How cohousing can make us happier (and live longer) | Grace Kim

Prevodilac: Mirjana Čutura Lektor: Tijana Mihajlović

Loneliness.

Усамљеност.

All of us in this room will experience loneliness

Сви ми у овој просторији ћемо доживети усамљеност

at some point in our lives.

у неком тренутку свог живота.

Loneliness is not a function of being alone,

Усамљеност не произилази из тога што смо сами,

but rather, a function of how socially connected you are

већ, у ствари, из тога колико смо друштвено повезани

to those around you.

са људима око себе.

There could be somebody in this room right now

Управо сада можда постоји неко у овој просторији

surrounded by a thousand people

ко је окружен са хиљаду људи,

experiencing loneliness.

а да осећа да је усамљен.

And while loneliness can be attributed to many things,

Иако се усамљеност може приписати многим стварима,

as an architect,

као архитекта

I'm going to tell you today how loneliness can be the result

данас ћу вам испричати како усамљеност може бити последица

of our built environments --

грађевина из нашег окружења -

the very homes we choose to live in.

баш оних кућа које бирамо за становање.

Let's take a look at this house.

Погледајмо ову кућу.

It's a nice house.

Лепа је.

There's a big yard, picket fence,

Има велико двориште са дрвеном оградом

two-car garage.

и гаражу за два аутомобила.

And the home might be in a neighborhood like this.

А ова кућа је можда у комшилуку као што је овај.

And for many people around the globe,

За многе људе широм света

this home, this neighborhood --

ова кућа и овај комшилук

it's a dream.

су сан.

And yet the danger of achieving this dream

Али, ипак, опасност од остваривања овог сна

is a false sense of connection

је лажни осећај повезаности

and an increase in social isolation.

и повећање друштвене отуђености.

I know, I can hear you now,

Знам, чујем вас сада -

there's somebody in the room screaming at me inside their head,

неко у овој просторији вришти на мене у својој глави:

"That's my house, and that's my neighborhood,

„То је моја кућа и то је мој комшилук,

and I know everyone on my block!"

а ја знам сваког у свом кварту!“

To which I would answer, "Terrific!"

На шта бих одговорила: „Сјајно!“

And I wish there were more people like you,

Волела бих да постоји више људи налик вама,

because I'd wager to guess there's more people in the room

јер се кладим да постоји више људи у овој просторији

living in a similar situation

који живе у сличном окружењу,

that might not know their neighbors.

а који можда не знају своје комшије.

They might recognize them and say hello,

Можда их препознају и поздраве,

but under their breath,

али шапатом

they're asking their spouse,

питају свог супружника:

"What was their name again?"

„Како се оно беше зову?“

so they can ask a question by name to signify they know them.

да би могли да им поставе питање користећи њихово име

да би показали да их познају.

Social media also contributes to this false sense of connection.

Друштвене мреже, такође, доприносе овом лажном осећају повезаности.

This image is probably all too familiar.

Ова слика је вероватно добро позната.

You're standing in the elevator,

Стојите у лифту,

седите у кафићу

sitting in a cafe,

and you look around,

и погледате наоколо,

and everyone's on their phone.

а свако користи свој телефон.

You're not texting or checking Facebook,

Ви не шаљете поруке, не проверавате Фејсбук,

but everyone else is,

али сви остали то раде,

and maybe, like me, you've been in a situation

и можда сте, као ја, били у прилици

where you've made eye contact,

када сте успоставили контакт очима,

smiled and said hello,

насмешили се и рекли „здраво“,

and have that person yank out their earbuds

а да је та особа тргнула своје слушалице из ушију

and say, "I'm sorry, what did you say?"

и рекла: „Извините, шта сте рекли?“

I find this incredibly isolating.

Ово ми се чини невероватно отуђено.

The concept I'd like to share with you today

Идеја коју желим да поделим са вама данас

is an antidote to isolation.

је противотров за отуђеност.

It's not a new concept.

Ово није нова идеја.

In fact, it's an age-old way of living,

У ствари, то је прастари начин живота

and it still exists in many non-European cultures

који још увек постоји у многим неевропским културама

around the world.

широм света.

And about 50 years ago,

Пре око педесет година

the Danes decided to make up a new name,

Данци су одлучили да смисле ново име

and since then,

и од тада

tens of thousands of Danish people have been living in this connected way.

десетине хиљада Данаца живи на овај повезан начин.

And it's being pursued more widely around the globe

А све више то чине и други широм света

as people are seeking community.

јер људи траже заједништво.

This concept

Ова идеја

is cohousing.

је живот у заједници.

Cohousing is an intentional neighborhood where people know each other

Живот у заједници је намерно одабран комшилук у којем се људи познају

and look after one another.

и брину једни о другима.

In cohousing, you have your own home,

У животу у заједници имате свој сопствени дом,

but you also share significant spaces, both indoors and out.

али, такође, делите одређене просторе, унутрашње и спољашње.

Before I show you some pictures of cohousing,

Пре још неких фотографија живота у заједници,

I'd like to first introduce you to my friends Sheila and Spencer.

желела бих да вам прво представим своје пријатеље, Шилу и Спенсера.

When I first met Sheila and Spencer, they were just entering their 60s,

Кад сам први пут упознала Шилу и Спенсера, били су у својим раним 60-им годинама,

and Spencer was looking ahead at the end of a long career

а Спенсер је размишљао о завршетку своје дуге каријере

in elementary education.

у основношколском образовању.

And he really disliked the idea

Заиста му се није допадала идеја

that he might not have children in his life

да можда неће бити окружен децом

upon retirement.

након пензионисања.

They're now my neighbors.

Они су сада моје комшије.

We live in a cohousing community that I not only designed,

Живимо у заједници коју сам не само дизајнирала,

but developed

већ и изградила

and have my architecture practice in.

и где је моја архитектонска канцеларија.

This community is very intentional about our social interactions.

Ова заједница плански организује друштвене интеракције.

So let me take you on a tour.

Дозволите ми да вас поведем у обилазак.

From the outside, we look like any other small apartment building.

Споља изгледамо као било која друга мала стамбена зграда.

In fact, we look identical to the one next door,

У ствари, изгледамо идентично згради поред нас,

except that we're bright yellow.

осим што смо светло жуте боје.

Inside, the homes are fairly conventional.

Унутра су домови прилично уобичајени.

We all have living rooms and kitchens,

Сви имамо дневне собе и кухиње,

bedrooms and baths,

спаваће собе и купатила,

and there are nine of these homes around a central courtyard.

а постоји девет оваквих домова око дворишта у средини.

This one's mine,

Овај је мој,

and this one is Spencer and Sheila's.

а овај је Спенсеров и Шилин.

The thing that makes this building uniquely cohousing

Оно што ову зграду истински чини зградом за живот у заједници

are not the homes,

нису домови,

but rather, what happens here --

већ оно што се дешава овде -

the social interactions that happen in and around that central courtyard.

друштвене интеракције које се дешавају у дворишту у средини и око њега.

When I look across the courtyard,

Када погледам преко дворишта,

I look forward to see Spencer and Sheila.

радујем се што ћу видети Спенсера и Шилу.

In fact, every morning, this is what I see,

У ствари, сваког јутра видим ово -

Spencer waving at me furiously as we're making our breakfasts.

Спенсер ми сумануто маше док спремамо доручак.

From our homes, we look down into the courtyard,

Из наших домова погледамо доле у двориште,

and depending on the time of year,

а у зависности од доба године,

we see this:

видимо ово -

kids and grownups in various combinations

деца и одрасли у различитим комбинацијама

playing and hanging out with each other.

играју се и друже једни са другима.

There's a lot of giggling and chatter.

Има пуно кикотања и ћаскања.

There's a lot of hula-hooping.

Пуно играња са хулахупом.

And every now and then, "Hey, quit hitting me!"

И с времена на време: „Хеј, престани да ме удараш!“

or a cry from one of the kids.

или крик неког детета.

These are the sounds of our daily lives,

Ову су звуци нашег свакодневног живота

and the sounds of social connectedness.

и звуци наше друштвене повезаности.

At the bottom of the courtyard, there are a set of double doors,

У дну дворишта се налазе дупла врата

and those lead into the common house.

која воде у заједничку кућу.

I consider the common house the secret sauce of cohousing.

Заједничку кућу сматрам тајним састојком живота у заједници.

It's the secret sauce

Тајни је састојак јер је место где друштвене интеракције

because it's the place where the social interactions

and community life begin,

и живот заједнице почињу,

and from there, it radiates out through the rest of the community.

а одакле се шире кроз остатак заједнице.

Inside our common house, we have a large dining room

У нашој заједничкој кући имамо велику трпезарију

to seat all 28 of us and our guests,

за нас двадесетосморо и наше госте,

and we dine together three times a week.

а заједно вечерамо три пута недељно.

In support of those meals, we have a large kitchen

Да бисмо припремили ове оброке, имамо велику кухињу

so that we can take turns cooking for each other

како бисмо се могли смењивати док кувамо једни за друге

in teams of three.

у групама од три.

So that means, with 17 adults,

То значи да са седамнаест одраслих,

I lead cook once every six weeks.

ја предводим кување једном у шест недеља.

Two other times, I show up and help my team

Остала два пута се појавим и помажем својој групи

with the preparation and cleanup.

око припрема и спремања.

And all those other nights,

А свим тим осталим ноћима

I just show up.

само се појавим.

I have dinner, talk with my neighbors,

Вечерам, причам са својим комшијама,

and I go home, having been fed a delicious meal

и одлазим кући након што сам појела сластан оброк

by someone who cares about my vegetarian preferences.

који је припремио неко ко пази на то што сам вегетаријанка.

Our nine families have intentionally chosen

Наших девет породица је намерно одабрало

an alternative way of living.

алтернативни начин живљења.

Instead of pursuing the American dream,

Уместо да јуримо амерички сан,

where we might have been isolated in our single-family homes,

где бисмо можда били отуђени у кућама намењеним за једну породицу,

we instead chose cohousing,

ми, уместо тога, бирамо живот у заједници

so that we can increase our social connections.

да бисмо повећали наше друштвене везе.

And that's how cohousing starts:

Тако живот у заједници почиње:

with a shared intention

са заједничком намером

to live collaboratively.

да се живи заједнички.

And intention is the single most important characteristic

А намера је најважнија карактеристика

that differentiates cohousing from any other housing model.

по којој се живот у заједници разликује од било ког другог начина становања.

And while intention is difficult to see

Иако је намеру тешко видети

or even show,

или чак показати,

I'm an architect, and I can't help but show you more pictures.

ја сам архитекта и не могу а да вам не покажем још фотографија.

So here are a few examples to illustrate

Ево неколико примера који илуструју

how intention has been expressed

како се намера изражава

in some of the communities I've visited.

у неким од заједница које сам посетила.

Through the careful selection of furniture,

Путем пажљивог избора намештаја,

lighting and acoustic materials to support eating together;

осветљења, акустичких материјала који подржавају заједничке оброке,

in the careful visual location and visual access

путем пажљивог одређивања локације и приступа

to kids' play areas around and inside the common house;

простора за игру деце око и унутар заједничке куће,

in the consideration of scale

путем узимања у обзир величине

and distribution of social gathering nodes

и расподеле места за друштвено окупљање

in and around the community to support our daily lives,

унутар и око заједнице како бисмо подржавали наш свакодневни живот,

all of these spaces help contribute to and elevate

сви ови простори доприносе и повећавају

the sense of communitas

осећај комуне

in each community.

у свакој заједници.

What was that word? "Communitas."

Која то реч беше? Комуна.

Communitas is a fancy social science way of saying "spirit of community."

Комуна је високопарна реч из области друштвених наука

која означава „дух заједништва“.

And in visiting over 80 different communities,

Док сам боравила у преко 80 различитих заједница

my measure of communitas became:

моја мера за одређивање духа заједништва је постала

How frequently did residents eat together?

колико често станари једу заједно.

While it's completely up to each group

Иако у потпуности зависи од сваке групе

how frequently they have common meals,

колико често једу заједно,

I know some that have eaten together every single night

знам неке које су заједно јеле сваке ноћи

for the past 40 years.

у протеклих четрдесет година.

I know others

Знам друге

that have an occasional potluck once or twice a month.

који једном или двапут месечно кувају за заједнички оброк.

And from my observations, I can tell you,

На основу својих запажања вам могу рећи

those that eat together more frequently,

да они који чешће једу заједно

exhibit higher levels of communitas.

имају виши степен духа заједништва.

It turns out, when you eat together,

Испоставља се да, када једете заједно,

you start planning more activities together.

почињете да планирате више заједничких активности.

When you eat together, you share more things.

Када једете заједно, делите више ствари.

You start to watch each other's kids.

Почињете да чувате децу једни другима.

You lend our your power tools. You borrow each other's cars.

Позајмљујете свој алат. Позајмљујете кола једни другима.

And despite all this,

Упркос свему овоме,

as my daughter loves to say,

како моја ћерка воли да каже,

everything is not rainbows and unicorns in cohousing,

није све тако сјајно и бајно када се живи у заједници,

and I'm not best friends with every single person in my community.

а нисам ни најбоља пријатељица са сваком особом из моје заједнице.

We even have differences and conflicts.

Имамо чак несугласице и конфликте.

But living in cohousing, we're intentional about our relationships.

Али, када живимо у заједници, имамо намеру везану за наше односе.

We're motivated to resolve our differences.

Мотивисани смо да изгладимо своје несугласице.

We follow up, we check in,

Остајемо у контакту, јављамо се,

we speak our personal truths

искрени смо

and, when appropriate,

и, када је потребно,

we apologize.

извињавамо се.

Skeptics will say that cohousing is only interesting or attractive

Скептици ће рећи да је живот у заједници занимљив или привлачан

to a very small group of people.

само веома малој групи људи.

And I'll agree with that.

И слажем се са тим.

If you look at Western cultures around the globe,

Ако погледате западне културе широм света,

those living in cohousing are just a fractional percent.

они који живе у заједници представљају само незнатан проценат.

But that needs to change,

Међутим, то мора да се промени

because our very lives depend upon it.

јер наши животи зависе од тога.

In 2015, Brigham Young University completed a study

Универзитет Бирмингам Јанг је 2015. године спровео истраживање

that showed a significant increase risk of premature death

које је указало на значајно повећање ризика од преурањене смрти

in those who were living in isolation.

људи који живе у отуђености.

The US Surgeon General has declared isolation

Начелник америчке здравствене службе прогласио је отуђеност

to be a public health epidemic.

јавном здравственом епидемијом.

And this epidemic is not restricted to the US alone.

А ова епидемија није ограничена само на САД.

So when I said earlier

Када сам раније рекла

that cohousing is an antidote to isolation,

да је живот у заједници противотров за отуђеност,

what I should have said

требало је да кажем

is that cohousing can save your life.

да вам живот у заједници може спасити живот.

If I was a doctor, I would tell you to take two aspirin,

Да сам докторка, рекла бих вам да попијете два аспирина

and call me in the morning.

и да ме позовете ујутру.

But as an architect,

Али, као архитекта,

I'm going to suggest that you take a walk with your neighbor,

предложићу да одете у шетњу са својим комшијом,

share a meal together,

заједно поједете оброк

and call me in 20 years.

и да ме позовете за двадесет година.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)