Finding happiness in body and soul | Eve Ensler

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Ana Zivanovic-Nenadovic

I bet you're worried.

Кладим се да сте забринути.

(Laughter)

(Смех)

I was worried.

Ја сам била забринута. Зато сам и започела овај комад.

That's why I began this piece.

I was worried about vaginas.

Била сам забринута за вагине. За оно што мислимо о вагинама,

I was worried what we think about vaginas

and even more worried that we don't think about them.

чак забринутија јер о њима не размишљамо.

I was worried about my own vagina.

Била сам забринута за сопствену вагину.

It needed a context, a culture, a community of other vaginas.

Био ми је потребан контекст, култура, заједница других вагина.

There is so much darkness and secrecy surrounding them.

Њих окружује толико мрака и тајновитости.

Like the Bermuda Triangle, nobody ever reports back from there.

Као бермудски троугао, нико се није жив вратио одатле.

(Laughter)

In the first place, it's not so easy to even find your vagina.

(Смех)

На првом месту, није уопште лако пронаћи своју вагину.

Women go days, weeks, months, without looking at it.

Жене их данима, недељама, месецима не погледају.

I interviewed a high-powered businesswoman;

Интервјуисала сам веома моћну пословну жену,

she told me she didn't have time.

рекла ми је да нема времена.

"Looking at your vagina," she said, "is a full day's work."

"Гледање сопствене вагине", рекла је, "је целодневни посао."

(Laughter)

(Смех)

"You've got to get down there on your back, in front of a mirror,

"Морате да легнете на леђа, испред огледала, великог.

full-length preferred.

You've got to get in the perfect position with the perfect light,

Морате да се наместите у савршени положај,

са савршеним осветљењем, а онда пада сенка због угла у ком се налазите.

which then becomes shadowed by the angle you're at.

You're twisting your head up, arching your back, it's exhausting."

Извијате главу горе, кривите леђа, то је напорно -"

She was busy; she didn't have time.

била је заузета, није имала времена.

So I decided to talk to women about their vaginas.

Тако сам одлучила да разговарам са женама о њиховим вагинама.

They began as casual vagina interviews,

То је почело као опуштени интервјуи о вагинама,

and they turned into vagina monologues.

а завршило се као "Вагинини монолози".

I talked with over 200 women.

Разговарала сам са преко 200 жена.

I talked to older women, younger women,

Са старијим, млађим, удатим, лезбејкама, неудатим женама.

married women, lesbians, single women.

I talked to corporate professionals, college professors, actors, sex workers.

Причала сам са професионалцима, факултетским професорима,

глумицама, сексуалним радницима,

I talked to African-American women, Asian-American women,

са Афро-Американкама, азијским Американкама,

Native-American women, Caucasian women, Jewish women.

са Индијанкама, белкињама, Јеврејкама.

OK, at first women were a little shy, a little reluctant to talk.

ОК, у почетку су жене биле мало стидљиве, невољне да причају.

Once they got going, you couldn't stop them.

Кад су кренуле, нисте их могли зауставити.

Women love to talk about their vaginas, they do.

Жене стварно воле да причају о својим вагинама.

Mainly because no one's ever asked them before.

Углавном јер их нико раније није питао.

(Laughter)

Let's just start with the word "vagina" -- vagina, vagina.

(Смех)

Почнимо са речју вагина - вагина, вагина.

It sounds like an infection, at best.

У најбољем случају звучи као инфекција. Можда медицински инструмент.

Maybe a medical instrument.

"Hurry, nurse, bring the vagina!"

"Пожурите сестро, донесите вагину."

(Laughter)

Vagina, vagina, vagina.

(Смех)

Вагина, вагина, вагина, колико год пута

It doesn't matter how many times you say the word,

it never sounds like a word you want to say.

да изговорите ту реч, никад не звучи као реч коју желите да кажете.

It's a completely ridiculous, totally un-sexy word.

То је потпуно смешна, не-секси реч.

If you use it during sex, trying to be politically correct,

Ако је изговорите током секса, у покушају да будете политички коректни,

"Darling, would you stroke my vagina,"

"Душо, хоћеш ми помазити вагину", на лицу места кварите угођај.

you kill the act right there.

(Laughter)

(Смех)

I'm worried what we call them and don't call them.

Забринута сам како их називамо и не називамо.

In Great Neck, New York, they call it a Pussycat.

У једном делу Њујорка зову је "мачкица".

A woman told me there her mother used to tell her,

Једна жена одатле рекла ми је да јој је мајка говорила:

"Don't wear panties, dear, underneath your pajamas.

"Злато, немој носити гаћице испод пиџаме,

You need to air out your Pussycat."

мораш проветравати мачкицу."

(Laughter)

(Смех)

In Westchester, they call it a Pooki,

У Вестчестеру је зову пикица, у Њу Џерзију пиздица.

in New Jersey, a twat.

There's Powderbox, derriere, a Pooky, a Poochi, a Poopi,

Потом кутијица, крило, пипица, пипика, пиша,

a Poopelu, a Pooninana, a Padepachetchki, a Pal, and a Piche.

пишка, пупица, рибица, пичић, бресквица.

(Laughter)

(Смех)

There's Toadie, Dee Dee, Nishi, Dignity, Coochi Snorcher,

Жабица, мицика, цица, достојанство, џорка, минџа,

Cooter, Labbe, Gladys Seagelman, VA,

лабија, чкапи, пи, цопара, ђана, рупа,

Wee wee, Horsespot, Nappy Dugout,

Mongo, Ghoulie, Powderbox, a Mimi in Miami,

мишкица, пика, мица у Мајамију,

a Split Knish in Philadelphia ...

тортица - у Филаделфији - и смрда у Бронксу.

(Laughter)

and a Schmende in the Bronx.

(Laughter)

(Смех)

I am worried about vaginas.

Забринута сам за вагине.

This is how the "Vagina Monologues" begins.

Овако почињу "Вагинини монолози".

But it really didn't begin there.

Али нису заправо почели тамо, него кроз разговор са једном женом.

It began with a conversation with a woman.

We were having a conversation about menopause,

Разговарале смо о менопаузи

and we got onto the subject of her vagina,

и дошле на тему њене вагине -

which you'll do if you're talking about menopause.

што ће се десити, ако разговарате о менопаузи.

And she said things that really shocked me about her vagina --

Рекла је ствари о својој вагини које су ме стварно шокирале,

that it was dried-up and finished and dead --

како је сува и готова и мртва и била сам шокирана.

and I was kind of shocked.

So I said to a friend casually,

Онда сам опуштено рекла пријатељици: "Па, шта мислиш о својој вагини?"

"Well, what do you think about your vagina?"

And that woman said something more amazing,

А та жена је рекла нешто још невероватније

and then the next woman said something more amazing,

па је следећа рекла нешто још невероватније

and before I knew it, every woman was telling me

и убрзо су ми све жене причале

I had to talk to somebody about their vagina

како морам да причам с неком о њеној вагини јер је то невероватна прича

because they had an amazing story,

и била сам усисана у вагинин пут.

and I was sucked down the vagina trail.

(Laughter)

(Смех)

And I really haven't gotten off of it.

И нисам сишла с њега, мислим, да сте ми рекли

I think if you had told me when I was younger

кад сам била млађа да ћу одрасти и да ће људи

that I was going to grow up, and be in shoe stores,

and people would scream out, "There she is, the Vagina Lady!"

у продавницама ципела викати: "Ено је, Госпођа Вагина",

I don't know that that would have been my life ambition.

не знам да ли би то била моја животна амбиција.

(Laughter)

(Смех)

But I want to talk a little bit about happiness,

Али желим мало да говорим о срећи и вези

and the relationship to this whole vagina journey,

са целим овим путовањем вагине

because it has been an extraordinary journey

јер је то невероватан пут који је почео пре осам година.

that began eight years ago.

I think before I did the "Vagina Monologues,"

Мислим да, пре него што сам написала "Вагинине монологе"

I didn't really believe in happiness.

нисам заиста веровала у срећу.

I thought that only idiots were happy, to be honest.

Да будем искрена, мислила сам да су само идиоти срећни.

I remember when I started practicing Buddhism 14 years ago,

Када сам пре 14 година почела да практикујем Будизам, сећам се

and I was told that the end of this practice was to be happy,

да су ми рекли да је крајњи циљ да будем срећна.

I said, "How could you be happy and live in this world of suffering

Питала сам: "Како могу да будем срећна и живим у овом свету патње

and live in this world of pain?"

и свету бола?".

I mistook happiness for a lot of other things,

Побркала сам срећу са многим стварима,

like numbness or decadence or selfishness.

као што су отупелост, декаденција или себичност.

And what happened through the course of the "Vagina Monologues"

А десило се да сам током "Вагининих монолога"

and this journey is, I think I have come to understand

и током овог пута успела да разумем

a little bit more about happiness.

срећу мало више.

There are three qualities I want to talk about.

Желим да говорим о три квалитета.

One is seeing what's right in front of you,

Један је видети шта је пред нама и разговарати о томе, потврдити то.

and talking about it, and stating it.

I think what I learned from talking about the vagina

Мислим да је оно што сам научила из разговора о вагини

and speaking about the vagina, is it was the most obvious thing --

и причања о њој, у ствари најочигледнија ствар -

it was right in the center of my body and the center of the world --

она се налази у центру мога тела и центру света -

and yet it was the one thing nobody talked about.

а ипак је то нешто о чему нико не говори.

The second thing is that what talking about the vagina did

Друга ствар, причање о вагини

је отворило врата кроз која сам видела

is it opened this door which allowed me to see

that there was a way to serve the world to make it better.

да постоји начин да се свет учини бољим.

And that's where the deepest happiness has actually come from.

И одатле је у ствари дошла најдубља срећа.

And the third principle of happiness, which I've realized recently:

И трећи принцип среће, који сам недавно схватила.

Eight years ago, this momentum and this energy, this "V-wave" started --

Пре осам година, овај покрет и енергија, "В-талас" је кренуо -

and I can only describe it as a "V-wave" because, to be honest,

и могу једино да га опишем као "В-талас", јер искрено,

I really don't understand it completely; I feel at the service of it.

не разумем га у потпуности, осећам да сам у његовој служби.

But this wave started, and if I question the wave,

Али талас је кренуо и ако покушам да га доведем у питање

or try to stop the wave or look back at the wave,

или да га зауставим или се осврнем на њега,

I often have the experience of whiplash

често се осетим као да ме удари бич

or the potential of my neck breaking.

или да ће ми се сломити врат.

But if I go with the wave,

Али ако му се препустим, верујем му и крећем се с њим,

and I trust the wave and I move with the wave,

стижем до следећег места.

I go to the next place, and it happens logically and organically and truthfully.

То се дешава логично, природно, искрено.

And I started this piece, particularly with stories and narratives,

Почела сам овај комад, нарочито приче и наративе

and I was talking to one woman and that led to another woman

и причала сам са једном женом, потом са другом,

and that led to another woman.

то је одвело до следеће и онда сам записала те приче

And then I wrote those stories down,

and I put them out in front of other people.

и представила их другим људима.

And every single time I did the show at the beginning,

И у почетку би се жене, сваки пут

women would literally line up after the show,

после представе појавиле

because they wanted to tell me their stories.

јер су желеле да са мном поделе своје приче.

And at first I thought, "Oh great, I'll hear about wonderful orgasms,

У почетку сам мислила: "О, супер, слушаћу о дивним оргазмима

и дивним сексуалним животима и како жене воле своје вагине."

and great sex lives, and how women love their vaginas."

But in fact, that's not what women lined up to tell me.

Али у ствари, нису се жене окупљале да би ми то причале.

What women lined up to tell me was how they were raped,

Долазиле су да причају о томе како су силоване,

and how they were battered, and how they were beaten,

како су пребијане и мучене,

and how they were gang-raped in parking lots,

како их је неколико мушкараца силовало по паркинзима,

and how they were incested by their uncles.

како су њихови ујаци вршили над њима инцест.

And I wanted to stop doing the "Vagina Monologues,"

И желела сам да прекинем са "Вагининим монолозима"

because it felt too daunting.

јер је деловало обесхрабрујуће.

I felt like a war photographer who takes pictures of terrible events,

Осећала сам се као ратни фотограф

који фотографише ужасне догађаје, али се у њих не меша.

but doesn't intervene on their behalf.

And so in 1997, I said, "Let's get women together.

Тако сам 1997. рекла: "Хајде да окупимо жене.

What could we do with this information

Шта можемо да урадимо с тим чињеницама да су све те жене злостављане?"

that all these women are being violated?"

And it turned out, after thinking and investigating,

Испоставило се, после размишљања и истраживања,

that I discovered -- and the UN has actually said this recently --

открила сам - а Уједињене нације су недавно то и саопштиле -

that one out of every three women on this planet

да ће једна од три жене на овој планети

will be beaten or raped in her lifetime.

бити претучена или силована у свом животу.

That's essentially a gender;

То је у основи род, то је ресурс ове планете, а то су жене.

that's essentially the resource of the planet, which is women.

So in 1997 we got all these incredible women together and we said,

Значи, 1997. смо скупиле све те невероватне жене и рекле:

"How can we use the play, this energy, to stop violence against women?"

"Како можемо да искористимо комад, ту енергију,

да зауставимо насиље над женама?"

And we put on one event in New York City, in the theater,

У Њујорку смо припремиле догађај, у позоришту,

and all these great actors came -- from Susan Sarandon,

и дошле су све велике глумице - од Сузан Сарандон

to Glenn Close, to Whoopi Goldberg --

до Глен Клоуз и Вупи Голдберг - и имале смо једну приредбу

and we did one performance on one evening,

једне вечери и то је покренуло овај талас, ову енергију.

and that catalyzed this wave, this energy.

And within five years,

И у наредних пет година, почела је да се дешава дивна ствар.

this extraordinary thing began to happen.

One woman took that energy and she said, "I want to bring this wave,

Једна жена је узела ту енергију и рекла је: "Желим да овај талас

this energy, to college campuses,"

и енергију пренесем у студентске кампусе", па је узела представу

and so she took the play and she said,

"Let's use the play and have performances once a year,

и рекла је: "Хајде да је искористимо и изводимо једном годишње,

where we can raise money to stop violence against women

да бусмо скупили новац да зауставили насиље

in local communities all around the world."

над женама у локалним заједницама широм света."

And in one year, it went to 50 colleges, and then it expanded.

У току једне године обишло је 50 факултета, а онда се проширило.

And over the course of the last six years,

И током последњих 6 година, ширило се

it's spread and it's spread and it's spread around the world.

и ширило и ширило и раширило широм света.

What I have learned is two things:

Научила сам две ствари.

one, that the epidemic of violence towards women is shocking; it's global;

Једна, да је епидемија насиља према женама шокантна, глобална,

it is so profound and it is so devastating,

тако дубока и тако разарајућа,

and it is so in every little pocket of every little crater,

налази се у сваком џепићу сваке поре

of every little society that we don't even recognize it,

сваког малог друштва, да је и не препознајемо

because it's become ordinary.

јер је постала толико уобичајена.

This journey has taken me to Afghanistan,

Ово путовање ме је одвело у Авганистан,

where I had the extraordinary honor and privilege

где сам имала изузетну част и привилегију да идем у делове

to go into parts of Afghanistan under the Taliban.

Авганистана којима владају Талибани - носила сам бурку -

I was dressed in a burqa and I went in with an extraordinary group,

и ишла сам са изузетном групом која се зове

called the Revolutionary Association of the Women of Afghanistan.

Револуционарна асоцијација жена Авганистана,

And I saw firsthand how women had been stripped

и из прве руке сам видела како су женама

of every single right that was possible to strip women of --

одузета сва права која им се могу одузети.

from being educated, to being employed,

Од образовања, до запослења,

to being actually allowed to eat ice cream.

до тога да могу да једу сладолед.

For those of you who don't know,

За оне који не знају, под талибанском влашћу,

it was illegal to eat ice cream under the Taliban.

илегално је јести сладолед.

And I actually saw and met women who had been flogged

Видела сам и упознала жене које су биле шибане

for being caught eating vanilla ice cream.

јер су ухваћене како једу сладолед.

I was taken to the secret ice cream-eating place in a little town,

Одвеле су ме на тајно место за једење сладоледа у једном градићу

where we went to a back room, and women were seated

где смо ушле у малу просторију и жене су селе,

and a curtain was pulled around us, and they were served vanilla ice cream.

а завеса је навучена иза нас и послужен је сладолед од ваниле.

And women lifted their burqas and ate this ice cream.

Жене су подигле бурке и јеле тај сладолед

And I don't think I ever understood pleasure until that moment,

и мислим да до тада нисам разумела задовољство

and how women have found a way to keep their pleasure alive.

и како су жене пронашле нови начин да сачувају то задовољство.

It has taken me, this journey, to Islamabad,

Ово путовање ме је одвело у Исламабад,

where I have witnessed and met women with their faces melted off.

где сам видела и упознала жене којима су лица уништена.

It has taken me to Juarez, Mexico, where I was a week ago,

Била сам у Хуарезу, у Мексику, пре недељу дана

where I have literally been there in parking lots,

где сам била на паркинзима

where bones of women have washed up

где су кости жена остављене и бачене

and been dumped next to Coca-Cola bottles.

поред флаша "Кока-Коле".

It has taken me to universities all over this country,

Ишла сам на универзитете широм ове земље

where girls are date-raped and drugged.

где су девојке силоване и дрогиране у изласцима с момцима.

I have seen terrible, terrible, terrible violence.

Видела сам ужасно, ужасно, ужасно насиље.

But I have also recognized, in the course of seeing that violence,

Али сам и препознала, током присуствовања том насиљу,

that being in the face of things and seeing actually what's in front of us

да је то присуствовање стварима и виђење

онога што се дешава пред нама у ствари противотров депресији

is the antidote to depression,

and to a feeling that one is worthless and has no value.

и осећању да смо безвредни и неважни.

Because before the "Vagina Monologues,"

Јер, рекла бих да је пре "Вагининих монолога"

I will say that 80 percent of my consciousness was closed off

80% моје свести било затворено

to what was really going on in this reality,

за догађања из стварности.

and that closing-off closed off my vitality and my life energy.

А то повлачење је затворило моју виталност и животну енергију.

What has also happened is in the course of these travels --

У току ових путовања десило се -

and it's been an extraordinary thing --

а то је изузетна ствар - да сам на сваком месту

is that every single place that I have gone to in the world,

на свету у које сам отишла, упознала нову врсту.

I have met a new species.

And I really love hearing about all these species at the bottom of the sea.

И заиста волим да слушам о свим тим новим врстама на дну мора.

And I was thinking about how being with these extraordinary people

И размишљала сам о томе како је бивање

са свим тим изузетним људима на овом нивоу

on this particular panel,

that it's beneath, beyond and between,

уствари испод и иза и између

and the vagina kind of fits into all those categories.

а вагина се некако уклапа у све те категорије.

(Laughter)

(Смех)

But one of the things I've seen is this species --

Али једна ствар коју сам видела код тих врста -

and it is a species, and it is a new paradigm,

то је врста и нова парадигма

and it doesn't get reported in the press or in the media

и о томе се не говори у медијима или новинама

because I don't think good news ever is news,

јер мислим да добре вести никад нису вести,

and I don't think people who are transforming the planet

и мислим да људи који преобликују планету

are what gets the ratings on TV shows.

не доносе телевизијама гледаност.

But every single country I have been to --

Али у свакој земљи у којој сам била - а у последњих 6 година

and in the last six years, I've been to about 45 countries,

била сам у око 45 земаља и многим ситним селима и градовима -

and many tiny little villages and cities and towns --

I have seen something what I've come to call "vagina warriors."

видела сам нешто што смо почели да зовемо "вагина ратници".

A "vagina warrior" is a woman, or a vagina-friendly man,

То је жена или мушкарац-пријатељ-вагине,

who has witnessed incredible violence or suffered it,

који су присуствовали или претрпели ужасно насиље

and rather than getting an AK-47 or a weapon of mass destruction

и радије него да узму калашњиков или оружје масовног уништења

or a machete,

или мачету, они то насиље држе у својим телима,

they hold the violence in their bodies;

they grieve it; they experience it; and then they go out

оплакују, преживљавају и онда изађу и посвете

and devote their lives to making sure it doesn't happen to anybody else.

своје животе трудећи се да се то не деси неком другом.

I have met these women everywhere on the planet,

Упознала сам те жене широм планете.

and I want to tell a few stories,

И желим да испричам неколико прича јер верујем

because I believe that stories are the way that we transmit information,

да причама преносимо информације,

where it goes into our bodies.

преко њих улазе у наша тела.

And I think one of the things about being at TED that's been very interesting

И мислим да је једна

веома занимљива ствар у вези са присуствовањем TED-у

is that I live in my body a lot,

та да ја много живим у свом телу и не толико у глави.

and I don't live in my head very much anymore.

And this is a very heady place.

А ово је углавном место за главе.

And it's been really interesting to be in my head

И веома ми је интересантно да будем у својој глави.

for the last two days; I've been very disoriented --

Последња два дана сам дезоријентисана -

(Laughter)

(Смех)

because I think the world, the V-world, is very much in your body.

јер мислим да је свет, В-свет, великим делом у вашем телу.

It's a body world, and the species really exists in the body.

То је телесни свет, а врсте заиста живе у телу

And I think there's a real significance in us attaching our bodies to our heads,

и мислим да је веома значајно

да повежемо своје главе са телима - та одвојеност

that that separation has created a divide

је створила поделу која често раздваја сврху од намере.

that is often separating purpose from intent.

And the connection between body and head

А веза између тела и главе често те ствари доводи у јединство.

often brings those things into union.

I want to talk about three particular people that I've met,

Желим да говорим о три особе

vagina warriors, who really transformed my understanding

које сам упознала, вагина ратнице, које су промениле

моје схватање целог овог принципа и врста,

of this whole principle and species,

and one is a woman named Marsha Lopez.

а једна је жена по имену Марша Лопез.

Marsha Lopez was a woman I met in Guatemala.

То је жена коју сам упознала у Гватемали.

She was 14 years old, and she was in a marriage

Имала је 14 година и била је у браку

and her husband was beating her on a regular basis.

и муж ју је редовно тукао

And she couldn't get out,

и није могла да се извуче јер је била зависна од везе,

because she was addicted to the relationship,

and she had no money.

није имала новца.

Her sister was younger than her, and she applied --

Имала је млађу сестру која се пријавила -

we had a "Stop Rape" contest a few years ago in New York --

имали смо такмичење "стоп силовању" пре неколико година у Њујорку -

and she applied, hoping that she would become a finalist

пријавила се, надајући се да ће ући у финале

and she could bring her sister.

и моћи да поведе своју сестру.

She did become a finalist; she brought Marsha to New York.

И јесте ушла у финале и довела Маршу у Њујорк.

And at that time,

У то време смо имале изузетан В-дан

we did this extraordinary V-Day at Madison Square Garden,

у "Медисон Сквер Гардену" где смо попуниле целу тестостероном испуњену халу

where we sold out the entire testosterone-filled dome --

18,000 people standing up to say "Yes" to vaginas,

и 18.000 људи је устало да каже

"да" вагинама, а то је била невероватна трансформација.

which was really a pretty incredible transformation.

And she came, and she witnessed this,

И она је дошла, присуствовала томе и одлучила

and she decided that she would go back and leave her husband,

да се врати кући и напусти мужа

and that she would bring V-Day to Guatemala.

и да донесе В-дан у Гватемалу.

She was 21 years old.

Имала је двадесетједну годину. Отишла сам у Гватемалу,

I went to Guatemala and she had sold out the National Theater of Guatemala.

а њен догађај у Народном позоришту био је распродат.

And I watched her walk up on stage in her red short dress and high heels,

Посматрала сам је како се пење на сцену у краткој црвеној хаљини и у штиклама

and she stood there and said, "My name is Marsha.

и стајала је тамо и рекла: "Моје име је Марша.

I was beaten by my husband for five years. He almost murdered me.

Муж ме је тукао пет година.

Скоро ме је убио. Напустила сам га, а можете и ви."

I left and you can, too."

And the entire 2,000 people went absolutely crazy.

И свих 2000 људи је потпуно полудело.

There's a woman named Esther Chávez who I met in Juarez, Mexico.

Ту је и жена под именом Естер Ћавез,

коју сам упознала у Хуарезу у Мексику.

And Esther Chávez was a brilliant accountant in Mexico City.

Она је била изврстан рачуновођа у Мексико Ситију, имала је 72 године

She was 72 years old and she was planning to retire.

и планирала да оде у пензију.

She went to Juarez to take care of an ailing aunt,

Отишла је у Хуарез да се брине о болесној тетки и током тога

and in the course of it, she began to discover what was happening

почела је да открива шта се дешавало убијеним

to the murdered and disappeared women of Juarez.

и несталим женама из Хуареза.

She gave up her life; she moved to Juarez.

Оставила је свој живот, преселила се у Хуарез

She started to write the stories which documented the disappeared women.

и почела да пише приче које су документовале нестанке жена.

300 women have disappeared in a border town because they're brown and poor.

300 жена је нестало

у пограничном граду јер су биле тамнопуте и сиромашне.

There has been no response to the disappearance,

Није било одговора на ове нестанке

and not one person has been held accountable.

и ниједна особа није сматрана одговорном.

She began to document it.

Она је почела то да бележи, отворила је центар "Casa Amiga"

She opened a center called Casa Amiga, and in six years,

she has literally brought this to the consciousness of the world.

и за 6 година је буквално

освестила овај проблем у свету.

We were there a week ago,

Били смо тамо пре недељу дана и било је 7.000 људи на улици

when there were 7,000 people in the street, and it was truly a miracle.

и то је било право чудо и док смо ишли улицама,

And as we walked through the streets,

the people of Juarez, who normally don't even come into the streets,

људи Хуареза који иначе не излазе на улице

because the streets are so dangerous,

јер су оне опасне, буквално су стајали и плакали

literally stood there and wept,

to see that other people from the world had showed up

јер су видели да су се други људи из света појавили

for that particular community.

због те нарочите заједнице.

There's another woman, named Agnes.

Постоји још једна жена под именом Агнес.

And Agnes, for me, epitomizes what a vagina warrior is.

По мом мишљењу, она је оваплоћење вагининог ратника.

I met her three years ago in Kenya.

Упознала сам је пре три године у Кенији.

And Agnes was mutilated as a little girl;

Она је осакаћена као девојчица, обрезана против своје воље

she was circumcised against her will when she was 10 years old,

када је имала 10 година и донела је одлуку

and she really made a decision

that she didn't want this practice to continue anymore in her community.

да не жели да се ова пракса наставља у њеној заједници.

So when she got older, she created this incredible thing:

Када је одрасла, направила је ову невероватну ствар,

it's an anatomical sculpture of a woman's body, half a woman's body.

анатомску скулптуру женског тела, половину женског тела

And she walked through the Rift Valley,

и ишла је кроз Рифт Долину, са собом је имала

and she had vagina and vagina replacement parts,

вагину и делове вагине и учила би

where she would teach girls and parents and boys and girls

девојчице и родитеље и дечаке и девојчице како изгледа здрава вагина,

what a healthy vagina looks like, and what a mutilated vagina looks like.

а како изгледа осакаћена вагина.

And in the course of her travel --

И током тог путовања ходала је буквално осам година кроз Рифт Долину,

she walked literally for eight years through the Rift Valley,

through dust, through sleeping on the ground,

кроз прашину, спавала је на земљи - јер Масаје су номади

because the Maasai are nomads,

and she would have to find them, and they would move,

и буквално је морала да их тражи, а они су се селили

and she would find them again --

и поново би их налазила - спасила је 1500 девојчица од обрезивања.

she saved 1,500 girls from being cut.

And in that time, she created an alternative ritual,

За то време је смислила алтернативни ритуал који је укључивао

which involved girls coming of age without the cut.

да девојчице постану пунолетне без сечења.

When we met her three years ago,

Када смо се упознали с њом, пре три године,

we said, "What could V-Day do for you?"

питали смо је: "Шта може В-дан да учини за тебе?"

And she said, "Well, if you got me a jeep, I could get around a lot faster."

А она је рекла: "Па, ако ми дате џип, била бих много бржа."

(Laughter)

(Смех)

So we bought her a jeep.

Купили смо јој џип. Током те године кад је имала џип,

And in the year that she had the jeep, she saved 4,500 girls from being cut.

спасила је 4500 девојчица од обрезивања.

So we said to her, "What else could we do for you?"

Онда смо је питале: "Агнес, шта још можемо да учинимо за тебе?"

She said, "Well, Eve, if you gave me some money,

И рекла је: "Па, Ив, знаш, ако ми дате нешто пара,

I could open a house and girls could run away,

могла бих да отворим кућу и девојчице би могле да побегну и да се спасу."

and they could be saved."

And I want to tell this little story about my own beginnings,

И желим да испричам кратку причу о својим почецима

because it's very interrelated to happiness and Agnes.

јер је веома повезана са срећом и са Агнес.

When I was a little girl -- I grew up in a wealthy community;

Када сам била мала - одрасла сам

у богатој заједници, у вишој средњој класи у белачкој заједници -

it was an upper-middle class white community,

and it had all the trappings and the looks

која је имала све замке

и изгледе савршеног, лепог, одличног, супер живота.

of a perfectly nice, wonderful, great life.

And everyone was supposed to be happy in that community,

У тој заједници је требало да сви буду срећни

and, in fact, my life was hell.

а мој је живот заправо био пакао.

I lived with an alcoholic father

Живела сам са оцем алкохоличарем

who beat me and molested me, and it was all inside that.

који ме је тукао и злостављао и све унутар тога.

And always as a child I had this fantasy that somebody would come and rescue me.

И као мала сам увек фантазирала да ће неко доћи и спасити ме.

And I actually made up a little character whose name was Mr. Alligator.

Измислила сам малог лика који се звао Господин Алигатор,

I would call him up when things got really bad,

и кад је било стварно грозно ја бих га звала

and say it was time to come and pick me up.

и рекла да је време да дође по мене.

And I would pack a little bag and wait for Mr. Alligator to come.

Спаковала бих малу торбу и чекала бих га да дође.

Now, Mr. Alligator never did come,

Сад, Господин Алигатор никада није дошао,

but the idea of Mr. Alligator coming actually saved my sanity

али је идеја о његовом доласку сачувала мој разум

and made it OK for me to keep going,

и омогућила ми да наставим јер сам веровала

because I believed, in the distance,

да ће постојати неко ко ће ме некада спасити.

there would be someone coming to rescue me.

Cut to 40-some odd years later,

После четрдесетак година, ето нас у Кенији

we go to Kenya, and we're walking,

и шетамо, стижемо на отварање те куће -

we arrive at the opening of this house.

And Agnes hadn't let me come to the house for days,

Агнес ми није данима дала да дођем у кућу -

because they were preparing this whole ritual.

јер су припремали цео тај ритуал.

Желим да вам кажем дивну причу, када је Агнес почела

I want to tell you a great story.

When Agnes first started fighting

борбу против женског гениталног сакаћења у својој заједници,

to stop female genital mutilation in her community,

she had become an outcast, and she was exiled and slandered,

постала је изопштена и била је у егзилу и оклеветана

and the whole community turned against her.

и цела заједница се окренула против ње.

But being a vagina warrior, she kept going,

Али, пошто је била вагинина ратница, наставила је.

and she kept committing herself to transforming consciousness.

Наставила је посвећено да мења свест људи.

And in the Maasai community,

У Масаи заједници, краве и козе су највреднија имовина.

goats and cows are the most valued possession.

They're like the Mercedes-Benz of the Rift Valley.

Као Мерцедес Рифт Долине.

And she said two days before the house opened,

Два дана пре него што је кућа отворена, рекла је како су двоје људи

two different people arrived to give her a goat each,

дошли да јој донесу по козу и рекла ми је:

and she said to me,

"I knew then that female genital mutilation would end one day in Africa."

"Тада сам знала да ће једног дана доћи крај женском обрезивању у Африци."

Anyway, we arrived, and when we arrived,

Дакле, стигли смо и када смо стигли

there were hundreds of girls dressed in red homemade dresses --

ту је било на стотине девојчица убучених у црвене, ручно рађене хаљине -

which is the color of the Maasai and the color of V-Day --

то је боја Масаија и боја В-дана -

and they greeted us.

и дочекале су нас и смислиле песме

They had made up these songs that they were singing,

које су певале, о крају патње

about the end of suffering and the end of mutilation,

и крају сакаћења и испратиле нас стазом.

and they walked us down the path.

It was a gorgeous day in the African sun,

Био је предиван дан на Афричком сунцу

and the dust was flying and the girls were dancing,

и прашина је летела, а девојке су играле,

and there was this house, and it said, "V-Day Safe House for the Girls."

и била је ту та кућа и писало је, "В-дан сигурна кућа за девојке."

And it hit me in that moment that it had taken 47 years,

И тог момента ме је стигло, да је требало 47 година

but that Mr. Alligator had finally shown up.

али се Господин Алигатор коначно појавио.

And he had shown up, obviously,

Очигледно је да се појавио у облику за који ми је требало много да схватим,

in a form that it took me a long time to understand,

which is that when we give in the world what we want the most,

а то је тај да, кад дајемо свету

оно што највише желимо, лечимо онај сломљени део унутар себе.

we heal the broken part inside each of us.

And I feel, in the last eight years,

И осећам да ме је у последњих осам година

that this journey -- this miraculous vagina journey --

ово путовање, ово невероватно путовање вагине

has taught me this really simple thing,

научило овој једноставној ствари, а то је да срећа постоји у акцији,

which is that happiness exists in action;

it exists in telling the truth and saying what your truth is;

постоји у говорењу истине и причању шта истина јесте,

and it exists in giving away what you want the most.

и у поклањању онога што највише желите.

And I feel that knowledge and that journey

Осећам да је то знање и то путовање

has been an extraordinary privilege,

изузетна привилегија

and I feel really blessed

и осећам се благословеном што сам била овде данас да вам то испричам.

to have been here today to communicate that to you.

Thank you very much.

Много вам хвала.

(Applause)

(Аплауз)