A video game that helps us understand loneliness | Cornelia Geppert

Prevodilac: Jasmina Sevo Lektor: Ivana Korom

Have you ever felt lonely?

Јесте ли се икада осећали усамљено?

The urge of wanting to connect with people,

Онај нагон жеље да се повежете са људима,

but you seem to have no one you really would want to contact?

али изгледа да нема никога с ким бисте желели контактирати?

Or, it's a Friday night and you want to be with others,

Или, петак је и желите бити с другима,

but you have no energy to go out, so instead you sit at home all evening,

али немате снаге да идете ван, тако да седите у кући цело вече,

watch Netflix

гледате Нетфликс

and feel more alone than ever?

и осећате се усамљеније него икад?

You feel like a monster

Осећате се као неки монструм

between humans that know how to function.

међу људима који знају како треба функционисати.

This is what loneliness felt like to me.

Овако ја осећам усамљеност.

So I'm an artist,

Ја сам уметник,

and I process my emotional world by sharing my feelings through my art.

и процесуирам свој емотивни свет тако што осећања показујем кроз своју уметност.

If you share your feelings with someone,

Ако делите осећања с неким

and they understand and share those feelings too,

а они то разумеју и такође деле тa осећања,

you create an emotional and deep connection.

стварате једну емотивну и дубоку повезаност.

This is why you can be surrounded by hundreds of people,

Зато око вас може бити стотине људи,

jump from one candidate to the next,

скокнете од једног кандидата до другог,

but still feel lonely.

али и даље сте усамљени.

It's because these deeper connections haven't been made.

То је зато што ова дубља повезаност није остварена.

I was an always-happy child.

Ја сам била оно увек сретно дете.

I think we nearly have no single photo of me

Мислим да нема ни једна једина моја фотографија

where I don't smile broadly or laugh or joke around.

на којој немам онај широки осмех или се не смејем или глупирам.

And this went on until ...

И тако је било до...

well, it's still the case.

па, још увек је.

But I had many friend groups

Али, имала сам много група пријатеља

up until, as a young adult, I moved to another city

док се, као млада жена нисам преселила у други град

for my first job as a comic artist.

због свог првог посла као стрип уметник.

And like so many young, thriving people all over the planet,

И као и толико других младих људи у успону на целој планети,

I concentrated all my energy into my work life.

сву сам своју енергију концентрисала на свој пословни живот.

But, if you spend, like, 90 percent of your daily capacity

Али, ако проводите око 90 посто свог дневног капацитета

trying to succeed at work,

покушавајући да будете успешни на послу,

of course there is nothing left

наравно да не остаје простора

to take care of all the other important aspects in your life,

да би се позабавили свим осталим аспектима свог живота,

like your human relationships.

као што су односи међу људима.

Nourishing friendships as an adult is work.

Неговање пријатељстава кад сте већ одрасли је посао.

You need to be consistent with connecting.

Морате бити стални у повезивању.

You need to be open, you need to be honest.

Треба да будете отворени, треба да будете искрени.

And this is all I struggled with,

А ово је све с чим сам се борила,

because I tend to camouflage my real feelings

јер имам обичај да скривам своја стварна осећања

by trying to appear always happy

иза особе која је увек срећна

and trying to make everyone else happy, too,

која исто тако увек покушава да усрећи друге,

by trying to fix their problems.

покушавајући да реши њихове проблеме.

And I know a lot of us are guilty of this,

И знам да доста нас ради то исто,

because it's an easy way to not think about your own issues.

јер је то лакши начин да избегнемо да мислимо о властитим проблемима.

Isn't it?

Је ли тако?

Hmm? Hmm? Hmm?

Хммм? Хмм? Хмм?

(Laughter)

(Смех)

OK.

ОК.

The turning point came

Прекретница се десила

when I fell into an emotionally abusive relationship

кад сам упала у један емотивно злостављачки однос

just a few years ago.

прије коју годину.

He isolated me

Он ме је изоловао

and left me feeling more alone than ever.

и пустио ме да се осећам усамљеније него икад.

It was the lowest point in my life,

Достигла сам најнижу тачку у свом животу,

but it was also my wake-up call,

али то је био и мој позив на буђење,

because it was the first time

јер је то био први пут

that I really felt loneliness.

да сам заиста осетила усамљеност.

Many artists put their feelings into their art.

Многи унесу оно што осећају у своју уметност.

There are endless books, movies, paintings, music,

Постоје бројне књиге, филмови, слике, музика,

all filled with the real emotion of an artist.

препуни стварних осећања уметника.

So, as an artist myself, I did the same.

Па сам, јер сам и сама уметник, учинила исто.

I shared my feelings.

Поделила сам осећања.

I wanted to help people cope with loneliness.

Желела сам да помогнем људима да се изборе са усамљеношћу.

I wanted, yeah, to make them understand it,

Желела сам, да, да их разумеју,

to really experience it through my art

да их заиста искусе кроз моју уметност

in the form of an interactive story,

у облику једне интерактивне приче,

a video game.

једне видео игре.

So, in our game --

Тако у нашој игри -

we called it "Sea of Solitude" --

назвали смо је "Море самоће" -

you are a person named Kay,

ви сте особа по имену Кеј,

who is suffering from such strong loneliness

која пати од тако јаког осећаја самоће

that her inner feelings --

да се њена унутрашња осећања -

the anger,

љутња,

the feeling of hopelessness, worthlessness --

осећај беспомоћности, безвредности -

turn to the outside,

окрећу према ван

and she becomes a monster.

и она постаје чудовиште.

The game -- well, Kay --

Игра - та Kej -

is actually a representation of me

је у ствари репрезентација мене

and the path I went through to overcome my struggles.

и пута којим сам ишла да бих се изборила са свим тим.

The game plays, actually, in Kay's mind,

Игра се одиграва, у ствари, у Кејиној глави.

so you walk through a world that is flooded by her tears,

тако да ходате светом који је преплављен њеним сузама,

and the weather is changing by her mood,

а време се мења зависно од њеног расположења,

how her mood is changing.

како се њено расположење мења.

And, well, the only thing Kay wears,

И, па, једино што Kеј носи,

the only thing,

једина ствар,

is her backpack.

је њен рaнац.

It's the baggage we all carry throughout our life.

То је пртљаг који сви ми носимо кроз живот

And Kay doesn't know how to cope with her emotions in the right way,

И Kеј не зна како да се на прави начин носи са својим емоцијама

so her backpack becomes bigger and bigger

тако да њен ранац постаје све већи и већи

until it bursts,

док не експлодира,

and she finally is forced to overcome her own struggles.

а она је коначно присиљена да бије своје битке.

In our story, we present many different manifestations of loneliness.

У нашој причи представљамо много различитих манифестација усамљености.

Loneliness through social exclusion is very common.

Усамљеност кроз социјалну искљученост је веома уобичајена.

In our game, the brother of Kay got bullied in his school,

У нашој игри, Кејиног брата малтретирају у школи

and he just wants to hide and fly away.

и он напросто хоће да се сакрије и да одлети.

And we portray him as a huge bird monster surrounded by thick fog.

Приказујемо га као огромну птицу чудовиште која је окружена густом маглом.

The player has to actually walk through his school

Играч мора, у ствари, да прође кроз његову школу

and experience, really feel the harm,

и да искуси, заиста осети неправду

that the brother had been through,

кроз коју њен брат пролази

because for a long time, nobody really listens to him.

јер већ дуго га нико истински не слуша.

But the very moment friends and family start to listen,

Али, баш је тај тренутак кад пријатељи и породица почињу да слушају,

the first step towards overcoming this form of loneliness had been made.

тај први корак у савладавању овог облика усамљености.

We also show loneliness in relationships,

Такође приказујемо усамљеност у везама,

like when parents just stay together for the sake of their kids

као ону када родитељи остају заједно само због деце,

but end up hurting the entire family.

али на концу повређују целу породицу.

We put the player literally in between the two parents while they are fighting,

Стављамо играча буквално између родитеља док се свађају

and you get hurt in the middle.

и ту вас у сред тога повреде.

They don't even see that their daughter, Kay, is right there

Они чак и не виде да је њихова кћерка, Кеј, управо ту

until she breaks down.

док се она ту не сломи.

We also show loneliness through mental health issues,

Такође приказујемо усамљеност кроз проблеме менталног здравља

with the boyfriend of Kay, who suffers from depression

и то преко Кејиног дечка који пати од депресије

and shows that sometimes

и показује да је понекад

it is most important to focus on your own well-being first.

најважније фокусирати се прво на своју добробит.

The boyfriend also tends to camouflage his feelings,

Дечко је такође склон да маскира своје осећаје

so he appears like a lone, shiny white wolf.

тако да се појављује као усамљени, блистави бели вук.

But the moment he starts to interact with his girlfriend, Kay,

Али, оног тренутка када он започне разговор са својом девојком, Кеј,

the mask falls off,

маска пада

and we see the black dog beneath it:

и видимо црног пса испод ње:

depression.

депресију.

Sometimes we put on a smile

Понекад натакнемо осмех

instead of dealing with the issues at hand,

уместо да се позабавимо проблемима који су искрсли,

and that can ultimately make it worse,

а то на крају може погоршати ствар,

affect the people around us

утицати на оне око нас

and damage our relationships.

и оштетити односе.

So Kay herself

Тако и саму Кеј

we portray as ripped apart into her basic emotions.

приказујемо као распарчану на њене основне емоције.

Some help you,

Неке вам помажу,

some are trying to stop you.

неке вас покушавају зауставити.

Self-Doubt is a huge creature,

Сумња-У-Себе је огромно биће

always telling Kay how worthless she is

које стално Кеј говори како је безвредна

and that she should just give up.

и да напросто треба да одустане.

Like in real life,

Као и у стварном животу

Self-Doubt is blocking the path,

Сумња-У-Себе стоји на путу

and it seems impossible to overcome it.

и чини се немогућим да се заобиђе.

Destroying the omnipresence of Self-Doubt is a slow process.

Уништавање свеприсутности Сумње-У-Себе је спор процес.

But in the game, you can slowly, like, shrink her,

Али у игри можете је полако, да кажем, редуковати

so she turns from self-doubt

тако да се из Сумње-У-Себе

у ствари, претвори у здраву сумњичавост

to actually healthy doubt,

and you can finally trust her advice.

тако да на крају имате поверења у њен савет.

We also show Self-Destruction.

Такође приказујемо и Самоуништење.

It's a huge monster

То је огромно чудовиште

always lurking nearby under the water's surface.

које стално однекуд вреба испод површине воде.

Self-Destruction is actually the main antagonist of the game,

Самоуништење је, у бити, главни противник у игри

and she is always trying to drown you in the ocean of tears.

и оно вас стално покушава утопити у океану суза.

But, when she actually drowns you,

Али, док вас у ствари дави,

you wake up just a few moments [before],

ви се пробудите тек који тренутак пре

and you have a chance to progress again.

и опет имате прилику да кренете даље.

We wanted to show

Желели смо да прикажемо

that we all go through hardships in our life, we all do.

да сви ми пролазимо кроз тешке тренутке у животу, сви их имамо.

But if you at least, like, stand up and try to move forward,

Али ако ви бар, знате, устанете и покушате да кренете даље,

you are very likely to make it through your struggle,

врло је вероватно да ћете успети да се изборите,

step by step.

корак по корак.

Joy is something that Kay cannot really embrace or touch.

Радост је нешто што Кеј не може заиста да загрли или додирне.

It's always something in the distance.

Увек је нешто у даљини.

We portrayed Joy as a child version of Kay,

Приказали смо Радост као дечију верзију Кеј,

with a yellow raincoat,

у жутој кабаници

so she is invulnerable to the ocean of tears.

тако да јој сузе океана не могу нашкодити.

But Joy can also turn into obsession

Али и Радост се зна претворити у напаст

and start to be actually harmful for Kay,

и почети заправо бити штетна по Кеј

like when she starts obsessing over her boyfriend.

као кад је била опседнута својим дечком.

Joy will not turn back to normal until Kay realizes

Радост се неће вратити у нормалу док Кеј не схвати

that her happiness should not depend on anybody else

да њена срећа не треба да зависи од било кога другог

but herself.

него од ње.

So our monsters appear huge and scary,

Та наша чудовишта изгледају огромна и застрашујућа,

but if you overcome your reluctance and approach them,

али ако превладате своју колебљивост и приђете им,

you soon see that they are no monsters at all,

ускоро схватите да она уопште нису чудовишта

but just fragile beings that are simply overwhelmed by what life throws at them.

него крхка бића која су једноставно до гуше у ономе што им живот намеће.

All of those emotions,

Све оне емоције,

be it self-doubt or even self-destruction,

биле оне Сумња-У-Себе или Самоуништење,

don't completely vanish in our game.

никада потпуно не нестану из игре.

The key message is to not only chase for joy or happiness

Кључна порука је да не само да треба трагати за радошћу или срећом

but to embrace all your emotions

него да треба прихватити све своје емоције

and bring them into balance,

и довести их у равнотежу,

being OK with sometimes not being OK.

прихватити да понекад нисмо ОК.

Everyone has their own loneliness story to tell.

Сви ми имамо своју причу о усамљености коју можемо испричати.

This realization changed everything for me.

Кад сам то схватила све се променило.

Being much more open with my emotions

Да будем отворенија кад су моје емоције у питању

and concentrating much more on my private life,

и да се много више концентришем на свој приватни живот,

my friends, my family.

своје пријатеље, своју породицу.

When we released the game,

Када смо објавили игру,

literally thousands of fans wrote us,

дословно хиљаде фанова нам је писало

all sharing their stories with us

и сви су нам причали своје приче

and telling us they felt not so alone anymore

и рекли нам да се не осећају више тако усамљено

just because they played our game.

напросто зато што су играли нашу игру.

Many people wrote us that they felt hope

Многи су нам писали да су осетили наду

for a better future for themselves for the first time in decades.

у своју бољу будућност по први пут у задњих неколико деценија.

Many wrote us that they seek therapy now,

Многи су нам рекли да сада траже да се лече

just because they played our game

само због тога што су играли игру

and felt hopeful to overcome their own struggles.

и осетили наду да ће превазићи своје унутрашње борбе.

Our game is not a therapy.

Наша игра није терапија.

It's not meant to be a therapy.

Није намењена да буде терапија.

It's just my friends and me sharing our stories

То смо само мој пријатељ и ја који смо једно другом испричали своје приче

through our art, video games.

и приказали их кроз уметност, видео игре.

But we are so deeply thankful for every single message

Али, исто тако смо дубоко захвални за баш сваку поруку

that people feel better,

да се људи осећају боље

just because we shared our story with them.

управо због тога што смо поделили своју причу с њима.

So ...

Па...

I didn't completely overcome my urge to help others.

Нисам у потпуности превазишла своју потребу да другима помажем.

But I don't want to overcome it anymore.

Али и не желим је више превазићи.

I love it.

Волим је.

I just needed to bring it to a healthy size,

Једино што ми треба је да је доведем на један здрав ниво

so it doesn't stand in the way of deeper relationships anymore,

тако да се више не испречи на пут дубљих веза,

but even help me to connect with people.

него да ми чак и помогне да с људима остварим контакт.

So, if you have an inner monster

Према томе, ако имате неко унутрашње чудовиште

that is born out of negative emotions,

које је настало из негативних емоција,

it is not only the goal to kill that monster

циљ није само убити то чудовиште

but to understand that we humans are complex beings.

него разумети да смо ми, људи, комплексна бића.

Look at what part of your life is so big that others fall short.

Препознајте који део вашег живота је тако велик да остали постану мали.

Look at what emotions you barely feel

Препознајте које емоције једва да осећате

or maybe feel too much

или их можда превише осећате

and move towards lowering those peaks.

и идите ка томе да те нивое спуштате.

Most of all, it's about understanding

Углавном се ту ради о томе да разумемо

that all the wide range of emotions and struggles

да та огромна лепеза осећања и борби

makes us what we are:

нас чини оним што ми јесмо:

humans.

људи.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)