How to manage your time more effectively (according to machines) - Brian Christian

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

In the summer of 1997,

Лета 1997. године,

NASA's Pathfinder spacecraft landed on the surface of Mars,

Насина летелица „Патфајндер“ слетела је на површину Марса

and began transmitting incredible, iconic images back to Earth.

и почела да шаље невероватне, историјске слике назад на Земљу.

But several days in, something went terribly wrong.

Али, неколико дана након тога, нешто је кренуло по злу.

The transmissions stopped.

Слање је обустављено.

Pathfinder was, in effect, procrastinating:

„Патфајндер“ је, у ствари, одуговлачио;

keeping itself fully occupied but failing to do its most important work.

стално је био заузет, али није успевао да одради свој најважнији посао.

What was going on?

Шта се дешавало?

There was a bug, it turned out, in its scheduler.

Постојала је грешка, испоставило се, у његовом планеру.

Every operating system has something called the scheduler

Сваки оперативни систем има нешто под називом планер,

that tells the CPU how long to work on each task before switching,

који говори процесору колико дуго треба да ради на неком задатку

пре него што пређе на други,

and what to switch to.

као и на шта да пређе.

Done right, computers move so fluidly between their various responsibilities,

Ако се то уради како ваља,

компјутери се несметано пребацују са једног на други задатак

they give the illusion of doing everything simultaneously.

да стварају илузију да се све дешава истовремено.

But we all know what happens when things go wrong.

Али, сви знамо шта се дешава када ствари пођу по злу.

This should give us, if nothing else, some measure of consolation.

Ово би требало, ако ништа друго, да нам пружи бар делимичну утеху.

Even computers get overwhelmed sometimes.

Чак су и компјутери некада преоптерећени.

Maybe learning about the computer science of scheduling

Можда нам сазнања о информатици планирањa

can give us some ideas about our own human struggles with time.

могу дати неке идеје о сопственим, људским борбама са временом.

One of the first insights is that all the time you spend prioritizing your work

Једно од првих сазнања је да целокупно време

које проведете за одређивање радних приоритета

is time you aren't spending doing it.

није потрошено да урадите посао.

For instance, let's say when you check your inbox, you scan all the messages,

На пример, рецимо да, када проверавате свој инбокс, брзо прегледате све поруке

choosing which is the most important.

и одаберете најважније.

Once you've dealt with that one, you repeat.

Када једном то завршите, поновите то.

Seems sensible, but there's a problem here.

Делује разумно, али овде се јавља проблем.

This is what's known as a quadratic-time algorithm.

Ово је познато под називом алгоритам квадратног времена.

With an inbox that's twice as full, these passes will take twice as long

Са инбоксом који је два пута пунији,

за пребацивање на следећи мејл би требало два пута више времена

and you'll need to do twice as many of them!

и требало би да одрадите два пута више посла.

This means four times the work.

Ово значи четири пута више рада.

The programmers of the operating system Linux

Програмери оперативног система Линукс

encountered a similar problem in 2003.

наишли су на сличан проблем 2003. године.

Linux would rank every single one of its tasks in order of importance,

Линукс је рангирао према важности сваки свој појединачни задатак,

and sometimes spent more time ranking tasks than doing them.

а понекада би му требало више времена за рангирање задатака него извршење.

The programmers’ counterintuitive solution was to replace this full ranking

Нелогично решење програмера било је да целокупно рангирање замене

with a limited number of priority “buckets.”

ограниченим бројем „кофица“ са приоритетима.

The system was less precise about what to do next

Систем је био мање прецизан

када се ради о следећој ствари коју треба урадити,

but more than made up for it by spending more time making progress.

али више него добар што се тиче времена потрошеног за напредак.

So with your emails, insisting on always doing the very most important thing first

Па, са свим својим имејловима, инсистирање на томе да се најважније ствари ураде прво

could lead to a meltdown.

може довести до катастрофе.

Waking up to an inbox three times fuller than normal

Ако ујутру имате три пута пунији инбокс него обично,

could take nine times longer to clear.

биће потребно девет пута више времена да се то рашчисти.

You’d be better off replying in chronological order, or even at random!

Боље би било да одговарате хронолошким редом или чак насумично!

Surprisingly, sometimes giving up on doing things in the perfect order

Изненађујуће је што одустајање од тога да радите ствари по савршеном распореду

may be the key to getting them done.

може бити кључна ствар да их одрадите.

Још једно сазнање које проистиче из компјутерског планирања

Another insight that emerges from computer scheduling

has to do with one of the most prevalent features of modern life: interruptions.

везано је за једну од најдоминантнијих карактеристика модерног живота - сметње.

When a computer goes from one task to another,

Када се компјутер пребаци са једног на други задатак,

it has to do what's called a context switch,

мора да уради оно што називамо заменом контекста,

bookmarking its place in one task,

при чему обележава где је стао у једном задатку,

moving old data out of its memory and new data in.

избацује старе податке из своје меморије и убацује нове.

Each of these actions comes at a cost.

Свака од ових радњи има своју цену.

The insight here is that there’s a fundamental tradeoff

Сазнање у овом случају је да постоји основна равнотежа

between productivity and responsiveness.

између продуктивности и реаговања.

Завршавање великог посла значи свођење замене контекста на минимум.

Getting serious work done means minimizing context switches.

But being responsive means reacting anytime something comes up.

Али, брзо реаговање подразумева реакцију сваки пут када нешто искрсне.

These two principles are fundamentally in tension.

Ова два принципа се суштински не слажу.

Recognizing this tension allows us

Уочавање овог неслагања нам омогућава

to decide where we want to strike that balance.

да одлучимо где желимо да успоставимо равнотежу.

The obvious solution is to minimize interruptions.

Очигледно решење је смањење сметњи.

The less obvious one is to group them.

Мање очигледно је да их групишемо.

Ако никакво обавештење или имејл не захтевају одговор

If no notification or email requires a response

more urgently than once an hour, say,

у року од, рецимо, једног сата,

then that’s exactly how often you should check them. No more.

онда толико често и треба да их проверавате; не чешће од тога.

In computer science, this idea goes by the name of interrupt coalescing.

У информатици се ова идеја назива сједињењем сметњи.

Rather than dealing with things as they come up –

Уместо да решавате ствари када се јављају -

Oh, the mouse was moved?

Ох, миш је померен?

A key was pressed?

Дугме је притиснуто?

More of that file downloaded? –

Преузимање тог фајла је напредовало? -

the system groups these interruptions together

систем групише ове сметње заједно

based on how long they can afford to wait.

на основу тога колико дуго може да чека.

In 2013, interrupt coalescing

Године 2013, сједињење сметњи

triggered a massive improvement in laptop battery life.

покренуло је огромно побољшање код трајања батерије за лаптоп.

This is because deferring interruptions lets a system check everything at once,

То је зато што одлагање сметњи

омогућава да систем провери све одједном,

then quickly re-enter a low-power state.

а затим да се брзо врати у стање у ком не троши пуно енергије.

As with computers, so it is with us.

Као и са компјутерима, исти је случај са нама.

Perhaps adopting a similar approach

Можда ће усвајање сличног приступа

might allow us users to reclaim our own attention,

дозволити нама, корисницима, да повратимо сопствену пажњу

and give us back one of the things that feels so rare in modern life: rest.

и да нам врати једну од ствари које су ретке у модерном животу - одмор.