Andrew Fitzgerald: Adventures in Twitter fiction

Prevodilac: Pavle Đorđević Lektor: Mile Živković

So in my free time outside of Twitter

У току мог слободног времена ван Твитера

I experiment a little bit

мало експериментишем

with telling stories online, experimenting

са причањем прича на мрежи, експериментисањем

with what we can do with new digital tools.

са свим оним што можемо да урадимо новим дигиталним алатима.

And in my job at Twitter,

И у оквиру мог посла у Твитеру,

I actually spent a little bit of time

заправо проводим један део времена

working with authors and storytellers as well,

радећи са писцима и приповедачима,

helping to expand out the bounds

помажући да се прошире границе

of what people are experimenting with.

онога са чим људи експериментишу.

And I want to talk through some examples today

И данас желим да причам о неким примерима

of things that people have done

ствари које су људи учинили,

that I think are really fascinating

а које сматрам изузетно фасцинантним,

using flexible identity and anonymity on the web

коришћење флексибилних идентитета и анонимности на мрежи

and blurring the lines between fact and fiction.

и брисање граница између реалности и фикције.

But I want to start and go back to the 1930s.

Желим да почнем повратком у тридесете године.

Long before a little thing called Twitter,

Много времена пре мале ствари зване Твитер,

radio brought us broadcasts

радио нам је емитовао програм

and connected millions of people

и повезивао милионе људи

to single points of broadcast.

преко тачака са којих се програм емитовао.

And from those single points emanated stories.

И из тих тачака су настајале приче.

Some of them were familiar stories.

Неке од тих прича су биле познате.

Some of them were new stories.

Неке од тих прича су биле нове.

And for a while they were familiar formats,

И неко време су то били познати формати,

but then radio began to evolve its own

али онда је радио започео са еволуцијом

unique formats specific to that medium.

јединствених формата одређених тим медијем.

Think about episodes that happened live on radio.

Размислите о епизодама које су се уживо одигравале преко радија.

Combining the live play

Комбиновањем наступа уживо

and the serialization of written fiction,

и серијализације писане књижевности,

you get this new format.

добијате нови формат.

And the reason why I bring up radio is that I think

Разлог што помињем радио је зато што сматрам

radio is a great example of how a new medium

да је радио савршен пример како нови медиј

defines new formats which then define new stories.

дефинише нове формате који затим дефинишу нове приче.

And of course, today, we have an entirely new

И наравно, данас, имамо потпуно нов

medium to play with,

медиј за игру,

which is this online world.

а то је овај свет на мрежи.

This is the map of verified users on Twitter

Ово је мапа верификованих корисника Твитера

and the connections between them.

и веза између њих.

There are thousands upon thousands of them.

Постоји их на хиљаде и хиљаде.

Every single one of these points

Свака од ових тачака

is its own broadcaster.

је емитер самa за себе.

We've gone to this world of many to many,

Дошли смо до света "многи за многе",

where access to the tools is the only barrier to broadcasting.

где је приступ алатима једина препрека емитовању.

And I think that we should start to see

И мислим да ћемо ускоро видети

wildly new formats emerge

изненађујуће нове формате како се појављују

as people learn how to tell stories in this new medium.

како људи све више уче да приповедају овим новим медијем.

I actually believe that we are in a wide open frontier

Заправо верујем да се налазимо у широком подручју

for creative experimentation, if you will,

за, како би рекли, креативне експерименте

that we've explored and begun to settle

да смо истражили и почели да насељавамо

this wild land of the Internet

ова дивља пространства интернета

and are now just getting ready

и сада се полако припремамо

to start to build structures on it,

да почнемо да на њима градимо објекте

and those structures are the new formats

и ти објекти су нови формати

of storytelling that the Internet will allow us to create.

приповедања које нам интернет дозвољава да створимо.

I believe this starts with an evolution

Верујем да ово почиње еволуцијом

of existing methods.

постојећих метода.

The short story, for example,

Кратка прича, на пример,

people are saying that the short story

људи говоре да кратка прича

is experiencing a renaissance of sorts

тренутно пролази кроз одређену врсту ренесансе

thanks to e-readers, digital marketplaces.

захваљујући е-читаоцима, дигиталним продавницама.

One writer, Hugh Howey, experimented

Један писац, Хју Хауи, је експериментисао

with short stories on Amazon

са кратким причама на Амазону

by releasing one very short story called "Wool."

постављањем једне врло кратке приче, назване "Вуна."

And he actually says that he didn't intend

И заправо каже да није намеравао

for "Wool" to become a series,

да "Вуна" постане серијал,

but that the audience loved the first story so much

али публика је толико заволела прву причу

they demanded more, and so he gave them more.

да су захтевали више, и дао им је више.

He gave them "Wool 2," which was a little bit longer than the first one,

Дао им је "Вуну 2", која је била мало дужа од прве.

"Wool 3," which was even longer,

"Вуну 3", која је била још и дужа,

culminating in "Wool 5,"

завршавајући са "Вуном 5",

which was a 60,000-word novel.

која је била роман од 60.000 речи.

I think Howey was able to do all of this because

Сматрам да је Хауи могао да уради све ово јер

he had the quick feedback system of e-books.

је имао брз систем повратних информација на е-књиге.

He was able to write and publish

Могао је да пише и објављује

in relatively short order.

у релативно кратким размацима.

There was no mediator between him and the audience.

Није било посредника између њега и публике.

It was just him directly connected with his audience

Он је био директно повезан са публиком

and building on the feedback and enthusiasm

и радио је на основу ентузијазма и повратних информација

that they were giving him.

које је добијао од њих.

So this whole project was an experiment.

Дакле цео овај пројекат је био експеримент.

It started with the one short story,

Започет је једном кратком причом,

and I think the experimentation actually became

и сматрам да је експериментисање заправо постало

a part of Howey's format.

део Хауијевог формата.

And that's something that this medium enabled,

И то је оно што је овај медиј омогућио,

was experimentation being a part of the format itself.

да експериментисање заправо буде део самог формата.

This is a short story by the author Jennifer Egan

Ово је кратка прича ауторке Џенифер Иган

called "Black Box."

названа "Црна Кутија".

It was originally written

Написана је

specifically with Twitter in mind.

са Твитером на уму.

Egan convinced The New Yorker

Иган је убедила Њујоркер

to start a New Yorker fiction account

да отворе налог "New Yorker fiction"

from which they could tweet

са ког би твитовали

all of these lines that she created.

све редове текста које би она написала.

Now Twitter, of course, has a 140-character limit.

Твитер, наравно, има ограничење од 140 карактера.

Egan mocked that up just writing manually

Иган је то осликала на папиру, пишући ручно

in this storyboard sketchbook,

у овој свесци са нацртима,

used the physical space constraints

користила је физичка ограничења у простору

of those storyboard squares

тих квадрата на нацрту

to write each individual tweet,

како би написала сваки твит засебно,

and those tweets ended up becoming

и ти твитови су на крају прерасли

over 600 of them that were serialized by The New Yorker.

у преко 600 њих које је Њујоркер серијски објављивао.

Every night, at 8 p.m., you could tune in

Сваке вечери, у 20 сати, могли сте да се укључите

to a short story from The New Yorker's fiction account.

и да прочитате кратку причу са Њујоркеровог налога за фикцију.

I think that's pretty exciting:

Мислим да је то врло узбудљиво:

tune-in literary fiction.

укључивање да бисте уживо пратили књижевну фикцију.

The experience of Egan's story, of course,

Искуство са причом Иганове, наравно,

like anything on Twitter, there were multiple ways to experience it.

као све остало на Твитеру, могли сте га искусити на различите начине.

You could scroll back through it,

Могли сте да скролујете кроз све твитове уназад,

but interestingly, if you were watching it live,

али оно што је занимљиво, ако сте гледали уживо,

there was this suspense that built

постојала је напетост која је расла

because the actual tweets,

јер са твитовима

you had no control over when you would read them.

нисте имали контролу над тиме кад бисте их читали.

They were coming at a pretty regular clip,

Долазили су поприлично редовно,

but as the story was building,

али како је прича расла,

normally, as a reader, you control how fast you move through a text,

нормално, као читалац, контролишете колико се брзо крећете кроз текст,

but in this case, The New Yorker did,

али у овом случају то је радио Њујоркер,

and they were sending you bit by bit by bit,

и слали су вам део по део по део,

and you had this suspense of waiting for the next line.

и постојала је та доза напетости док сте чекали на следећи ред.

Another great example of fiction

Још један добар пример фикције

and the short story on Twitter,

и кратке приче на Твитеру,

Elliott Holt is an author who wrote a story called "Evidence."

Елиот Холт је списатељица која је написала причу насловљену "Доказ"

It began with this tweet: "On November 28

Почела је овим твитом "28. новембра

at 10:13 p.m.,

у 22:13 сати,

a woman identified as Miranda Brown,

жена, идентификована као Миранда Браун,

44, of Brooklyn, fell to her death

стара 44 године, из Бруклина, пала је у смрт

from the roof of a Manhattan hotel."

са крова хотела на Менхетну."

It begins in Elliott's voice,

Прича почиње Елиотиним гласом,

but then Elliott's voice recedes,

али онда Елиотин глас нестаје,

and we hear the voices of Elsa, Margot and Simon,

и ми чујемо гласове Елсе, Марго и Сајмона

characters that Elliott created on Twitter

ликова које је Елиот створила на Твитеру

specifically to tell this story,

са циљем да исприча ову причу,

a story from multiple perspectives

причу из више различитих тачки гледишта

leading up to this moment at 10:13 p.m.

које све воде до тог тренутка у 22:13 сати

when this woman falls to her death.

када та жена пада у своју смрт.

These three characters brought an authentic vision

Ова три лика су пренела аутентичне погледе

from multiple perspectives.

из више различитих перспектива.

One reviewer called Elliott's story

Један критичар је назвао Елиотину причу

"Twitter fiction done right," because she did.

"Твитер фикција одрађена на прави начин,"

She captured that voice

Она је представила тај глас

and she had multiple characters and it happened in real time.

и имала је већи број ликова и све се дешавало у реалном времену.

Interestingly, though, it wasn't just

Занимљиво је међутим, да

Twitter as a distribution mechanism.

Твитер није био само механизам за дистрибуцију

It was also Twitter as a production mechanism.

него и механизам за креирање.

Elliott told me later

Елиот ми је касније рекла

she wrote the whole thing with her thumbs.

да је целу причу написала палчевима.

She laid on the couch and just went back and forth

Лежала је на каучу и само се пребацивала

between different characters

са лика на лика

tweeting out each line, line by line.

твитовала је ред по ред.

I think that this kind of spontaneous creation

Мислим да је оваква врста спонтаног стваралаштва

of what was coming out of the characters' voices

онога што је произлазило из гласова ликова

really lent an authenticity to the characters themselves,

стварно помогла аутентичности ликова

but also to this format that she had created

али такође и овог формата који је створила,

of multiple perspectives in a single story on Twitter.

формата вишеструких перспектива у једној истој причи на Твитеру.

As you begin to play with flexible identity online,

Како почињете да се играте са флексибилним идентитетом на мрежи,

it gets even more interesting

постаје још интересантније

as you start to interact with the real world.

кад почнете да се укључујете у стварни свет.

Things like Invisible Obama

Ствари попут Невидљивог Обаме

or the famous "binders full of women"

или познате "гомиле жена"

that came up during the 2012 election cycle,

која се појавила у току изборног циклуса 2012.

or even the fan fiction universe of "West Wing" Twitter

или света фикције обожавалаца "Западног Крила" на Твитеру

in which you have all of these accounts

где имате све ове налоге

for every single one of the characters in "The West Wing,"

за сваког од ликова у "Западном Крилу"

including the bird that taps at Josh Lyman's window

укључујући и птицу која куца на прозор Џоша Лајмана

in one single episode. (Laughter)

у једној јединој епизоди. (Смех)

All of these are rapid iterations on a theme.

Све ово представља више примера исте теме.

They are creative people experimenting

То су све креативни људи који експериментишу

with the bounds of what is possible in this medium.

са границама могућег у оквиру овог медија.

You look at something like "West Wing" Twitter,

Погледате нешто као што је Твитер "Западног Крила"

in which you have these fictional characters

где имате фиктивне ликове

that engage with the real world.

који се баве стварним светом.

They comment on politics,

Коментаришу политику,

they cry out against the evils of Congress.

протестују против лоших ствари из конгреса.

Keep in mind, they're all Democrats.

Имајте на уму, сви су они демократе.

And they engage with the real world.

И они се баве реалним светом.

They respond to it.

Одговарају на њега.

So once you take flexible identity,

Дакле једном када узмете флексибилни идентитет

anonymity, engagement with the real world,

анонимност, укљученост у реални свет,

and you move beyond simple homage or parody

и покренете се ван граница обичног одавања почасти или пародије

and you put these tools to work in telling a story,

и искористите ове алате у причању приче,

that's when things get really interesting.

тада ствари постају стварно интересантне.

So during the Chicago mayoral election

Дакле у току избора за градоначелника Чикага

there was a parody account.

постојао је налог који је представљао пародију.

It was Mayor Emanuel.

То је био Градоначелник Емануел.

It gave you everything you wanted from Rahm Emanuel,

Дао вам је све што сте желели од Рама Емануела,

particularly in the expletive department.

нарочито у погледу псовки.

This foul-mouthed account

Овај налог пун псовки

followed the daily activities of the race,

пратио је дневне активности у изборној трци,

providing commentary as it went.

коментаришући о томе како је трка текла.

It followed all of the natural tropes

Пратио је све стандардне принципе

of a good, solid Twitter parody account,

доброг, познатог, налога за пародију на Твитеру,

but then started to get weird.

али онда је почео да буде чудан.

And as it progressed, it moved from this commentary

И како је напредовао, од коментарисања је прерастао у

to a multi-week, real-time science fiction epic

вишенедељно епско дело научне фантастике у реалном времену

in which your protagonist, Rahm Emanuel,

у ком ваш протагониста, Рам Емануел,

engages in multi-dimensional travel on election day,

започиње мулти-димензионално путовање на дан избора,

which is -- it didn't actually happen.

које се заправо није десило.

I double checked the newspapers.

Два пута сам проверио новине.

And then, very interestingly, it came to an end.

И онда, врло занимљиво, све се завршило.

This is something that doesn't usually happen

Ово је нешто што се не дешава обично

with a Twitter parody account.

са Твитер налогом пародије.

It ended, a true narrative conclusion.

Завршило се, прави наративни закључак.

And so the author, Dan Sinker, who was a journalist,

И тако је аутор, Ден Синкер, новинар

who was completely anonymous this whole time,

који је све време био потпуно анониман,

I think Dan -- it made a lot of sense for him

мислим да је за Дена имало доста смисла

to turn this into a book,

да ово претвори у књигу

because it was a narrative format in the end,

јер је на крају крајева то и био наративни формат

and I think that turning it into a book

и мислим да претварање тога у књигу

is representative of this idea that he had created something new

показује ту идеју да је заправо направио нешто стварно ново

that needed to be translated into previous formats.

што је морало да буде преведено у неке старије формате.

One of my favorite examples

Један од мојих омиљених примера

of something that's happening on Twitter right now,

нечега што се тренутно дешава на Твитеру,

actually, is the very absurdist Crimer Show.

је заправо врло апсурдан Крајмер Шоу.

Crimer Show tells the story

Крајмер Шоу прича о

of a supercriminal and a hapless detective

суперкриминалцу и несрећном детективу

that face off in this exceptionally strange lingo,

који се сучељавају овим невероватно чудним језиком,

with all of the tropes of a television show.

са свим карактеристикама телевизијске серије.

Crimer Show's creator has said that

Аутор Крајмер Шоуа је рекао

it is a parody of a popular type of show in the U.K.,

да је то заправо пародија популарне врсте серија у Великој Британији,

but, man, is it weird.

али, човече, стварно је чудно.

And there are all these times where Crimer,

И доста пута Крајмер,

the supercriminal, does all of these TV things.

суперкриминалац, ради све ове ствари са ТВ-а.

He's always taking off his sunglasses

Увек скида своје наочаре за сунце

or turning to the camera,

или се окреће ка камери,

but these things just happen in text.

али све ове ствари се дешавају у оквиру текста.

I think borrowing all of these tropes from television

Мислим да позајмљивање свих ових карактеристика са телевизије

and additionally presenting each Crimer Show

и такође објављивање Крајмер Шоуа

as an episode, spelled E-P-P-A-S-O-D, "eppasod,"

у виду епазода, написано E-P-P-A-S-O-D, "eppasod,"

presenting them as episodes

објављивање у виду епизода

really, it creates something new.

то заиста ствара нешто ново.

There is a new "eppasod" of Crimer Show

Нова епазода Крајмер Шоуа

on Twitter pretty much every day,

на Твитеру појављује се готово свакодневно,

and they're archived that way.

и на тај начин се оне архивирају.

And I think this is an interesting experiment in format.

И мислим да је ово интересантан експеримент за формате.

Something totally new has been created here

Нешто поптуно ново је овде створено

out of parodying something on television.

тако што је рађена пародија на нешто што је виђено на телевизији.

I think in nonfiction real-time storytelling,

Мислим да у приповедању прича које нису фикција, у реалном времену

there are a lot of really excellent examples as well.

такође постоји доста одличних примера.

RealTimeWWII is an account

RealTimeWWII је налог

that documents what was happening on this day 60 years ago

који документује шта се дешавало на тај дан пре 60 година

in exceptional detail, as if

са великим бројем детаља, као да

you were reading the news reports from that day.

читате новинске извештаје од тог дана.

And the author Teju Cole has done

И аутор Тежу Кол је урадио

a lot of experimentation with putting a literary twist

доста експериментисања са књижевним модификацијама

on events of the news.

догађаја из вести.

In this particular case, he's talking about drone strikes.

У овом нарочитом случају, прича о нападима беспилотних летелица.

I think that in both of these examples,

Мислим да у оба ова примера,

you're beginning to see ways in which

почињете да видите начине на које

people are telling stories with nonfiction content

људи причају приче са реалним садржајима

that can be built into new types

које могу да прерасту у нове облике

of fictional storytelling.

приповедања фикције.

So with real-time storytelling,

Тако да у случају приповедања у реалном времену,

blurring the lines between fact and fiction,

брисања граница између реалности и фикције,

the real world and the digital world,

реалног и дигиталног света,

flexible identity, anonymity,

флексибилних идентитета, анонимности,

these are all tools that we have accessible to us,

ово су све алати који су нам доступни,

and I think that they're just the building blocks.

и мислим да су они само градивни елементи.

They are the bits that we use

То су само делови које користимо

to create the structures, the frames,

да бисмо направили структуре, оквире,

that then become our settlements on this

који онда постају наша насеља на овим

wide open frontier for creative experimentation.

широким пространствима за експериментисање са креативношћу.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)