What can you learn from ancient skeletons? - Farnaz Khatibi

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

Између 2008. и 2012. године

Between 2008 and 2012,

archeologists excavated the rubble of an ancient hospital in England.

археолози су ископали рушевине древне болнице у Енглеској.

In the process, they uncovered a number of skeletons.

У овом процесу су открили одређени број скелета.

One in particular belonged to a wealthy male

Један је припадао богатом мушкарцу који је живео у 11. или 12. веку

who lived in the 11th or 12th century

and died of leprosy between the ages of 18 and 25.

и преминуо од лепре између 18. и 25. године.

How do we know all this?

Како знамо све ово?

Simply by examining some old, soil-caked bones?

Само помоћу испитивања неких старих костију прекривених земљом?

Чак и вековима након смрти

Even centuries after death,

skeletons carry unique features that tell us about their identities.

скелети имају јединствене особине која нам говоре о њиховом идентитету.

And using modern tools and techniques, we can read those features as clues.

А коришћењем модерних средстава и техника

можемо да ишчитамо ове особине као назнаке.

This is a branch of science known as biological anthropology.

Ово је грана науке која је позната под називом биолошка антропологија.

It allows researchers to piece together details about ancient individuals

Она омогућава истраживачима да уклопе детаље о особама из древних времена

and identify historical events that affected whole populations.

и да идентификују историјске догађаје који су утицали на цело становништво.

When researchers uncover a skeleton,

Када истраживачи ископају скелет,

some of the first clues they gather, like age and gender,

неке од првих назнака које нађу, као што је старост или пол,

lie in its morphology,

налазе се у морфологији,

which is the structure, appearance, and size of a skeleton.

што је структура, појава и величина скелета.

Bones, like the clavicle, stop growing at age 25,

Кости као што је кључна престају да расту када особа напуни 25 година,

so a skeleton with a clavicle that hasn't fully formed

па скелет са кључном кости која се није у потпуности формирала

must be younger than that.

мора бити млађи од тога.

Similarly, the plates in the cranium can continue fusing up to age 40,

На сличан начин, плоче у лобањи могу да наставе да се спајају до 40. године,

and sometimes beyond.

а понекад и касније.

By combining these with some microscopic skeletal clues,

Комбиновањем ових са неким микроскопским скелеталним назнакама,

physical anthropologists can estimate an approximate age of death.

физички антрополози могу да процене оквирне године када је наступила смрт.

Meanwhile, pelvic bones reveal gender.

У међувремену, карличне кости откривају пол.

Biologically, female pelvises are wider, allowing women to give birth,

Биолошки, карлична кост код жена је шира, што омогућава жени да се породи,

док је код мушкараца ужа.

where as males are narrower.

Кости одају и знакове прастарих болести.

Bones also betray the signs of ancient disease.

Disorders like anemia leave their traces on the bones.

Болести као што је анемија остављају трагове на костима,

And the condition of teeth can reveal clues

а стање зуба може да открије назнаке

о факторима као што су начин исхране или неухрањеност,

to factors like diet and malnutrition,

which sometimes correlate with wealth or poverty.

који су понекад везани за богатство или сиромаштво.

A protein called collagen can give us even more profound details.

Протеин под називом колаген нам може пружити чак и истанчаније детаље.

Ваздух који удишемо,

The air we breathe,

water we drink,

вода коју пијемо

and food we eat

и храна коју једемо

leaves permanent traces in our bones and teeth

остављају трајни траг на нашим костима и зубима

in the form of chemical compounds.

у облику хемијских једињења.

These compounds contain measurable quantities called isotopes.

Ова једињења садрже мерљиву количину атома под именом изотопи.

Stable isotopes in bone collagen and tooth enamel varies among mammals

Стабилни изотопи у коштаном колагену и зубној глеђи

разликују се од сисара до сисара,

dependent on where they lived and what they ate.

у зависности од тога где су живели и шта су јели.

Тако, анализом ових изотопа

So by analyzing these isotopes,

we can draw direct inferences regarding the diet and location of historic people.

можемо донети директне закључке

о начину исхране и локацији људи из прошлости.

Not only that, but during life,

Не само то, већ током живота

bones undergo a constant cycle of remodeling.

кости пролазе кроз константни циклус промене.

So if someone moves from one place to another,

Тако, ако се неко пресели из једног места у друго,

bones synthesized after that move

кости које су се развиле након тог пресељења

will also reflect the new isotopic signatures of the surrounding environment.

такође ће показивати нова изотопске трагове из непосредне околине.

That means that skeletons can be used like migratory maps.

То значи да се скелети могу користити као расељеничке мапе.

For instance, between 1-650 AD,

На пример, између 1. и 650. године н.е.

the great city of Teotihuacan in Mexico bustled with thousands of people.

велики град Теотивакан у Мексику врвео је од хиљаде људи.

Researchers examined the isotope ratios in skeletons' tooth enamel,

Истраживачи су прегледали односе изотопа у зубној глеђи скелета

which held details of their diets when they were young.

који су садржали детаље о њиховом начину исхране у младости.

Открили су доказе о значајној миграцији у градове.

They found evidence for significant migration into the city.

A majority of the individuals were born elsewhere.

Већина људи је била рођена на неком другом месту.

With further geological and skeletal analysis,

Уз даљу геолошку и скелеталну анализу

they may be able to map where those people came from.

можда ће моћи да мапирају одакле су ови људи дошли.

That work in Teotihuacan is also an example of how bio-anthropologists

Тај рад у Теотивакану је и пример начина на који биоантрополози

проучавају скелете са гробаља и из масовних гробница,

study skeletons in cemeteries and mass graves,

then analyze their similarities and differences.

а затим анализирају њихове сличности и разлике.

From that information, they can learn about cultural beliefs,

Из тих информација могу да сазнају о културолошким веровањима,

social norms,

друштвеним нормама, ратовима и узроцима њихове смрти.

wars,

and what caused their deaths.

Today, we use these tools to answer big questions about how forces,

Данас користимо ова средства да бисмо одговорили на велика питања

о томе како силе као што су миграција и обољења обликују модерни свет.

like migration and disease,

shape the modern world.

DNA analysis is even possible in some relatively well-preserved ancient remains.

Анализа ДНК је чак могућа у неким релативно добро очуваним древним остацима.

That's helping us understand how diseases like tuberculosis

То нам помаже да схватимо како су се болести као што је туберкулоза

have evolved over the centuries

вековима развијале

да бисмо нашли боље начине лечења за људе данас.

so we can build better treatments for people today.

Ancient skeletons can tell us a surprisingly great deal about the past.

Древни скелети нам могу рећи и изненађујуће много ствари о прошлости.

So if your remains are someday buried intact,

Па, ако се ваши остаци једнога дана сахране нетакнути,

what might archeologists of the distant future learn from them?

до каквог би закључка археолози из далеке будућности дошли кроз њих?