Shekhar Kapur: We are the stories we tell ourselves

Prevodilac: Natalija Maric Lektor: Ivana Korom

So, I was just asked to go and shoot this film called "Elizabeth."

И тако су ме позвали да снимам тај филм који се зове "Елизабета".

And we're all talking about this great English icon and saying,

И разговарали смо о тој великој икони eнглеске говорећи,

"She's a fantastic woman, she does everything.

"Она је фантастична жена. Она може све.

How are we going to introduce her?"

Како ћемо је представити?"

So we went around the table with the studio and the producers and the writer,

Сели смо са људима из студија, продуцентима и писцем,

and they came to me and said, "Shekhar, what do you think?"

и они су се обратили мени питајући "Шекхар, шта ти мислиш?".

And I said, "I think she's dancing."

А ја сам одговорио: "Мислим да она плеше."

And I could see everybody looked at me,

Видео сам како ме сви гледају,

somebody said, "Bollywood."

неко је прокоментарисао: "Боливуд."

The other said, "How much did we hire him for?"

Други су питали "Колико га плаћамо?"

And the third said, "Let's find another director."

А трећи су рекли: "Нађимо новог режисера."

I thought I had better change.

Ја сам мислио да имам боље изгледе.

So we had a lot of discussion on how to introduce Elizabeth,

Много смо расправљали о томе како да представимо Елизабету

and I said, "OK, maybe I am too Bollywood.

и рекао сам, океј, можда сам превише боливудски настројен,

Maybe Elizabeth, this great icon, dancing?

али можда Елизабета, та велика икона, плеше?

What are you talking about?"

Шта то говориш?

So I rethought the whole thing,

Још једном сам промислио о свему,

and then we all came to a consensus.

и на крају смо се сви сложили.

And here was the introduction of this

И ево како изгледа представљање ове

great British icon called "Elizabeth."

велике британске иконе зване "Елизабета".

Leicester: May I join you, my lady?

Лестер: Могу ли Вам се придружити, моја госпо?

Elizabeth: If it please you, sir.

Елизабет: Уколико Вам то причињава задовољство, господине.

(Music)

(Музика)

Shekhar Kapur: So she was dancing.

Шекхар Капур: На крају је плесала.

So how many people who saw the film did not get

И колико људи који су гледали филм није схватило

that here was a woman in love,

да је она заљубљена жена,

that she was completely innocent

да је потпуно невина,

and saw great joy in her life, and she was youthful?

да је њен живот испуњен радошћу и да је пуна младалачког духа?

And how many of you did not get that?

И колико вас то сада није схватило?

That's the power of visual storytelling,

То је моћ визуелног приповедања.

that's the power of dance, that's the power of music:

То је моћ плеса. То је моћ музике.

the power of not knowing.

То је моћ незнања.

When I go out to direct a film,

Када кренем да режирам филм,

every day we prepare too much, we think too much.

сваког дана се спремамо превише, мислимо превише.

Knowledge becomes a weight upon wisdom.

Знање постаје терет који притиска мудрост.

You know, simple words lost

Знате, просте речи потону

in the quicksand of experience.

у живом песку искуства.

So I come up, and I say,

Често се запитам,

"What am I going to do today?" I'm not going to do what I planned to do,

"Шта ћу да радим данас?". Нећу радити оно што сам планирао,

and I put myself into absolute panic.

и бацим себе у апсолутну панику.

It's my one way of getting rid of my mind,

То је један од начина да се ослободим свог мозга,

getting rid of this mind that says,

да се ослободим мозга који говори,

"Hey, you know what you're doing. You know exactly what you're doing.

"Хеј, ти знаш шта радиш. Ти тачно знаш шта радиш.

You're a director, you've done it for years."

Ти си режисер, ово радиш годинама."

So I've got to get there

Морам да одем тамо,

and be in complete panic.

и будем потпуно успаничен.

It's a symbolic gesture. I tear up the script,

И као симболичан гест. Ја поцепам сценарио.

I go and I panic myself, I get scared.

Потпуно се успаничим. И уплашим се.

I'm doing it right now; you can watch me. I'm getting nervous,

То радим и сада. Погледајте ме. Постајем нервозан.

I don't know what to say, I don't know what I'm doing, I don't want to go there.

Не знам шта да кажем, не знам шта радим, не желим да идем тамо.

And as I go there, of course, my A.D. says,

И док идем тамо, наравно, мој асистент ме пита:

"You know what you're going to do, sir." I say, "Of course I do."

"Да ли знате шта ћете, господине?". Ја кажем: "Наравно да знам.".

And the studio executives, they would say,

А извршни продуценти у студију би рекли:

"Hey, look at Shekhar. He's so prepared."

"Хеј, види Шекхара. Он је потпуно спреман."

And inside I've just been listening to Nusrat Fateh Ali Khan

A у себи слушам Нусрат Фатех Али Кана (пакистански музичар)

because he's chaotic.

зато што је хаотичан.

I'm allowing myself to go into chaos

Дозвољавам себи да одлутам у хаос,

because out of chaos, I'm hoping some moments of truth will come.

јер се надам да ће се ван хаоса појавити неки веродостојни тренуци.

All preparation is preparation.

Припрема је припрема.

I don't even know if it's honest.

Не знам колико је уопште поштена.

I don't even know if it's truthful.

Не знам да ли је веродостојна.

The truth of it all comes on the moment, organically,

Али веродостојност се јавља у моменту, органски,

and if you get five great moments

и ако скупите пет сјајних моментата

of great, organic stuff

сјајних, органских ствари,

in your storytelling, in your film,

у свом приповедању, у свом филму,

your film, audiences will get it.

то ће допрети до ваше публике.

So I'm looking for those moments, and I'm standing there

И ја тражим те моменте, стојећи тамо

and saying, "I don't know what to say."

и говорећи "Не знам шта да кажем."

So, ultimately, everybody's looking at you,

На крају сви гледају у тебе,

200 people at seven in the morning

200 људи у седам сати ујутру,

who got there at quarter to seven, and you arrived at seven,

који су дошли тамо у петнаест до седам, а ти си дошао у седам

and everybody's saying,

и сви говоре:

"Hey. What's the first thing? What's going to happen?"

"Хеј! Шта је прво? Шта ће се сад десити?"

And you put yourself into a state of panic

И ти се поставиш у стање потпуне панике

where you don't know, and so you don't know.

у ком ништа не знаш, и заиста не знаш.

And so, because you don't know,

И баш зато што не знаш,

you're praying to the universe because you're praying to the universe

почињеш да се молиш Универзуму, зато што се молиш Универзуму

that something -- I'm going to try and access the universe

за нешто - покушавам да приступим Универзуму на исти начин

the way Einstein -- say a prayer --

на који је то Ајнштајн урадио - каже молитву -

accessed his equations,

добије приступ - његове једначине -

the same source. I'm looking for the same source

исти тај извор... Ја тражим исти тај извор

because creativity comes from absolutely the same source

зато што креативност долази из апсолутно истог извора

that you meditate somewhere outside yourself,

који, медитирајући, дозивате споља,

outside the universe.

из универзума.

You're looking for something that comes and hits you.

Тражите нешто што ће доћи и оборити вас с ногу.

Until that hits you, you're not going to do the first shot.

Док те то нешто не обори, нећеш снимити први кадар.

So what do you do?

А шта ћеш онда да радиш?

So Cate says, "Shekhar, what do you want me to do?"

Тако дође Кејт и пита: "Шекхар, шта желиш да радим?".

And I say, "Cate, what do you want to do?" (Laughter)

А ја одговорим: "Кејт, шта ти желиш да радиш?" (смех)

"You're a great actor, and I like to give to my actors --

"Ти си сјајна глумица, и ја волим да дајем слободу својим глумцима.

why don't you show me what you want to do?"

Зашто ми не покажеш шта је то што ти желиш да радиш?".

(Laughter)

(Смех)

What am I doing? I'm trying to buy time.

Шта ја радим? Ја покушавам да добијем на времену.

I'm trying to buy time.

Ја покушавам да добијем на времену.

So the first thing about storytelling that I learned,

Значи, прва ствар коју сам научио о приповедању,

and I follow all the time is: Panic.

и коју константно пратим је паника.

Panic is the great access of creativity

Паника је сјајна улазница за креативност

because that's the only way to get rid of your mind.

зато што је то један од начина да се решите размишљања.

Get rid of your mind.

Да се ослободите мозга.

Get out of it, get it out.

Да га се ослободите. Отресете.

And let's go to the universe because

И да се окренете Универзуму зато што

there's something out there that is more

тамо постоји нешто што је моного више

truthful than your mind,

веродостојно него ваше мисли

that is more truthful than your universe.

што је истинитије од вашег универзума.

[unclear], you said that yesterday. I'm just repeating it

Неко је то рекао јуче. Ја то сад понављам

because that's what I follow constantly

јер је то нешто што увек следим

to find the shunyata somewhere, the emptiness.

да бих нашао Шунјату (појам из будистичке филозофије), ништавило.

Out of the emptiness comes a moment of creativity.

Из ништавила настају моменти креативности.

So that's what I do.

То је оно што ја радим.

When I was a kid -- I was about eight years old.

Када сам био мали - имао сам отприлике осам година,

You remember how India was. There was no pollution.

знате каква је Индија тада била. Није било загађења.

In Delhi, we used to live -- we used to call it a chhat or the khota.

У Делхију где смо живели то смо звали "чат" ili "kота" (велика просторија налик тераси)

Khota's now become a bad word. It means their terrace --

"кота" је сад постала ружна реч. Али значи тераса,

and we used to sleep out at night.

и некада смо тамо спавали.

At school I was being just taught about physics,

У школи смо тек почели да учимо физику,

and I was told that

и речено ми је да

if there is something that exists,

уколико нешто постоји

then it is measurable.

оно мора бити мерљиво.

If it is not measurable,

Уколико није мерљиво,

it does not exist.

оно не постоји.

And at night I would lie out, looking at the unpolluted sky,

И ја бих лежао напољу под незагађеним небом

as Delhi used to be at that time when I was a kid,

како је било у Делхију у то време, кад сам био мали,

and I used to stare at the universe and say,

и буљио сам у универзум мислећи

"How far does this universe go?"

"Докле се простире универзум?".

My father was a doctor.

Мој отац је био доктор.

And I would think, "Daddy, how far does the universe go?"

И ја бих га питао: "Тата, докле иде универзум?".

And he said, "Son, it goes on forever."

А он би одговорио: "Сине, иде до бесконачности."

So I said, "Please measure forever

И ја бих рекао: "Молим те измери ми бесконачност

because in school they're teaching me

пошто ме у школи уче

that if I cannot measure it, it does not exist.

да уколико нешто не можеш да измериш, онда ни не постоји.

It doesn't come into my frame of reference."

Не улази ми у главу."

So, how far does eternity go?

Па докле иде бесконачно?

What does forever mean?

Шта значи заувек?

And I would lie there crying at night

И ја сам лежао тамо, плачући ноћу

because my imagination could not touch creativity.

пошто моја машта није дотицала креативност.

So what did I do?

И шта сам урадио?

At that time, at the tender age of seven,

У то време, са седам нејаких година

I created a story.

створио см причу.

What was my story?

Како је гласила моја прича?

And I don't know why, but I remember the story.

Не знам зашто, али још увек је се сећам.

There was a woodcutter

Био једном један дрвосеча

who's about to take his ax and chop a piece of wood,

који је узео секиру са намером да исече цепаницу,

and the whole galaxy is one atom of that ax.

и цела Галаксија је само један атом те секире,

And when that ax hits that piece of wood,

а када секира удари цепаницу,

that's when everything will destroy

све ће нестати

and the Big Bang will happen again.

и Велики прасак ће се поново десити.

But all before that there was a woodcutter.

Али све пре праска је тај дрвосеча.

And then when I would run out of that story,

И онда би ми се прича завршила.

I would imagine that woodcutter's universe

Замислио бих да је тај универзум дрвосече

is one atom in the ax of another woodcutter.

само један атом секире другог дрвосече,

So every time, I could tell my story again and again

и сваки пут бих могао да причам своју причу из почетка

and get over this problem,

да бих решио тај проблем

and so I got over the problem.

и решио сам га.

How did I do it? Tell a story.

Како сам то урадио? Испричао сам причу.

So what is a story?

Онда, шта је прича?

A story is our -- all of us --

Прича смо ми - сви ми.

we are the stories we tell ourselves.

Сви ми смо приче које приповедамо себи.

In this universe, and this existence,

У овом универзуму, и овом постојању,

where we live with this duality

живимо са том подељеношћу,

of whether we exist or not

питањем да ли постојимо или не,

and who are we,

и ко смо ми,

the stories we tell ourselves are the stories

приче које причамо себи су приче

that define the potentialities

које дефинишу потенцијал

of our existence.

наших постојања.

We are the stories we tell ourselves.

Ми јесмо приче које причамо себи.

So that's as wide as we look at stories.

И досежемо онолико далеко колико посматрамо приче.

A story is the relationship

Прича о вези

that you develop between who you are,

коју развијеш између оног што јеси

or who you potentially are,

или онога што можеш бити,

and the infinite world, and that's our mythology.

и бесконачног света, и то је наша митологија.

We tell our stories,

Ми причамо приче,

and a person without a story does not exist.

и особа без приче не постоји.

So Einstein told a story

Тако је Ајнштајн испричао причу

and followed his stories and came up with theories

и пратио своју причу да би осмислио теорију,

and came up with theories and then came up with his equations.

онда је смишљао теорије да би креирао своју једначину.

Alexander had a story that his mother used to tell him,

Александар је имао причу коју му је причала његова мајка,

and he went out to conquer the world.

и отишао је да освоји свет.

We all, everybody, has a story that they follow.

Сви ми, свако од нас, има причу коју прати.

We tell ourselves stories.

Ми себи причамо приче.

So, I will go further, and I say,

И ја ћу отићи даље, и рећи,

"I tell a story, and therefore I exist."

причам, дакле постојим.

I exist because there are stories,

Постојим зато што постоје приче,

and if there are no stories, we don't exist.

и када њих не би било, ни ми не бисмо постојали.

We create stories to define our existence.

Ми креирамо приче да бисмо дефинисали сопствено постојање.

If we do not create the stories,

Када их не бисмо измишљали

we probably go mad.

вероватно бисмо одлепили.

I don't know; I'm not sure, but that's what I've done all the time.

Не знам. Нисам сигуран, али то је оно што радим све време.

Now, a film.

Е сад, филм.

A film tells a story.

Филм прича причу.

I often wonder when I make a film -- I'm thinking of making a film of the Buddha --

И врло често када правим филм - размишљам да направим филм о Буди -

and I often wonder: If Buddha had all the elements

и често се питам: да је Буда имао све елементе

that are given to a director --

који су дати режисеру,

if he had music, if he had visuals, if he had a video camera --

да је имао музику, визуалност, да је имао камеру,

would we get Buddhism better?

да ли бисмо боље разумели Будизам?

But that puts some kind of burden on me.

Али то ме на неки начин оптерећује.

I have to tell a story

Ја морам да испричам причу

in a much more elaborate way,

на много једноставнији начин,

but I have the potential.

али имам тај потенцијал

It's called subtext.

који се зове нарација.

When I first went to Hollywood, they said --

Када сам први пут отишао у Холивуд, кажу,

I used to talk about subtext, and my agent came to me,

стално сам причао о нарацији, и мој агент ми је рекао

"Would you kindly not talk about subtext?"

"Хоћеш ли бити љубазан и престати да причаш о нарацији?"

And I said, "Why?" He said, "Because nobody is going to give you a film

Ја сам питао "Зашто?", а он је рекао: "Зато што ти нико неће дати филм

if you talk about subtext.

ако причаш о нарацији.

Just talk about plot

Само причај о синопсису

and say how wonderful you'll shoot the film,

и како ћеш да снимиш предиван филм,

what the visuals will be."

и какви ће визуални ефекти бити."

So when I look at a film,

И кад посматрам филм

here's what we look for:

ево шта тражимо,

We look for a story on the plot level,

тражимо причу сажету у синопсису,

then we look for a story

онда тражимо причу

on the psychological level,

на психолошком нивоу,

then we look for a story on the political level,

онда тражимо причу на политичком нивоу,

then we look at a story

онда тражимо причу

on a mythological level.

на митолошком нивоу.

And I look for stories on each level.

И ја тражим приче на сваком од ових нивоа.

Now, it is not necessary

Е сад, није неопходно

that these stories agree with each other.

да се ове приче слажу једна са другом.

What is wonderful is,

Предивно је то што

at many times, the stories will contradict with each other.

ће често приче бити у контрадикцији.

So when I work with Rahman who's a great musician,

И када радим са Рахманом који је сјајан музичар,

I often tell him, "Don't follow what the script already says.

често му кажем "Немој пратити оно што сценарио већ говори.

Find that which is not.

Нађи оно што не говори.

Find the truth for yourself,

Нађи своју истину,

and when you find the truth for yourself,

и када је пронађеш за себе,

there will be a truth in it, but it may contradict the plot,

то ће бити истина у причи, али то може противречити сценарију,

but don't worry about it."

али немој да бринеш о томе."

So, the sequel to "Elizabeth," "Golden Age."

Значи наставак "Елизабете" је "Златно доба".

When I made the sequel to "Elizabeth," here was a story that

Када сам правио наставак за "Елизабету", ево какву причу

the writer was telling:

је причао писац.

A woman who was threatened

Жена којој је претио

by Philip II

Филип II

and was going to war,

и која је улазила у рат,

and was going to war, fell in love with Walter Raleigh.

и идући у рат, заљубила се у Волтера Рајлија.

Because she fell in love with Walter Raleigh,

Зато што се заљубила у Волтера Рајлија,

she was giving up the reasons she was a queen,

одустајала је од улоге краљице.

and then Walter Raleigh

А онда се Волтер Рајли заљубио

fell in love with her lady in waiting,

у њену прву даму

and she had to decide whether she was a queen going to war

и она је морала да одлучи да ли ће бити краљица која иде у рат

or she wanted...

или жели да...

Here's the story I was telling:

Ево приче коју сам ја испричао.

The gods up there,

Богови су тамо негде.

there were two people.

Било је двоје људи.

There was Philip II, who was divine

Био је Филип II, који је био узвишен

because he was always praying,

зато што се увек молио,

and there was Elizabeth, who was divine,

и била је Елизабета, која је била узвишена,

but not quite divine because she thought she was divine,

али не баш толико узвишена зато што је сама мислила да је већ узвишена

but the blood of being mortal flowed in her.

али је крв смртнице текла њеним венама.

But the divine one was unjust,

Али је "узвишени" био неправедан,

so the gods said,

па су богови рекли,

"OK, what we need to do is

"Океј. Оно што морамо да урадимо је

help the just one."

да помогнемо праведној."

And so they helped the just one.

И пoмогли су праведној.

And what they did was, they sent Walter Raleigh down

И шта су урадили, послали су Волтера Рајлија

to physically separate her mortal self

да физички раздвоји њену смртну страну

from her spirit self.

од њене духовне стране.

And the mortal self was the girl

А смртна страна је била девојка

that Walter Raleigh was sent,

којој је Волтер Рајли послат

and gradually he separated her

и постепено ју је одвајао

so she was free to be divine.

како би била слободна да буде узвишена.

And the two divine people fought,

И двоје узвишених људи се борило,

and the gods were on the side of divinity.

а богови су били на страни узвишености.

Of course, all the British press got really upset.

Наравно, британска штампа је била стварно увређена.

They said, "We won the Armada."

Рекли су: "Али ми смо потопили Армаду."

But I said, "But the storm won the Armada.

А ја сам рекао: "Али олуја је потопила Армаду.

The gods sent the storm."

Богови су послали олују."

So what was I doing?

Шта сам тада радио?

I was trying to find a mythic reason

Покушавао сам да пронађем митски разлог

to make the film.

да направим филм.

Of course, when I asked Cate Blanchett, I said, "What's the film about?"

Наравно, када сам питао Кејт Бланчет "О чему се ради у филму?",

She said, "The film's about a woman

она је одговорила: "Филм је о жени

coming to terms with growing older."

која се помирује са тим да стари."

Psychological.

Психолошки.

The writer said "It's about history, plot."

Сценариста је рекао да је у питању историја.

I said "It's about mythology,

Ја сам рекао да је митологија,

the gods."

богови.

So let me show you a film --

Онда, дозволите ми да вам покажем филм -

a piece from that film --

исечак из филма -

and how a camera also --

и како то камера види;

so this is a scene, where in my mind,

значи у овој сцени, како сам ја замислио,

she was at the depths of mortality.

она је на врхунцу своје смртности.

She was discovering what mortality actually means,

Она открива шта смртност заправо значи,

and if she is at the depths of mortality,

и ако је на врхунцу своје смртности,

what really happens.

шта се заправо дешава.

And she's recognizing the dangers of mortality

Она препознаје опасност смртности,

and why she should break away from mortality.

и зашто би требало да се одвоји од ње.

Remember, in the film, to me,

Запамтите, у филму, по мени,

both her and her lady in waiting

и она и њена прва дама

were parts of the same body,

су делови истог тела,

one the mortal self

смртног тела,

and one the spirit self.

и једне духовности.

So can we have that second?

Онда, можемо ли да видимо тај моменат?

(Music)

(Музика)

Elizabeth: Bess?

Елизабет: Бес?

Bess?

Бес?

Bess Throckmorton?

Бес Трокмортон?

Bess: Here, my lady.

Бес: Овде сам, милејди.

Elizabeth: Tell me, is it true?

Елизабет: Реци ми, да ли је истина?

Are you with child?

Да ли носиш дете?

Are you with child?

Да ли носиш дете?

Bess: Yes, my lady.

Бес: Да, милејди.

Elizabeth: Traitorous.

Елизабет: Издајице!

You dare to keep secrets from me?

Усуђујеш се да предамном имаш тајне?

You ask my permission before you rut,

Треба да тражиш моју дозволу пре него се париш,

before you breed.

пре него што се размножаваш!

My bitches wear my collars.

Моје кује су на мом поводцу.

Do you hear me? Do you hear me?

Јеси ли ме чула? Јеси ли ме чула?

Walsingham: Majesty. Please, dignity. Mercy.

Волсингам: Височанство. Молим Вас, достојанство. Милост.

Elizabeth: This is no time for mercy, Walsingham.

Елизабет: Ово није време за милост, Волсингам,

You go to your traitor brother and leave me to my business.

Иди своме брату издајици, а мени остави моја посла.

Is it his?

Да ли је његово?

Tell me. Say it. Is the child his? Is it his?

Реци ми. Реци. Да ли је дете његово? Је л' јесте?

Bess: Yes.

Бес: Да.

My lady,

Милејди,

it is my husband's child.

то је дете мог мужа.

Elizabeth: Bitch! (Cries)

Елизабет: Кучко! (Плаче)

Raleigh: Majesty.

Ралеј: Височанство.

This is not the queen I love and serve.

Ово није краљица коју волим и служим.

Elizabeth: This man has seduced a ward of the queen,

Елизабет: Овај човек је завео краљичину пратиљу,

and she has married without royal consent.

а она се удала без краљевске сагласности.

These offenses are punishable by law. Arrest him.

Преступи су кажњиви законом. Ухапсите га.

Go.

Идите.

You no longer have the queen's protection.

Више ниси под заштитом краљице.

Bess: As you wish, Majesty.

Бес: Како желите, височанство.

Elizabeth: Get out! Get out! Get out!

Елизабет: Напоље! Напоље! Напоље!

Get out.

Излази!

(Music)

(Музика)

Shekhar Kapur: So, what am I trying to do here?

Шекхар Капур: Дакле, шта је покушавам да урадим овде?

Elizabeth has realized,

Елизабета је схватила

and she's coming face-to-face

и суочава се

with her own sense of jealousy,

са сопственим осећањем љубоморе,

her own sense of mortality.

сопственим осећајем смртности.

What am I doing with the architecture?

Шта ја ту радим са архитектуром?

The architecture is telling a story.

Архитектура прича причу.

The architecture is telling a story

Архитектура прича причу

about how, even though she's the most powerful woman

о томе како, иако је она најмоћнија жена

in the world at that time,

на свету у том моменту,

there is the other, the architecture's bigger.

постоји нешто друго, грађевине су веће.

The stone is bigger than her because stone is an organic.

Камен је већи од ње зато што је камен неосетљив.

It'll survive her.

Надживеће је.

So it's telling you, to me, stone is part of her destiny.

Значи то говори вама, и мени, да је камен део њене судбине.

Not only that, why is the camera looking down?

Не само то, зашто камера гледа одозго?

The camera's looking down at her because she's in the well.

Камера гледа одозго на њу зато што је она у врелу.

She's in the absolute well

Она је у апсолутном врелу

of her own sense of being mortal.

сопственог осећања смртности.

That's where she has to pull herself out

Ту долази моменат у коме мора да се извуче

from the depths of mortality,

из дубина смртности,

come in, release her spirit.

да закорачи и ослободи свој дух.

And that's the moment where, in my mind,

То је моменат где су, у мом уму,

both Elizabeth and Bess are the same person.

Елизабета и Бес иста особа.

But that's the moment

То је моменат где

she's surgically removing herself from that.

се она хируршки одстрањује од тога.

So the film is operating on

Тако да филм функционише на

many many levels in that scene.

много нивоа у тој једној сцени.

And how we tell stories

И како причамо приче

visually, with music, with actors,

визуално, музиком, кроз глумце,

and at each level it's a different sense

сваки од тих нивоа има другачији смисао

and sometimes contradictory to each other.

па су ти нивои понекад у контрадикцији.

So how do I start all this?

Па како започињем све ово?

What's the process of telling a story?

Шта је процес приповедања?

About ten years ago,

Пре десетак година,

I heard this little thing from a politician,

чуо сам једну ствар од једног политичара,

not a politician that was very well respected in India.

не много поштованог у Индији.

And he said that these people in the cities,

Он је рекао да људи у градовима,

in one flush, expend as much water

једним потапањем водокотлића, потроше онолико воде

as you people in the rural areas

колико људи у руралним крајевима

don't get for your family for two days.

не добију за два дана.

That struck a chord, and I said, "That's true."

То је погодило жицу и помислио сам "То је тачно."

I went to see a friend of mine,

Отишао сам да посетим једног пријатеља

and he made me wait

који ме је оставио да чекам

in his apartment in Malabar Hill

у његовом стану у Малабар Хилу

on the twentieth floor,

на двадесетом спрату,

which is a really, really upmarket area in Mumbai.

што је веома скупо подручје у Мумбају.

And he was having a shower for 20 minutes.

И он се туширао 20 минута.

I got bored and left, and as I drove out,

Ја сам се сморио и отишао, и како сам возио назад,

I drove past the slums of Bombay,

прошао сам поред страћара у Бомбају,

as you always do,

куда се иначе пролази,

and I saw lines and lines in the hot midday sun

и видео редове и редове на вућем подневном сунцу;

of women and children with buckets

жене и децу са кантама

waiting for a tanker

који су чекали цистерну

to come and give them water.

да дође и наточи им воду.

And an idea started to develop.

Родила се идеја.

So how does that become a story?

И како то постаје прича?

I suddenly realized that we are heading towards disaster.

Изненада сам схватио да срљамо у катастрофу.

So my next film is called "Paani"

Тако да се мој следећи филм зове "Paani"

which means water.

што значи вода.

And now, out of the mythology of that,

Е сад, из митологије те идеје,

I'm starting to create a world.

почео сам да креирам свет.

What kind of world do I create,

Какав свет креирам,

and where does the idea, the design of that come?

и одакле долазе идеја и дизајн свега тога?

So, in my mind, in the future,

Дакле, како сам ја то замислио, у будућности

they started to build flyovers.

су људи почели да граде надвожњаке.

You understand flyovers? Yeah?

Разумете шта су надвожњаци? Да?

They started to build flyovers

Почели су да граде надвожњаке

to get from A to B faster,

како би брже стигли од тачке А до тачке Б,

but they effectively went from one area of relative wealth

али су повезали једно релативно богато подручје

to another area of relative wealth.

са другим релативно богатим подручјем

And then what they did was

и оно што су урадили јесте

they created a city above the flyovers.

да су створили град изнад тих надвожњака.

And the rich people moved to the upper city

И богати људи су се преселили у горњи град

and left the poorer people in the lower cities,

и оставили сиромашне људе у доњим градовима,

about 10 to 12 percent of the people

око 10 до 12 посто људи

have moved to the upper city.

се преселило у горњи град.

Now, where does this upper city and lower city come?

Е сад, где су смештени тај горњи град и доњи градови?

There's a mythology in India about --

Постоји један мит у Индији -

where they say, and I'll say it in Hindi,

где се каже и ја ћу то рећи на Хинду језику

[Hindi]

[Хинди]

Right. What does that mean?

Дакле, шта то значи?

It says that the rich are always sitting on the shoulders

То значи да богати увек седе на раменима

and survive on the shoulders of the poor.

и преживљавају на раменима сиромашних.

So, from that mythology, the upper city and lower city come.

Значи из те митологије су настали горњи и доњи град.

So the design has a story.

Дакле, дизајн има причу.

And now, what happens is that the people of the upper city,

И сад, оно што се дешава је да људи из горњег града

they suck up all the water.

исисавају сву воду.

Remember the word I said, suck up.

Запамтите реч коју сам употребио, исисавају.

They suck up all the water, keep to themselves,

Они исисавају сву воду и задржавају је за себе

and they drip feed the lower city.

а капљицама снабдевају доњи град.

And if there's any revolution, they cut off the water.

И ако се јави револуција, само исеку доток воде.

And, because democracy still exists,

И зато што демократија још увек постоји,

there's a democratic way in which you say

постоји демократски начин да кажеш

"Well, if you give us what [we want], we'll give you water."

па добро, ако нам дате шта хоћемо, ми ћемо вам дати воду.

So, okay my time is up.

Дакле, добро, моје време је истекло.

But I can go on about telling you

Али могу да наставим да причам о томе

how we evolve stories,

како развијамо приче

and how stories effectively are who we are

и како оне ефективно представљају нас

and how these get translated into the particular discipline

и како се ово преводи у конкретну дисциплину

that I am in, which is film.

у којој сам ја, што је филм.

But ultimately, what is a story? It's a contradiction.

Али најважније, шта је прича? То је контрадикција.

Everything's a contradiction.

Све је контрадикција.

The universe is a contradiction.

Универзум је контрадикција.

And all of us are constantly looking for harmony.

А сви ми константно тражимо хармонију.

When you get up, the night and day is a contradiction.

Када се пробудите, ноћ и дан су контрадикција.

But you get up at 4 a.m.

Али устајете у четири ујутру,

That first blush of blue is where the night and day

то прво руменило је где ноћ и дан

are trying to find harmony with each other.

покушавају да се хармонизују једно са другим.

Harmony is the notes that Mozart didn't give you,

Хармонија јесу ноте које вам Моцарт није дао,

but somehow the contradiction of his notes suggest that.

али некако контрадикција његових нота то сугерише.

All contradictions of his notes suggest the harmony.

Све контрадикције његових нота сугеришу хармонију.

It's the effect of looking for harmony

То је ефекат тражења хармоније

in the contradiction that exists in a poet's mind,

у контрадикцији која постоји у умовима песника,

a contradiction that exists in a storyteller's mind.

контрадикцији која постоји у умовима приповедача.

In a storyteller's mind, it's a contradiction of moralities.

У приповедачевом уму постоји контрадикција смртности.

In a poet's mind, it's a conflict of words,

У песниковом уму постоји конфликт речи.

in the universe's mind, between day and night.

У уму универзума - конфликт ноћи и дана.

In the mind of a man and a woman,

У умовима човека и жене,

we're looking constantly at

ми константно гледамо

the contradiction between male and female,

супротности код мушкарца и жене.

we're looking for harmony within each other.

Ми тражимо хармонију једног са другим.

The whole idea of contradiction,

Читава идеја супротности,

but the acceptance of contradiction

али и прихватање супротности

is the telling of a story, not the resolution.

је причање приче, не разрешење.

The problem with a lot of the storytelling in Hollywood

Проблем са многим холивудским причама

and many films, and as [unclear] was saying in his,

и многим филмовима, као што сам већ рекао

that we try to resolve the contradiction.

је то што покушавамо да разрешимо контрадикције.

Harmony is not resolution.

Хармонија није решење.

Harmony is the suggestion of a thing

Хармонија је сугерисање на нешто

that is much larger than resolution.

што је много веће од разрешења.

Harmony is the suggestion of something

Хармонија је сугерисање на нешто

that is embracing and universal

што је свеобухватно и универзално

and of eternity and of the moment.

и вечно и моментално.

Resolution is something that is far more limited.

Решење је нешто што је много скученије.

It is finite; harmony is infinite.

Оно је коначно. Хермонија је бесконачна.

So that storytelling, like all other contradictions in the universe,

На крају то приповедање, као и све друге контрадикције у универзуму,

is looking for harmony and infinity

захтева хармонију и бесконачност

in moral resolutions, resolving one, but letting another go,

у моралном расплету, једно решење, али остало треба пустити

letting another go and creating a question that is really important.

пустити да постави питања која су заиста битна.

Thank you very much.

Хвала вам много.

(Applause)

(Аплауз)