How did clouds get their names? - Richard Hamblyn

Како су облаци добили име? - Ричард Хемблин (Richard Hamblyn)

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

The Naming of Clouds

Именовање облака

On a cold December evening in 1802,

Једне хладне децембарске вечери 1802. године,

a nervous young man named Luke Howard

нервозни младић под именом Лук Хауард

stood before the assembled members of a London science club

стајао је испред окупљених чланова Научног клуба Лондона,

about to give a lecture that would change his life

спремајући се да одржи предавање које ће му променити живот,

and go on to change humanity's understanding of the skies.

и наставити да мења људско разумевање неба.

Лук Хауард је био по занимању фармацеут,

Luke Howard was a pharmacist by profession,

but he was a meteorologist by inclination,

али је по склоности био метеоролог,

having been obsessed by clouds and weather since childhood.

обзриром да је био опседнут облацима и временским приликама од детињства.

Као ученик је проводио сате у зурењу кроз прозор учионице,

As a school boy, he spent hours staring out of the classroom window,

gazing at the passing clouds.

загледан у облаке који пролазе.

Like everyone else at the time, he had no idea how clouds formed,

Као и сви остали у то време, није имао појма како се облаци формирају

or how they stayed aloft.

или како остају у ваздуху.

But he enjoyed observing their endless transformations.

Међутим, уживао је у посматрању бескрајних трансформација.

By his own admission, Luke paid little attention to his lessons,

Према сопственом признању, Лук није обраћао много пажње на часовима,

but fortunately for the future of meteorology,

али је, на срећу по будућност метеорологије,

he managed to pick up a good knowledge of Latin.

успео да покупи добро знање латинског.

Compared to the other natural sciences,

У поређењу са другим природним наукама,

meteorology, the study of weather, was a late developer,

метеорологија, наука о времену, развила се касније,

mainly because weather is elusive.

углавном зато што је време неухватљиво.

You can't snap off a piece of rainbow

Не можете одломити део дуге

or a section of cloud for convenient study.

или делић облака да бисте га проучили на пригодан начин.

You can, of course, collect rain water in calibrated containers,

Можете, наравно, сакупити кишницу у калибрисаним посудама,

but all you really end up with are buckets of water.

али све што на крају заправо добијете су кофе са водом.

Understanding clouds required a different approach,

Разумевање облака захтевало је другачији приступ,

which is where Luke Howard's idea came in.

а ту се јавља идеја Лука Хауарда.

Његово једноставно мишљење засновано на годинама посматрања

His simple insight based on years of observation

was that clouds have many individual shapes

било је да облаци имају многе појединачне облике,

but they have few basic forms.

али имају неколико основних форми.

Заправо, сви облаци припадају једном од три основна типа

In fact, all clouds belong to one of three principle types

to which Howard gave the names:

којима је Хауард дао имена:

cirrus, Latin for tendril or hair,

цирус, од латинске речи „витица“ или „коса“,

cumulus, heap or pile,

кумулус, „гомила“ или „хрпа“

and stratus, layer or sheet.

и стратус, „слој“ или „прекривач“.

Међутим, то није био виспрени део.

But that wasn't the clever part.

Облаци се стално мењају, спајају, подижу, падају и шире

Clouds are constantly changing, merging, rising, falling, and spreading

throughout the atmosphere,

кроз читаву атмосферу,

rarely maintaining the same shapes for more than a few minutes.

ретко задржавајући исте облике дуже од неколико минута.

Any successful naming system

Било који успешни систем давања имена

had to accommodate this essential instability,

морао је да укључи ову суштинску нестабилност,

as Howard realized.

што је Хауард схватио.

Тако је, уз три главна типа облака,

So, in addition to the three main cloud types,

he introduced a series of intermediate and compound types

представио и низ средњих и комбинованих типова

as a way of including the regular transitions that occur among clouds.

као начин да се укључе редовне промене које се јављају међу облацима.

Високи, праменасти цирус који се спустио и раширио у слој

A high, whispy cirrus cloud that descended and spread into a sheet

was named cirrostratus,

добио је име циростратус,

while groups of fluffy cumulus clouds that joined up and spread

док је група паперјастих кумулуса који су се спојили и раширили

were named stratocumulus.

добила име стратокумулус.

Howard identified seven cloud types,

Хауард је идентификовао седам типова облака,

but these have since been expanded to ten,

али се овај број проширио на десет,

cloud nine being the towering cumulonimbus thunder cloud,

при чему је облак број девет највиши кумулонимбус, олујни облак,

which is probably why being on cloud nine means to be on top of the world.

што је вероватно разлог због чега „бити на деветом небу“

значи бити на врху света.

Howard's classification had an immediate international impact.

Хауардова класификација је наишла на тренутну реакцију у свету.

The German poet and scientist J.W. von Goethe

Немачки песник и научник Ј. В. фон Гете

написао је низ песама у част Хауардових облака,

wrote a series of poems in praise of Howard's clouds,

које су се завршиле упечатљивим стиховима:

which ended with the memorable lines,

"As clouds ascend, are folded, scatter, fall,

„Док се облаци дижу, увијају, раштркавају, падају,

Let the world think of thee who taught it all,"

нека све мисли на те, који си све нас овоме научио“,

while Percy Shelley also wrote a poem "The Cloud,"

док је Перси Шели, такође, написао песму, „Облак“,

in which each of Howard's seven cloud types

у којој је Хауардових седам типова облака

was characterized in turn.

описано један за другим.

But perhaps the most impressive response to the naming of clouds

Можда је, ипак, најупечатљивији одговор на давање имена облацима

was by the painter John Constable,

имао сликар Џон Констабл,

who spent two summers on Hampstead Heath painting clouds in the open air.

који је провео два лета на Хампстед Хиту сликајући облаке на отвореном.

Once they had been named and classified,

Након што су облаци именовани и класификовани,

clouds became easier to understand

постало је лакше разумети их

as the visible signs of otherwise invisible atmospheric processes.

као видљиве знаке иначе невидљивих атмосферских процеса.

Clouds write a kind of journal on the sky

Облаци исписују неку врсту дневника на небу

that allows us to understand the circulating patterns

који нам омогућава разумевање циркулишућих образаца

of weather and climate.

времена и климе.

Perhaps the most important breakthrough in understanding clouds

Можда је најважније откриће у разумевању облака

was realizing that they are subject to the same physical laws

било схватање да су подложни истим физичким законима

as everything else on Earth.

као и све остало на Земљи.

Clouds, for example, do not float,

Облаци, на пример, не лебде,

but fall slowly under the influence of gravity.

већ падају полако под утицајем гравитације.

Some of them stay aloft

Неки од њих остају у ваздуху

због конвекције која иде навише од земљишта угрејаног сунцем,

due to upward convection from the sun-heated ground,

but most are in a state of slow, balletic descent.

али већина њих пада, налик балетском плесу.

"Clouds are the patron goddesses of idle fellows,"

„Облаци су богиње заштитнице беспосленог народа“,

as the Greek dramatist Aristophanes wrote in 420 B.C.

како је записао грчки драматург Аристофан 420. године пре наше ере,

and nephology, the study of clouds, remains a daydreamer's science,

а нефологија, проучавање облака, остаје наука занесењака

aptly founded by a thoughtful young man

коју је пригодно основао замишљени младић

whose favorite activity was staring out of the window at the sky.

чија је омиљена активност била зурење у небо кроз прозор.