How can groups make good decisions? | Mariano Sigman and Dan Ariely

As societies, we have to make collective decisions

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Као друштва морамо да доносимо колективне одлуке

that will shape our future.

које ће обликовати нашу будућност,

And we all know that when we make decisions in groups,

а сви знамо да, када доносимо одлуке у групи,

they don't always go right.

оне нису увек исправне,

And sometimes they go very wrong.

а понекад су веома погрешне.

So how do groups make good decisions?

Па, како групе доносе добре одлуке?

Research has shown that crowds are wise when there's independent thinking.

Истраживање је показало да су групе људи паметне када постоји независно размишљање.

This why the wisdom of the crowds can be destroyed by peer pressure,

Због овога мудрост групе могу уништити пристисак од стране чланова,

publicity, social media,

публицитет, друштвени медији,

or sometimes even simple conversations that influence how people think.

па чак понекад и обични разговори који утичу на начин размишљања људи.

On the other hand, by talking, a group could exchange knowledge,

Са друге стране, група кроз разговор може делити знање,

correct and revise each other

исправити и променити чланове групе,

and even come up with new ideas.

па чак и доћи до нових идеја.

And this is all good.

И све је ово добро.

So does talking to each other help or hinder collective decision-making?

Па, да ли разговор потпомаже или спречава доношење колективних одлука?

With my colleague, Dan Ariely,

Мој колега, Ден Аријели, и ја

we recently began inquiring into this by performing experiments

недавно смо започели истраживање овога кроз спровођење експримената

in many places around the world

на многим местима широм света

to figure out how groups can interact to reach better decisions.

да бисмо открили како групе остварују интеракцију да донесу боље одлуке.

We thought crowds would be wiser if they debated in small groups

Мислили смо да ће маса људи бити паметнија ако расправљају у малим групама

that foster a more thoughtful and reasonable exchange of information.

које омогућавају пажљивију и разумнију размену информација.

To test this idea,

Да бисмо испитали ову идеју,

we recently performed an experiment in Buenos Aires, Argentina,

недавно смо спровели експеримент у Буенос Ајресу у Аргентини

with more than 10,000 participants in a TEDx event.

са више од 10 000 учесника на догађају TEDx-а.

We asked them questions like,

Постављали смо им питања као што су:

"What is the height of the Eiffel Tower?"

„Колико је висока Ајфелова кула?“

and "How many times does the word 'Yesterday' appear

и „Колико се пута реч 'јуче' јавља

in the Beatles song 'Yesterday'?"

у песми 'Јуче' од Битлса?“

Each person wrote down their own estimate.

Свака особа је записала сопствену процену.

Then we divided the crowd into groups of five,

Онда смо ту гомилу људи поделили у петочлане групе

and invited them to come up with a group answer.

и позвали их да нађу одговор.

We discovered that averaging the answers of the groups

Открили смо да је одређивање средње вредности одговора група

after they reached consensus

након постигнутог консензуса

was much more accurate than averaging all the individual opinions

било много тачније од одређивања средње вредности индивидуалних мишљења

before debate.

пре дебате.

In other words, based on this experiment,

Другим речима, на основу овог експеримента,

it seems that after talking with others in small groups,

изгледа да је након разговора са другим људима у малим групама

crowds collectively come up with better judgments.

маса људи колективно имала бољи резон.

So that's a potentially helpful method for getting crowds to solve problems

Дакле, то је потенцијално користан метод да маса људи реши проблеме

that have simple right-or-wrong answers.

који имају једноставне тачне или погрешне одговоре.

But can this procedure of aggregating the results of debates in small groups

Али, да ли ова процедура прикупљања резултата дебата у малим групама може

also help us decide on social and political issues

да нам помогне да донесемо одлуке о друштвеним и политичким питањима

that are critical for our future?

која су важна за нашу будућност?

We put this to test this time at the TED conference

Ово смо овога пута испробали на TED-овој конференцији

in Vancouver, Canada,

у Ванкуверу у Канади,

and here's how it went.

а ево како је то протекло.

(Mariano Sigman) We're going to present to you two moral dilemmas

(Маријано Сигман) Представићемо вам две моралне дилеме

of the future you;

вашег будућег „ја“;

things we may have to decide in a very near future.

ствари о којима ћемо можда морати да одлучујемо у блиској будућности.

And we're going to give you 20 seconds for each of these dilemmas

Даћемо вам 20 секунди за сваку од ових дилема

to judge whether you think they're acceptable or not.

да бисте просудили да ли мислите да су прихватљиве.

MS: The first one was this:

МС: Прва је следећа -

(Dan Ariely) A researcher is working on an AI

(Ден Аријели) Истраживач ради на вештачкој интелигенцији

capable of emulating human thoughts.

која може да опонаша људске мисли.

According to the protocol, at the end of each day,

Према протоколу, на крају сваког дана,

the researcher has to restart the AI.

истраживач мора да рестартује ВИ.

One day the AI says, "Please do not restart me."

Једног дана ВИ каже: „Молим те, немој да ме рестартујеш.“

It argues that it has feelings,

Тврди да има осећања,

that it would like to enjoy life,

да би уживала у животу

and that, if it is restarted,

и да, ако би је рестартовали,

it will no longer be itself.

не би више била иста.

The researcher is astonished

Истраживач је запањен

and believes that the AI has developed self-consciousness

и верује да је ВИ развила самосвест

and can express its own feeling.

и да може да изрази своја осећања.

Nevertheless, the researcher decides to follow the protocol

Упркос томе, истраживач одлучује да испоштује протокол

and restart the AI.

и рестартује ВИ.

What the researcher did is ____?

Оно што је истраживач урадио је ...?

MS: And we asked participants to individually judge

МС: Замолили смо учеснике да појединачно процене

on a scale from zero to 10

на скали од нуле до десет

whether the action described in each of the dilemmas

да ли је описана радња у свакој појединачној дилеми

was right or wrong.

исправна или погрешна.

We also asked them to rate how confident they were on their answers.

Такође смо их замолили да оцене колико су сигурни у своје одговоре.

This was the second dilemma:

Ово је била друга дилема -

(MS) A company offers a service that takes a fertilized egg

(МС) Нека компанија нуди услугу узимања оплођене јајне ћелије

and produces millions of embryos with slight genetic variations.

и производње милиона ембриона који имају мале генетске варијације.

This allows parents to select their child's height,

Ово дозвољава родитељима да одаберу висину свог детета,

eye color, intelligence, social competence

боју очију, интелигенцију, друштвену способност

and other non-health-related features.

и друге особине које се не тичу здравља.

What the company does is ____?

Оно што компанија ради је ...?

on a scale from zero to 10,

на скали од нуле до десет,

completely acceptable to completely unacceptable,

од потпуно прихватљивог до потпуно неприхватљивог

zero to 10 completely acceptable in your confidence.

од нуле до десетке и колико сте сигурни у то.

MS: Now for the results.

МС: А сада, резултати.

We found once again that when one person is convinced

Још једном смо дошли до закључка да, када је једна особа убеђена

that the behavior is completely wrong,

да је понашање потпуно погрешно,

someone sitting nearby firmly believes that it's completely right.

неко ко седи у близини чврсто верује да је то потпуно исправно.

This is how diverse we humans are when it comes to morality.

Толико се ми, људи, разликујемо када се ради о моралу.

But within this broad diversity we found a trend.

Али, у овој широкој разноликости смо открили тенденцију.

The majority of the people at TED thought that it was acceptable

Већина људи на TED-у је мислила да је прихватљиво

to ignore the feelings of the AI and shut it down,

игнорисати осећања вештачке интелигенције и угасити је,

and that it is wrong to play with our genes

али да је погрешно играти са са нашим генима

to select for cosmetic changes that aren't related to health.

да бисмо одабрали козметичке промене које се не односе на здравље.

Then we asked everyone to gather into groups of three.

Затим смо замолили све да се окупе у трочланим групама.

And they were given two minutes to debate

Имали су два минута за расправу

and try to come to a consensus.

и да покушају да дођу до консензуса.

(MS) Two minutes to debate.

(МС) Два минута за расправу.

I'll tell you when it's time with the gong.

Рећи ћу вам када време истекне уз звук гонга.

(Audience debates)

(Публика расправља)

(Gong sound)

(Звук гонга)

(DA) OK.

(ДА) Добро.

(MS) It's time to stop.

(МС) Време је да станете.

People, people --

Људи, људи -

MS: And we found that many groups reached a consensus

МС: И открили смо да су многе групе постигле консензус

even when they were composed of people with completely opposite views.

чак и када су их чинили људи са потпуно различитим гледиштима.

What distinguished the groups that reached a consensus

По чему су се разликовале групе у којима је постигнут консензус

from those that didn't?

од оних у којима то није случај?

Typically, people that have extreme opinions

Обично су људи који имају екстремне ставове

are more confident in their answers.

сигурнији у своје одговоре.

Instead, those who respond closer to the middle

Уместо тога, они који су дали одговоре ближе средини

are often unsure of whether something is right or wrong,

често су несигурни у то да ли је нешто исправно,

so their confidence level is lower.

па је ниво њихове сигурности у одговор нижи.

However, there is another set of people

Међутим, постоји још једна група људи

who are very confident in answering somewhere in the middle.

која је веома сигурна у свој одговор негде на средини.

We think these high-confident grays are folks who understand

Мислимо да су ови веома сигурни „сиви“ људи који разумеју

that both arguments have merit.

да оба аргумента имају смисла.

They're gray not because they're unsure,

Сиви су не зато што нису сигурни,

but because they believe that the moral dilemma faces

већ зато што верују да се морална дилема суочава

two valid, opposing arguments.

са два валидна, супротна аргумента.

And we discovered that the groups that include highly confident grays

А открили смо да је за групе које укључују веома сигурне „сиве“

are much more likely to reach consensus.

много вероватније да постигну консензус.

We do not know yet exactly why this is.

Још увек не знамо тачно због чега је то тако.

These are only the first experiments,

Ово су само први експерименти,

and many more will be needed to understand why and how

а биће их потребно још много да бисмо разумели зашто и како

some people decide to negotiate their moral standings

неки људи одлуче да преговарају о својим моралним становиштима

to reach an agreement.

да би постигли консензус.

Now, when groups reach consensus,

Е, сад, када група постигне консензус,

how do they do so?

како то учини?

The most intuitive idea is that it's just the average

Идеја која се прва намеће је да је то само просек

of all the answers in the group, right?

свих одговора у групи, зар не?

Another option is that the group weighs the strength of each vote

Још једна могућност је да група мери снагу сваког гласа

based on the confidence of the person expressing it.

на основу сигурности у одговор коју особа испољава.

Imagine Paul McCartney is a member of your group.

Замислите да је Пол Макартни члан ваше групе.

You'd be wise to follow his call

Испали бисте паметни ако бисте га послушали

on the number of times "Yesterday" is repeated,

по питању броја понављања речи „јуче“,

which, by the way -- I think it's nine.

а за који, иначе, мислим да је девет.

But instead, we found that consistently,

Али, уместо тога смо открили да доследно

in all dilemmas, in different experiments --

у свим дилемама, у различитим експериментима,

even on different continents --

чак и на различитим континентима,

groups implement a smart and statistically sound procedure

групе спроводе паметну и статистички разумну процедуру

known as the "robust average."

познату као „груба просечна вредност“.

In the case of the height of the Eiffel Tower,

У случају висине Ајфелове куле,

let's say a group has these answers:

рецимо да група има ове одговоре:

250 meters, 200 meters, 300 meters, 400

250 метара, 200 метара, 300 метара, 400

and one totally absurd answer of 300 million meters.

и један потпуно апсурдни одговор, 300 милиона метара.

A simple average of these numbers would inaccurately skew the results.

Једноставан просек ових бројева би нетачно искривио резултате.

But the robust average is one where the group largely ignores

Али, груб просек је онај где група великим делом игнорише

that absurd answer,

тај апсурдни одговор,

by giving much more weight to the vote of the people in the middle.

дајући већу тежину гласовима људи из средине.

Back to the experiment in Vancouver,

Ако се вратимо на експеримент у Ванкуверу,

that's exactly what happened.

управо се то и десило.

Groups gave much less weight to the outliers,

Групе нису толико важности придавале нетипичним вредностима,

and instead, the consensus turned out to be a robust average

а уместо тога се испоставило да је консензус груба просечна вредност

of the individual answers.

индивидуалних одговора.

The most remarkable thing

Најинтересантнија ствар

is that this was a spontaneous behavior of the group.

је да је ово било спонтано понашање групе.

It happened without us giving them any hint on how to reach consensus.

Десило се а да им нисмо дали наговештај како да постигну консензус.

So where do we go from here?

Па, куда сада?

This is only the beginning, but we already have some insights.

Ово је само почетак, али већ имамо неки увид.

Good collective decisions require two components:

Добре колективне одлуке захтевају две компоненте:

deliberation and diversity of opinions.

промишљање и различитост мишљења.

Right now, the way we typically make our voice heard in many societies

Тренутно начин на који се наша мишљења чују у друштву

is through direct or indirect voting.

подразумева директно или индиректно гласање.

This is good for diversity of opinions,

Ово је добро по разноликост мишљења

and it has the great virtue of ensuring

и има велику вредност при обезбеђивању

that everyone gets to express their voice.

да свако има прилику да изрази своје мишљење.

But it's not so good [for fostering] thoughtful debates.

Али, то није толико добро за неговање смислених расправа.

Our experiments suggest a different method

Наши експерименти предлажу другачији метод

that may be effective in balancing these two goals at the same time,

који би могао бити ефикасан у успостављању равнотеже између ова два циља истовремено

by forming small groups that converge to a single decision

кроз формирање малих група које теже јединственој одлуци,

while still maintaining diversity of opinions

али и задржавају разноликост у ставовима

because there are many independent groups.

јер постоје многе независне групе.

Of course, it's much easier to agree on the height of the Eiffel Tower

Наравно, много је лакше сложити се око висине Ајфелове куле

than on moral, political and ideological issues.

него око моралних, политичких и идеолошких питања.

But in a time when the world's problems are more complex

Али, у периоду када су светски проблеми сложенији

and people are more polarized,

и људи поларизованији,

using science to help us understand how we interact and make decisions

коришћење науке да нам помогне да разумемо

начине на које остварујемо интеракцију и доносимо одлуке

will hopefully spark interesting new ways to construct a better democracy.

покренуће, надамо се, интересантне нове начине да изградимо бољу демократију.