Are China and the US doomed to conflict? | Kevin Rudd

Prevodilac: Maja Djordjevic Lektor: Tijana Mihajlović

G'day, my name's Kevin.

Добар дан. Jа сам Кевин.

I'm from Australia. I'm here to help.

Долазим из Аустралије и овде сам да помогнем.

(Laughter)

(Смех)

Tonight, I want to talk about a tale of two cities.

Вечерас желим да испричам причу о два града.

One of those cities is called Washington, and the other is called Beijing.

Први се зове Вашингтон, а други Пекинг.

Because how these two capitals shape their future

Разлог је то што начин на који ова два града формирају своју будућност

and the future of the United States and the future of China

и будућност САД и Кине,

doesn't just affect those two countries,

не утиче само на ове две државе,

it affects all of us

већ и на све нас

in ways, perhaps, we've never thought of:

и то онако како вероватно никада нисмо ни помишљали:

the air we breathe, the water we drink,

кроз ваздух који удишемо, воду коју пијемо,

the fish we eat, the quality of our oceans,

рибу коју једемо, квалитет наших океана,

the languages we speak in the future,

језике којима ћемо се споразумевати у будућности,

the jobs we have, the political systems we choose,

послове које ћемо имати, политичке системе које ћемо изабрати

and, of course, the great questions of war and peace.

и, наравно, велика питања рата и мира.

You see that bloke? He's French.

Видите овог човека? Он је Француз.

His name is Napoleon.

Зове се Наполеон.

A couple of hundred years ago,

Пре неколико стотина година,

he made this extraordinary projection:

он је направио ово изузетно предвиђање:

"China is a sleeping lion, and when she awakes,

„Кина је уснули лав

који ће потрести свет када се пробуди.”

the world will shake."

Napoleon got a few things wrong;

Наполеон је неке ствари погрешно предвидео,

he got this one absolutely right.

али по питању ове је био савршено у праву.

Because China is today not just woken up,

Кина данашњице не само да је будна,

China has stood up and China is on the march,

већ је стала на ноге и кренула у марш.

and the question for us all

Питање за све нас је

is where will China go

где се Кина запутила

and how do we engage this giant of the 21st century?

и какви ће бити наши односи са овим гигантом 21. века.

You start looking at the numbers, they start to confront you in a big way.

Када почнете да посматрате бројеве, они ће вам се у великој мери супротставити.

It's projected that China will become,

Предвиђа се да ће Кина постати,

by whichever measure -- PPP, market exchange rates --

било којим средствима - паритетом куповне моћи, девизним курсом -

the largest economy in the world

највећа светска економија

over the course of the decade ahead.

у наредној декади.

They're already the largest trading nation,

Они су већ највећа трговачка нација,

already the largest exporting nation,

највећа нација извозник,

already the largest manufacturing nation,

највећа произвођачка нација,

and they're also the biggest emitters of carbon in the world.

али и највећи одашиљач емисија угљеника на свету.

America comes second.

Америка је на другом месту.

So if China does become the world's largest economy,

Зато, уколико Кина буде постала највећа светска економија,

think about this:

размислите о следећем:

It'll be the first time

То ће бити први пут

since this guy was on the throne of England --

од када је овај човек седео на енглеском трону -

George III, not a good friend of Napoleon's --

Џорџ III, не баш добар Наполеонов пријатељ -

that in the world we will have as the largest economy

да ћемо имати највећу светску економију

a non-English speaking country,

чији матерњи језик није енглески,

a non-Western country,

земљу која није западна,

a non-liberal democratic country.

земљу која није либерално-демократска.

And if you don't think that's going to affect

Уколико не мислите да ће то утицати

the way in which the world happens in the future,

на начин на који свет функционише,

then personally, I think you've been smoking something,

лично сматрам да сте надувани,

and it doesn't mean you're from Colorado.

а то не значи да сте из Колорада.

So in short, the question we have tonight is,

Укратко, наше вечерашње питање је

how do we understand this mega-change,

како да разумемо ову голему промену

which I believe to be the biggest change for the first half of the 21st century?

за коју верујем да је највећа у првој половини 21. века.

It'll affect so many things.

Она ће утицати на много ствари.

It will go to the absolute core.

Она ће доћи до саме сржи.

It's happening quietly. It's happening persistently.

То се дешава тихо. То се дешава постојано.

It's happening in some senses under the radar,

У извесном смислу, то се дешава неприметно,

as we are all preoccupied with

док смо сви заокупљени

what's going in Ukraine, what's going on in the Middle East,

догађањима у Украјини и догађањима на Блиском истоку,

what's going on with ISIS, what's going on with ISIL,

догађањима са ИСИС-ом и догађањима са ИСИЛ-ом,

what's happening with the future of our economies.

као и будућношћу наше економије.

This is a slow and quiet revolution.

То је спора и тиха револуција.

And with a mega-change comes also a mega-challenge,

Са великом променом наступа и велики изазов,

and the mega-challenge is this:

а тај изазов је следеће:

Can these two great countries,

могу ли ове две велике земље,

China and the United States --

Кина и САД -

China,

Кина,

the Middle Kingdom,

Средње краљевство,

and the United States,

и САД,

Měiguó --

Měiguó,

which in Chinese, by the way, means "the beautiful country."

што на кинеском, успут, значи „дивна земља”.

Think about that -- that's the name that China has given this country

Размислите о томе - то је име којим је Кина називала ову земљу

for more than a hundred years.

више од сто година.

Whether these two great civilizations, these two great countries,

Mогу ли ове две велике цивилизације, ове две велике земље

can in fact carve out a common future

да заправо исклешу заједничку будућност

for themselves and for the world?

за себе и за цео свет?

In short, can we carve out a future

Укратко, да ли можемо да исклешемо будућност

which is peaceful and mutually prosperous,

која је мирнодопска и узајамно просперитетна

or are we looking at a great challenge

или гледамо у велики изазов

of war or peace?

рата и мира?

And I have 15 minutes to work through war or peace,

Ја имам 15 минута да решим проблем рата и мира,

which is a little less time

што је мало мање времена

than they gave this guy to write a book called "War and Peace."

него што је овај човек имао да напише књигу „Рат и мир”.

People ask me, why is it that a kid growing up in rural Australia

Људи ме питају зашто се дете које је одрастало у руралној Аустралији

got interested in learning Chinese?

заинтересовало да учи кинески језик.

Well, there are two reasons for that.

Па, из два разлога.

Here's the first of them.

Ово је први:

That's Betsy the cow.

крава Бетси.

Now, Betsy the cow was one of a herd of dairy cattle

Сад, Бетси је једна од крава из стада које смо држали због млека

that I grew up with on a farm in rural Australia.

и са којим сам одрастао у руралној Аустралији.

Видите ли ове руке? Оне нису створене за пољопривреду.

See those hands there? These are not built for farming.

So very early on, I discovered that in fact, working in a farm

Тако сам као веома млад открио да рад на фарми, у ствари,

was not designed for me, and China was a very safe remove

није за мене, а Кина је била безбедна одступница

from any career in Australian farm life.

од каријера у аустралијској пољопривреди.

Here's the second reason.

Ово је други разлог:

то је моја мама.

That's my mom.

Anyone here ever listen to what their mom told them to do?

Да ли ико овде слуша шта им мајке причају?

Everyone ever do what their mom told them to do?

Да ли је ико икада урадио оно што им је мама рекла?

I rarely did,

Ја сам то ретко чинио,

but what my mom said to me was,

али ми је мама једног дана нешто рекла,

one day, she handed me a newspaper,

уручивши ми новине,

a headline which said, here we have a huge change.

у којима је био наслов - „Овде имамо велику промену”.

And that change is China entering the United Nations.

Та велика промена се односила на улазак Кине у Уједињене нације.

1971, I had just turned 14 years of age,

Године 1971. сам напунио 14 година,

and she handed me this headline.

а она ми је уручила овај наслов.

And she said, "Understand this, learn this,

Тада ми је рекла: „Разуми и научи ово,

because it's going to affect your future."

јер ће то утицати на твоју будућност”.

So being a very good student of history,

Како сам био одличан у историји,

I decided that the best thing for me to do was, in fact,

одлучио сам да је најбоља ствар коју могу да урадим

to go off and learn Chinese.

да научим кинески.

The great thing about learning Chinese

Сјајна ствар везана за учење кинеског

is that your Chinese teacher gives you a new name.

је та што од учитеља добијете ново име.

And so they gave me this name:

И тако сам ја добио ово:

Kè, which means to overcome or to conquer,

Kè, што значи „савладати” или „освојити”

and Wén, and that's the character for literature or the arts.

и Wén, што је симбол за књижевност и уметност.

Kè Wén, Conqueror of the Classics.

Kè Wén, Освајач класика.

Any of you guys called "Kevin"?

Има ли овде некога ко се зове Кевин?

It's a major lift from being called Kevin to be called Conqueror of the Classics.

Велики је напредак од Кевина постати Освајач класика.

(Laughter)

(Смех)

I've been called Kevin all my life.

Цео живот су ме звали Кевин.

Have you been called Kevin all your life?

Да ли су вас звали Кевин цео живот?

Would you prefer to be called Conqueror of the Classics?

Да ли бисте више волели да вас зову Освајач класика?

And so I went off after that and joined the Australian Foreign Service,

Затим сам се придружио

аустралијском Министарству спољних послова,

but here is where pride -- before pride, there always comes a fall.

али где год је понос, њему увек претходи пад.

So there I am in the embassy in Beijing,

Тако сам се обрео у амбасади у Пекингу,

off to the Great Hall of the People

па на путу ка Великој сали народа

with our ambassador, who had asked me to interpret for his first meeting

са нашим амбасадором који ме је замолио да будем преводилац

на његовом првом састанку у Великој сали народа.

in the Great Hall of the People.

And so there was I.

И тако сам се обрео тамо.

If you've been to a Chinese meeting, it's a giant horseshoe.

Ако сте икада били на кинеском састанку,

знате да је то једна гигантска потковица. На челу су утицајни државници,

At the head of the horsehoe are the really serious pooh-bahs,

and down the end of the horseshoe are the not-so-serious pooh-bahs,

а на другом крају потковице су не тако утицајни државници -

the junior woodchucks like me.

млађи почетници као што сам ја.

And so the ambassador began with this inelegant phrase.

Тако је амбасадор започео говор једном неелегантном фразом.

He said, "China and Australia are currently enjoying a relationship

Рекао је: „Кина и Аустралија тренутно уживају блискост

of unprecedented closeness."

без преседана.”

And I thought to myself,

Помислио сам:

"That sounds clumsy. That sounds odd.

„Ово звучи траљаво. Звучи чудно.”

I will improve it."

„Ја ћу га дотерати.”

Note to file: Never do that.

Напомена: никада немојте то да радите.

It needed to be a little more elegant, a little more classical,

Требало је да звучи мало елегантније и мало класичније,

so I rendered it as follows.

па сам га ја превео овако.

[In Chinese]

[кинески]

There was a big pause on the other side of the room.

На другом крају просторије је наступио тајац.

You could see the giant pooh-bahs at the head of the horseshoe,

Могао сам да видим утицајне државнике на челу потковице

the blood visibly draining from their faces,

како су пребледели,

and the junior woodchucks at the other end of the horseshoe

док се на другом крају, где су седели млађи државници,

engaged in peals of unrestrained laughter.

разлегао необуздан смех.

Because when I rendered his sentence,

То се десило зато што сам ја реченицу

"Australia and China are enjoying a relationship

„Аустралија и Кина тренутно уживају блискост

of unprecedented closeness,"

без преседана”,

in fact, what I said was that Australia and China

у ствари, превео као „Аустралија и Кина

were now experiencing fantastic orgasm.

тренутно доживљавају фантастичан оргазам”.

(Laughter)

(Смех)

That was the last time I was asked to interpret.

То је био последњи пут да су ме звали да преводим.

But in that little story, there's a wisdom, which is,

Међутим, у тој причици има мудрости,

as soon as you think you know something about this extraordinary civilization

која нас учи да чим помислите да знате нешто о овој изузетној цивилизацији

of 5,000 years of continuing history,

чија историја траје последњих 5000 година у континуитету,

there's always something new to learn.

увек има нешто ново да се научи.

History is against us

Историја ради против нас

when it comes to the U.S. and China

када је у питању стварање

forging a common future together.

заједничке будућности САД-а и Кине.

This guy up here?

Овај момак овде?

He's not Chinese and he's not American.

Он није ни Кинез ни Американац.

He's Greek. His name's Thucydides.

Он је Грк. Зове се Тукидид.

He wrote the history of the Peloponnesian Wars.

Он је написао историју пелепонеског рата,

And he made this extraordinary observation

где је забележио изузетно запажање

about Athens and Sparta.

везано за Атину и Спарту.

"It was the rise of Athens and the fear that this inspired in Sparta

„Оно што је учинило рат неизбежним је успон Атине и страх

that made war inevitable."

који је он узроковао у Спарти”.

And hence, a whole literature about something called the Thucydides Trap.

Отуда имаму сву ту силну литературу о нечему што се зове Тукидидова замка.

This guy here? He's not American and he's not Greek. He's Chinese.

Овај човек? Он није ни Американац ни Грк.

Он је Кинез.

His name is Sun Tzu. He wrote "The Art of War,"

Зове се Сун Цу и написао је „Умеће ратовања”.

and if you see his statement underneath, it's along these lines:

Ова његова изјава испод каже нешто у овом стилу:

"Attack him where he is unprepared, appear where you are not expected."

„Нападај непријатеља када је неспреман; наступај кад он то не очекује”.

Not looking good so far for China and the United States.

Ствари за сада не стоје добро по Кину и САД.

This guy is an American. His name's Graham Allison.

Овај човек је Американац. Зове се Грејем Елисон.

In fact, he's a teacher at the Kennedy School

Он је, у ствари, наставник у школи Кенеди

over there in Boston.

која се налази у Бостону.

He's working on a single project at the moment, which is,

Он тренутно ради само на једном пројекту који се бави питањем

does the Thucydides Trap about the inevitably of war

да ли Тукидидова замка подразумева неизбежан рат

between rising powers and established great powers

између сила у успону и великих сила које су већ утемељене

apply to the future of China-U.S. relations?

и да ли је то питање примењиво на односе Кине и САД.

It's a core question.

То је кључно питање.

And what Graham has done is explore 15 cases in history

Грејем је истражио петнаест историјских примера

since the 1500s

од 1500-те године наовамо

to establish what the precedents are.

како би изнашао преседане.

And in 11 out of 15 of them,

У 11 од 15 случајева,

let me tell you,

да вам кажем,

they've ended in catastrophic war.

они су завршили катастрофалним ратом.

You may say, "But Kevin --

Ви сад можете рећи: „Али, Кевине

or Conqueror of the Classics --

- или, Освајачу класика -

that was the past.

то је било у прошлости.

We live now in a world of interdependence and globalization.

Ми сада живимо у свету међузависности и глобализације.

It could never happen again."

То се никада не може поновити.

Guess what?

Знате шта?

The economic historians tell us that in fact,

Историчари економије кажу да је, у ствари,

the time which we reached the greatest point

тренутак у коме смо достигли највишу тачку

of economic integration and globalization

економске интеграције и глобализације

was in 1914,

био 1914. године,

just before that happened, World War I,

пре него што се то десило. Први светски рат -

a sobering reflection from history.

отрежњујућа историјска рефлексија.

So if we are engaged in this great question

Онда, ако се позабавимо овим великим питањем о томе

of how China thinks, feels,

како Кина размишља и осећа се

and positions itself towards the United States,

и како се поставља према САД

and the reverse,

и обратно,

how do we get to the baseline

како долазимо до основне одреднице:

of how these two countries and civilizations

како ове две земље и цивилизације

can possibly work together?

могу уопште да функционишу заједно?

Let me first go to, in fact,

Допустите ми да се прво позабавим

China's views of the U.S. and the rest of the West.

погледом Кине на САД и остатак западног света.

Number one: China feels as if it's been humiliated

Под један: Кина се осећа пониженом од стране Запада

at the hands of the West through a hundred years of history,

последњих стотинак година,

beginning with the Opium Wars.

почевши од опијумских ратова.

When after that, the Western powers carved China up into little pieces,

После тога, западне силе су насецкале Кину на комадиће,

so that by the time it got to the '20s and '30s,

тако да су се 20-их и 30-их година прошлог века

signs like this one appeared on the streets of Shanghai.

натписи попут овога појавили на улицама Шангаја.

["No dogs and Chinese allowed"]

[„Псима и Кинезима забрањен приступ”]

How would you feel if you were Chinese,

Како бисте се ви осећали као Кинез

in your own country, if you saw that sign appear?

у сопственој земљи када видите овај натпис?

China also believes and feels

Кина такође верује и осећа,

as if, in the events of 1919, at the Peace Conference in Paris,

као што се догодило 1919. године на мировној конференцији у Паризу

when Germany's colonies were given back

када су немачке колоније враћене

to all sorts of countries around in the world,

земљама свих врста широм света,

what about German colonies in China?

а шта је са немачким колонијама у Кини?

They were, in fact, given to Japan.

Оне су, у ствари, додељене Јапану.

When Japan then invaded China in the 1930s

Када је Јапан напао Кину 30-их година, свет је гледао на другу страну

the world looked away and was indifferent to what would happen to China.

и није га било брига шта ће се десити са Кином.

And then, on top of that, the Chinese to this day believe

Поврх тога, Кинези верују до данашњег дана

that the United States and the West

да САД и запад не прихватају

do not accept the legitimacy of their political system

легитимитет њиховог политичког система

because it's so radically different from those of us who come

јер се он радикално разликује од наших система

from liberal democracies,

који су либерално-демократски.

and believe that the United States to this day is seeking

Кина верује да САД и даље желе

to undermine their political system.

да минирају њихов политички систем.

China also believes that it is being contained

Кина такође верује

by U.S. allies and by those with strategic partnerships with the U.S.

да је САД и њени стратешки партнери

right around its periphery.

спутавају око периферије.

And beyond all that, the Chinese have this feeling

Поврх свега тога, Кинези осећају

in their heart of hearts and in their gut of guts

у самој сржи свог бића

that those of us in the collective West

да смо ми са колективног запада

are just too damned arrogant.

превише проклето арогантни.

That is, we don't recognize the problems in our own system,

То ће рећи да ми не препознајемо проблеме у сопственом систему -

in our politics and our economics,

у политици и економији -

and are very quick to point the finger elsewhere,

и не оклевамо да упремо прстом у неког другог.

and believe that, in fact, we in the collective West

Кинези, у ствари, верују да смо ми са колективног запада

are guilty of a great bunch of hypocrisy.

криви за поголемо лицемерје.

Of course, in international relations,

Наравно, када су међународни односи у питању,

it's not just the sound of one hand clapping.

ствари никада нису једностране.

There's another country too, and that's called the U.S.

Постоји још једна земља у овој причи, а она се зове САД.

So how does the U.S. respond to all of the above?

Онда, како САД одговарају на горенаведено?

The U.S. has a response to each of those.

САД имају одговор на свако од ових питања.

On the question of is the U.S. containing China,

На питање да ли САД спутавају Кину,

they say, "No, look at the history of the Soviet Union. That was containment."

они одговарају: „Не! Погледајте историју Совјетског Савеза. То је спутавање.”

Instead, what we have done in the U.S. and the West

Са друге стране, ми смо у САД и на западу

is welcome China into the global economy,

примили Кину у глобалну економију,

and on top of that, welcome them into the World Trade Organization.

а поврх тога и у Светску трговинску организацију.

The U.S. and the West say China cheats

САД и запад кажу да Кина није искрена

on the question of intellectual property rights,

по питању права на интелектуално власништво

and through cyberattacks on U.S. and global firms.

и сајбер напада на САД и глобалне фирме.

Furthermore, the United States says that the Chinese political system

Надаље, САД каже да је кинески политички систем

is fundamentally wrong

фундаментално погрешан,

because it's at such fundamental variance

због фундаменталних одступања по питању

to the human rights, democracy, and rule of law that we enjoy

људских права, демократије и владавине права које ми уживамо

in the U.S. and the collective West.

у САД и на колективном западу.

And on top of all the above, what does the United States say?

Поврх свега тога, шта САД кажу?

That they fear that China will, when it has sufficient power,

Да се плаше да ће Кина, када постане довољно моћна,

establish a sphere of influence in Southeast Asia and wider East Asia,

успоставити сферу утицаја у југоисточној Азији и широј источној Азији,

boot the United States out,

истерати САД одатле

and in time, when it's powerful enough,

и, временом, када постане довољно моћна,

unilaterally seek to change the rules of the global order.

једнострано покушати да промени правила глобалног поретка.

So apart from all of that, it's just fine and dandy,

Осим свега тога, све је лепо и красно

the U.S.-China relationship.

у односима између САД и Кине.

No real problems there.

Ту нема никавих проблема.

The challenge, though, is given those deep-rooted feelings,

Ипак, изазов сада има та дубоко укорењена осећања,

those deep-rooted emotions and thought patterns,

те дубоко укорењене емоције и обрасце размишљања

what the Chinese call "Sīwéi," ways of thinking,

које Кинези зову „Sīwéi” - начин размишљања.

how can we craft a basis for a common future between these two?

Како да изградимо основу за заједничку будућност ове две ствари?

I argue simply this:

Ја просто кажем само ово:

We can do it on the basis on a framework

то можемо да урадимо на основу

of constructive realism for a common purpose.

оквира конструктивног реализма за заједничку сврху.

What do I mean by that?

Шта под тим подразумевам?

Be realistic about the things that we disagree on,

Треба да будемо реалистични по питању несугласица

and a management approach that doesn't enable

и управљачког приступа који онемогућава

any one of those differences to break into war or conflict

све ове разлике да ескалирају у рат или конфликт

until we've acquired the diplomatic skills to solve them.

док не овладамо дипломатским умећем да их решимо.

Be constructive in areas of the bilateral, regional and global engagement

Треба да будемо конструктивни

у областима билатералног, регионалног и глобалног ангажовања,

between the two,

which will make a difference for all of humankind.

што ће направити разлику за цело човечанство.

Build a regional institution capable of cooperation in Asia,

Треба да изградимо регионалну институцију за сарадњу у Азији,

an Asia-Pacific community.

са азијско-пацифичком заједницом.

And worldwide, act further,

На светском нивоу, треба урадити више,

like you've begun to do at the end of last year

као што сте почели да радите поткрај прошле године,

by striking out against climate change

мерама против климатских промена

with hands joined together rather than fists apart.

са руком у руци радије него са стегнутим песницама.

Of course, all that happens if you've got a common mechanism

Наравно, то се може десити само ако имате заједничке механизме

and political will to achieve the above.

и политичку вољу да постигнете тај циљ.

These things are deliverable.

То се може постићи.

But the question is, are they deliverable alone?

Али, питање је да ли се само то може постићи.

This is what our head tells us we need to do,

То је оно што нам глава говори да треба да урадимо,

but what about our heart?

али шта је са срцем?

I have a little experience in the question back home

Ја имам нешто искуства по том питању код куће.

of how you try to bring together two peoples

Знам како да покушате да уједините две групе људи

who, frankly, haven't had a whole lot in common in the past.

који, искрено речено, нису ималe много тога заједничког у прошлости.

And that's when I apologized to Australia's indigenous peoples.

Тада сам се извинио староседеоцима Аустралије.

This was a day of reckoning in the Australian government,

То је био дан за полагање рачуна за аустралијску владу, парламент

the Australian parliament, and for the Australian people.

и за аустралијски народ.

After 200 years of unbridled abuse towards the first Australians,

Након 200 година необузданог злостављања староседеоца Аустралије,

it was high time that we white folks said we were sorry.

било је крајње време да се ми, бели људи, извинимо.

The important thing --

Битна ствар...

(Applause)

(Аплауз)

The important thing that I remember is staring in the faces

Битна ствар које се сећам је да сам гледао у очи

of all those from Aboriginal Australia

све те староседеоце који су дошли

as they came to listen to this apology.

да чују ово извињење.

It was extraordinary to see, for example,

Било је изузетно видети, на пример,

old women telling me the stories of when they were five years old

старицу која ми је причала приче из времена када је имала пет година

and literally ripped away from their parents,

и када је дословно отета од родитеља,

like this lady here.

као ова дама овде.

It was extraordinary for me to then be able to embrace

За мене је било изузетно што сам могао да загрлим

and to kiss Aboriginal elders as they came into the parliament building,

и пољубим старешине староседелаца како су улазили у зграду парламента.

and one woman said to me,

Једна жена ми је рекла

it's the first time a white fella had ever kissed her in her life,

да је то био први пут у њеном животу да ју је белац пољубио,

and she was over 70.

а било јој је преко 70 година.

That's a terrible story.

То је страшно.

And then I remember this family saying to me,

Онда сам се сетио једне породице која ми је рекла:

"You know, we drove all the way from the far North down to Canberra

„Знате, возили смо се са далеког севера све до Канбере,

to come to this thing,

кроз земљу сељака,

drove our way through redneck country.

како бисмо дошли на овај догађај.”

On the way back, stopped at a cafe after the apology for a milkshake."

„На путу назад, после извињења, застали смо у кафићу да попијемо шејк.”

And they walked into this cafe quietly, tentatively, gingerly,

Ушли су у кафић тихо, несигурно, опрезно

a little anxious.

и помало узнемирени.

I think you know what I'm talking about.

Мислим да знате о чему причам.

But the day after the apology, what happened?

Али дан након извињења, шта се десило?

Everyone in that cafe, every one of the white folks,

Сви присутни у кафићу, сваки белац

stood up and applauded.

устао је и аплаудирао.

Something had happened in the hearts of these people in Australia.

Нешто се десило у срцу тих људи у Аустралији.

The white folks, our Aboriginal brothers and sisters,

Белци, наше браће и сестре староседеоци

and we haven't solved all these problems together,

и ми нисмо решили ове проблеме заједно.

but let me tell you, there was a new beginning

Али допустите ми да кажем, нови почетак је био могућ

because we had gone not just to the head,

јер нисмо размишљали само главом,

we'd gone also to the heart.

већ и срцем.

So where does that conclude in terms of the great question

Како се то уклапа у ово велико питање

that we've been asked to address this evening,

које су нас питали да вечерас размотримо,

which is the future of U.S.-China relations?

питање будућности односа САД и Кине?

The head says there's a way forward.

Глава каже да пут напред постоји.

The head says there is a policy framework, there's a common narrative,

Глава каже да постоји политички оквир, заједнички наратив,

there's a mechanism through regular summitry

механизам редовних самита

to do these things and to make them better.

и да њих треба да се држимо и да их побољшамо,

But the heart must also find a way to reimagine the possibilities

али срце такође мора да нађе начин да поново осмисли могућности

of the America-China relationship,

америчко-кинеских веза,

and the possibilities of China's future engagement in the world.

као и будућег кинеског учешћа у свету.

Sometimes, folks, we just need to take a leap of faith

Понекад је, људи, само потребно да верујемо у исход

not quite knowing where we might land.

иако не знамо где ће нас то довести.

In China, they now talk about the Chinese Dream.

У Кини се не прича о кинеском сну.

In America, we're all familiar with the term "the American Dream."

У Америци, сви смо чули за појам „амерички сан”.

I think it's time, across the world,

Мислим да је време да широм света

that we're able to think also of something we might also call

почнемо да размишљамо о нечему што би се могло назвати

a dream for all humankind.

сан за целокупно човечанство

Because if we do that,

јер, ако то урадимо,

we might just change the way

можемо да променимо

начин на који видимо једни друге.

that we think about each other.

[In Chinese]

[кинески]

That's my challenge to America. That's my challenge to China.

То је мој изазов за Америку. То је мој изазов за Кину.

That's my challenge to all of us,

То је мој изазов за све нас,

but I think where there's a will and where there is imagination

али мислим да где има воље и где има маште

we can turn this into a future

можемо да то претворимо у будућност

driven by peace and prosperity

засновану на миру и напретку,

and not once again repeat

а не да опет поновимо

the tragedies of war.

трагедије рата.

I thank you.

Захваљујем вам се.

(Applause)

(Аплауз)

Chris Anderson: Thanks so much for that. Thanks so much for that.

Крис Андерсон: Хвала најлепше. Хвала најлепше.

It feels like you yourself have a role to play in this bridging.

Изгледа да ви сами играте улогу у премошћавању овог јаза.

You, in a way, are uniquely placed to speak to both sides.

На известан начин, ви сте на јединственом положају

да разговарате са обема странама.

Kevin Rudd: Well, what we Australians do best is organize the drinks,

Кевин Рад: Па, ми Аустралијанци смо најбољи у организовању пића.

so you get them together in one room, and we suggest this and suggest that,

Ако их доведете у једну собу, ми ћемо предложити ово и оно,

then we go and get the drinks.

а онда ћемо донети пиће.

But no, look, for all of us who are friends

Али не, видите, за све нас који смо пријатељи

of these two great countries, America and China,

ових двеју земаља - Америке и Кине -

you can do something.

ви можете да урадите нешто.

You can make a practical contribution,

Можете да допринесете практично,

and for all you good folks here,

а сви ви добри људе овде,

следећи пут када сретнете некога из Кине,

next time you meet someone from China,

sit down and have a conversation.

седите и попричајте са њима.

See what you can find out about where they come from and what they think,

Научите нешто о земљи из које долазе и о њиховом размишљању,

and my challenge for all the Chinese folks

а мој изазов за све Кинезе

who are going to watch this TED Talk at some time

који ће једном одгледати овај TED говор

is do the same.

је да ураде то исто.

Two of us seeking to change the world can actually make a huge difference.

Две стране које желе да промене свет заправо могу да направе огромну разлику.

Those of us up the middle, we can make a small contribution.

Они од нас који су у средини могу да направе мали допринос.

CA: Kevin, all power to you, my friend. Thank you.

КА: Све најбоље, пријатељу. Хвала.

KR: Thank you. Thank you, folks.

КР: Хвала. Хвала свима.

(Applause)

(Аплауз)