The woman who stared at the sun - Alex Gendler

Prevodilac: Stefan Mitikj Lektor: Milenka Okuka

In the spring of 1944, Tokyo residents experienced numerous aerial attacks

У пролеће 1944, становници Токија доживели су бројне ваздушне нападе

from Allied bombers.

од савезничких бомбардера.

Air raid sirens warned citizens to get indoors

Ваздушне сирене упозориле су грађане да уђу у затворено

and preceded strategic blackouts across the city.

и претходиле су стратешким замрачењима широм града.

But 28-year old Hisako Koyama saw these blackouts as opportunities.

Али је 28-годишња Хисако Којама видела ова замрачења као прилике.

Dragging a futon over her head for protection,

Превлачећи футон преко главе за заштиту,

Koyama would gaze at the night sky,

Којама би гледала у ноћно небо,

tracking all sorts of astronomical phenomena.

пратећи разне врсте астрономских појава.

However, her latest endeavor required the light of day.

Међутим, њен најновији подухват је захтевао светлост дана.

By angling her telescope towards the sun,

Усмеравајући свој телескоп према сунцу,

Koyama could project the star's light onto a sheet of paper,

Којама је могла да пројектује светлост звезде на лист папира,

allowing her to sketch the sun’s shifting surface.

што јој је омогућавало да скицира померајућу површину сунца.

She spent weeks recreating this set up, tracking every change she saw.

Провела је недеље рекреирајући ово, пратећи сваку промену коју је видела.

But while Koyama didn't know it,

Међутим, иако Којама то није знала,

these drawings were the start of one of the most important records

ови цртежи су били почетак једног од најважнијих записа

of solar activity in human history.

соларне активности у људској историји.

To understand exactly what Koyama saw on the sun’s surface,

Да бисмо разумели тачно шта је Којама видела на површини сунца,

we first need to understand what’s happening inside the star.

прво морамо разумети шта се дешава унутар звезде.

Every second, trillions of hydrogen atoms

Сваке секунде, билиони атома водоника

fuse into helium atoms in a process called nuclear fusion.

спајају се у атоме хелијума у ​​процесу нуклеарне фузије.

This ongoing explosion maintains the sun’s internal temperature

Ова стална експлозија одржава унутрашњу температуру сунца

of roughly 15 million degrees Celsius,

од око 15 милиона степени Целзијуса,

which is more than enough energy to transform gas

што је више него довољно енергије да трансформише гас

into churning pools of plasma.

у узбуркане базене плазме.

Plasma consists of charged particles that produce powerful magnetic fields.

Плазма садржи наелектрисане честице које производе моћна магнетна поља.

But unlike the stable charged particles that maintain magnetic activity on Earth,

Али за разлику од наелектрисаних честица везаних за магнетну активност на Земљи,

this plasma is constantly in flux,

ова плазма је стално у флуксу,

alternately disrupting and amplifying the sun's magnetic field.

наизменично ометајући и појачавајући магнетно поље сунца.

This ongoing movement can produce

Овај стални покрет може произвести

temporary concentrations of magnetic activity

привремене концентрације магнетне активности

which inhibit the movement of molecules and in turn reduce heat in that area.

које инхибирају кретање молекула, и заузврат смањују топлоту у тој области.

And since regions with less heat generate less light,

И пошто региони са мање топлоте стварају мање светлости,

places with the strongest magnetic fields appear as dark spots

места са најјачим магнетним пољима појављују се као тамне мрље

scattered across the sun’s surface.

расуте по површини сунца.

These so-called sunspots are always moving,

Ове такозване сунчеве пеге увек се крећу,

both as a result of plasma swirling within the sphere,

и као резултат ковитлања плазме унутар сфере,

and the sun’s rotation.

и као ротација сунца.

And because they’re often clustered together,

А зато што су често скупљене заједно,

accurately counting sunspots and tracking their movement can be a challenge,

прецизно бројање сунчевих пега и праћење њиховог кретања може бити изазов,

depending greatly on the perception and judgment of the viewer.

који у великој мери зависи од перцепције и расуђивања гледаоца.

This is precisely where Koyama’s contributions would be so valuable.

Управо ће ту Којамин допринос да буде толико драгоцен.

Despite having no formal training in astronomy,

Упркос томе што није имала формалну обуку из астрономије,

her observations and sketches were remarkably accurate.

њена запажања и скице су били изузетно прецизни.

After sending her work to the Oriental Astronomical Association,

Након слања свог рада Оријенталној астрономској асоцијацији,

she received a letter of commendation for her dedicated and detailed observations.

добила је писмо похвале за своја посвећена и детаљна запажања.

With their support, she began to visit the Tokyo Museum of Science,

Уз њихову подршку, почела је да посећује Токијски музеј науке,

where she could use a far superior telescope to continue her work.

где је могла да користи далеко супериорнији телескоп да настави са радом.

Koyama soon joined the museum's staff as a professional observer,

Којама се убрзо придружила особљу музеја као професионални посматрач,

and over the next 40 years, she worked on a daily basis,

и током наредних 40 година радила је свакодневно,

producing over 10,000 drawings of the sun’s surface.

правећи преко 10 000 цртежа сунчеве површине.

Researchers already knew magnetic currents in the sun followed an 11 year cycle

Истраживачи су већ знали да магнетне струје на сунцу прате циклус од 11 година

that moved sunspots in a butterfly shaped path over the star’s surface.

који је померао сунчеве пеге у облику лептира преко површине звезде.

But using Koyama’s record,

Међутим, користећи Којамин запис,

they could precisely follow specific sunspots and clusters

могли су прецизно да прате одређене сунчеве пеге и јата

through that journey.

кроз то путовање.

This kind of detail offered a real-time indication of the sun’s magnetic activity,

Ови детаљи су пружили тренутне индикације о магнетној активности сунца,

allowing scientists to track all kinds of solar phenomena,

омогућујући научницима да прате све врсте соларних појава,

including volatile solar flares.

укључујући испарљиве сунчеве бакље.

These flares typically emanate from the vicinity of sunspots,

Ове бакље обично потичу из близине сунчевих пега,

and can travel all the way to Earth’s atmosphere.

и могу да путују све до Земљине атмосфере.

Here, they can create geomagnetic storms

Овде могу створити геомагнетне олује

capable of disrupting long range communication and causing blackouts.

способне да поремете комуникацију великог домета и изазову замрачења.

Solar flares also pose a major risk to satellites and manned space stations,

Соларне бакље такође су ризик за сателите и свемирске станице са посадом,

making them essential to predict and plan for.

због чега је круцијално њихово предвиђање и праћење.

During an interview in 1964,

Током интервјуа 1964,

Koyama lamented that her 17 years of observation had barely been enough

Којама се жалила да јој је 17 година посматрања једва било довољно

to produce a single butterfly record of the solar cycle.

да произведе један лептирски запис соларног циклуса.

But by the end of her career, she’d drawn three and a half cycles—

Али до краја своје каријере, нацртала је три и по циклуса -

one of the longest records ever made.

један од најдужих записа икада направљених.

Better still, the quality of her drawings was so consistent,

Још значајније, квалитет њених цртежа је био толико доследан,

researchers used them as a baseline to reconstruct the past 400 years

да су их истраживачи користили као основу за реконструкцију протеклих 400 година

of sunspot activity from various historical sources.

активности сунчевих пега из различитих историјских извора.

This project extends Koyama’s legacy far beyond her own lifetime,

Овај пројекат проширује Којамино наслеђе далеко изван њеног живота,

and proves that science is not built solely on astounding discoveries,

и доказује да наука није изграђена само на запањујућим открићима,

but also on careful observation of the world around us.

већ и на пажљивом посматрању света око нас.