What’s that ringing in your ears? - Marc Fagelson

Prevodilac: Jasmina Sevo Lektor: Ivana Korom

Arriving home after a long day, you settle in for a quiet evening alone.

Стижете кући након напорног дана, спремате се да вече проведете сами, у тишини.

But instead of the sound of silence, you hear a constant ringing—

Али, уместо звука тишине, чујете непрекидну звоњаву -

even though there’s nothing making any noise.

иако нема ничега што прави било какву буку.

What you’re experiencing is called tinnitus,

То што доживљавате се зове тинитус,

the perception of a noise like ringing, buzzing, hissing or clicking

осећај буке у виду звоњаве, зујања, шиштања или пуцкетања

that occurs without any external source of sound.

који се јавља без икаквог вањског извора звука.

Tinnitus has been bothering humanity since Ancient Babylon,

Tинитус мучи људски род још од древног Вавилона,

plaguing everyone from Leonardo da Vinci to Charles Darwin.

морећи све, од Леонарда да Винчија до Чарлса Дарвина.

Today, roughly one in seven people worldwide

Данас, отприлике једна од седам особа у целом свету

experiences this auditory sensation.

доживљава овај слушни осећај.

So where does this persistent sound come from?

Па, одакле овај упорни звук долази?

When you normally hear something, sound waves hit various areas of your ear,

Када нормално чујете нешто, звучни таласи ударају у разне делове ува,

creating vibrations that displace fluid inside the cochlea.

стварајући вибрације које померају течност унутар кохлеjе.

If the vibrations are large enough,

Ако су вибрације довољно јаке,

they elicit a chemical response that transforms them

оне потичу хемијску реакцију која их претвара

into bioelectrical signals.

у биоелектричне сигнале.

These nerve impulses are then relayed through the hearing pathway to the brain,

Ови нервни импулси се затим преносе кроз слушни канал до мозга,

where they result in the sounds we perceive.

где се претварају у звукове које чујемо.

However, in the vast majority of tinnitus cases,

Међутим, у великој већини случајева тинитуса,

the nerve signals that produce these mysterious sounds

нервни сигнали који производе ове мистериозне звукове

don’t travel through your ear at all.

уопште не путују кроз уво.

Instead, they’re generated internally, by your own central nervous system.

Уместо тога, њих изнутра ствара ваш централни нервни систем.

Under usual circumstances, these self-produced signals

Под уобичајеним околностима, ови сигнали који се сами стварају

are an essential part of hearing.

имају битну улогу у чулу слуха.

All mammals demonstrate on-going neural activity

Сви сисари показују сталну нервну активност

throughout their hearing pathways.

у слушним каналима.

When there are no sounds present,

Кад нема звука,

this activity is at a baseline that establishes your neural code

ова активност је на базној вредности која одређује ваш неуронски код

for silence.

за тишину.

When a sound does appear, this activity changes,

Али, кад се звук појави, ова се активност мења,

allowing the brain to distinguish between silence and sound.

омогућавајући мозгу да распозна разлику између тишине и звука

But the auditory system’s health can affect this background signal.

Здравствено стање слушног система може да утиче на овај позадински сигнал.

Loud noises, diseases, toxins, and even natural aging

Гласни звукови, болести, токсини, чак и природно старење

can damage your cochlear cells.

могу оштетити ћелије кохлеје.

Some of these may heal in a matter of hours.

Неке од њих се могу залечити за пар сати.

However, if enough cells die, either over time or all at once,

Међутим, ако довољно ћелија умре, било временом или све одједном,

the auditory system becomes less sensitive.

слушни систем постаје мање осетљив.

With fewer cochlear cells relaying information,

Са мање ћелија кохлеје које преносе информације,

incoming sounds generate weaker nerve signals.

звукови који долазе производе слабије нервне сигнале.

And many environmental sounds can be lost completely.

Многи звукови из окружења се могу у потпуности изгубити.

To compensate, your brain devotes more energy to monitoring the hearing pathway.

Да би то компензовао, мозак издваја више енергије да би пратио слушни канал.

Just like you might adjust the knobs of a radio,

Баш како бисте ви можда користили дугмиће на радију за подешавање,

the brain modifies neural activity while also tweaking the tuning knob

тако мозак модификује неуронску активност, док истовремено подешава дугме за звук

to get a clearer signal.

да добије јаснији сигнал.

Increasing this background neural activity is intended to help you process

Повећавање позадинске неуронске активности се врши да би вам било лакше да обрадите

weak auditory inputs.

слабе слушне подражаје.

But it can also modify your baseline for silence—

Али, то исто тако може модификовати вашу базну вредност за тишину -

such that a lack of sound no longer sounds silent at all.

тако да недостатак звука више уопште не даје тишину.

This is called subjective tinnitus,

Ово се зове субјективни тинитус

and it accounts for the vast majority of tinnitus cases.

и чини велику већину случајева тинитуса.

Subjective tinnitus is a symptom associated with

Субјективни тинитус је симптом повезан

practically every known ear disorder,

са практично свим познатим слушним поремећајима,

but it isn’t necessarily a bad thing.

али није нужно лоша ствар.

While its appearance can be surprising,

И мада његова појава може бити неочекивана,

subjective tinnitus has no inherently negative consequences.

субјективни тинитус нема, сам по себи, негативне последице.

But for some, tinnitus episodes can trigger traumatic memories

Али за неке, епизоде тинитуса могу да покрену трауматична сећања

or otherwise distressing feelings,

или нека друга мучна осећања

which increase the sound’s intrusiveness.

која појачавају наметљивост звука.

This psychological loop often leads to what’s known as “bothersome tinnitus,"

Ова психолошка петља често доводи до онога што се зове "узнемирујући тинитус",

a condition that can exacerbate the symptoms of PTSD, insomnia,

стање које може да погорша симптоме ПТСП-а, несанице,

anxiety, and depression.

тескобе и депресије.

There’s no known cure for subjective tinnitus.

Не постоји познати лек за субјективни тинитус.

So the most important thing doctors can do

Дакле, оно најбитније што доктори могу да ураде

is help people understand this auditory event,

је да помогну људима да разумеју ову слушну појаву

and develop neutral associations with these often-distressing sounds.

и развију неутралне асоцијације са овим често мучним звуковима.

For example, sound therapy uses noises like rain, birdsong, or music

На пример, звучна терапија подразумева звукове попут кише, пева птица или музике

to mask tinnitus and reduce stress.

да би се тинитус маскирао и умањио стрес.

One form, called informational masking, uses soothing, complex auditory signals

Један облик, имформацијско маскирање, користи умирујуће, сложене слушне сигнале

that distract the brain from the tinnitus sound.

који одвраћају пажњу мозга од звукова тинитуса

Another, called energetic masking,

Други, енергетско маскирање,

uses sounds with the same frequency as the patient’s tinnitus

користи звукове исте фреквенције као што је код тинитуса пацијента

to occupy the neurons that would otherwise deliver the tinnitus signal.

да окупира неуроне који би иначе испоручили овај сигнал тинитуса.

Practiced alongside counseling,

Практиковање овога уз саветовање

these interventions allow people to re-evaluate

омогућавају да људи преиспитају

their relationship with tinnitus.

свој однос према тинитусу.

Losing the sound of silence can be troubling to say the least.

Губитак тог звука тишине може бити проблематично, најблаже речено.

Tinnitus reveals that your brain is constantly analyzing the world around you,

Тинитус открива да ваш мозак стално анализира свет око вас,

even as it fails to filter its own internal noise.

чак и када не успева да исфилтрира своје властите унутрашње шумове.

In a sense, experiencing tinnitus

У одређеном смислу, доживљај тинитуса

is like eavesdropping on your brain talking to itself—

је као да прислушкујете свој мозак како прича сам са собом -

though it may not be a conversation you want to hear.

иако је то можда разговор који не желите да чујете.