Clay Shirky: Institutions vs. collaboration

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Tatjana Jevdjic

How do groups get anything done? Right?

Како групе било шта ураде?

How do you organize a group of individuals

Како организовати групу појединаца

so that the output of the group

тако да је њихов производ

is something coherent and of lasting value,

јасан и од трајне вредности,

instead of just being chaos?

уместо хаотичан?

And the economic framing of that problem

Економски оквир тог проблема

is called coordination costs.

зове се трошкови координације.

And a coordination cost is essentially all of the financial

То су у ствари све финансијске или институционалне

or institutional difficulties in arranging group output.

тешкоће организације групног рада.

And we've had a classic answer for coordination costs,

Постоји класичан одговор за трошкове координације,

which is, if you want to coordinate the work of a group of people,

а то је да, ако желите да координирате рад групе људи,

you start an institution, right? You raise some resources.

оснивате институцију. Скупите нека средства.

You found something. It can be private or public.

Оснујете нешто, приватно или јавно.

It can be for profit or not profit. It can be large or small.

Профитно или непрофитно. Велико или мало.

But you get these resources together.

Али скупите ресурсе.

You found an institution, and you use the institution

Оснујете институцију и користите је

to coordinate the activities of the group.

да бисте координисали активности те групе.

More recently, because the cost of letting groups

Од недавно, због значајног смањења

communicate with each other has fallen through the floor --

трошкова комуникације међу групама --

and communication costs are one of the big

а они представљају једно од већих

inputs to coordination -- there has been a second answer,

улагања у координацију - постоји и други одговор,

which is to put the cooperation into the infrastructure,

а то је уграђивање сарадње у инфраструктуру,

to design systems that coordinate the output

ради дизајнирања система који координирају производ

of the group as a by-product of the operating of the system,

групе као нуспродукт рада система,

without regard to institutional models.

независно од институционалних модела.

So, that's what I want to talk about today.

О томе желим данас да говорим.

I'm going to illustrate it with some fairly concrete examples,

Илустроваћу прилично конкретним примерима,

but always pointing to the broader themes.

али увек са нагласком на шире теме.

So, I'm going to start by trying to answer a question

Почећу покушајем да одговорим на питање

that I know each of you will have asked yourself at some point or other,

за које знам да ћете некад себи поставити,

and which the Internet is purpose-built to answer,

а интернет је намерно направљен да би на њега одговорио,

which is, where can I get a picture of a roller-skating mermaid?

а то је: где могу наћи слику сирене на ролерима?

So, in New York City, on the first Saturday of every summer,

Прве суботе сваког лета, у Њујорку

Coney Island, our local, charmingly run-down amusement park,

на Кони Ајленду, наш локални, симпатично пропали забавни парк

hosts the Mermaid Parade. It's an amateur parade;

организује Параду сирена. То је аматерска парада;

people come from all over the city; people get all dressed up.

долазе људи из целог града, сви се маскирају.

Some people get less dressed up.

Неки се мање обуку.

Young and old, dancing in the streets.

Млади и стари, играју на улицама.

Colorful characters, and a good time is had by all.

Ликови су живописни и сви се лепо забављају.

And what I want to call your attention to is not the Mermaid Parade itself,

Не желим да вам скренем пажњу на саму Параду сирена,

charming though it is, but rather to these photos.

колико год да је симпатична, него на ове фотографије.

I didn't take them. How did I get them?

Нисам их ја фотографисао. Како сам дошао до њих?

And the answer is: I got them from Flickr.

Одговор је: са Фликера.

Flickr is a photo-sharing service

То је сервис за дељење фотографија

that allows people to take photos, upload them,

који омогућава људима да поставе фотке

share them over the Web and so forth.

и деле их преко Мреже и даље.

Recently, Flickr has added an additional function called tagging.

Недавно је Фликер увео нову функцију која се зове таговање (означавање).

Tagging was pioneered by Delicious and Joshua Schachter.

Таговање су смислили Delicious и Џошуа Шахтер.

Delicious is a social bookmarking service.

Delicious је сервис за креирање личних профила омиљених сајтова.

Tagging is a cooperative infrastructure answer to classification.

Означавање је одговор кооперативне инфраструктуре на класификацију.

Right? If I had given this talk last year,

Да сам ово говорио прошле године

I couldn't do what I just did,

не бих могао ово да урадим,

because I couldn't have found those photos.

јер не бих могао да пронађем оне фотке.

But instead of saying,

Али уместо да кажемо

we need to hire a professional class of librarians

да су нам потребни професионални библиотекари

to organize these photos once they're uploaded,

да организују те фотке кад буду постављене,

Flickr simply turned over to the users

Фликер је једноставно корисницима

the ability to characterize the photos.

омогућио да карактеришу фотке.

So, I was able to go in and draw down photos that had been tagged

Могао сам да одем на сајт и скинем фотке

"Mermaid Parade." There were 3,100 photos taken by 118 photographers,

означене као "Парада сирена". Постоји 3 100 фотки од 118 фотографа,

all aggregated and then put under this nice, neat name,

све су скупљене и стављене под ово згодно име,

shown in reverse chronological order.

поређане обрнутим хронолошким редоследом.

And I was then able to go and retrieve them

Могао сам да их пронађем

to give you that little slideshow.

како бих вам показао ову кратку презентацију.

Now, what hard problem is being solved here?

Какав тежак проблем се овде решава?

And it's -- in the most schematic possible view,

У најшематскијем могућем приказу,

it's a coordination problem, right?

то је проблем координације, зар не?

There are a large number of people on the Internet,

На интернету постоји велики број људи,

a very small fraction of them have photos of the Mermaid Parade.

а веома мали број њих има фотке са Параде сирена.

How do we get those people together to contribute that work?

Како да окупимо те људе да поставе свој рад?

The classic answer is to form an institution, right?

Класичан одговор је да формирамо институцију, зар не?

To draw those people into some prearranged structure

Да их доведемо у претходно одређену структуру

that has explicit goals.

која има јасне циљеве.

And I want to call your attention to

Желим да вам скренем пажњу

some of the side effects of going the institutional route.

на неке споредне ефекте институционалног пута.

First of all, when you form an institution,

Прво, кад оснујете институцију,

you take on a management problem, right?

суочени сте са проблемом управљања.

No good just hiring employees,

Не можете само запослити раднике,

you also have to hire other employees to manage those employees

морате да запослите друге који управљају првима

and to enforce the goals of the institution and so forth.

и спроводе циљеве институције итд.

Secondly, you have to bring structure into place.

Друго, морате да уведете структуру.

Right? You have to have economic structure.

Је л' тако? Економску структуру,

You have to have legal structure.

правну структуру,

You have to have physical structure.

физичку структуру.

And that creates additional costs.

То ствара додатне трошкове.

Third, forming an institution is inherently exclusionary.

Треће, оснивање институције је искључиво.

You notice we haven't got everybody who has a photo.

Видите да немамо свакога ко има фотографију.

You can't hire everyone in a company, right?

Не можете запослити свакога у компанију.

You can't recruit everyone into a governmental organization.

Не можете све ангажовати у владиној организацији.

You have to exclude some people.

Неке људе морате искључити.

And fourth, as a result of that exclusion,

И четврто, као резултат тог искључења,

you end up with a professional class. Look at the change here.

добијате професионалце. Погледајте промену овде.

We've gone from people with photos to photographers.

Од људи са фотографијама дошли смо до фотографа.

Right? We've created a professional class of photographers

Створили смо професионалну класу фотографа

whose goal is to go out and photograph the Mermaid Parade,

чији је циљ да фотографишу Параду сирена

or whatever else they're sent out to photograph.

или шта год су послати да фотографишу.

When you build cooperation into the infrastructure,

Када у инфраструктуру уградите сарадњу,

which is the Flickr answer,

што је одговор Фликера,

you can leave the people where they are

можете људе оставити тамо где су

and you take the problem to the individuals, rather than

и дати проблем појединцима,

moving the individuals to the problem.

уместо обрнуто.

You arrange the coordination in the group, and by doing that

Уредите координацију у групи и тиме

you get the same outcome, without the institutional difficulties.

добијате исти резултат, без институционалних тешкоћа.

You lose the institutional imperative.

Губите институционални императив.

You lose the right to shape people's work when it's volunteer effort,

Губите право да обликујете рад људи кад је он волонтерски,

but you also shed the institutional cost,

али такође сте се отарасили трошкова институције,

which gives you greater flexibility.

што вам даје много већу флексибилност.

What Flickr does is it replaces planning with coordination.

Фликер је планирање заменио координацијом.

And this is a general aspect of these cooperative systems.

Ово је општа особина ових кооперативних система.

Right. You'll have experienced this in your life

Искусили сте ово и сами

whenever you bought your first mobile phone,

кад сте купили први мобилни телефон

and you stopped making plans.

и престали да правите планове.

You just said, "I'll call you when I get there."

Само кажете: "Назваћу те кад стигнем тамо."

"Call me when you get off work." Right?

"Јави се кад изађеш са посла". Је л' тако?

That is a point-to-point replacement of coordination with planning.

То је буквална замена планирања координацијом.

Right. We're now able to do that kind of thing with groups.

Сада то можемо да урадимо са групама.

To say instead of, we must make an advance plan,

Уместо да кажемо како морамо да направимо детаљан план,

we must have a five-year projection

морамо да направимо петогодишњу пројекцију

of where the Wikipedia is going to be, or whatever,

будућности Википедије или слично,

you can just say, let's coordinate the group effort,

можете само рећи: "Хајде да координишемо групни рад

and let's deal with it as we go,

и позабавимо се тиме успут,

because we're now well-enough coordinated

јер смо довољно добро координисани

that we don't have to take on the problems of deciding in advance what to do.

да не морамо да се бавимо проблемима као што је планирање унапред."

So here's another example. This one's somewhat more somber.

Ево још једног примера. Мало је мрачнији.

These are photos on Flickr tagged "Iraq."

Ово су фотке на Фликеру означене са "Ирак".

And everything that was hard about the coordination cost

Све што је тешко у вези са трошковима координације

with the Mermaid Parade is even harder here.

за Параду сирена, овде је још теже.

There are more pictures. There are more photographers.

Има више фотографија. Више фотографа.

It's taken over a wider geographic area.

Направљене су на широј географској области.

The photos are spread out over a longer period of time.

Покривају дужи временски период.

And worst of all, that figure at the bottom,

И најгоре од свега, тај број у дну,

approximately ten photos per photographer, is a lie.

просечно 10 фотографија по фотографу, је лаж.

It's mathematically true,

Математички је тачно,

but it doesn't really talk about anything important --

али заправо не говори ни о чему важном --

because in these systems, the average isn't really what matters.

јер у овим системима просек није оно што је важно.

What matters is this.

Важно је ово.

This is a graph of photographs tagged Iraq

Ово је график фотографија означених "Ирак"

as taken by the 529 photographers who contributed the 5,445 photos.

које је направило 529 фотографа који су направили 5 445 фотографија.

And it's ranked in order of number of photos taken per photographer.

Оне су рангиране према броју фотографија по фотографу.

You can see here, over at the end,

Овде на крају можете видети

our most prolific photographer has taken around 350 photos,

да је најактивнији фотограф направио око 350 фотки,

and you can see there's a few people who have taken hundreds of photos.

а видите да има неколико људи који имају стотине фотки.

Then there's dozens of people who've taken dozens of photos.

Потом, десетине људи направило је десетине фотки.

And by the time we get around here,

И док стигнемо довде,

we get ten or fewer photos, and then there's this long, flat tail.

имамо 10 и мање фотки и овај дугачки, равни реп.

And by the time you get to the middle,

До средине

you've got hundreds of people

имате стотине људи

who have contributed only one photo each.

који су поставили свако по једну фотку.

This is called a power-law distribution.

Ово се зове закон дистрибуције моћи.

It appears often in unconstrained social systems

Често се јавља у слободним друштвеним системима

where people are allowed to contribute as much or as little as they like --

где људи могу да допринесу колико год желе --

this is often what you get. Right?

често добијате ово. ОK?

The math behind the power-law distribution is that whatever's in the nth position

Математика у основи овога је, да ко год се налази на n-том месту,

is doing about one-nth of whatever's being measured,

он ради око један n-ти део нечега што се мери,

relative to the person in the first position.

у односу на особу на првом месту.

So, we'd expect the tenth most prolific photographer

Дакле, очекивали бисмо да десети најактивнији фотограф

to have contributed about a tenth of the photos,

допринесе са десетином фотографија,

and the hundredth most prolific photographer

а стоти најактивнији

to have contributed only about a hundred as many photos

са само стотим делом фотографија

as the most prolific photographer did.

у односу на најактивнијег фотографа.

So, the head of the curve can be sharper or flatter.

Врх криве може бити оштрији или равнији.

But that basic math accounts both for the steep slope

Али проста математика укључује и стрму линију

and for the long, flat tail.

и дугачак, раван "реп".

And curiously, in these systems, as they grow larger,

Занимљиво је да се ови системи, како постају већи,

the systems don't converge; they diverge more.

не приближавају, више се одвајају.

In bigger systems, the head gets bigger

У већим системима врх је већи,

and the tail gets longer, so the imbalance increases.

а реп је дужи, па се неравнотежа повећава.

You can see the curve is obviously heavily left-weighted. Here's how heavily:

Видите да је кривуља озбиљно нагнута у леву страну. Ево колико озбиљно:

if you take the top 10 percent of photographers contributing to this system,

ако узмете првих 10% фотографа који доприносе овом систему,

they account for three quarters of the photos taken --

они доносе три четвртине свих фотографија -

just the top 10 percent most prolific photographers.

само 10 посто најактивнијих фотографа.

If you go down to five percent,

Ако узмете 5 посто,

you're still accounting for 60 percent of the photos.

још увек је обухваћено 60 посто фотографија.

If you go down to one percent, exclude 99 percent of the group effort,

Ако узмете 1 посто, искључите 99% групног рада,

you're still accounting for almost a quarter of the photos.

још увек обухватате скоро четвртину фотографија.

And because of this left weighting,

Због овог накривљења у лево,

the average is actually here, way to the left.

просек је овде, далеко на левој страни.

And that sounds strange to our ears,

То нам звучи чудно,

but what ends up happening is that 80 percent of the contributors

али дешава се да је 80% људи

have contributed a below-average amount.

допринело са исподпросечном количином.

That sounds strange because we expect average and middle

То звучи чудно јер очекујемо да су просек и средина

to be about the same, but they're not at all.

отприлике исти, али уопште није тако.

This is the math underlying the 80/20 rule. Right?

Ово је математика у корену правила 80/20.

Whenever you hear anybody talking about the 80/20 rule,

Кад год чујете да неко говори о правилу 80/20,

this is what's going on. Right?

ради се о овоме. ОК?

20 percent of the merchandise accounts for 80 percent of the revenue,

20% робе доноси 80% прихода,

20 percent of the users use 80 percent of the resources --

20% корисника користи 80% ресурса --

this is the shape people are talking about when that happens.

о овом облику људи говоре кад се то дешава.

Institutions only have two tools: carrots and sticks.

Институције имају само два алата: шаргарепе и штапове.

And the 80 percent zone is a no-carrot and no-stick zone.

Зона од 80% је зона без шаргарепе и штапа.

The costs of running the institution mean that you cannot

Трошкови управљања институцијом значе

take on the work of those people easily in an institutional frame.

да не можете рад тих људи једноставно укључити у институционални систем.

The institutional model always pushes leftwards,

Институционални модел увек вуче на лево,

treating these people as employees.

третирајући те људе као запослене.

The institutional response is,

Одговор институције је:

I can get 75 percent of the value for 10 percent of the hires -- great,

могу добити 75% вредности за 10% запослења - одлично,

that's what I'll do.

то ћу и урадити.

The cooperative infrastructure model says,

Модел кооперативне инфраструктуре каже:

why do you want to give up a quarter of the value?

зашто бисте се одрекли четвртине вредности?

If your system is designed

Ако ти је систем дизајниран тако

so that you have to give up a quarter of the value,

да мораш да се одрекнеш четвртине вредности,

re-engineer the system.

редизајнирај систем.

Don't take on the cost that prevents you

Не преузимај трошак који те спречва

from getting to the contributions of these people.

да дођеш до доприноса ових људи.

Build the system so that anybody can contribute at any amount.

Направи систем у ком било ко може нешто да допринесе.

So the coordination response asks not,

Дакле координисани одговор не пита:

how are these people as employees, but rather,

"какви су радници ови људи", него:

what is their contribution like? Right?

"на који начин они доприносе"?

We have over here Psycho Milt, a Flickr user,

Овде имамо "Психо Милта", корисника Фликера,

who has contributed one, and only one, photo titled "Iraq."

који је поставио само једну фотку са називом "Ирак".

And here's the photo. Right. Labeled, "Bad Day at Work."

Ево те фотке. Обележена са "лош дан на послу".

Right? So the question is,

Дакле, питање је

do you want that photo? Yes or no.

да ли желите ту фотку? Да или не.

The question is not, is Psycho Milt a good employee?

Питање није да ли је Психо Милт добар радник.

And the tension here is between institution as enabler

Напетост настаје између институције која оспособљава

and institution as obstacle.

и институције која је препрека.

When you're dealing with the left-hand edge

Када имате посла са левим крајем

of one of these distributions,

једне од ових расподела,

when you're dealing with the people who spend a lot of time

кад имате посла с људима који проводе много времена

producing a lot of the material you want,

производећи много материјала који желите,

that's an institution-as-enabler world.

то је ситуација где вас институција оспособљава.

You can hire those people as employees, you can coordinate their work

Можете запослити те људе као раднике, можете координисати њихов рад

and you can get some output.

и можете добити неки резултат.

But when you're down here, where the Psycho Milts of the world

Али кад сте овде, где Психо Милтови овог света

are adding one photo at a time,

додају једну по једну фотку,

that's institution as obstacle.

то је институција као препрека.

Institutions hate being told they're obstacles.

Институције мрзе кад им се каже да су препреке.

One of the first things that happens

Једна од ствари која се догађа

when you institutionalize a problem

кад институционализујете неки проблем,

is that the first goal of the institution

је да први циљ те институције

immediately shifts from whatever the nominal goal was

одмах прелази са првобитног циља

to self-preservation.

на само-очување.

And the actual goal of the institution goes to two through n.

И прави циљ институције одлази на 2 до n.

Right? So, when institutions are told they are obstacles,

Дакле, кад им се каже да су препреке

and that there are other ways of coordinating the value,

и да постоје другачији начини координисања вредности,

they go through something a little bit like the Kubler-Ross stages --

оне пролазе кроз нешто као што су Кублер-Рос нивои --

(Laughter)

(Смех)

-- of reaction, being told you have a fatal illness:

-- реакције коју имате кад сазнате да сте смртно болесни:

denial, anger, bargaining, acceptance.

порицање, љутња, ценкање, прихватање.

Most of the cooperative systems we've seen

Већина кооперативних система које смо видели

haven't been around long enough

нису присутни довољно дуго

to have gotten to the acceptance phase.

да би стигли до фазе прихватања.

Many, many institutions are still in denial,

Много институција је и даље у фази порицања,

but we're seeing recently a lot of both anger and bargaining.

али од недавно виђамо много љутње и ценкања.

There's a wonderful, small example going on right now.

Управо сада постоји један диван, мали пример.

In France, a bus company is suing people for forming a carpool,

Једна аутобуска компанија у Француској тужи људе због организоване вожње

right, because the fact that they have coordinated

јер, због тога што су се координисали како би добили

themselves to create cooperative value is depriving them of revenue.

кооперативну вредност, компанија губи приход.

You can follow this in the Guardian.

Можете ово пратити у Гардијану.

It's actually quite entertaining.

Прилично је забавно.

The bigger question is,

Важније питање је

what do you do about the value down here?

шта радите са вредношћу овде?

Right? How do you capture that?

Је л' тако? Како да то ухватите?

And institutions, as I've said, are prevented from capturing that.

Као што рекох, институције су спречене да то ухвате.

Steve Ballmer, now CEO of Microsoft,

Стив Балмер, садашњи директор Мајкрософта,

was criticizing Linux a couple of years ago, and he said,

пре пар година је критиковао Линукс и рекао је:

"Oh, this business of thousands of programmers

"О, та ствар, где хиљаду програмера

contributing to Linux, this is a myth.

доприноси Линуксу, је мит.

We've looked at who's contributed to Linux,

Гледали смо ко је учествовао у томе

and most of the patches have been produced by programmers

и већину "закрпа" направили су програмери

who've only done one thing." Right?

који су урадили само једну ствар."

You can hear this distribution under that complaint.

У тој жалби можете чути ову расподелу.

And you can see why, from Ballmer's point of view,

И можете видети зашто је то, из Балмеровог угла,

that's a bad idea, right?

лоша идеја, је л' тако?

We hired this programmer, he came in, he drank our Cokes

Запослили смо тог програмера, дошао је, попио наше кока-коле

and played Foosball for three years and he had one idea.

и три године играо стони фудбал, а имао само једну идеју.

(Laughter)

(Смех)

Right? Bad hire. Right?

Зар не? Лоша одлука.

(Laughter)

(Смех)

The Psycho Milt question is, was it a good idea?

Психо Милт питање је, да ли је то била добра идеја.

What if it was a security patch?

Шта да је то била сигурносна закрпа?

What if it was a security patch for a buffer overflow exploit,

Шта да је то била сигурносна закрпа против прекорачења бафера,

of which Windows has not some, [but] several?

којих Windows има неколико?

Do you want that patch, right?

Да ли желите ту закрпу?

The fact that a single programmer can,

Чињеница да један програмер може,

without having to move into a professional relation

без обавезе да улази у професионални однос

to an institution, improve Linux once

са неком институцијом, да побољша Линукс

and never be seen from again, should terrify Ballmer.

једном и да после тога нестане, престрављује Балмера.

Because this kind of value is unreachable in classic

Јер оваква вредност није доступна у класичним

institutional frameworks, but is part of cooperative

институционалним оквирима, него је део кооперативних

systems of open-source software, of file sharing,

система софтвера отвореног кода, дељења података,

of the Wikipedia. I've used a lot of examples from Flickr,

Википедије. Користим много примера са Фликера

but there are actually stories about this from all over.

али о овоме постоје приче са свих страна.

Meetup, a service founded so that users could find people

Meetup, сервис основан како би корисници у својој околини

in their local area who share their interests and affinities

пронашли људе који деле исте интересе и афинитете

and actually have a real-world meeting offline in a cafe

и стварно се срели у реалном животу, у кафићу

or a pub or what have you.

или пабу или где год.

When Scott Heiferman founded Meetup,

Када је Скот Хајферман основао Meetup,

he thought it would be used for, you know,

мислио је да ће га користити људи

train spotters and cat fanciers -- classic affinity groups.

који гледају возове или воле мачке - класичне интересне групе.

The inventors don't know what the invention is.

Оснивачи не знају шта су направили.

Number one group on Meetup right now,

Која је тренутно је најпопуларнија Meetup група,

most chapters in most cities with most members, most active?

која има највише огранака у највише градова са највише чланова и најактивнија је?

Stay-at-home moms. Right?

Маме-домаћице.

In the suburbanized, dual-income United States,

У Америци предграђа и две плате,

stay-at-home moms are actually missing

маме-домаћице пропуштају

the social infrastructure that comes from extended family

инфраструктуру коју има шира породица

and local, small-scale neighborhoods.

и локалне, мале комшијске заједнице.

So they're reinventing it, using these tools.

И оне је поново осмишљавају, користећи ове алате.

Meetup is the platform,

Meetup је платформа,

but the value here is in social infrastructure.

али је њена вредност у друштвеној инфраструктури.

If you want to know what technology is going to change the world,

Ако желите да знате која технологија ће променити свет,

don't pay attention to 13-year-old boys --

не обраћајте пажњу на тринаестогодишње дечаке --

pay attention to young mothers,

обратите пажњу на младе маме,

because they have got not an ounce of support for technology

јер оне нимало не подржавају технологију

that doesn't materially make their lives better.

која материјално не побољшава њихове животе.

This is so much more important than Xbox,

Ово је много важније од Xbox-а,

but it's a lot less glitzy.

али је много мање бљештаво.

I think this is a revolution.

Мислим да је ово револуција.

I think that this is a really profound change

Мислим да је ово заиста дубока промена

in the way human affairs are arranged.

начина на који су организовани наши односи.

And I use that word advisedly.

Намерно користим ту реч.

It's a revolution in that it's a change in equilibrium.

То је револуција зато што мења стање равнотеже.

It's a whole new way of doing things, which includes new downsides.

Потпуно нов начин рађења ствари, што укључује нове мане.

In the United States right now, a woman named Judith Miller

Тренутно у Сједињеним Државама, жена по имену Џудит Милер

is in jail for not having given to a Federal Grand Jury her sources --

је у затвору јер није открила своје изворе федералној великој пороти --

she's a reporter for the New York Times --

она је новинарка за Њујорк Тајмс --

her sources, in a very abstract and hard-to-follow case.

своје изворе, у веома апстрактном случају, тешком за праћење.

And journalists are in the street rallying to improve the shield laws.

Новинари протестују на улицама, за побољшање закона о заштити.

The shield laws are our laws -- pretty much a patchwork of state laws --

Закони о заштити су комбинација државних закона --

that prevent a journalist from having to betray a source.

који омогућавају новинару да не открије свој извор.

This is happening, however, against the background

Међутим, ово се дешава упоредо са

of the rise of Web logging.

успоном блоговања.

Web logging is a classic example of mass amateurization.

Блоговање је класични пример масовне аматеризације.

It has de-professionalized publishing.

Оно је де-професионализовало издаваштво.

Want to publish globally anything you think today?

Желите да данас свима објавите било шта што вам је у мислима?

It is a one-button operation that you can do for free.

Притиском на једно дугме, то можете урадити бесплатно.

That has sent the professional class of publishing down

Ово је професионалну класу издаваштва

into the ranks of mass amateurization.

спустило на ниво масове аматеризације.

And so the shield law, as much as we want it --

И закон о заштити, колико год га желели --

we want a professional class of truth-tellers --

желимо професионалну класу оних који говоре истину --

it is becoming increasingly incoherent, because

постаје све мање јасан,

the institution is becoming incoherent.

јер институција постаје све мање јасна.

There are people in the States right now

Неки људи у Сједињеним Државама

tying themselves into knots, trying to figure out

се тренутно убијају у појам, покушавајући

whether or not bloggers are journalists.

да схвате да ли су блогери новинари.

And the answer to that question is,

А одговор на то питање је,

it doesn't matter, because that's not the right question.

нема везе, јер то није право питање.

Journalism was an answer to an even more important question,

Новинарство је било одговор на важније питање,

which is, how will society be informed?

а то је "како ће друштво бити информисано"?

How will they share ideas and opinions?

Како ће делити идеје и мишљења?

And if there is an answer to that that happens outside

Ако на то постоји одговор

the professional framework of journalism,

изван професионалног оквира новинарства,

it makes no sense to take a professional metaphor

нема смисла професионалну метафору

and apply it to this distributed class.

применити на ову дистрибуирану класу.

So as much as we want the shield laws,

Дакле, колико год ми желели законе о заштити,

the background -- the institution to which they were attached --

позадина -- институције за које су они били везани --

is becoming incoherent.

постаје мање јасна.

Here's another example.

Ево још једног примера.

Pro-ana, the pro-ana groups.

"Про-ана" групе.

These are groups of teenage girls

То су групе тинејџерки

who have taken on Web logs, bulletin boards,

које користе блогове, форуме

other kinds of cooperative infrastructure,

и осталу кооперативну инфраструктуру,

and have used it to set up support groups for

како би основале групе подршке за

remaining anorexic by choice.

намерно одржавање анорексије.

They post pictures of thin models, which they call "thinspiration."

Постављају слике мршавих манекенки, које називају "инспирација за мршавост."

They have little slogans, like "Salvation through Starvation."

Имају слогане попут "Гладовањем до спаса".

They even have Lance Armstrong-style bracelets,

Чак имају и наруквице у стилу Ленса Армстронга,

these red bracelets, which signify, in the small group,

ове црвене, које у овој малој групи означавају

I am trying to maintain my eating disorder.

"Желим да одржим свој поремећај исхране".

They trade tips, like, if you feel like eating something,

Размењују савете: ако ти се нешто једе,

clean a toilet or the litter box. The feeling will pass.

очисти WC или канту за смеће. Глад ће проћи.

We're used to support groups being beneficial.

Навикли смо да су групе подршке корисне.

We have an attitude that support groups are inherently beneficial.

Гајимо став да су оне у основи корисне.

But it turns out that the logic of the support group is value neutral.

Али испоставља се да је логика група подршке вредносно неутрална.

A support group is simply a small group that wants to maintain

Група подршке је само мала група која жели да одржи

a way of living in the context of a larger group.

начин живота у контексту неке веће групе.

Now, when the larger group is a bunch of drunks,

Kад је већа група гомила пијаница,

and the small group wants to stay sober, then we think,

а мала група жели да остане трезна,

that's a great support group.

ми мислимо да је то супер група подршке.

But when the small group is teenage girls

Али кад малу групу чине тинејџерке

who want to stay anorexic by choice, then we're horrified.

које намерно желе да остану анорексичне, онда смо ужаснути.

What's happened is that the normative goals

Десило се то да су нормативни циљеви

of the support groups that we're used to,

група подршке на које смо навикли

came from the institutions that were framing them,

дошли од институција које су их обликовале,

and not from the infrastructure.

а не од инфраструктуре.

Once the infrastructure becomes generically available,

Када инфраструктура постане широко доступна,

the logic of the support group has been revealed to be

открива се да је логика групе подршке

accessible to anyone, including people pursuing these kinds of goals.

доступна свима, укључујући људе са оваквим циљевима.

So, there are significant downsides to these changes

Дакле, код ових промена постоје значајне мане

as well as upsides. And of course, in the current environment,

као и вредности. Наравно, тренутно

one need allude only lightly to the work of non-state actors

можемо само да наговестимо рад незваничних чинилаца

trying to influence global affairs, and taking advantage of these.

који покушавају да утичу на светске токове и ово искоришћавају.

This is a social map of the hijackers and their associates

Ово је друштвена мапа отмичара и њихових сарадника

who perpetrated the 9/11 attack.

који су извели напад 11. септембра.

It was produced by analyzing their communications patterns

Направљена је анализом њихових образаца комуникације,

using a lot of these tools. And doubtless the intelligence communities of the world

коришћењем многих од ових алата. Нема сумње да интелигентне заједнице света

are doing the same work today for the attacks of last week.

данас исто то раде за нападе од прошле недеље.

Now, this is the part of the talk where I tell you

Ово је део говора где вам кажем

what's going to come as a result of all of this,

шта ће бити резултат свега овога,

but I'm running out of time, which is good,

али понестаје ми времена, што је добро,

because I don't know.

јер не знам одговор.

(Laughter)

(Смех)

Right. As with the printing press, if it's really a revolution,

Као и са штампарском пресом, ако је ово револуција,

it doesn't take us from Point A to Point B.

не води нас од тачке А до тачке Б.

It takes us from Point A to chaos.

Води нас од тачке А до хаоса.

The printing press precipitated 200 years of chaos,

Штампарска преса је створила 200 година хаоса,

moving from a world where the Catholic Church

померивши свет са тачке где је католичка црква

was the sort of organizing political force to the Treaty of Westphalia,

била организациона политичка сила, до вестфалског мира,

when we finally knew what the new unit was: the nation state.

кад смо коначно знали шта је нова јединица: нација-држава.

Now, I'm not predicting 200 years of chaos as a result of this. 50.

Ја не предвиђам 200 година хаоса као последицу овога. Педесет.

50 years in which loosely coordinated groups

50 година током којих ће слабо координисане групе

are going to be given increasingly high leverage,

добити све већу предност

and the more those groups forego traditional institutional imperatives --

и што више оне буду претходиле традиционалним институционалним императивима --

like deciding in advance what's going to happen,

као што је планирање унапред

or the profit motive -- the more leverage they'll get.

или мотив за профитом -- то ће више предности имати.

And institutions are going to come under

Институције ће доспети

an increasing degree of pressure,

под све већи притисак

and the more rigidly managed, and the more they rely

и што се ригидније њима управља, више се ослањају

on information monopolies, the greater the pressure is going to be.

на монополе у информацијама, притисак ће бити већи.

And that's going to happen one arena at a time,

То ће се десити у једној по једној

one institution at a time. The forces are general,

институцији. Силе су опште,

but the results are going to be specific.

али резултати ће бити конкретни.

And so the point here is not,

Овде није суштина у томе:

"This is wonderful," or "We're going to see a transition

"Ово је дивно" или "Видећемо прелаз од

from only institutions to only cooperative framework."

искључивости институција, на искључивост оквира сарадње".

It's going to be much more complicated than that.

Биће много компликованије од тога.

But the point is that it's going to be a massive readjustment.

Али то ће бити огромна промена.

And since we can see it in advance and know it's coming,

А пошто можемо да унапред видимо да то долази,

my argument is essentially: we might as well get good at it.

ја кажем: могли бисмо да постанемо добри у томе.

Thank you very much.

Много вам хвала.

(Applause)

(Аплауз)