The history of human emotions | Tiffany Watt Smith

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

I would like to begin with a little experiment.

Желела бих да започнем малим експериментом.

In a moment, I'm going to ask if you would close your eyes

Ускоро ћу вас замолити да затворите очи

and see if you can work out

и покушате да схватите

what emotions you're feeling right now.

шта управо осећате.

Now, you're not going to tell anyone or anything.

Никоме нећете то испричати или нешто слично.

The idea is to see how easy or perhaps hard you find it

Идеја је да се види колико је лако или можда тешко за вас

to pinpoint exactly what you're feeling.

да прецизно одредите оно што осећате.

And I thought I'd give you 10 seconds to do this.

Мислила сам да вам дам десет секунди за то.

OK?

У реду?

Right, let's start.

Добро, хајде да кренемо.

OK, that's it, time's up.

Добро, то је то. Време је истекло.

How did it go?

Како је прошло?

You were probably feeling a little bit under pressure,

Мора да сте осећали да сте помало под притиском,

maybe suspicious of the person next to you.

можда били подозриви када је у питању особа поред вас.

Did they definitely have their eyes closed?

Да ли су дефинитивно затворили очи?

Perhaps you felt some strange, distant worry

Можда сте осетили чудну, далеку бригу

about that email you sent this morning

везану за имејл који сте послали јутрос

or excitement about something you've got planned for this evening.

или узбуђење везано за нешто што сте испланирали за вечерас.

Maybe you felt that exhilaration that comes when we get together

Можда сте осетили велику радост која се јавља када се људи окупе

in big groups of people like this;

у великој групи као што је ова;

the Welsh called it "hwyl,"

Велшани је зову „хвел“,

from the word for boat sails.

што потиче од речи која означава једра бродова.

Or maybe you felt all of these things.

А можда сте осетили све ове ствари.

There are some emotions which wash the world in a single color,

Постоје емоције које обоје свет једном бојом,

like the terror felt as a car skids.

као што је страх који осетите када вам кола проклизају.

But more often, our emotions crowd and jostle together

Много чешће се, међутим, наше емоције нагомилају и сударају,

until it is actually quite hard to tell them apart.

до тренутка када је прилично тешко да их разграничимо.

Some slide past so quickly you'd hardly even notice them,

Неке прођу толико брзо да их једва приметите,

like the nostalgia that will make you reach out

као што је носталгија која ће вас натерати да посегнете

to grab a familiar brand in the supermarket.

и зграбите производ познатог произвођача у супермаркету.

And then there are others that we hurry away from,

Постоје и другачије емоције од којих журимо да побегнемо,

fearing that they'll burst on us,

у страху да ће се обрушити на нас,

like the jealousy that causes you to search a loved one's pockets.

као што је љубомора која вас тера да роварите по џеповима своје драге особе.

And of course, there are some emotions which are so peculiar,

Наравно, постоје и емоције које су толико специфичне

you might not even know what to call them.

да можда ни не знате како да их назовете.

Perhaps sitting there, you had a little tingle of a desire

Можда сте, док сте седели, осетили шкакљиву жељу

for an emotion one eminent French sociologist called "ilinx,"

за емоцијом коју је један чувени француски социолог назвао „илинкс“,

the delirium that comes with minor acts of chaos.

делиријумом који се јавља уз мање радње које узрокују хаос.

For example, if you stood up right now and emptied the contents of your bag

На пример, ако бисте устали сада и просули садржај своје торбе

свуда по поду.

all over the floor.

Perhaps you experienced one of those odd, untranslatable emotions

Можда сте искусили једну од чудних, непреводивих емоција

for which there's no obvious English equivalent.

за коју не постоји енглеска реч са истим значењем.

You might have felt the feeling the Dutch called "gezelligheid,"

Можда сте осетили нешто што Холанђани називају „гезелахејд“,

being cozy and warm inside with friends when it's cold and damp outside.

а што значи да сте ушушкани у топлој просторији са пријатељима

док је напољу хладно и влажно.

Maybe if you were really lucky,

Можда сте, ако сте имали среће,

you felt this:

осетили ово -

"basorexia,"

„басорексију“,

a sudden urge to kiss someone.

изненадни порив да пољубите некога.

(Laughter)

(Смех)

We live in an age

Живимо у времену

when knowledge of emotions is an extremely important commodity,

у ком је познавање емоција изузетно важна роба,

where emotions are used to explain many things,

у ком се емоције користе да би се објасниле многе ствари

exploited by our politicians,

које наши политичари користе,

manipulated by algorithms.

којима алгоритми манипулишу.

Emotional intelligence, which is the skill of being able to recognize and name

Емоционална интелигенција,

вештина која вам омогућава да препознате и именујете

сопствене емоције, као и емоције других људи,

your own emotions and those of other people,

is considered so important, that this is taught in our schools and businesses

сматра се толико важном да се изучава у школама и на послу,

and encouraged by our health services.

а подржавају је и наше здравствене службе.

But despite all of this,

Али, упркос свему овоме,

I sometimes wonder

понекад се запитам

if the way we think about emotions is becoming impoverished.

да ли наше виђење емоција постаје осиромашеније.

Sometimes, we're not even that clear what an emotion even is.

Понекад нисмо чак ни сигурни шта је уопште емоција.

You've probably heard the theory

Вероватно сте чули за теорију

that our entire emotional lives can be boiled down

да наш целокупни емоционални живот може да се сведе

на само неколико основних емоција.

to a handful of basic emotions.

This idea is actually about 2,000 years old,

Ова идеја је заправо стара око 2 000 година,

but in our own time,

али у наше време

some evolutionary psychologists have suggested that these six emotions --

неки еволуциони психолози сматрају да ових шест емоција -

happiness, sadness, fear, disgust, anger, surprise --

срећа, туга, страх, гађење, бес, изненађење -

are expressed by everyone across the globe in exactly the same way,

људи широм света изражавају на потпуно исти начин,

and therefore represent the building blocks

те стога представљају основне градивне јединице

of our entire emotional lives.

нашег целокупног емоционалног живота.

Well, if you look at an emotion like this,

Па, ако на емоције гледате на овај начин,

then it looks like a simple reflex:

онда то изгледа као једноставан рефлекс -

it's triggered by an external predicament,

покреће га ситуација извана,

it's hardwired,

уграђен је у нас

it's there to protect us from harm.

и постоји да би нас заштитио од повреде.

Тако, видите медведа и ваше срце почне убрзано да куца,

So you see a bear, your heart rate quickens,

your pupils dilate, you feel frightened, you run very, very fast.

ваше зенице се рашире, осетите страх, побегнете веома брзо.

The problem with this picture is,

Проблем са овом представом

it doesn't entirely capture what an emotion is.

је да не одражава у потпуности шта је емоција.

Of course, the physiology is extremely important,

Наравно, физиологија је изузетно важна,

but it's not the only reason why we feel the way we do

али није једини разлог због ког се осећамо како се осећамо

at any given moment.

у сваком тренутку.

What if I was to tell you that in the 12th century,

Шта ако бих вам рекла да у 12. веку

some troubadours didn't see yawning

неки трубадури нису сматрали да је зевање

as caused by tiredness or boredom like we do today,

проузроковано умором или досадом, као што ми сматрамо данас,

but thought it a symbol of the deepest love?

већ су мислили да је то симбол најдубље љубави?

Or that in that same period, brave men -- knights --

Или да су у истом периоду храбри људи, витезови,

commonly fainted out of dismay?

често падали у несвест због ужаснутости?

What if I was to tell you

Шта ако бих вам рекла

that some early Christians who lived in the desert

да су неки рани хришћани који су живели у пустињи

believed that flying demons who mainly came out at lunchtime

веровали да су летећи демони који би се обично појавили у време ручка

could infect them with an emotion they called "accidie,"

могли да их заразе емоцијом коју су називали „асиди“ или „асидија“,

врстом летаргије која је понекад била толико снажна

a kind of lethargy that was sometimes so intense

it could even kill them?

да их је могла чак и убити?

Or that boredom, as we know and love it today,

Или да су досаду какву познајемо и волимо данас

was first really only felt by the Victorians,

први стварно осетили људи који су живели у Викторијанском добу,

in response to new ideas about leisure time and self-improvement?

као реакцију на нове идеје о слободном времену и самоусавршавању?

What if we were to think again

Шта ако бисмо поново размотрили

about those odd, untranslatable words for emotions

ове чудне, непреводиве речи за емоције

and wonder whether some cultures might feel an emotion more intensely

и запитали се да ли неке културе можда осећају неку емоцију снажније

just because they've bothered to name and talk about it,

само зато што су се потрудиле да је именују и разговарају о њој,

like the Russian "toska,"

као што је руска „тоска“,

a feeling of maddening dissatisfaction

осећај излуђујућег незадовољства

said to blow in from the great plains.

за које се прича да долази као налет са великих равница.

The most recent developments in cognitive science show

Најновија открића у когнитивној науци показују

that emotions are not simple reflexes,

да емоције нису једноставни рефлекси

but immensely complex, elastic systems

већ изузетно сложени, еластични системи

that respond both to the biologies that we've inherited

који реагују на наследну биологију,

and to the cultures that we live in now.

али и на културе у којима тренутно живимо.

They are cognitive phenomena.

Они су когнитивна појава.

They're shaped not just by our bodies, but by our thoughts,

Обликују их не само наша тела, већ и наше мисли,

our concepts, our language.

наши концепти и језик.

The neuroscientist Lisa Feldman Barrett has become very interested

Неуронаучник Лиза Фелдман Барет се веома заинтересовала

in this dynamic relationship between words and emotions.

за ову динамичну повезаност речи и емоција.

She argues that when we learn a new word for an emotion,

Она тврди да, када научимо нову реч за емоцију,

new feelings are sure to follow.

то ће сигурно бити пропраћено новим осећањима.

As a historian, I've long suspected that as language changes,

Као историчар сам дуго сумњала да се са развојем језика

our emotions do, too.

мењају и наше емоције.

When we look to the past, it's easy to see that emotions have changed,

Када се осврнемо на прошлост, лако је видети да су се емоције промениле,

sometimes very dramatically,

понекад и веома драматично,

in response to new cultural expectations and religious beliefs,

као резултат нових културолошких очекивања и религијских уверења,

new ideas about gender, ethnicity and age,

нових идеја о половима, етничкој припадности и старости,

even in response to new political and economic ideologies.

чак и као резултат нових политичких и економских идеологија.

There is a historicity to emotions

Постоји историчност везана за емоције

that we are only recently starting to understand.

коју смо тек недавно почели да схватамо.

So I agree absolutely that it does us good to learn new words for emotions,

Зато се потпуно слажем да је добро по нас да учимо нове речи за емоције,

but I think we need to go further.

али мислим да треба да одемо и даље од тога.

I think to be truly emotionally intelligent,

Мислим да, да бисмо били истински емоционално интелигентни,

we need to understand where those words have come from,

треба да разумемо одакле ове речи потичу

and what ideas about how we ought to live and behave

и које представе о томе како треба да живимо и да се понашамо

they are smuggling along with them.

крију у себи.

Let me tell you a story.

Дозволите да вам испричам причу.

It begins in a garret in the late 17th century,

Прича креће на једном тавану крајем 17. века,

in the Swiss university town of Basel.

у швајцарском студентском граду, Базелу.

Inside, there's a dedicated student living some 60 miles away from home.

На том тавану је предани студент који живи стотинак километара од куће.

He stops turning up to his lectures,

Престаје да се појављује на предавањима,

and his friends come to visit and they find him dejected and feverish,

а његови пријатељи га посете и нађу утученог и у грозници,

having heart palpitations,

док му је срце убрзано радило

strange sores breaking out on his body.

и са чудним ранама које су му се јављале на телу.

Doctors are called,

Позвали су докторе,

and they think it's so serious that prayers are said for him

а они су помислили да је то толико озбиљно

да су се молили за њега у локалној цркви.

in the local church.

And it's only when they're preparing to return this young man home

Тек када су почели да се спремају да врате овог младића кући

so that he can die,

да би могао да умре

that they realize what's going on,

схватили су шта се дешава,

because once they lift him onto the stretcher,

јер када су га ставили на носила,

почео је лакше да дише.

his breathing becomes less labored.

And by the time he's got to the gates of his hometown,

Када је стигао до капије свог родног града,

he's almost entirely recovered.

скоро се потпуно опоравио.

And that's when they realize

Тада су схватили

that he's been suffering from a very powerful form of homesickness.

да је патио од веома снажне носталгије.

It's so powerful, that it might have killed him.

Била је толико снажна да га је могла убити.

Well, in 1688, a young doctor, Johannes Hofer,

Па, 1688. године, млади доктор, Јоханес Хофер,

heard of this case and others like it

чуо је за овај и сличне случајеве

and christened the illness "nostalgia."

и дао име „носталгија“ овој болести.

The diagnosis quickly caught on in medical circles around Europe.

Ова дијагноза је брзо прихваћена у медицинским круговима широм Европе.

The English actually thought they were probably immune

Енглези су заправо сматрали да су вероватно имуни

because of all the travel they did in the empire and so on.

због свих путовања по краљевству и тако даље.

But soon there were cases cropping up in Britain, too.

Али, ускоро су се почели јављати и случајеви у Британији.

The last person to die from nostalgia

Последња особа која је умрла од носталгије

was an American soldier fighting during the First World War in France.

био је амерички војник који се борио у Првом светском рату у Француској.

How is it possible that you could die from nostalgia

Како је било могуће умрети од носталгије

less than a hundred years ago?

пре мање од сто година?

But today, not only does the word mean something different --

Данас, међутим, ова реч не само да значи нешто друго,

a sickening for a lost time rather than a lost place --

тугу због прошлог времена, а не изгубљеног места,

but homesickness itself is seen as less serious,

већ се и сама носталгија сматра мање озбиљном,

sort of downgraded from something you could die from

као да је деградирана из нечега смртоносног

to something you're mainly worried your kid might be suffering from

у нешто што вас углавном брине да ће погодити ваше дете

када преспава код неког другог.

at a sleepover.

This change seems to have happened in the early 20th century.

Чини се да се ова промена десила почетком 20. века.

But why?

Али, због чега?

Was it the invention of telephones or the expansion of the railways?

Да ли је то због открића телефона и развоја железнице?

Was it perhaps the coming of modernity,

Да ли је то можда због појаве модерног доба,

with its celebration of restlessness and travel and progress

које слави неуморно кретање, путовање и развој,

that made sickening for the familiar

због чега туга за познатим

seem rather unambitious?

делује прилично неамбициозно?

You and I inherit that massive transformation in values,

Ви и ја смо наследили ту огромну промену вредности,

and it's one reason why we might not feel homesickness today

а она је и један од разлога што данас можда нећемо осетити носталгију

as acutely as we used to.

снажно као некада.

It's important to understand

Важно је разумети

that these large historical changes influence our emotions

да ове велике историјске промене утичу на наше емоције

partly because they affect how we feel about how we feel.

делимично зато што утичу на то како се осећамо везано за наша осећања.

Today, we celebrate happiness.

Данас уздижемо осећај среће.

Happiness is supposed to make us better workers

Срећа треба да нас учини бољим радницима,

and parents and partners;

родитељима и партнерима;

it's supposed to make us live longer.

треба да због ње живимо дуже.

In the 16th century,

У 16. веку

sadness was thought to do most of those things.

сматрало се да туга утиче на већину ових ствари.

It's even possible to read self-help books from that period

Могуће је чак и прочитати књиге за самопомоћ из тог периода

which try to encourage sadness in readers

које покушавају да подрже појаву туге код читалаца

by giving them lists of reasons to be disappointed.

док им дају листе разлога да се осећају разочарано.

(Laughter)

(Смех)

These self-help authors thought you could cultivate sadness as a skill,

Ови писци књига за самопомоћ су мислили да можете да негујете тугу као вештину,

since being expert in it would make you more resilient

јер ако сте стручњак у томе, бићете отпорнији

when something bad did happen to you, as invariably it would.

када вам се нешто лоше заиста деси, као што мора да буде.

I think we could learn from this today.

Мислим да из овога можемо да научимо нешто данас.

Feel sad today, and you might feel impatient, even a little ashamed.

Ако данас осећате тугу,

бићете можда нестрпљиви, чак ћете се можда помало и стидети.

Feel sad in the 16th century, and you might feel a little bit smug.

Да сте осећали тугу у 16. веку, били бисте можда помало самозадовољни.

Of course, our emotions don't just change across time,

Наравно, наше се емоције не мењају само током времена,

they also change from place to place.

већ се мењају и од места до места.

The Baining people of Papua New Guinea speak of "awumbuk,"

Народ Баининг са Папуе Нове Гвинеје говори о „авумбуку“,

a feeling of lethargy that descends when a houseguest finally leaves.

осећају летаргије који се јавља када гост коначно оде из ваше куће.

(Laughter)

(Смех)

Now, you or I might feel relief,

Ви или ја бисмо можда осетили олакшање,

but in Baining culture,

али у култури народа Баининг

departing guests are thought to shed a sort of heaviness

сматра се да гости који одлазе остављају некакву тежину

so they can travel more easily,

да би могли лакше да путују,

and this heaviness infects the air and causes this awumbuk.

а ова тежина загађује ваздух и ствара овај „авумбук“.

And so what they do is leave a bowl of water out overnight

Тако остављају чинију са водом током ноћи

да апсорбује овај ваздух,

to absorb this air,

and then very early the next morning, they wake up and have a ceremony

а затим се веома рано следећег јутра пробуде, одрже церемонију и баце ту воду.

and throw the water away.

Now, here's a good example

Ево доброг примера

of spiritual practices and geographical realities combining

укомбинованих спиритуалних обичаја и географске стварности

to bring a distinct emotion into life

да се одређена емоција изазове,

and make it disappear again.

а затим поново нестане.

One of my favorite emotions is a Japanese word, "amae."

Једна од мојих омиљених емоција је јапанска реч, „амае“.

Amae is a very common word in Japan,

„Амае“ је веома уобичајена реч у Јапану,

but it is actually quite hard to translate.

али ју је заправо прилично тешко превести.

It means something like the pleasure that you get

Она је нешто попут задовољства које осетите

when you're able to temporarily hand over responsibility for your life

када можете да привремено предате одговорност за сопствени живот

to someone else.

неком другом.

(Laughter)

(Смех)

Now, anthropologists suggest

Антрополози сматрају

that one reason why this word might have been named and celebrated

да је разлог зашто је ова реч створена и зашто се слави у Јапану

in Japan

is because of that country's traditionally collectivist culture,

традиционално колективистичка култура те земље,

whereas the feeling of dependency

док се осећаја зависности

may be more fraught amongst English speakers,

можда боје говорници енглеској језика,

who have learned to value self-sufficiency and individualism.

који су навикли да цене самодовољност и индивидуалност.

This might be a little simplistic,

Ово је можда мало поједностављено,

but it is tantalizing.

али нас ставља на Танталове муке.

What might our emotional languages tell us not just about what we feel,

Шта би нам наши емоционални језици могли рећи не само о томе шта осећамо,

but about what we value most?

већ и о томе шта највише ценимо?

Most people who tell us to pay attention to our well-being

Већина људи која нам говори да обратимо пажњу на своју добробит

talk of the importance of naming our emotions.

прича и о важности именовања наших емоција.

But these names aren't neutral labels.

Али, ова имена нису неутралне ознаке.

They are freighted with our culture's values and expectations,

Оне су проткане вредностима и очекивањама наше културе

and they transmit ideas about who we think we are.

и одашиљу идеје о томе како видимо себе.

Learning new and unusual words for emotions will help attune us

Учење нових и необичних речи за емоције ће нам помоћи да се ускладимо

to the more finely grained aspects of our inner lives.

са пажљиво обликованим аспектима наших унутрашњих живота.

But more than this, I think these words are worth caring about,

Али, још више од тога, мислим да вреди да нас ове речи интересују

because they remind us how powerful the connection is

јер нас подсећају колико је снажна повезаност

between what we think

између онога што мислимо

and how we end up feeling.

и онога како се на крају осећамо.

True emotional intelligence requires that we understand

Истинска емоционална интелигенција захтева да разумемо

друштвене, политичке, културолошке силе

the social, the political, the cultural forces

that have shaped what we've come to believe about our emotions

које обликују оно у шта сада верујемо везано за наше емоције

and understand how happiness or hatred or love or anger

и да разумемо како се срећа, мржња, љубав или бес

might still be changing now.

још увек можда мењају.

Because if we want to measure our emotions

Јер, ако желимо да измеримо наше емоције

and teach them in our schools

и да предајемо о њима у школама

and listen as our politicians tell us how important they are,

и слушамо док нам наши политичари причају о томе колико су битни,

then it is a good idea that we understand

онда је добро да разумемо

where the assumptions we have about them

одакле претпоставке које имамо о њима долазе

have come from,

and whether they still truly speak to us now.

и да ли нам и сада заиста нешто значе.

I want to end with an emotion I often feel

Желим да завршим са емоцијом коју често осећам

when I'm working as a historian.

док радим као историчар.

It's a French word, "dépaysement."

То је француска реч „депејзмон“.

It evokes the giddy disorientation that you feel in an unfamiliar place.

Изазива вртоглаву дезоријентацију коју осећате на непознатом месту.

One of my favorite parts of being a historian

Један од мојих омиљених разлога тога што сам историчар

is when something I've completely taken for granted,

је када нешто што сам потпуно узела здраво за готово,

some very familiar part of my life,

неки веома познати део мог живота,

is suddenly made strange again.

постане изненада опет чудан.

Dépaysement is unsettling,

„Депејзмон“ је узнемирујућ осећај,

but it's exciting, too.

али је и узбудљив.

And I hope you might be having just a little glimpse of it right now.

И надам се да сте га, макар на кратко, доживели управо сада.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)