A day in the life of a Mongolian queen - Anne F. Broadbridge

Prevodilac: Alexandra Stevic Lektor: Ivana Krivokuća

As dawn breaks over a moveable city of ten thousand yurts,

Док свиће над градом од десет хиљада јурти,

Queen Boraqchin is in for a rude awakening.

краљица Боракчин је грубо пробуђена.

A rogue sheep has slipped past her servants and guards

Несташна овца је прошла слуге и стражаре

and bolted into her yurt,

и одјурила у њену јурту,

where he springs into bed and bleats in her ear.

скочивши на њен кревет и блејући јој у уво.

Although she’s the formidable khatun of the Golden Horde,

Иако је моћна катун Златне Хорде,

a huge kingdom in the Mongolian Empire,

огромног краљевства Монголског царства,

Boraqchin has a hands-on approach to ruling.

Боракчин има практичан став о владању.

She’s been married to Batu Khan,

Удата је за Бату Кана,

the fearsome grandson of Genghis Khan himself,

страшног унука Џингис Кана,

since she was fifteen –

од своје петнаесте,

and while her husband is out on his raids,

и кад њен муж оде у походе,

she juggles the duties of flocks, family and empire at home.

она се бави стадом, породицом и царством.

This makes her the manager – and the mover – of a city of thousands.

Тако је она вођа и покретач хиљада јурти.

Twice a year, Boraqchin moves the city between two seasonal camping grounds.

Два пута годишње, Боракчин сели град на два сезонска места за логоровање.

This ensures constant water and lush grass in summer,

Тако увек имају воду и бујну траву лети

and protection from harsh winds in winter.

и штите се од оштрих ветрова зими.

The whole operation requires weeks of strict planning,

Подухват захтева недеље помног планирања,

liaising with the other camps in her domain, strategic delegation –

сарадњу са обласним камповима, стратешку расподелу дужности

and the patience to move at the speed of dawdling animals.

и стрпљење док се крећу брзином спорих животиња.

Today is moving day,

Данас је дан за селидбу,

and she’ll have to direct throngs of her ladies, commanders, slaves and animals

и она води своју свиту, команданте, робове и животиње

up the river Volga for the summer.

уз реку Волгу, где ће провести лето.

As Boraqchin steps outside,

Закорачивши напред,

she’s greeted by a commotion –

поздравља је бука -

her unwanted visitor is now running circles around her stewards.

њен нежељени посетилац трчи око слугу

They’re attempting to stow her possessions securely into wagons.

који се труде да утоваре њену имовину на кола.

Boraqchin orders them to get it under control –

Наређује да је држе под контролом,

but she’s the only one quick enough to catch the stray.

али је једино она вешта да ухвати луталицу.

She next supervises her ladies who are unpinning her yurt

Надгледа своју свиту док спуштају њену јурту

and lifting it onto its custom wagon.

и подижу је на кола.

It requires a team of twenty oxen to pull,

Двадесет волова треба да је вуче,

and Boraqchin wouldn’t trust anyone to steer it but herself.

а она, не верујући никоме, управља сама.

Next, Boraqchin and her woolly companion meet with the guards.

Боракчин и вунени сапутник срећу стражу.

She orders them to keep close watch on her husband's special reception yurt

Наређује да помно пазе на мужевљеву јурту

and port-able throne during the journey.

и преносиви престо за време путовања.

They’ll also act as outriders,

Понашаће се као пратиоци,

and she tells them how to secure the route, surround her for safety –

да јој обезбеде пут и сигурност

and keep the animals in check.

и да држе животиње на оку.

But when the sheep finally breaks free and makes for the fields,

Кад се овца ослободила и отишла пут поља,

the guards can barely keep up

стража ју је једва пратила

as it scampers through crowds packing up their yurts.

док је трчала кроз гомилу рушећи јурте.

Exasperated, Boraqchin rides down to the pastures herself.

Огорчена, Боракчин је одјахала до пашњака.

When she gets there,

Кад је стигла,

she catches sight of the troublesome sheep wriggling into the middle of a flock.

угледала је несташну овцу усред стада.

When she follows him in,

Пошавши за њом, видела је

he’s nestled next to a ewe, his mother.

како се привија уз своју мајку.

She’s pregnant, and seems to be in pain.

Трудна је, и чини се да има болове.

With a start, Boraqchin realizes that this ewe’s impending delivery

Боракчин је схватила да се ближи порођај овце,

has been forgotten in the flurry of moving day.

заборављен због узбуђења око селидбе.

There’s no time to find a shepherd –

Нема времена да се пронађе пастир,

instead, Boraqchin rolls up her sleeves, greases her arm

зато Боракчин подвија рукаве, намаже своју руку

and helps the ewe give birth to two new additions to the empire.

и помаже овци да донесе на свет још двоје.

Leaving the lambs and their mother,

Оставивши јагњад и мајку,

Boraqchin dashes back to the camp.

Боракчин одјури назад у камп.

Here the final touches have been put to packing,

У току су последње припреме за покрет

and vehicles are starting to line up.

и возила су полако спремна.

This vast procession starts with the queen

Огромна поворка почиње са краљицом на челу,

and two hundred wagons filled with her treasures.

и две стотине вагона пуних њеног блага.

Next up are the junior wives and crew,

За њима иду младе жене и и особље,

then the concubines –

потом конкубине -

and this is only Boraqchin's camp.

а то је тек Боракчинин логор.

After this comes the second imperial camp

Затим иде други краљевски табор,

led by another senior wife,

који води друга старија жена,

then two more camps, also led by wives.

и још два логора које воде жене.

Boraqchin has been checking in with them for weeks to ensure

Боракчин је недељама надгледала

a smooth departure and orderly queue.

да би обезбедила миран и спокојан полазак.

But they only make up the royal portion of the line –

Кренули су у краљевској колони,

behind them winds the entire civilian city,

док иза њих кривуда цео цивилни град

which includes holy men with portable chapels and mosques,

са светим оцима, капелама и џамијама,

families, tradesmen, and shepherds.

породицама, трговцима и пастирима.

Finally, Boraqchin settles into her wagon.

Коначно,Боракчин се смешта у свој вагон.

It’ll take weeks to reach their destination –

Проћи ће недеље до коначног циља,

but over the course of the journey,

али током путовања,

she’ll keep everyone expertly in check –

она вешто држи све под контролом,

from her proud children and attentive subjects,

од поносне деце и брижних поданика

to the most meandering sheep at the back of line.

до овчице која тумара на зачељу колоне.