Is there any truth to the King Arthur legends? - Alan Lupack

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

“Here lies Arthur, king who was, and king who will be.”

„Овде лежи Артур, бивши и будући краљ.“

So reads the inscription on King Arthur’s gravestone

То је натпис на надгробном споменику краља Артура

in Thomas Malory’s Le Morte d’Arthur.

у „Артуровој смрти“ Томаса Малорија.

Writing in the 15th century,

Као писац из 15. века,

Malory couldn’t have known how prophetic this inscription would turn out to be.

Малори није могао знати колико ће пророчки овај натпис на крају звучати.

King Arthur has risen again and again in our collective imagination,

Краљ Артур је оживљавао много пута у нашој заједничкој машти,

along with his retinue of knights,

заједно са његовом витешком свитом,

Guinevere,

Гиневром,

the Round Table,

Округлим столом,

Camelot,

Камелотом

and of course, Excalibur.

и, наравно, Екскалибуром.

But where do these stories come from, and is there any truth to them?

Али, одакле потичу ове приче и да ли има истине у њима?

King Arthur as we know him is a creation of the later Middle Ages,

Краљ Артур каквог познајемо је настао у познијем средњем веку,

but his legend actually has its roots in Celtic poetry from an earlier time:

али његова легенда заправо има корене у келтској поезији из давнијих времена:

the Saxon invasions of Britain.

саксонске инвазије Британије.

After the Romans left Britain in 410 CE,

Након одласка Римљана из Британије 410. године,

Saxon invaders from what’s now Germany and Denmark

саксонски освајачи из данашње Немачке и Данске

quickly capitalized on the vulnerability of the abandoned territory.

убрзо су искористили рањивост напуштене територије.

The inhabitants of Britain fought fiercely against the invaders

Становници Британије су се жестоко борили против освајача

through several centuries of turmoil.

током неколико векова препуних немира.

There are hardly any written records from this time,

Једва да постоје неки записи из овог времена,

so it’s difficult to reconstruct an accurate history.

па је тешко реконструисати тачну историју.

However, surviving poetry from the era gives us some clues.

Међутим, поезија која је опстала из те ере нам пружа неке наговештаје.

One of the poems, The Gododdin, contains the very first reference to Arthur,

Једна од песама, Гододин, помиње по први пут Артура,

though Arthur himself doesn’t actually appear in it.

иако се сам Артур заправо не појављује у њој.

It says a different warrior, named Gwawrddur,

Она каже да је други ратник, под именом Гвардар,

was skilled at slaying his enemies, but was no Arthur.

био вешт у убијању непријатеља, али није био Артур.

That’s not much to go on,

Ово не даје много података,

but whoever this Arthur was,

али, ко год да је овај Артур био,

he must’ve been the gold standard of warriors.

мора да је био златни стандард ратника.

Whether he ruled anyone, or even lived at all is, unfortunately, less clear.

Да ли је владао негде или уопште живео је мање јасно, нажалост.

Despite this uncertainty,

Упркос овој непоузданости,

references to Arthur caught the attention of an aspiring historian

помињање Артура је привукло пажњу једног славољубивог историчара

hundreds of years later.

неколико стотина година касније.

In 1130, Geoffrey of Monmouth was a lowly cleric with grand ambitions.

Године 1130, Џефри од Монмута

био је свештеник нижег чина са огромним амбицијама.

Using Celtic and Latin sources,

Користећи келтске и латинске изворе,

he spent years creating a lengthy chronicle

провео је године у писању обимног летописа

titled, "The History of the Kings of Britain."

под називом „Историја краљева Британије“.

The centerpiece of this tome was King Arthur.

Главни лик овог дела био је краљ Артур.

History is a generous term for Geoffrey’s account.

Историја је великодушан термин за Џефријев извештај.

Writing six hundred years after the Saxon invasions,

Пишући шест стотина година након саксонске инвазије,

he cobbled together fragments of myth and poetry

он је склепао у целину делиће мита и поезије

to compensate for the almost complete lack of official records.

да би надоместио скоро потпуни недостатак званичних сведочанстава.

A few of his sources contained mentions of Arthur,

Неколико његових извора је помињало Артура,

and some others were realistic accounts of battles and places.

а неки други су садржали реалистична сведочења о биткама и местима.

But many featured mythic heroes fighting long odds

Али многи истакнути митски хероји борили су се са надмоћнијим непријатељем

with the help of magical swords and sorcery.

помоћу магичних мачева и враџбина.

Geoffrey blended them all:

Џефри их је све спојио:

A magical sword called Caledfwlch

магични мач под именом Каледфук

and a Roman fortress called Caerleon appeared in his source material,

и римска тврђава под именом Керлион

појавили су се у његовим изворним подацима,

so Geoffrey’s Arthur ruled from Caerleon and wielded Caliburnus,

па је Џефријев Артур владао из Керлиона и користио Калибурн,

the Latin translation of Caledfwlch.

што је латински превод Каледфука.

Geoffrey even added a wise counselor named Merlin,

Џефри је чак и додао мудрог саветника под именом Мерлин,

based on the Celtic bard Myrrdin, to Arthur’s story.

заснованог на лику келтског барда Мердина, причи о Артуру.

If Arthur did live, he would likely have been a military leader,

Ако је Артур заиста постојао, вероватно je био војни заповедник,

but a castle-bound king better fit Geoffrey’s regal history.

али се краљ из замка боље уклапао у Џефријеву краљевску историју.

Geoffrey’s chronicle got the attention he’d hoped for,

Џефријеви летописи су привукли пажњу којој се надао

and was soon translated from Latin into French

и ускоро их је са латинског на француски превео

by the poet Wace around 1155 CE.

песник Вејс око 1155. године.

Wace added another centerpiece of Arthurian lore to Geoffrey’s sword,

Вејс је додао још једну битну ставку знања о Артуру, Џефријевом мачу,

castle,

and wizard:

замку

и чаробњаку:

the Round Table.

округли сто.

He wrote that Arthur had the table constructed

Написао је да је за Артура направљен сто

so that all guests in his court would be equally placed,

тако да сви гости на његовом двору буду једнако распоређени,

and none could boast that he had the highest position at the table.

и ниједан се није могао хвалисати да је имао најзначајније место за столом.

After reading Wace’s translation, another French poet, Chrétien de Troyes,

Након што је прочитао Вејсов превод,

још један француски песник, Кретјен де Троа,

wrote a series of romances that catapulted Arthur’s story to fame.

написао је низ љубавних прича

које су катапултирале Артурову причу у славу.

He introduced tales of individual knights like Lancelot and Gawain,

Он је представио приче о појединачним витезовима,

као што су Ланселот и Гавејн,

and mixed elements of romance in with the adventures.

и укључио елементе љубави у авантуре.

He conceived Arthur,

Он је измислио Артуров,

Lancelot,

Ланселотов

and Guinevere’s love triangle.

и Гиневрин љубавни троугао.

In addition to interpersonal intrigue, he also introduced the Holy Grail.

Поред међуљудских интрига, увео је и свети грал.

Chrétien probably based his Grail’s powers on magical objects in Celtic mythology.

Кретјен је вероватно засновао моћи грала

на магичним предметима из келтске митологије.

He lived in the middle of the Crusades,

Живео је усред крсташких ратова,

and others imposed the preoccupations of the time on the Grail,

а други су наметнули велико интересовање из тог периода за грал,

casting it as a powerful relic from the crucifixion.

дајући му улогу моћне реликвије из распећа.

Numerous adaptations in French and other languages

Бројне адаптације на француском и другим језицима

followed from Chrétien’s work.

уследиле су након Кретјеновог рада.

In the course of these retellings, Caerleon became Camelot,

Током ових препричавања, Керлион је постао Камелот,

а Калибурн је прекрштен у Екскалибур.

and Caliburnus was rechristened Excalibur.

In the 15th century,

У петнаестом веку,

Sir Thomas Malory synthesized these stories in Le Morte D’arthur,

сер Томас Малори је спојио ове приче у „Артуровој смрти“,

the basis of many modern accounts of King Arthur.

што је основа многих модерних прича о краљу Артуру.

In the thousand years since Arthur first appeared in a Celtic poem,

Током хиљада година откако се Артур први пут појавио у келтској песми,

his story has transformed over and over

његова прича се мењала изнова и изнова

to reflect the concerns of his chroniclers and their audiences.

да би била одраз његових хроничара и њихове публике.

And we’re still rewriting and adapting the legend today.

А ми још увек изнова пишемо и прилагођавамо ову легенду данас.

Whether or not the man ever lived,

Било да је овај човек икада живео,

loved,

reigned,

волео,

владао или имао авантуре,

or adventured,

it’s undeniable that the character has achieved immortality.

овај лик је без сумње достигао бесмртност.