more habitat

и биће онолико станишта више,

because we've decided ethanol is going to help us.

зато што смо одлучили да ће етанол да нам помогне.

So it helped me understand industrial agriculture,

Дакле, то ми је помогло да разумем индустријску пољопривреду,

which of course is a Cartesian system.

која је, наравно, картезијански систем.

It's based on this idea that we bend other species to our will

Заснива се на идеји да мењамо друге врсте према нашој жељи,

and that we are in charge, and that we create these factories

и да смо ми надлежни и да ми стварамо те фабрике,

and we have these technological inputs and we get the food out of it

и имамо те технолошке ресурсе и из њих добијамо храну,

or the fuel or whatever we want.

или гориво, или оно што желимо.

Let me take you to a very different kind of farm.

Дозволите ми да вас поведем на веома другачију фарму.

This is a farm in the Shenandoah Valley of Virginia.

То је фарма у долини Шенадоа, у Вирџинији.

I went looking for a farm where these ideas

Тражио сам фарму на којој се ове идеје

about looking at things from the species' point of view are actually implemented,

о гледању на ствари са тачке гледишта других врста, заправо примењују.

and I found it in a man. The farmer's name is Joel Salatin.

И нашао сам је у човеку који се зове Џоел Салатин,

And I spent a week as an apprentice on his farm,

са којим сам провео недељу дана као шегрт на његовој фарми.

and I took away from this some of the most hopeful news about our relationship to nature

И из овог искуства сам понео неке од најпозитивнијих ствари о нашем односу са природом

that I've ever come across in 25 years of writing about nature.

које никада раније нисам чуо током 25-годишњег искуства у писању о природи.

And that is this:

А ово је једно.

the farm is called Polyface, which means ...

Име фарме је ”Полифејс”. А то значи -

the idea is he's got six different species of animals, as well as some plants,

идеја је да има 6 различитих врста животиња и неких биљака,

growing in this very elaborate symbiotic arrangement.

које расту у једном веома разрађеном симбиотичком уређењу.

It's permaculture, those of you who know a little bit about this,

То је самоодржива, еколошка агрикултура, за оне од вас који знају понешто о овоме,

such that the cows and the pigs and the sheep and the turkeys and the ...

таква да краве и свиње и овце и ћурке и

what else does he have?

и шта још, шта још имамо?

All the six different species -- rabbits, actually --

Свих шест различитих врста - и зечеви -

are all performing ecological services for one another,

сви врше еколошке услуге један другоме,

such that the manure of one is the lunch for the other

тако да је измет једног ручак за другог

and they take care of pests for one another.

и један другога чувају од штеточина.

It's a very elaborate and beautiful dance,

И не могу - то је веома уређен и леп плес

but I'm going to just give you a close-up on one piece of it,

али ћу вам изблиза показати само један део тога.

and that is the relationship between his cattle and his chickens, his laying hens.

А то је однос између стоке и Салатинових пилића, његових кока носиља.

And I'll show you, if you take this approach, what you get, OK?

И показаћу вам шта добијате, ако примените овај начин, у реду?

And this is a lot more than growing food, as you'll see;

А ово је много више него узгој хране, као што ћете видети.

this is a different way to think about nature

Ово је другачији начин размишљања о природи,

and a way to get away from the zero-sum notion,

и начин да се побегне од појма фиксне суме -

the Cartesian idea that either nature's winning or we're winning,

Картезијанска идеја да, или побеђује природа или побеђујемо ми

and that for us to get what we want, nature is diminished.

и да, да бисмо ми добили оно што хоћемо, природа мора бити умањена.

So, one day, cattle in a pen.

Тако, једнан дан, стока је у ливадском тору.

The only technology involved here is this cheap electric fencing:

Једина употребљена технологија овде је ова јевтина електрична ограда,

relatively new, hooked to a car battery;

релативно нова, која је прикључена на акумулатор аутомобила.

even I could carry a quarter-acre paddock, set it up in 15 minutes.

Чак бих и ја могао да носим ограду за пашњак величине 1000 квадратних метара и да га поставим за 15 минута.

Cows graze one day. They move, OK?

Краве пасу један дан. Крећу се, разумете?

They graze everything down, intensive grazing.

Све попасу - то је интензивна паша.

He waits three days,

Салатин чека три дана.

and then we towed in something called the Eggmobile.

А онда смо унели нешто под називом ”јаје-мобил”.

The Eggmobile is a very rickety contraption --

”Јаје-мобил” је веома климава направа.

it looks like a prairie schooner made out of boards --

Личи на ливадски једрењак који је направљен од дасака,

but it houses 350 chickens.

али може скућити 350 пилића.

He tows this into the paddock three days later and opens the gangplank,

Он ово уноси на ливаду три дана касније, а онда отвори степенице,

turns them down, and 350 hens come streaming down the gangplank --

окрене их надоле и 350 кокошака трчећи сиђе низ њих -

clucking, gossiping as chickens will --

кокодачући, оговарајући, као што пилићи иначе раде.

and they make a beeline for the cow patties.

А онда направе пречицу до кравље балеге.

And what they're doing is very interesting:

А оно што раде је овеома занимљиво.

they're digging through the cow patties

Копају кроз крављу балегу

for the maggots, the grubs, the larvae of flies.

тражећи црве, бубе и ларве мушица.

And the reason he's waited three days

А разлог због кога је Салатин чекао три дана

is because he knows that on the fourth day or the fifth day, those larvae will hatch

је зато што зна да се четвртог или петог дана те ларве излегу,

and he'll have a huge fly problem.

и онда ће имати огроман проблем са мушицама.

But he waits that long to grow them as big and juicy and tasty as he can

Али он чека толико да би оне порасле и постале сочне и укусне

because they are the chickens' favorite form of protein.

јер оне су омиљен облик протеина за пилиће.

So the chickens do their kind of little breakdance

И тако, пилићи играју свој мали брејкденс,

and they're pushing around the manure to get at the grubs,

и гурају се око измета да би стигли до црва,

and in the process they're spreading the manure out.

а током тог процеса, они тај измет шире.

Very useful second ecosystem service.

Веома корисно. Друга услуга екосистему.

And third, while they're in this paddock

А трећа, док су они у овом ограђеном ливадском тору,

they are, of course, defecating madly

они, наравно лудачки избацују свој измет

and their very nitrogenous manure is fertilizing this field.

и тај азотом богат измет ђубри ту ливаду.

They then move out to the next one,

А онда се преселе на друго поље,

and in the course of just a few weeks, the grass just enters this blaze of growth.

и за само неколико недеља раст траве плане.

And within four or five weeks, he can do it again.

А за 4 или 5 недеља, Салатин то може да понови.

He can graze again, he can cut, he can bring in another species,

Може да пусти на испашу, може да коси, може да уведе нову врсту,

like the lambs, or he can make hay for the winter.

као што су јагњад, или може да коси сено за зиму.

Now, I want you to just look really close up onto what's happened there.

Сада желим да само погледате изблиза шта се овде догађа.

So, it's a very productive system.

То је веома продуктиван систем.

And what I need to tell you is that on 100 acres

А оно што морам да вам кажем је да он на 40 хектара

he gets 40,000 pounds of beef; 30,000 pounds of pork; 25,000 dozen eggs;

добија око 18 тона говедине, 13.5 тона свињетине, 250,000 јаја,

20,000 broilers; 1,000 turkeys; 1,000 rabbits --

20,000 пилића, 1000 ћурки, 1000 зечева -

an immense amount of food.

огромну количину хране.

You know, you hear, "Can organic feed the world?"

Знате, некада чујете: ”Да ли оганска храна може да нахрани свет?”

Well, look how much food you can produce on 100 acres if you do this kind of ...

Па, погледајте колико хране може да се произведе на 40 хектара ако радите овако -

again, give each species what it wants,

понављам, дајте свакој врсти оно што хоће.

let it realize its desires, its physiological distinctiveness.

Дозволите јој да оствари своје жеље, своје физиолошке посебности.

Put that in play.

Укључите све то.

But look at it from the point of view of the grass, now.

Али гледајте сада на то са тачке гледишта траве.

What happens to the grass when you do this?

Шта се дешава трави када ово урадите?

When a ruminant grazes grass, the grass is cut from this height to this height,

Када преживари пасу траву, они је скраћују са ове висине на ову.

and it immediately does something very interesting.

А она одмах ради нешто веома интересантно.

Any one of you who gardens knows that there is something called the root-shoot ratio,

Свако од вас ко има башту зна да постоји нешто што се зове размера корена и стабљике.

and plants need to keep the root mass

Да би биле срећне, биљке морају да одржавају масу корена

in some rough balance with the leaf mass to be happy.

у приближној равнотежи са масом лишћа.

So when they lose a lot of leaf mass, they shed roots;

Тако да када изгубе доста масе лишћа, оне одбацују корен.

they kind of cauterize them and the roots die.

Као да их каутеризују и корење умре.

And the species in the soil go to work

А различити организми у земљишту крећу на посао,

basically chewing through those roots, decomposing them --

жваћући ово корење и растварајући га -

the earthworms, the fungi, the bacteria -- and the result is new soil.

глисте, гљиве, бактерије - а резултат је ново земљиште.

This is how soil is created.

Овако се прави земљиште.

It's created from the bottom up.

Прави се одоздо навише.

This is how the prairies were built,

Овако се праве прерије,

the relationship between bison and grasses.

односом између бизона и траве.

And what I realized when I understood this --

А када сам ово разумео схватио сам да

and if you ask Joel Salatin what he is, he'll tell you he's not a chicken farmer,

ако питате Џоела Салатина шта је он, рећи ће вам да није узгајивач пилића,

he's not a sheep farmer, he's not a cattle rancher; he's a grass farmer,

ни оваца, ни сточар, већ да је узгајивач траве,

because grass is really the keystone species of such a system --

јер трава је у ствари основна врста таквог система -

is that, if you think about it, this completely contradicts the tragic idea of nature we hold in our heads,

ако размишљате о томе, то потпуно противречи трагичној идеји природе коју имамо унутар наших глава,

which is that for us to get what we want, nature is diminished.

а то је да, да бисмо добили оно што ми желимо, природа мора бити умањена.

More for us, less for nature.

Што више за нас, то мање за природу.

Here, all this food comes off this farm, and at the end of the season

Овде сва ова храна долази са ове фарме, а на крају сезоне,

there is actually more soil, more fertility and more biodiversity.

заправо има више земљишта, више плодности и више биолошке разноврсности.

It's a remarkably hopeful thing to do.

То је ствар са изузетно много наде.

There are a lot of farmers doing this today.

Доста пољопривредника данас то ради.

This is well beyond organic agriculture,

Ово је изнад органске пољопривреде,

which is still a Cartesian system, more or less.

која је, мање више, још увек картезијански систем.

And what it tells you is that if you begin to take account of other species,

А оно што вам говори је да ако почнете да узимате у обзир друге врсте,

take account of the soil, that even with nothing more than this perspectival idea

да узимате у обзир земљиште, да чак и са само том идејом

-- because there is no technology involved here except for those fences,

- јер овде нема никакве технологије осим оних електричних ограда,

which are so cheap they could be all over Africa in no time --

које би могле да буду, знате, оне су толико јефтине да би могле да буду широм Америке зачас -

that we can take the food we need from the Earth

могли бисмо да добијемо потребну храну из Земље,

and actually heal the Earth in the process.

и да, заправо, у том процесу излечимо Земљу.

This is a way to reanimate the world,

Ово је начин да реанимирамо свет.

and that's what's so exciting about this perspective.

То је оно што је толико узбудљиво о овом погледу.

When we really begin to feel Darwin's insights in our bones,

Када заиста у нашим костима почнемо да осећамо Дарвинове погледе,

the things we can do with nothing more than these ideas

ствари које можемо да урадимо само са тим идејама

are something to be very hopeful about.

су нешто чему се треба надати.

Thank you very much.

Хвала много.