Where do math symbols come from? - John David Walters

Prevodilac: Ema Maričić Lektor: Tijana Mihajlović

U 16. veku, matematičar Robert Rekord

napisao je knjigu „Brušenje oštroumlja“

da bi podučavao engleske studente algebri.

Ali, dosadilo mu je da piše reči „jednako je“ iznova i iznova.

Njegovo rešenje?

Te reči je zamenio sa dve paralelene horizontalne duži

jer je smatrao da ne postoje dve stvari koje su više jednake.

Da li je mogao da koristi četiri umesto dve linije?

Naravno.

Da li je mogao da koristi vertikalne duži?

Zapravo, neki su to i radili.

Ne postoji razlog zašto znak jednakosti izgleda onako kako izgleda danas.

U nekom trenutku je jednostavno prihvaćen, pomalo kao mem.

Sve više matematičara je krenulo da ga koristi

i na kraju je postao standardni simbol za jednakost.

Matematika je puna simbola.

Linije,

tačke,

strelice,

latinična slova,

grčka slova,

eksponenti,

indeksi.

Može da izgleda kao nečitka žvrljotina.

Normalno je da nam je ovo obilje simbola pomalo zastrašujuće

i da se pitamo odakle su svi oni potekli.

Ponekad, kako je i sam Rekord pisao o svom znaku jednakosti,

simbol je u pogodnoj saglasnosti sa onom što predstavlja.

Još jedan primer je znak plus za sabiranje,

koji potiče od sabijanja latinske reči „et“ koja ima značenje veznika „i“.

Ponekad je, međutim, izvor simbola proizvoljniji,

kao kad je matematičar pod imenom Kristijan Kramp

uveo znak uzvika za faktorijele

samo zato što mu je trebao znak koji se brzo piše za ovakve izraze.

Zapravo, svi ovi simboli su izumljeni ili prisvojeni

od strane matematičara koji su hteli da izbegnu ponavljanje

ili da koriste mnogo reči za pisanje matematičkih ideja.

Mnogi simboli koji se koriste u matematici su slova,

obično iz latiničnog ili grčkog alfabeta.

Slova obično predstavljaju nepoznate vrednosti

i veze između varijabli.

Takođe označavaju specifične brojeve koji se često javljaju,

a čiji bi potpuni decimalni zapis bio zamoran ili nemoguć.

Nizovi brojeva i cele jednačine se mogu predstaviti i slovima.

Drugi simboli se koriste za predstavljanje operacija.

Neki od njih su posebno važni kao prečica

jer sažimaju ponovljene operacije u jedan izraz.

Ponovljeno sabiranje istog broja se skraćuje znakom puta,

pa ne zauzima više prostora nego što je potrebno.

Broj koji se množi samim sobom se označava eksponentom

koji vam govori koliko puta se ponavlja operacija.

A dugi niz sekvenci koje su pridodate jedna drugoj

se skuplja u veliko slovo, sigmu.

Ovi simboli skraćuju dugačke kalkulacije u manje termine

kojima se lakše koristimo.

Simboli nam daju i sažeta upustva

kako da računamo.

Razmislite o datom nizu operacija sa brojevima.

Uzmite proizvoljan broj,

pomnožite ga brojem dva,

oduzmite jedan od rezultata,

pomnožite rezultat toga samim sobom,

podelite taj rezultat brojem tri

i onda dodajte jedan da dobijete krajnji rezultat.

Bez simbola i konvencija imali bismo samo ovaj tekst.

Sa njima imamo kompaktan, elegantan izraz.

Ponekad, kao kod znaka jednakosti,

ovi simboli prenose značenje putem forme.

Mnogi su, međutim, proizvoljni.

Njihovo razumevanje znači memorisanje njihovih značenja

i njihovo primenjivanje u različitim kontekstima do prihvatanja,

kao kod bilo kog jezika.

Ako bismo se susreli sa vanzemaljskom civilizacijom,

oni bi verovatno imali drugačiju grupu simbola.

Ali, ako bi razmišljali bar malo kao mi, verovatno bi imali simbole.

A njihovi simboli bi možda čak i direktno odgovarali našim.

Imali bi svoj znak za množenje,

simbol za pi

i, naravno, znak jednakosti.