Ancient Rome’s most notorious doctor - Ramon Glazov

Prevodilac: Dragomir Stojkov Lektor: Ivana Krivokuća

In the middle of the 16th century,

Средином 16. века,

a talented young anatomist named Andreas Vesalius made a shocking discovery:

надарени млади анатом под именом Андреас Везалијус

дошао је до шокантног открића:

the most famous human anatomy texts in the world were wrong.

најпознатији текстови на свету о људској анатомији били су погрешни.

They not only failed to account for many details of the human body,

Не само да нису објашњавали доста детаља о људском телу,

they also described the organs of apes and other mammals.

него су такође описивали органе мајмуна и других сисара.

While Vesalius knew he was right,

Иако је Везалијус знао да је у праву,

announcing these errors would mean challenging Galen of Pergamon–

говорити о овим грешкама значило би оспорити Галена из Пергама,

the most renowned physician in medical history.

најчувенијег лекара у историји медицине.

But who was this towering figure?

Али ко је била та еминентна личност?

And why did doctors working more than 1,300 years later so revere and fear him?

И зашто су му доктори после 1300 година одавали толико страхопоштовања?

Born in 129 CE,

Рођен 129. године,

Galen left home as a teen to scour the Mediterranean for medical wisdom.

Гален напушта дом као тинејџер и тражи медицинску мудрост по Средоземљу.

He returned home a gifted surgeon with a passion for anatomy

Враћа се кући као надарени хирург, страствен према анатомији

and a penchant for showmanship.

и склон разметању.

He gleefully entered public anatomy contests,

Раздрагано је учествовао у јавним такмичењима из анатомије,

eager to show up his fellow physicians.

нестрпљив у намери да осрамоти своје колеге лекаре.

In one demonstration,

У једној демонстрацији,

he caused a pig to lose its voice by tying off one of its nerves.

учинио је да свиња изгуби глас тако што је одвезао један њен нерв.

In another, he disemboweled a monkey and challenged his colleagues to repair it.

У другој, извадио је мајмуну утробу и изазвао своје колеге да га излече.

When they couldn’t, he did.

Када они нису могли, он је успео.

These grizzly feats won him a position as surgeon to the city’s gladiators.

Ови страшни подвизи обезбедили су му место хирурга задуженог за градске гладијаторе.

Eventually, he would leave the arena to become the personal physician

На крају је напустио арену како би постао лични лекар

to four Roman Emperors.

четворици римских царева.

While his peers debated symptoms and their origins,

Док су његови вршњаци расправљали о симптомима и њиховим пореклима,

Galen obsessively studied anatomy.

Гален је опсесивно учио анатомију.

He was convinced that each organ had a specific function.

Био је убеђен да сваки орган има одређену функцију.

Since the Roman government largely prohibited working with human cadavers,

Пошто је римска влада у великој мери забранила да се користе људски лешеви,

Galen conducted countless dissections of animals instead.

Гален је уместо тога спроводио бројне дисекције животиња.

Even with this constraint,

Чак и са овим ограничењем,

his exhaustive investigations yielded some remarkably accurate conclusions.

његова исцрпљујућа истраживања произвела су неке изузетно тачне закључке.

One of Galen’s most important contributions

Један од Галенових најважнијих доприноса

was the insight that the brain, not the heart, controlled the body.

био је увид у то да мозак, а не срце, контролише тело.

He confirmed this theory by opening the cranium of a living cow.

Потврдио је ову теорију отворивши лобању живе краве.

By applying pressure to different parts of the brain,

Вршењем притиска на различите делове мозга,

he could link various regions to specific functions.

могао је да додели разним регионима одређене функције.

Other experiments allowed him to distinguish sensory from motor nerves,

Другим експериментима је пронашао разлику између сензорних и моторних нерава,

establish that urine was made in the kidneys,

установио је да се урин ствара у бубрегу,

and deduce that respiration was controlled by muscles and nerves.

и закључио да дисање контролишу мишићи и нерви.

But these wild experiments also produced extraordinary misconceptions.

Али ови луди експерименти такође су створили невероватне заблуде.

Galen never realized that blood cycles continuously throughout the body.

Гален није знао да крв непрекидно тече кроз тело.

Instead, he believed the liver constantly produces an endless supply of blood,

Заправо, мислио је да јетра непрестано ствара бескрајну залиху крви

which gets entirely depleted on its one-way trip to the organs.

која се у потпуности потроши током једносмерног путовања до органа.

Galen is also credited with solidifying the popular theory of the Four Humours.

Галену се такође приписује учвршћење популарне теорије четири хумора.

Introduced by Hippocrates centuries earlier,

Вековима пре њега, Хипократ је представио

this misguided hypothesis attributed most medical problems

ову погрешну хипотезу која приписује већину медицинских проблема

to an imbalance in four bodily fluids called humours.

неуравнотежености четири телесне супстанце званих хумори.

To correct the balance of these fluids, doctors employed dangerous treatments

Да би исправили равнотежу ових супстанци, доктори су примењивали опасне терапије

like bloodletting and purging.

као што су пуштање крви и чишћење црева.

Informed by his poor understanding of the circulatory system,

Информисан лошим схватањем крвотока,

Galen was a strong proponent of these treatments,

Гален је био чврст присталица ових терапија,

despite their sometimes lethal consequences.

упркос њиховим понекад смртоносним последицама.

Unfortunately, Galen’s ego drove him to believe that

Нажалост, Галенов его натерао га је да верује

all his discoveries were of the utmost importance.

да су сва његова открића била од највеће важности.

He penned treatises on everything from anatomy to nutrition to bedside manner,

Записао је расправе о свему од анатомије и исхране до односа са пацијентима,

meticulously cataloguing his writings to ensure their preservation.

педантно бележећи своје списе како би осигурао њихово очување.

Over the next 13 centuries,

Наредних 13 векова,

Galen’s prolific collection dominated all other schools of medical thought.

Галенова плодна колекција доминирала је над свим осталим школама медицине.

His texts became the standard works taught to new generations of doctors,

Његови текстови постали су узорни радови подучавани новим генерацијама доктора,

who in turn, wrote new essays extolling Galen’s ideas.

који су заузврат писали нове есеје, величајући Галенове идеје.

Even doctors who actually dissected human cadavers

Чак би и доктори који јесу сецирали људске лешеве

would bafflingly repeat Galen’s mistakes,

несхватљиво понављали Галенове грешке,

despite seeing clear evidence to the contrary.

упркос томе што су видели јасне доказе који упућују на супротно.

Meanwhile, the few practitioners bold enough to offer conflicting opinions

Међутим, пар лекара довољно смелих да искажу супротно мишљење

were either ignored or ridiculed.

били су или игнорисани или исмевани.

For 1,300 years, Galen’s legacy remained untouchable–

Галеново завештање је 1300 година остало неприкосновено,

until renaissance anatomist Vesalius spoke out against him.

све док му се ренесансни анатом Везалијус није успротивио.

As a prominent scientist and lecturer,

Како је био истакнути научник и предавач,

his authority influenced many young doctors of his time.

његов ауторитет утицао је на многе младе докторе тог времена.

But even then, it took another hundred years

Али чак и онда, требало је још сто година

for an accurate description of blood flow to emerge,

да се појави прецизан опис протока крви,

and two hundred more for the theory of the Four Humours to fade.

и још двеста година да теорија четири хумора избледи.

Hopefully, today we can reap the benefits of Galen’s experiments

Надајмо се да данас можемо искористити предности Галенових експеримената

without attributing equal credence to his less accurate ideas.

без указивања једнаког поверења у његове мање тачне идеје.

But perhaps just as valuable

Али можда је подједнако важан

is the reminder that science is an ever-evolving process,

подсетник да је наука процес који се стално развија

which should always place evidence above ego.

и треба да постави доказе изнад ега.