The strange story of the teddy bear and what it reveals | Jon Mooallem

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Mile Živković

So it was the fall of 1902,

Била је јесен 1902.

and President Theodore Roosevelt

и председнику Теодору Рузвелту

needed a little break from the White House,

био је потребан одмор од Беле куће,

so he took a train to Mississippi

па је отишао возом до Мисисипија

to do a little black bear hunting outside of a town

да мало лови црне медведе

called Smedes.

изван града званог Смидс.

The first day of the hunt, they didn't see a single bear,

Првог дана лова нису видели ниједног медведа,

so it was a big bummer for everyone,

што је био бедак за све,

but the second day, the dogs cornered one

али другог дана, после дуге потере,

after a really long chase, but by that point,

пси су окружили једног медведа,

the president had given up

али тада је председник већ одустао

and gone back to camp for lunch,

и вратио се у камп на ручак,

so his hunting guide cracked the animal

па је његов вођа лова

on the top of the head with the butt of his rifle,

кундаком ударио животињу по глави

and then tied it up to a tree

и потом је везао за дрво

and started tooting away on his bugle

и почео да дува у трубу

to call Roosevelt back so he could have the honor

и позива Рузвелта

of shooting it.

да му да част да убије медведа.

The bear was a female.

Медвед је био женка.

It was dazed, injured,

Била је омамљена, повређена,

severely underweight, a little mangy-looking,

веома неухрањена, помало офуцана,

and when Roosevelt saw this animal

и кад је Рузвелт видео ову животињу,

tied up to the tree,

везану за дрво,

he just couldn't bring himself to fire at it.

није могао да се натера да је убије.

He felt like that would go against his code

Осећао је да би то било противно

as a sportsman.

његовом спортском кодексу.

A few days later, the scene was memorialized

Неколико дана касније, овај догађај је овековечен

in a political cartoon back in Washington.

у политичком цртежу у Вашингтону.

It was called "Drawing a Line in Mississippi,"

Назван је: ”Повлачење границе у Мисисипију”,

and it showed Roosevelt with his gun down and his arm out,

и приказивао је Рузвелта са спуштеном пушком и испруженом руком,

sparing the bear's life,

како је поштедео медведу живот,

and the bear was sitting on its hind legs

а медвед седи на задњим шапама

with these two big, frightened, wide eyes

са великим, уплашеним очима

and little ears pricked up at the top of its head.

и малим ушима прилепљеним за главу.

It looked really helpless, like you just wanted to

Изгледао је беспомоћно,

sweep it up into your arms

и као да желите да га загрлите

and reassure it.

и утешите.

It wouldn't have looked familiar at the time,

Тада не би деловао познато,

but if you go looking for the cartoon now,

али да сада потражите тај цртеж,

you recognize the animal right away:

одмах бисте препознали ту животињу:

It's a teddy bear.

то је плишани меда.

And this is how the teddy bear was born.

И тако је плишани меда рођен.

Essentially, toymakers took the bear from the cartoon,

У основи, произвођачи играчака су узели медведа из цртежа,

turned it into a plush toy, and then named it

претворили га у мекану играчку

after President Roosevelt -- Teddy's bear.

и дали му име по председнику Рузвелту: Тедијев меда.

And I do feel a little ridiculous

И осећам се помало блесаво

that I'm up here on this stage

што сам овде на бини

and I'm choosing to use my time

и бирам да искористим своје време

to tell you about a 100-year-old story

причајући вам стогодишњу причу

about the invention of a squishy kid's toy,

о изуму мекане дечије играчке,

but I'd argue that the invention of the teddy bear,

али уверавам вас да се у причи о настанку плишаног меде

inside that story is a more important story,

крије важнија прича,

a story about how dramatically our ideas

прича о томе како наше идеје о природи

about nature can change,

драматично могу да се промене

and also about how, on the planet right now,

и о томе како, тренутно на планети,

the stories that we tell

приче које причамо,

are dramatically changing nature.

драматично мењају природу.

Because think about the teddy bear.

Јер, размислите о плишаном меди.

For us, in retrospect, it feels like an obvious fit,

У ретроспективи, нама је то потпуно смислено,

because bears are so cute and cuddly,

јер медведи су тако слатки и мекани,

and who wouldn't want to give one to their kids to play with,

и ко не би пожелео да једног поклони својој деци да се њиме играју,

but the truth is that in 1902,

али заправо, 1902.

bears weren't cute and cuddly.

медведи нису били слатки и мекани.

I mean, they looked the same,

Мислим, изгледали су исто,

but no one thought of them that way.

али нико није размишљао о њима на тај начин.

In 1902, bears were monsters.

1902. медведи су били чудовишта.

Bears were something that frickin' terrified kids.

Медведи су престрављивали децу.

For generations at that point,

Генерацијама до тада,

the bear had been a shorthand for all the danger

медвед је представљао све опасности

that people were encountering on the frontier,

које људи могу да сретну напољу,

and the federal government was actually

и савезна влада

systematically exterminating bears

је систематски истребљивала медведе

and lots of other predators too,

као и многе друге грабљивице,

like coyotes and wolves.

као што су којоти и вукови.

These animals, they were being demonized.

Ове животиње су демонизоване.

They were called murderers

Звали су их убицама,

because they killed people's livestock.

јер су убијале стоку.

One government biologist, he explained this

Један владин биолог

war on animals like the bear by saying

је овај рат против животиња као што је медвед,

that they no longer had a place

описао речима да они више немају место

in our advancing civilization,

у нашој напредној цивилизацији,

and so we were just clearing them out of the way.

и само их склањамо са пута.

In one 10-year period, close to half a million wolves

У наредних 10 година, побијено је

скоро пола милиона вукова.

had been slaughtered.

The grizzly would soon be wiped out

Ускоро је и гризли истребљен

from 95 percent of its original territory,

са 95% свог првобитног станишта,

and whereas once there had been 30 million bison

и док је некад било 30 милиона бизона

moving across the plains, and you would have

који се крећу преко низија,

these stories of trains having to stop

слушали сте о томе како возови морају да се зауставе

for four or five hours so that these thick,

на четири или пет сати како би ове широке,

living rivers of the animals could pour over the tracks,

живе реке ових животиња могле да пређу шине,

now, by 1902, there were maybe less than 100 left in the wild.

тада, до 1902. можда их је мање од 100 било преостало у дивљини.

And so what I'm saying is, the teddy bear was born

Говорим вам да се плишани меда родио

into the middle of this great spasm of extermination,

усред тог великог истребљивања,

and you can see it as a sign that

и то можете посматрати као знак

maybe some people deep down

да су неки људи, у дубини душе,

were starting to feel conflicted about all that killing.

почињали да се осећају нелагодно због свог тог убијања.

America still hated the bear and feared it,

Америка је и даље мрзела медведа и бојала га се,

but all of a sudden, America also wanted

али одједном, Америка је и желела

to give the bear a great big hug.

да тог медведа снажно загрли.

So this is something that I've been really curious about in the last few years.

Ово ме је веома заинтересовало последњих неколико година.

How do we imagine animals,

Како замишљамо животиње,

how do we think and feel about them,

како о њима размишљамо и шта осећамо,

and how do their reputations get written

и како се њихове репутације

and then rewritten in our minds?

изнова исписују у нашим умовима?

We're here living in the eye of a great storm

Живимо у епицентру олује изумирања

of extinction where half the species on the planet

где би пола врста на планети

could be gone by the end of the century,

могло да нестане до краја века,

and so why is it that we come to care about

и како то да нам је до неких врста стало,

some of those species and not others?

а до неких других није?

Well, there's a new field, a relatively new field

Па, постоји релативно ново поље друштвених наука

of social science that started looking at

које је почело да посматра ова питања

these questions and trying to unpack the powerful

и покушава да одгонетне моћне и понекад шизофрене везе

and sometimes pretty schizophrenic relationships

that we have to animals,

које имамо према животињама,

and I spent a lot of time looking through

а ја сам провео много времена

their academic journals,

прегледајући њихове научне часописе

and all I can really say is that their findings

и све што могу да кажем је

are astonishingly wide-ranging.

да су њихови налази запањујуће широки.

So some of my favorites include that

Неки од мени омиљeних кажу

the more television a person watches in Upstate New York,

да, уколико нека особа у северном делу државе Њујорк

the more he or she is afraid

гледа више телевизије,

of being attacked by a black bear.

више ће се плашити напада црног медведа.

If you show a tiger to an American,

Ако Американцу покажете тигра,

they're much more likely to assume that it's female

већа је шанса да претпоставе да је у питању женка,

and not male.

а не мужјак.

In a study where a fake snake

У истраживању где су лажна змија

and a fake turtle were put on the side of the road,

и лажна корњача постављене једна поред друге на путу,

drivers hit the snake much more often than the turtle,

возачи су чешће газили змију него корњачу,

and about three percent of drivers who hit the fake animals

а око 3% возача који су прегазили лажне животиње,

seemed to do it on purpose.

изгледа да су то урадили намерно.

Women are more likely than men to get a

Жене, чешће него мушкарци,

"magical feeling" when they see dolphins in the surf.

имају ”чудесан осећај” када виде делфине.

Sixty-eight percent of mothers with

68 процената мајки

"high feelings of entitlement and self-esteem"

са ”интензивним осећањима права и самопоуздања”

identified with the dancing cats

идентификовало се са мачкама које плешу

in a commercial for Purina. (Laughter)

у једној реклами за храну за животиње. (Смех)

Americans consider lobsters

Американци сматрају јастоге

more important than pigeons

важнијим од голубова,

but also much, much stupider.

али и много, много глупљим.

Wild turkeys are seen as only slightly more dangerous than sea otters,

Дивље ћурке се сматрају тек мало опаснијим од морског дабра,

and pandas are twice as lovable as ladybugs.

а панде су два пута допадљивије од бубамара.

So some of this is physical, right?

Дакле нешто од овога је физичко, зар не?

We tend to sympathize more with animals that look like us,

Више саосећамо са животињама које личе на нас,

and especially that resemble human babies,

посебно онима које личе на људске бебе,

so with big, forward-facing eyes

дакле са великим очима које гледају напред,

and circular faces,

kind of a roly-poly posture.

са округлим лицима, округласте конституције.

This is why, if you get a Christmas card from, like,

Управо зато се на божићној честитки,

your great aunt in Minnesota,

од баба-тетке из Минесоте,

there's usually a fuzzy penguin chick on it,

обично налази чупаво младунче пингвина,

and not something like a Glacier Bay wolf spider.

а не нешто попут Црне удовице.

But it's not all physical, right?

Али није све у изгледу.

There's a cultural dimension to how we think about animals,

У нашем размишљању о животињама постоји културна димензија,

and we're telling stories about these animals,

ми причамо приче о тим животињама,

and like all stories,

и као и све приче,

they are shaped by the times and the places

оне су обликоване временима и местима

in which we're telling them.

у којим их причамо.

So think about that moment

Размислите поново о оном тренутку

back in 1902 again where a ferocious bear

1902. када је опасни медвед

became a teddy bear.

постао плишани меда.

What was the context? Well, America was urbanizing.

Какав је ту био контекст? Па, Америка је постајала урбана.

For the first time, nearly a majority of people lived in cities,

По први пут је скоро већина људи живела у градовима,

so there was a growing distance between us and nature.

удаљеност између нас и природе постајала је већа.

There was a safe space where we could

Постојало је безбедно место

reconsider the bear and romanticize it.

где смо могли да размишљамо о медведу и да га романтизујемо.

Nature could only start to seem this pure and adorable

Природа је могла да изгледа тако чисто и неодољиво

because we didn't have to be afraid of it anymore.

јер више нисмо морали да је се плашимо.

And you can see that cycle playing out

Видите да се тај циклус понавља

again and again with all kinds of animals.

изнова и изнова са разним животињама.

It seems like we're always stuck between

Изгледа да смо увек заглављени

demonizing a species and wanting to wipe it out,

између демонизовања неке врсте и жеље да је истребимо,

and then when we get very close to doing that,

а потом кад се томе приближимо,

empathizing with it as an underdog

саосећамо са њом као са губитником

and wanting to show it compassion.

и желимо да јој покажемо саосећање.

So we exert our power,

Дакле, испољавамо своју моћ,

but then we're unsettled

али онда се осећамо нелагодно

by how powerful we are.

због те велике моћи.

So for example, this is one of

На пример, ово је једно

probably thousands of letters and drawings

од вероватно хиљада писама и цртежа

that kids sent to the Bush administration,

које су деца слала Бушовој администрацији,

begging it to protect the polar bear

молећи да се поларни медвед заштити

under the Endangered Species Act,

Законом о угроженим врстама,

and these were sent back in the mid-2000s,

ово је послато средином двехиљадитих,

when awareness of climate change was suddenly surging.

када је свест о климатским променама нагло расла.

We kept seeing that image of a polar bear

Стално смо виђали ту слику поларног медведа

stranded on a little ice floe

looking really morose.

изолованог на санти леда, како делује прилично суморно.

I spent days looking through these files.

Данима сам гледао ова документа.

I really love them. This one's my favorite.

Обожавам их. Овај ми је омиљени.

If you can see, it's a polar bear that's drowning

Ако видите, то је поларни медвед који се дави,

and then it's also being eaten simultaneously

али га у исто време једу

by a lobster and a shark.

јастог и ајкула.

This one came from a kid named Fritz,

Овај је послао клинац по имену Фриц,

and he's actually got a solution to climate change.

који има решење за климатске промене.

He's got it all worked out to an ethanol-based solution.

Све је свео на решење базирано на етанолу.

He says, "I feel bad about the polar bears.

Каже: ”Жао ми је поларних медведа.

I like polar bears.

Волим их.

Everyone can use corn juice for cars. From Fritz."

Сви могу да користе кукурузно уље за аутомобиле. Од Фрица.”

So 200 years ago, you would have Arctic explorers

Пре 200 година арктички истраживачи

writing about polar bears leaping into their boats

су писали како поларни медведи ускачу у чамце

and trying to devour them,

и покушавају да их прождеру,

even if they lit the bear on fire,

чак и кад их истраживачи запале,

but these kids don't see the polar bear that way,

али ови клинци их не виде на тај начин,

and actually they don't even see the polar bear

чак и не виде поларног медведа

the way that I did back in the '80s.

онако како сам га ја видео осамдесетих.

I mean, we thought of these animals

Ове животиње смо сматрали

as mysterious and terrifying lords of the Arctic.

мистериозним и ужасним чуварима Северног пола.

But look now how quickly that climate change

Али погледајте како су климатксе промене

has flipped the image of the animal in our minds.

брзо промениле слику те животиње.

It's gone from that bloodthirsty man-killer

Од крвожедне убице људи,

to this delicate, drowning victim,

постала је деликатна жртва која се дави,

and when you think about it, that's kind of

и кад размислите,

the conclusion to the story

то је донекле и закључак приче

that the teddy bear started telling back in 1902,

коју је плишани меда почео да прича 1902.

because back then, America had more or less

јер је тада Америка мање-више

conquered its share of the continent.

освојила свој део континента.

We were just getting around to

Тек смо дошли до тога

polishing off these last wild predators.

да се отарасимо тих последњих дивљих грабљивица.

Now, society's reach has expanded

Сада, друштво је досегло

all the way to the top of the world,

све до врха света,

and it's made even these, the most remote,

и учинило је да ови, најудаљенији,

the most powerful bears on the planet,

најмоћнији медведи на планети

seem like adorable and blameless victims.

изгледају као неодољиве жртве које нису криве низашта.

But you know, there's also a postscript to the teddy bear story

Али знате, постоји и наставак приче о плишаном медведу

that not a lot of people talk about.

али многи о томе не причају.

We're going to talk about it,

Ми ћемо говорити о томе,

because even though it didn't really take long

јер иако није много требало

after Roosevelt's hunt in 1902

да, после Рузвелтовог лова 1902.

for the toy to become a full-blown craze,

играчка постане огроман хит,

most people figured it was a fad,

већина људи је мислила да је то мода,

it was a sort of silly political novelty item

смешна политичка новотарија

and it would go away once the president left office,

која ће нестати када председник оде са власти.

and so by 1909, when Roosevelt's successor,

И тако, до 1909. када се Рузвелтов наследник,

William Howard Taft,

Вилијам Хауард Тафт

was getting ready to be inaugurated,

припремао за инаугурацију,

the toy industry was on the hunt

индустрија играчака је била у потрази

for the next big thing.

за следећим великим хитом.

They didn't do too well.

Нису били много успешни.

That January, Taft was the guest of honor

Тог јануара, Тафт је био почасни гост

at a banquet in Atlanta,

на једном банкету у Атланти,

and for days in advance,

и данима унапред

the big news was the menu.

јеловник је био велика вест.

They were going to be serving him

Председнику ће послужити

a Southern specialty, a delicacy, really,

јужњачки специјалитет, деликатес,

called possum and taters.

опосума са кромпирима.

So you would have a whole opossum

Цео опосум

roasted on a bed of sweet potatoes,

се пече на гомили кромпира,

and then sometimes they'd leave

а понекад се остави дугачки реп,

the big tail on it like a big, meaty noodle.

као велики, меснати резанац.

The one brought to Taft's table

Онај који су донели за Тафтов сто

weighed 18 pounds.

имао је 9 килограма.

So after dinner, the orchestra started to play,

После вечере почео је да свира оркестар,

and the guests burst into song,

и гости су почели да певају,

and all of a sudden, Taft was surprised

и одједном, Тафта су изненадили

with the presentation of a gift

предавши му поклон

from a group of local supporters,

од групе локалних присталица

and this was a stuffed opossum toy,

- пуњену играчку у облику опосума,

all beady-eyed and bald-eared,

са великим очима и ћелавим ушима,

and it was a new product they were putting forward

то је био нови производ који су пласирали

to be the William Taft presidency's answer

као одговор мандата Вилијама Тафта

to Teddy Roosevelt's teddy bear.

на плишаног меду Тедија Рузвелта.

They were calling it the "billy possum."

Назвали су га ”опосум Били”.

Within 24 hours, the Georgia Billy Possum Company

У року од 24 сата, отворена је компанија

was up and running, brokering deals

Џорџија Били опосум,

for these things nationwide,

и склапала послове за целу земљу,

and the Los Angeles Times announced,

а Лос Анђелес Тајмс је самоуверено објавио

very confidently, "The teddy bear

”Плишани меда

has been relegated to a seat in the rear,

је прешао на задње седиште,

and for four years, possibly eight,

и наредне четири, а можда и осам година,

the children of the United States

деца Сједињених Држава

will play with billy possum."

играће се са опосумом Билијем.”

So from that point, there was a fit of opossum fever.

И тада је почела опосумска грозница.

There were billy possum postcards, billy possum pins,

Прављене су разгледнице, беџеви,

billy possum pitchers for your cream at coffee time.

посуде за млеко за кафу.

There were smaller billy possums on a stick

Постојали су мали опосуми на штапићу

that kids could wave around like flags.

којима су деца могла да машу као заставом.

But even with all this marketing,

Али и поред свог тог маркетинга,

the life of the billy possum

живот опосума Билија

turned out to be just pathetically brief.

био је патетично кратак.

The toy was an absolute flop,

Играчка је била потпуни промашај

and it was almost completely forgotten

и била је потпуно заборављена

by the end of the year,

до краја године,

and what that means is that the billy possum

а то значи да опосум Били

didn't even make it to Christmastime,

није доживео чак ни Божић,

which when you think about it is

а кад мало размислите,

a special sort of tragedy for a toy.

то је посебна трагедија за једну играчку.

So we can explain that failure two ways.

Тај неуспех можемо да објаснимо на два начина.

The first, well, it's pretty obvious.

Први је прилично очигледан.

I'm going to go ahead and say it out loud anyway:

Ипак ћу га рећи наглас:

Opossums are hideous. (Laughter)

опосуми су одвратни. (Смех)

But maybe more importantly is that

Али можда је важнија чињеница

the story of the billy possum was all wrong,

да је прича о Билију опосуму била потпуно погрешна,

especially compared

нарочито у поређењу

to the backstory of the teddy bear.

са претходном причом о плишаном меди.

Think about it: for most of human's evolutionary history,

Размислите мало: већим делом људске еволуције,

what's made bears impressive to us

медведе је импресивним чинила

has been their complete independence from us.

потпуна независност од нас.

It's that they live these parallel lives

Они живе паралелне животе

as menaces and competitors.

као опасности и ривали.

By the time Roosevelt went hunting in Mississippi,

До времена кад је Рузвелт ишао у лов у Мисисипију,

that stature was being crushed,

тај статус се урушавао

and the animal that he had roped to a tree

и животиња коју је он везао за дрво

really was a symbol for all bears.

је заиста била симбол свих медведа.

Whether those animals lived or died now

Живот или смрт тих животиња

was entirely up to the compassion

сада је била препуштена

or the indifference of people.

саосећању или равнодушности људи.

That said something really ominous

То је било мрачно предсказање

about the future of bears,

будућности медведа,

but it also said something very unsettling about who we'd become,

али је давало и узнемирујућу слику тога ко смо постали,

if the survival of even an animal like that

ако је опстанак чак и такве животиње

was up to us now.

зависио од нас.

So now, a century later, if you're at all

И сада, један век касније,

paying attention to what's happening in the environment,

ако имало обраћате пажњу на то шта се дешава са околином,

you feel that discomfort so much more intensely.

ту непријатност још више осећате.

We're living now in an age of what scientists

Сада живимо у времену које научници почињу да називају

have started to call "conservation reliance,"

”зависност од конзервације”,

and what that term means is that we've disrupted

и оно што тај термин означава, је да смо пореметили природу

so much that nature can't possibly stand on its own anymore,

толико да не може сама да опстане,

and most endangered species

и многе угрожене врсте

are only going to survive

ће преживети

if we stay out there in the landscape

само ако изађемо у природу

riggging the world around them in their favor.

и свет који их окружује подесимо њима у корист.

So we've gone hands-on

Дакле, прионули смо на посао

and we can't ever take our hands off,

и не можемо да одустанемо,

and that's a hell of a lot of work.

а то је јако много посла.

Right now, we're training condors

Тренутно обучавамо кондоре

not to perch on power lines.

да не слећу на далеководе.

We teach whooping cranes to migrate south for the winter

Учимо америчке ждралове да зими мигрирају на југ,

behind little ultra-light airplanes.

пратећи мале ултра лаке авионе.

We're out there feeding plague vaccine to ferrets.

Вакцинишемо ласице против куге.

We monitor pygmy rabbits with drones.

Посматрамо патуљасте зечеве помоћу беспилотних летелица.

So we've gone from annihilating species

Прешли смо од уништавања врста,

to micromanaging the survival of a lot of species

до управљања опстанком многих врста

indefinitely, and which ones?

унедоглед, али којих врста?

Well, the ones that we've told

Па, оних о којима смо слушали

compelling stories about,

дивне приче,

the ones we've decided ought to stick around.

оних за које смо одлучили да би требало да остану.

The line between conservation and domestication

Линија између конзервације и припитомљавања

is blurred.

је замагљена.

So what I've been saying is that the stories

Говорим о томе, да су приче

that we tell about wild animals are so subjective

које причамо о дивљим животињама

толико субјективне, да могу бити ирационалне,

they can be irrational

or romanticized or sensationalized.

романтизоване или сензационалистичке.

Sometimes they just have nothing to do with the facts.

Понекад немају везе са чињеницама.

But in a world of conservation reliance,

Али у свету који се ослања на конзервацију,

those stories have very real consequences,

те приче имају веома стварне последице

because now, how we feel about an animal

јер сада, наша осећања према некој животињи

affects its survival

утичу на њен опстанак,

more than anything that you read about

више него било шта што прочитате

in ecology textbooks.

у уџбеницима екологије.

Storytelling matters now.

Сада је приповедање важно.

Emotion matters.

Важне су емоције.

Our imagination has become an ecological force.

Наша машта је постала еколошка сила.

And so maybe the teddy bear worked in part

Можда је плишани меда успео

because the legend of Roosevelt

делом јер је легенда о Рузвелту

and that bear in Mississippi

и том медведу у Мисисипију

was kind of like an allegory

била некаква алегорија

of this great responsibility that society

ове велике одговорности

was just beginning to face up to back then.

са којом је друштво тада тек почињало да се суочава.

It would be another 71 years

Прошла је 71 година

before the Endangered Species Act was passed,

док Закон о угроженим врстама није усвојен

but really, here's its whole ethos

али заиста, овде је цео његов дух

boiled down into something like a scene

сведен на нешто што личи на сцену

you'd see in a stained glass window.

коју бисте видели на неком витражу.

The bear is a helpless victim tied to a tree,

Медвед је беспомоћна жртва везана за дрво,

and the president of the United States

а председник Сједнињених Држава

decided to show it some mercy.

је одлучио да му укаже милост.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)

[Illustrations by Wendy MacNaughton]

[Илустрације: Венди Мекнотон]