Jarrett J. Krosoczka: How a boy became an artist

Translator: Thu-Huong Ha Reviewer: Morton Bast

Prevodilac: Tatjana Jevdjic Lektor: Ivana Korom

Hello. My name is Jarrett Krosoczka,

Здраво. Зовем се Џерет Крозоска,

and I write and illustrate books for children for a living.

живим од писања и илустровања књига за децу.

So I use my imagination as my full-time job.

Мој посао је да користим своју машту.

But well before my imagination was my vocation,

Али пре него што је моја машта била моје занимање,

my imagination saved my life.

она ми је спасила живот.

When I was a kid, I loved to draw,

Кад сам био клинац, волео сам да цртам

and the most talented artist I knew

и најталентованији уметник за ког сам знао

was my mother,

је била моја мајка,

but my mother was addicted to heroin.

али она је била хероински зависник.

And when your parent is a drug addict,

А када ти је родитељ наркоман,

it's kind of like Charlie Brown trying to kick the football,

то је нешто као када Чарли Браун покушава да шутне фудбалску лопту,

because as much as you want to love on that person,

јер ма колико желите да волите ту особу,

as much as you want to receive love from that person,

ма колико желите да примите љубав од ње,

every time you open your heart, you end up on your back.

сваки пут када отворите своје срце, можете завршити сломљени.

So throughout my childhood, my mother was incarcerated

Дакле, током свог детињства, моја мајка је била у затвору

and I didn't have my father because

и нисам имао оца

I didn't even learn his first name until I was in the sixth grade.

јер нисам чак ни сазнао његово име све до шестог разреда.

But I had my grandparents,

Али имао сам бабу и деду по мајци,

my maternal grandparents Joseph and Shirley,

Јосифа и Ширли,

who adopted me just before my third birthday

усвојили су ме мало пре трећег рођендана,

and took me in as their own,

као своје дете,

after they had already raised five children.

након што су већ подигли петоро деце.

So two people who grew up in the Great Depression,

Дакле, двоје људи који су одрасли током Велике депресије,

there in the very, very early '80s took on a new kid.

раних '80. су узели новог клинца.

I was the Cousin Oliver of the sitcom

Био сам рођак Оливер у серији

of the Krosoczka family,

Крозоска породице,

the new kid who came out of nowhere.

клинац који је дошао ниоткуда.

And I would like to say that life was totally easy with them.

Живот је био потпуно лак са њима.

They each smoked two packs a day, each, nonfiltered,

Обоје су пушили две кутије дневно, без филтера

and by the time I was six,

и када сам имао шест година,

I could order a Southern Comfort Manhattan,

могао сам наручити суви коктел јужни Менхетн,

dry with a twist, rocks on the side,

са коцкама леда поред,

the ice on the side so you could fit more liquor in the drink.

да би било више алкохола у пићу.

But they loved the hell out of me. They loved me so much.

Али они су ме бескрајно волели. Они су ме јако волели.

And they supported my creative efforts,

И подржавали су мој креативни напор

because my grandfather was a self-made man.

јер је мој деда био човек који се сам изградио.

He ran and worked in a factory.

Водио је и радио у фабрици.

My grandmother was a homemaker.

Моја бака је била домаћица.

But here was this kid who loved Transformers

Али овде је био клинац који је волео Трансформерсе

and Snoopy and the Ninja Turtles,

и Снупија и Нинџа корњаче

and the characters that I read about, I fell in love with,

и заљубио сам се у ликове о којима сам читао

and they became my friends.

и они су постали моји пријатељи.

So my best friends in life were the characters

Моји најбољи пријатељи у животу били су ликови

I read about in books.

о којима сам читао у књигама.

I went to Gates Lane Elementary School in Worcester, Massachusetts,

Ишао сам у Основну школу Гејтс Лејн у Ворчестеру у Масачусетсу

and I had wonderful teachers there,

и имао сам дивне наставнике,

most notably in first grade Mrs. Alisch.

посебно госпођу Алиш у првом разреду.

And I just, I can just remember the love that she offered

Памтим љубав коју је пружала,

us as her students.

нама, својим ученицима.

When I was in the third grade,

Када сам био у трећем разреду,

a monumental event happened.

десио се монументалан догађај.

An author visited our school, Jack Gantos.

Један аутор је посетио нашу школу, Џек Гантос.

A published author of books came to talk to us

Писац објављених књига је дошао да разговара са нама

about what he did for a living.

о томе чиме се бави у животу.

And afterwards, we all went back to our classrooms

После тога, сви смо се вратили у своје учионице

and we drew our own renditions of his main character,

и нацртали своје виђење његовог главног јунака,

Rotten Ralph.

Трулог Ралфа.

And suddenly the author appeared in our doorway,

Одједном он се појавио на улазу

and I remember him sort of sauntering down the aisles,

и сећам га се како тумара између клупа,

going from kid to kid looking at the desks, not saying a word.

иде од детета до детета, гледа на радне столове, не говорећи ни реч.

But he stopped next to my desk,

Али поред мог стола, он се заустави

and he tapped on my desk, and he said,

и куцну по мом столу и рече:

"Nice cat." (Laughter)

"Лепа мачка." (Смех)

And he wandered away.

И оде даље.

Two words that made a colossal difference in my life.

Те две речи су направиле колосалну разлику у мом животу.

When I was in the third grade, I wrote a book for the first time,

Када сам био у трећем разреду, први пут сам написао књигу:

"The Owl Who Thought He Was The Best Flyer." (Laughter)

"Сова који је мислила да је најбољи летач". (Смех)

We had to write our own Greek myth,

Морали смо да напишемо свој грчки мит,

our own creation story, so I wrote a story about an owl

нашу сопствену креативну причу, тако да сам написао причу о сови

who challenged Hermes to a flying race,

која је изазвала Хермеса на трку летења

and the owl cheated,

и сова је варала,

and Hermes, being a Greek god, grew angry and bitter,

а Хермес је, као грчки бог, љут и огорчен,

and turned the owl into a moon,

претворио сову у месец,

so the owl had to live the rest of his life as a moon

па је сова морала да проведе остатак живота као Месец

while he watched his family and friends play at night.

гледајући своју породицу и пријатеље како се играју ноћу.

Yeah. (Laughter)

Да. (Смех)

My book had a title page.

Моја књига је имала насловну страну.

I was clearly worried about my intellectual property when I was eight.

Био сам јасно забринут за своју интелектуалну својину са осам година.

(Laughter)

(Смех)

And it was a story that was told with words and pictures,

Била је то прича испричана речима и сликама,

exactly what I do now for a living,

тачно оно шта сада радим за живот

and I sometimes let the words have the stage on their own,

и понекад допуштам речима да имају своју позорницу

and sometimes I allowed the pictures to work on their own

и понекад допуштам сликама да самостално

to tell the story.

испричају причу.

My favorite page is the "About the author" page.

Моја омиљена страна је страна "О аутору".

(Laughter)

(Смех)

So I learned to write about myself in third person

Дакле, научио сам да пишем о себи у трећем лицу

at a young age.

као мали.

So I love that last sentence: "He liked making this book."

Зато волим ту последњу реченицу: "Волео је стварање ове књиге."

And I liked making that book because I loved using my imagination,

Волео сам то јер сам волео да користим своју машту,

and that's what writing is.

а то је оно што је писање.

Writing is using your imagination on paper,

Писање је коришћење своје маште на папиру

and I do get so scared because I travel to so many schools now

и уплашим се јер посећујем многе школе

and that seems like such a foreign concept to kids,

и изгледа да је непознато деци

that writing would be using your imagination on paper,

да користе машту на папиру,

if they're allowed to even write now within the school hours.

ако им је уопште допуштено да пишу у оквиру школских часова.

So I loved writing so much that I'd come home from school,

Толико сам волео писање да бих дошао кући из школе,

and I would take out pieces of paper,

извадио бих комаде папира,

and I would staple them together,

спојио их заједно

and I would fill those blank pages with words and pictures

и попунио те празне странице речима и сликама,

just because I loved using my imagination.

само зато што сам волео да користим машту.

And so these characters would become my friends.

Ови ликови би постали моји пријатељи.

There was an egg, a tomato, a head of lettuce and a pumpkin,

Ту је било јаје, парадајз, главица салате и бундева

and they all lived in this refrigerator city,

и сви су живели у граду фрижидеру

and in one of their adventures they went to a haunted house

и у једној од својих авантура отишли су ​​у уклету кућу,

that was filled with so many dangers

испуњену са толико опасности

like an evil blender who tried to chop them up,

као што је зли блендер који је покушао да их уситни,

an evil toaster who tried to kidnap the bread couple,

зли тостер који је покушао да киднапује пар кришки хлеба

and an evil microwave who tried to melt their friend

и зла микроталасна, која је покушала да истопи њихову пријатељицу,

who was a stick of butter. (Laughter)

комад путера. (Смех)

And I'd make my own comics too,

Првио бих и своје стрипове

and this was another way for me to tell stories,

и био је то још један начин да причам приче

through words and through pictures.

помоћу речи и слика.

Now when I was in sixth grade,

У шестом разреду,

the public funding all but eliminated the arts budgets

све се јавно финансирало, али је уметност била елиминисана из буџета

in the Worcester public school system.

у ворчестерском образовном систему.

I went from having art once a week

Од тога да имам уметност једном недељно,

to twice a month

на два пута месечно,

to once a month to not at all.

па једном месечно, онда да је уопште немам.

And my grandfather, he was a wise man,

Мој деда је био мудар човек,

and he saw that as a problem, because he knew

видео је то као проблем јер је знао

that was, like, the one thing I had. I didn't play sports.

да је то једина ствар коју сам имао. Нисам спортиста.

I had art.

Имао сам уметност.

So he walked into my room one evening,

Дакле, једне вечери ушао је у моју собу,

and he sat on the edge of my bed,

сео на ивицу кревета

and he said, "Jarrett, it's up to you, but if you'd like to,

и рекао: "Џерете, то је до тебе, али ако желиш,

we'd like to send you to the classes at the Worcester Art Museum."

желели бисмо да те пошаљемо на часове у Музеј уметности Ворчестера ."

And I was so thrilled.

Био сам одушевљен.

So from sixth through 12th grade,

Дакле, од шестог до 12. разреда,

once, twice, sometimes three times a week,

једном, двапут, понекад три пута недељно,

I would take classes at the art museum,

имао сам часове у музеју уметности

and I was surrounded by other kids who loved to draw,

и био окружен другом децом која су волела да цртају,

other kids who shared a similar passion.

другом децом која деле сличну страст.

Now my publishing career began when I designed the cover

Моја издавачка каријера је почела када сам дизајнирао корице

for my eighth grade yearbook,

за годишњак мог осмог разреда,

and if you're wondering about the style of dress I put our mascot in,

а ако се питате о стилу облачења маскоте коју сам убацио,

I was really into Bell Biv DeVoe and MC Hammer

био сам стварно у Bell Biv DeVoe, MC Hammer

and Vanilla Ice at the time. (Laughter)

и Vanilla Ice фазону у то време. (Смех)

And to this day, I still can do karaoke to "Ice, Ice Baby"

И до данас, још увек могу извести караоке за "Ice, Ice Baby"

without looking at the screen.

без гледања у екран.

Don't tempt me, because I will do it.

Не изазивајте ме јер ћу то урадити.

So I get shipped off to private school,

Послали су ме у приватну школу,

K through eight, public schools, but for some reason

до 8. разреда, из неког разлога

my grandfather was upset that somebody

мој деда је био узнемирен јер је неко

at the local high school had been stabbed and killed,

у локалној средњој школи био избоден и убијен,

so he didn't want me to go there.

па није хтео да идем тамо.

He wanted me to go to a private school, and he gave me an option.

Хтео је да идем у приватну школу и дао ми је опцију.

You can go to Holy Name, which is coed,

Можеш да идеш у "Свето име", која је мешовита,

or St. John's, which is all boys.

или Сент Џонс, где су све дечаци.

Very wise man, because he knew I would,

Веома мудар човек,

I felt like I was making the decision on my own,

осећао сам се као да сам сам доносио одлуку,

and he knew I wouldn't choose St. John's,

знао је да не бих изабрао Сент Џонс,

so I went to Holy Name High School,

па сам отишао у школу "Свето име",

which was a tough transition because, like I said,

која је била озбиљан прелаз јер као што сам рекао,

I didn't play sports,

нисам спортиста,

and it was very focused on sports,

а ту је велики акценат на спорту,

but I took solace in Mr. Shilale's art room.

али сам се утешио у уметничкој учионици господина Шилала.

And I just flourished here.

И ту сам процветао.

I just couldn't wait to get to that classroom every day.

Нисам могао да дочекам да дођем у учионицу сваког дана.

So how did I make friends?

Како сам склапао пријатељства?

I drew funny pictures of my teachers -- (Laughter) --

Цртао сам смешне слике својих наставника - (Смех)

and I passed them around.

и слао их наоколо.

Well, in English class, in ninth grade,

На часу енглеског, у деветом разреду,

my friend John, who was sitting next to me,

мој пријатељ Џон, који је седео поред мене,

laughed a little bit too hard.

насмејао се мало прегласно.

Mr. Greenwood was not pleased.

Господин Гринвуд није био задовољан.

(Laughter)

(Смех)

He instantly saw that I was the cause of the commotion,

Одмах је видео да сам био узрок збрке

and for the first time in my life, I was sent to the hall,

и по први пут у мом животу, послали су ме у ходник,

and I thought, "Oh no, I'm doomed.

и помислио сам: "О, не, ја сам проклет.

My grandfather's just going to kill me."

Деда ће ме убити. "

And he came out to the hallway and he said,

Он је изашао у ходник и рекао:

"Let me see the paper."

"Дај ми да видим тај папир."

And I thought, "Oh no. He thinks it's a note."

Помислио сам: "Ох, не. Он мисли да је то порука."

And so I took this picture, and I handed it to him.

Узео сам тај цртеж и предао га њему.

And we sat in silence for that brief moment,

Тог кратког тренутка, седели смо у тишини

and he said to me,

и он ми рече:

"You're really talented." (Laughter)

"Стварно си талентован." (Смех)

"You're really good. You know, the school newspaper

"Стварно си добар. Знаш, школске новине

needs a new cartoonist, and you should be the cartoonist.

траже новог карикатуристу и требало би да будеш карикатуриста.

Just stop drawing in my class."

Само престани да црташ на мојим часовима. "

So my parents never found out about it.

Моји родитељи никада нису сазнали за то.

I didn't get in trouble. I was introduced to Mrs. Casey,

Нисам упао у невољу. Упознао сам госпођу Кејси,

who ran the school newspaper,

која је водила школске новине

and I was for three and a half years

и био сам три и по године

the cartoonist for my school paper,

карикатуриста школских новина,

handling such heavy issues as,

третирајући тешка питања као:

seniors are mean,

сениори су зли,

freshmen are nerds,

бруцоши су штребери,

the prom bill is so expensive. I can't believe how much it costs to go to the prom.

матурско вече је јако скупо. Не могу да верујем колико кошта матурско.

And I took the headmaster to task

Директор ми је био тема,

and then I also wrote an ongoing story about a boy named Wesley

па сам написао отворену причу о дечаку по имену Весли

who was unlucky in love, and I just swore up and down

који је био несрећан у љубави и заклео сам се

that this wasn't about me,

да то није о мени,

but all these years later it was totally me.

али све наредне године то сам тотално био ја.

But it was so cool because I could write these stories,

Али то је тако кул јер сам могао да пишем ове приче,

I could come up with these ideas,

јавиле би ми се ове идеје

and they'd be published in the school paper,

и оне би биле објављене у школским новинама

and people who I didn't know could read them.

и људи које нисам познавао могли су да их читају.

And I loved that thought, of being able to share my ideas

Волео сам ту идеју, да будем у стању да делим своје идеје

through the printed page.

преко одштампане странице.

On my 14th birthday, my grandfather and my grandmother

За мој 14. рођендан, мој деда и моја бака

gave me the best birthday present ever:

су ми дали најбољи рођендански поклон:

a drafting table that I have worked on ever since.

цртаћу таблу на којој радим од тада.

Here I am, 20 years later,

Ево ме, 20 година касније

and I still work on this table every day.

и даље радим на њој сваки дан.

On the evening of my 14th birthday,

На вече мог 14. рођендана,

I was given this table, and we had Chinese food.

добио сам ову таблу и вечерали смо кинеску храну.

And this was my fortune:

Ту је била моја порука среће:

"You will be successful in your work."

"Успећете у свом послу."

I taped it to the top left hand of my table,

Залепио сам је на горњи леви угао табле

and as you can see, it's still there.

и као што можете видети, још увек је тамо.

Now I never really asked my grandparents for anything.

Заиста, никада нисам ништа тражио од баке и деде.

Well, two things: Rusty, who was a great hamster

Па, две ствари: Растија, који је био велики хрчак

and lived a great long life when I was in fourth grade.

и живео дуго док сам био у четвртом разреду.

(Laughter)

(Смех)

And a video camera.

И видео камеру.

I just wanted a video camera.

Хтео сам само видео камеру.

And after begging and pleading for Christmas,

После просјачења и мољења за Божић,

I got a second-hand video camera,

добио сам половну видео камеру

and I instantly started making my own animations

и одмах почео да правим сопствене анимације,

on my own,

потпуно сам

and all throughout high school I made my own animations.

и током целе средње школе правио сам своје анимације.

I convinced my 10th grade English teacher to allow me

Убедио сам наставника енглеског у 10. разреду да ми дозволи

to do my book report on Stephen King's "Misery"

да о књизи "Misery" Стивена Кинга, направим свој извештај

as an animated short. (Laughter)

као кратки анимирани филм. (Смех)

And I kept making comics.

Наставио сам да правим стрипове.

I kept making comics, and at the Worcester Art Museum,

Правио сам стрипове, а у Музеју уметности Ворчестера,

I was given the greatest piece of advice by any educator I was ever given.

добио сам највећи савет од неког васпитача.

Mark Lynch, he's an amazing teacher

Марк Линч, невероватан наставник

and he's still a dear friend of mine,

и још увек је мој драги пријатељ,

and I was 14 or 15,

имао сам 14 или 15,

and I walked into his comic book class halfway through the course,

на пола курса сам ушао у његову класу за стрип

and I was so excited, I was beaming.

и био сам тако узбуђен, зрачио сам.

I had this book that was how to draw comics in the Marvel way,

Имао сам ову књигу о цртању стрипова на Марвелов начин,

and it taught me how to draw superheroes,

ту сам научио како да нацртам суперхероје,

how to draw a woman, how to draw muscles

како нацртати жену, мишиће,

just the way they were supposed to be

управо онако како би требало

if I were to ever draw for X-Men or Spiderman.

ако ми затреба да нацртам Икс-мена или Спајдермена.

And all the color just drained from his face,

Сва се боја повукла са његовог лица

and he looked at me, and he said,

и погледао ме је и рекао:

"Forget everything you learned."

"Заборави све што си научио."

And I didn't understand. He said, "You have a great style.

Нисам разумео. Рекао је: "Имаш сјајан стил.

Celebrate your own style. Don't draw the way you're being told to draw.

Слави га. Не цртај онако како су ти рекли.

Draw the way you're drawing and keep at it,

Цртај онако како црташ и држи се тога

because you're really good."

јер си заиста добар."

Now when I was a teenager, I was angsty as any teenager was,

Када сам био тинејџер, био сам као било који љути тинејџер,

but after 17 years of having a mother

али после 17 година са мајком

who was in and out of my life like a yo-yo

која је била и није била у мом животу, као јо-јо

and a father who was faceless, I was angry.

и оца који нема лице, био сам љут.

And when I was 17, I met my father for the first time,

Када сам имао 17 година, упознао сам оца први пут,

upon which I learned I had a brother and sister I had never known about.

сазнао сам да имам брата и сестру за које нисам знао.

And on the day I met my father for the first time,

На дан кад сам срео свог оца први пут,

I was rejected from the Rhode Island School of Design,

нису ме примили на Rhode Island школу дизајна,

my one and only choice for college.

мој један једини избор за колеџ.

But it was around this time I went to Camp Sunshine

Некако у то време отишао сам у камп Саншајн

to volunteer a week and working with the most amazing kids,

да волонтирам недељу дана и радим са најневероватнијом децом

kids with leukemia, and this kid Eric changed my life.

са леукемијом и овај клинац Ерик ми је променио живот.

Eric didn't live to see his sixth birthday,

Ерик није дочекао свој шести рођендан,

and Eric lives with me every day.

а живи са мном сваки дан.

So after this experience, my art teacher, Mr. Shilale,

Дакле, после овог искуства, мој учитељ уметности, господин Шилајл,

he brought in these picture books,

донео је ове сликовнице

and I thought, "Picture books for kids!"

и помислио сам: "Сликовнице за децу!",

and I started writing books for young readers

и почео сам да пишем књиге за младе читаоце

when I was a senior in high school.

као старији у средњој школи.

Well, I eventually got to the Rhode Island School of Design.

На крају, стигао сам до Rhode Island школе дизајна (RISD).

I transferred to RISD as a sophomore,

Прешао сам на RISD као студент друге године

and it was there that I took every course that I could on writing,

и ту сам узео све курсеве писања

and it was there that I wrote a story about a giant orange slug

и ту сам написао причу о ленштини, џиновској поморанџи

who wanted to be friends with this kid.

која је желела да буде пријатељ са овим дететом.

The kid had no patience for him.

Клинац није имао стрпљења за ленштину.

And I sent this book out to a dozen publishers

Послао сам ову књигу десетини издавача

and it was rejected every single time,

и сваки пут су ме одбили,

but I was also involved with the Hole in the Wall Gang Camp,

али такође сам био укључен у рад кампа Hole in the Wall Gang,

an amazing camp for kids with all sorts of critical illnesses,

то је невероватан камп за децу са свим врстама опасних болести,

and it's those kids at the camp that read my stories,

деца у кампу читају моје приче

and I read to them, and I saw that they responded to my work.

и ја им читам и видео сам да реагују на мој рад.

I graduated from RISD. My grandparents were very proud,

Дипломирао сам на RISD. Моји баба и деда су били веома поносни

and I moved to Boston, and I set up shop.

и преселио сам се у Бостон и основао сам продавницу.

I set up a studio and I tried to get published.

Основао сам студио и покушао сам да објавим радове.

I would send out my books. I would send out hundreds of postcards

Слао бих књиге. Слао сам стотине дописа

to editors and art directors,

уредницима и уметничким директорима,

but they would go unanswered.

али без одговора.

And my grandfather would call me every week,

Деда би ме звао сваке недеље

and he would say, "Jarrett, how's it going? Do you have a job yet?"

и питао: "Џерет, како иде? Да ли си добио посао?"

Because he had just invested a significant amount of money

Јер је управо уложио значајан износ новца

in my college education.

у моје факултетско образовање.

And I said, "Yes, I have a job. I write and illustrate children's books."

Рекао бих: "Да, имам посао, пишем и илуструјем књиге за децу."

And he said, "Well, who pays you for that?"

Он би рекао: "Па, ко те плаћа за то?"

And I said, "No one, no one, no one just yet.

А ја: "Нико, нико, нико још увек.

But I know it's going to happen."

Али знам да ће се то десити. "

Now, I used to work the weekends at the Hole in the Wall off-season programming

Викендом сам радио у "Рупи у зиду" на програмирању ван сезоне

to make some extra money as I was trying to get my feet off the ground,

да бих зарадио новац, док сам покушавао да станем на земљу

and this kid who was just this really hyper kid,

и овај клинац који је заиста хипер-клинац,

I started calling him "Monkey Boy,"

почео сам називајући га "Мајмун-дечко"

and I went home and wrote a book called "Good Night, Monkey Boy."

и отишао сам кући и написао књигу "Лаку ноћ, Мајмун-дечко".

And I sent out one last batch of postcards.

Послао сам последњу серију разгледница.

And I received an email from an editor at Random House

Добио сам мејл од уредника Рандом Хауса

with a subject line, "Nice work!" Exclamation point.

са насловом "Добар посао!" Ускличник.

"Dear Jarrett, I received your postcard.

"Драги Џерете, добио сам вашу разгледницу.

I liked your art, so I went to your website

Свиђа ми се ваша уметност, па сам отишао на ваш вебсајт,

and I'm wondering if you ever tried writing any of your own stories,

и питам се да ли сте икада покушали да напишете било коју вашу сопствену причу

because I really like your art and it looks like there are some stories that go with them.

јер ми се заиста допада ваша уметност и изгледа да она иде уз неке приче.

Please let me know if you're ever in New York City."

Молим вас да ме обавестите ако икада будете у Њујорку. "

And this was from an editor at Random House Children's Books.

Писмо је било је од уредника дечјих књига Рандом Хауса.

So the next week I "happened" to be in New York.

Дакле, следеће недеље се "десило" да будем у Њујорку.

(Laughter)

(Смех)

And I met with this editor,

Састао сам се са овим уредником

and I left New York for a contract for my first book,

и отишао сам из Њујорка са уговором за своју прву књигу,

"Good Night, Monkey Boy,"

"Лаку ноћ, Мајмун-дечко",

which was published on June 12, 2001.

која је објављена 12. јуна 2001.

And my local paper celebrated the news.

Мој локални лист је прославио новост.

The local bookstore made a big deal of it.

Локална књижара је направила фрку око тога.

They sold out of all of their books.

Све своје књиге су распродали.

My friend described it as a wake, but happy,

Мој пријатељ је то описао као буђење, али срећно

because everyone I ever knew was there in line to see me,

јер је свако кога сам икада упознао био у реду да ме види,

but I wasn't dead. I was just signing books.

а нисам умро. Само сам потписивао књиге.

My grandparents, they were in the middle of it.

Моји баба и деда су били у средини реда.

They were so happy. They couldn't have been more proud.

Били су пресрећни. Нису могли бити поноснији.

Mrs. Alisch was there. Mr. Shilale was there. Mrs. Casey was there.

Гђа. Алиш је била. Г. Шајлејл је био тамо. Гђа. Кејси је била тамо.

Mrs. Alisch cut in front of the line and said,

Госпођа Алиш је дошла на почетак реда и рекла:

"I taught him how to read." (Laughter)

"Учила сам га да чита." (Смех)

And then something happened that changed my life.

Онда се догодило нешто што ми је променило живот.

I got my first piece of significant fan mail,

Добио сам значајну количину поште од фанова,

where this kid loved Monkey Boy so much

овај клинац је волео Мајмун-дечка толико

that he wanted to have a Monkey Boy birthday cake.

да је хтео да има рођенданску торту Мајмун-дечко.

For a two-year-old, that is like a tattoo. (Laughter)

За двогодишњака, то је као тетоважа. (Смех)

You know? You only get one birthday per year.

Знате? Само је један рођендан годишње.

And for him, it's only his second.

А за њега, то је само његов други.

And I got this picture, and I thought,

Имам ову слику и помислио сам:

"This picture is going to live within his consciousness

"Ова слика ће да живи у његовој свести

for his entire life. He will forever have this photo

целог живота. Заувек ће имати ову фотографију

in his family photo albums."

у албумима породичних фотографија. "

So that photo, since that moment,

Тако да та фотографија, од тог тренутка,

is framed in front of me while I've worked on all of my books.

стоји уоквирена испред мене, док сам радио на свим својим књигама.

I have 10 picture books out.

Објављено је 10 мојих сликовница.

"Punk Farm," "Baghead," "Ollie the Purple Elephant."

"Панк фарма", "Торбина глава", "Оли љубичасти слон".

I just finished the ninth book

Управо сам завршио девету књигу

in the "Lunch Lady" series, which is a graphic novel series

серије "Куварица", која је графичка серија, роман

about a lunch lady who fights crime.

о једној куварици која се бори против криминала.

I'm expecting the release of a chapter book

Очекујем излазак књиге у поглављима

called "Platypus Police Squad: The Frog Who Croaked."

која се зове "Кљунарска полицијска бригада: Жаба која је гракала"

And I travel the country visiting countless schools,

Путујем по земљи, посећујем бројне школе,

letting lots of kids know that they draw great cats.

дајући до знања многој деци да цртају сјајне мачке.

And I meet Bagheads.

И упознајем Торбине Главе.

Lunch ladies treat me really well.

Куварице ме заиста добро третирају.

And I got to see my name in lights

Морам да видим своје име осветљено

because kids put my name in lights.

јер деца стављају моје име у светла.

Twice now, the "Lunch Lady" series has won

Два пута , "Куварица" серија је победила

the Children's Choice Book of the Year in the third or fourth grade category,

на дечјем избору књига године у категорији трећег или четвртог разреда

and those winners were displayed

и победници су приказани

on a jumbotron screen in Times Square.

на џамбо екрану Тајмс Сквера.

"Punk Farm" and "Lunch Lady" are in development to be movies,

"Панк фарма" и "Куварица" се припремају за филм,

so I am a movie producer

тако да сам филмски продуцент,

and I really do think, thanks to that video camera

и заиста мислим да је то, захваљујући тој видео камери

I was given in ninth grade.

коју сам добио у деветом разреду.

I've seen people have "Punk Farm" birthday parties,

Виђао сам рођенданске журке "Панк фарма",

people have dressed up as "Punk Farm" for Halloween,

људе који су се тако обукли за Ноћ вештица,

a "Punk Farm" baby room,

"Панк Фарма" соба за бебу,

which makes me a little nervous for the child's well-being in the long term.

што ме чини мало нервозним ради благостања детета на дужи рок.

And I get the most amazing fan mail,

Добијам најчуднију пошту од обожавалаца,

and I get the most amazing projects,

најневероватније пројекте,

and the biggest moment for me came last Halloween.

а највећи тренутак за мене је била последња Ноћ вештица.

The doorbell rang and it was a trick-or-treater

Звоно је зазвонило и то је био неко

dressed as my character. It was so cool.

обучен као мој карактер. То је било тако кул.

Now my grandparents are no longer living,

Моји баба и деда нису више живи, па сам

so to honor them, I started a scholarship at the Worcester Art Museum

у њихову част, основао стипендију у Музеју уметности Вочерстера

for kids who are in difficult situations

за децу која су у тешкој ситуацији,

but whose caretakers can't afford the classes.

која не могу да приуште наставу.

And it displayed the work from my first 10 years of publishing,

Ту су радови из мојих првих 10 година објављивања

and you know who was there to celebrate? Mrs. Alisch.

и знате ко је био ту да прославимо? Госпођа Алиш.

I said, "Mrs. Alisch, how are you?"

Рекао сам: "Госпођо Алиш, како сте?"

And she responded with, "I'm here." (Laughter)

А она је одговорила: "Овде сам." (Смех)

That's true. You are alive, and that's pretty good right now.

То је истина. Живи сте и то је прилично добро сада.

So the biggest moment for me, though,

Дакле, највећи моменат за мене сада је,

my most important job now is I am a dad myself,

мој најважнији посао сада је да сам тата

and I have two beautiful daughters,

и имам две дивне ћерке

and my goal is to surround them by inspiration,

и мој циљ је да оне буду окружене инспирацијама,

by the books that are in every single room of our house

књигама које су у свакој соби наше куће,

to the murals I painted in their rooms

до мурала које сам осликао у њиховим собама

to the moments for creativity where you find, in quiet times,

до креативних тренутака, у мирним временима,

by making faces on the patio

правећи фаце на тераси

to letting her sit in the very desk

до пуштања да седе за столом

that I've sat in for the past 20 years.

за којим седим за последњих 20 година.

Thank you. (Applause)

Хвала. (Аплауз)