A rite of passage for late life | Bob Stein

Prevodilac: Mirjana Čutura Lektor: Tijana Mihajlović

I grew up white, secular and middle class

Одрастао сам као секуларан белац из средње класе

in 1950s America.

у Америци '50-их година двадесетог века.

That meant watching fireworks on the Fourth of July,

То је подразумевало да сам посматрао ватромет на Дан независности,

trick-or-treating on Halloween

скупљао слаткише за Ноћ вештица

and putting presents under a tree at Christmas.

и стављао поклоне под јелку на Божић.

But by the time those traditions got to me,

Када је дошло време да доживим ове обичаје,

they were hollow, commercial enterprises,

били су то испразни, комерцијални подухвати,

which just left me feeling empty.

што ми је једноставно остављало утисак празнине.

So from a relatively young age,

Тако сам од релативно раног узраста

I found myself looking to fill an existential hole,

почео да тражим како да испуним егзистенцијалну празнину,

to connect with something bigger than myself.

да се повежем са нечим већим од себе.

There hadn't been a bar mitzvah in my family in over a century,

Бар мицва се није догодила у мојој породици више од једног века,

so I thought I'd take a shot at that --

па сам помислио да бих могао то да покушам.

(Laughter)

(Смех)

only to be devastated when my one encounter with the rabbi,

Међутим, био сам скрхан када се мој једини сусрет са рабином,

a really tall, godlike figure with flowing white hair,

веома високим човеком са дугом седом косом налик Богу,

consisted of him asking me for my middle name

свео на то да ме је питао за моје средње име

so we could fill out a form.

како бисмо могли испунити формулар.

Yep, that was it.

Да, то је било то.

(Laughter)

(Смех)

So I got the fountain pen,

Добио сам наливперо,

but I didn't get the sense of belonging and confidence

али нисам добио утисак припадности и поверења

I was searching for.

за којим сам трагао.

Many years later,

После много година

I couldn't bear the thought of my son turning 13

нисам могао да поднесем помисао да ће мој син напунити 13 година

without some kind of rite of passage.

без неке врсте церемоније.

So I came up with the idea of a 13th birthday trip,

Тако ми је пала на памет идеја о путовању за 13. рођендан.

and I offered to take Murphy anywhere in the world

Понудио сам Марфију да га поведем

на било које место на свету које му је било важно.

that had meaning for him.

A budding young naturalist who loved turtles,

Као млади природњак у повоју који је волео корњаче

he immediately settled on the Galapagos.

одмах се одлучио за Галапагос.

And when my daughter, Katie, turned 13,

Када је моја ћерка, Кејти, напунила тринаест година,

she and I spent two weeks at the bottom of the Grand Canyon,

провели смо две недеље у подножју Великог кањона,

where Katie learned for the first time that she was powerful and brave.

где је Кејти по први пут открила да поседује снагу и храброст.

Since then, my partner, Ashton, and lots of our friends and relatives

Од тада, мој партнер, Ештон, и многи наши пријатељи и рођаци

have taken their kids on 13th birthday trips,

су одвели своју децу на путовање за 13. рођендан,

with everyone finding it transformative for both the child and the parent.

што су сви доживели као трансформативно искуство за дете и родитеља.

I wasn't brought up saying grace.

Нисам одгојен да се молим пре јела.

But for the last 20 years,

Међутим, у последњих 20 година

we've been holding hands before every meal.

држимо се за руке пре сваког јела.

It's a beautiful bit of shared silence

Диван је то период тишине који нас све спаја у том чину.

that brings us all together in the moment.

Ashton tells everyone to "pass the squeeze,"

Ештон свима каже да „проследе стисак“

while she assures them it's not religious.

док их уверава да то нема везе са религијом.

(Laughter)

(Смех)

So recently, when my family asked me

Када ме је недавно моја породица питала

if I could please do something with the more than 250 boxes of stuff

да ли бих могао да урадим нешто по питању више од 250 кутија препуних ствари

that I've collected over a lifetime,

које сам скупио током свог живота,

my ritual-making impulse kicked in.

мој импулс за стварање церемонија се пробудио.

I started wondering if I could go further than simple death cleaning.

Почео сам да се питам

да ли бих могао да урадим нешто више од обичног чишћења пред смрт.

"Death cleaning" is the Swedish term for clearing out your closets,

„Чишћење пред смрт“ је шведски израз за пражњење ваших ормана,

your basement and your attic before you die,

подрума и тавана пре него што умрете,

so your kids don't have to do it later.

тако да ваша деца не морају то да раде касније.

(Laughter)

(Смех)

I pictured my children opening up box after box

Замислио сам како моја деца отварају једну кутију за другом

and wondering why I'd kept any of that stuff.

и питају се зашто сам задржао ишта од тих ствари.

(Laughter)

(Смех)

And then I imagined them looking at a specific picture

Потом сам замислио како гледају једну одређену фотографију

of me with a beautiful young woman,

на којој сам ја са лепом младом женом

and asking, "Who on earth is that with Dad?"

и како се питају: „Ко ли је, до врага, ово са татом?“

(Laughter)

(Смех)

And that was the aha moment.

Био је то тренутак када ми је синуло.

It wasn't the things I'd saved that were important;

Нису биле важне ствари које сам сачувао;

it was the stories that went with them that gave them meaning.

приче које су их пратиле давале су им значење.

Could using the objects to tell the stories

Да ли би коришћење предмета да се испричају приче

be the seed of a new ritual,

могло бити зачетак новог ритуала,

a rite of passage -- not for a 13-year-old,

церемоније - не за једног 13-годишњака,

but for someone much further down the road?

већ за некога ко је много даље одмакао?

So I started experimenting.

Почео сам да експериментишем.

I got a few dozen things out of the boxes,

Извадио сам неколико десетина ствари из кутија,

I put them about in a room,

распоредио их по соби

and I invited people to come in

и позвао људе да уђу

and ask me about anything that they found interesting.

и да ме питају о било чему што им је било занимљиво.

The results were terrific.

Резултати су били невероватни.

A good story became a launching pad for a much deeper discussion,

Добра прича је постала одскочна даска за много дубљи разговор

in which my visitors made meaningful connections

током којег су моји посетиоци успоставили значајне везе

to their own lives.

са својим животима.

Derrius [Quarles] asked me about a Leonard Peltier T-shirt

Деријус Кворелс ме је питао о мајици са ликом Леонарда Пелтиера

that I'd worn a lot in the '80s,

коју сам пуно носио '80-их година двадесетог века,

that, sadly, is still relevant today.

која је данас, нажалост, још увек актуелна.

Our conversation moved quickly,

Брзо смо мењали тему нашег разговора,

from a large number of political prisoners in American jails,

од великог броја политичких затвореника у америчким затворима

to Derrius wondering about the legacy

до Деријусовог размишљања о завештању

of the Black Liberation Movement of the '60s,

Црначког ослободилачког покрета из '60-их година

and how his life might be different if he'd come of age then,

и о томе како би његов живот можда био другачији да је тада постао пунолетан,

instead of 30-odd years later.

уместо тридесетак година касније.

At the end of our conversation,

На крају нашег разговора

Derrius asked me if he could have the T-shirt.

Деријус ме је упитао да ли бих му дао ту мајицу.

And giving it to him felt just about perfect.

Деловало је баш савршено да му је дам.

As these conversations established common ground,

Како су ови разговори успоставили заједничке теме,

especially across generations,

нарочито међу различитим генерацијама,

I realized I was opening a space

схватио сам да сам стварао простор

for people to talk about things that really mattered to them.

за људе да причају о стварима које су им заиста биле важне.

And I started seeing myself with a renewed sense of purpose --

Почео сам на себе да гледам са обновљеним осећајем сврхе -

not as the old guy on the way out,

не као на маторца на измаку,

but as someone with a role to play

већ као на неког ко је имао улогу у будућности.

going forward.

When I was growing up,

Када сам одрастао,

life ended for most people in their 70s.

за већину људи живот се завршавао у 70-им годинама.

People are living far longer now,

Људи данас живе много дуже,

and for the first time in human history,

а по први пут у људској историји,

it's common for four generations to be living side by side.

уобичајено је да четири генерације живе раме уз раме.

I'm 71,

Имам 71 годину,

and with a bit of luck,

а уз мало среће

I've got 20 or 30 more years ahead of me.

имам још 20 или 30 година пред собом.

Giving away my stuff now

Давање мојих ствари сада

and sharing it with friends, family, and I hope strangers, too,

и дељење са пријатељима, породицом и надам се и са странцима,

seems like the perfect way to enter this next stage of my life.

делује као савршен начин да уђем у ово следеће животно доба.

Turns out to be just what I was looking for:

Испоставило се да је баш оно што сам тражио:

a ritual that's less about dying

ритуал који је мање о умирању,

and more about opening the door

а више о отварању врата

to whatever comes next.

било чему што следи.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)

Onward!

Напред!

(Applause)

(Аплауз)