How better tech could protect us from distraction | Tristan Harris

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

What does it mean to spend our time well?

Шта значи добро провођење времена?

I spend a lot of my time

Проводим пуно времена

thinking about how to spend my time.

размишљајући како да проводим време.

Probably too much -- I probably obsess over it.

Вероватно и превише; вероватно сам опседнут тиме.

My friends think I do.

Моји пријатељи мисле да јесам.

But I feel like I kind of have to, because these days,

Међутим, некако осећам да морам,

јер ми се ових дана чини да ми делићи времена некако беже,

it feels like little bits of my time kind of slip away from me,

and when that happens, it feels like parts of my life are slipping away.

а када се то деси, имам осећај као да ми беже делови живота.

Specifically,

Посебно,

it feels like little bits of my time get slipped away

имам осећај да ми делићи времена оду

to various things like this,

на различите ствари као што је ово,

like technology -- I check things.

као што је технологија; проверавам ствари.

I'll give you an example.

Даћу вам пример.

If this email shows up --

Ако се појави овај имејл -

how many of you have gotten an email like this, right?

колико вас је добило овакав имејл, зар не?

I've been tagged in a photo.

Означен сам на фотографији.

When this appears,

Када се ово појави,

I can't help but click on it right now.

не могу а да не кликнем истог тренутка на то.

Right? Because, like, what if it's a bad photo?

Зар не? Јер, шта ако је фотографија лоша?

So I have to click it right now.

Тако морам да кликнем одмах.

But I'm not just going to click "See photo,"

Међутим, нећу само кликнути на „види слику“,

what I'm actually going to do is spend the next 20 minutes.

већ ћу заправо провести ту следећих 20 минута.

(Laughter)

(Смех)

But the worst part is that I know this is what's going to happen,

Најгори део је, ипак, то што знам да ће се ово десити,

and even knowing that's what's going to happen

али ме чак ни то што знам шта ће се десити

doesn't stop me from doing it again the next time.

не спречава да то опет учиним следећи пут.

Or I find myself in a situation like this,

Или се нађем у оваквој ситуацији

where I check my email and I pull down to refresh,

када проверавам своју пошту и повучем наниже да освежим страницу,

But the thing is that 60 seconds later,

али ствар је у томе да ћу за 60 секунди

I'll pull down to refresh again.

поново повући наниже да је освежим.

Why am I doing this?

Зашто ово радим?

This doesn't make any sense.

То нема никаквог смисла.

But I'll give you a hint why this is happening.

Међутим, даћу вам наговештај о томе зашто се ово дешава.

What do you think makes more money in the United States

Шта мислите да ствара више новца у Сједињеним Државама

than movies, game parks and baseball combined?

од филмова, забавних паркова и бејзбола заједно?

Slot machines.

Аутомати за коцкање.

How can slot machines make all this money

Како могу аутомати за коцкање да зарађују сав овај новац

when we play with such small amounts of money?

када играмо са тако малим сумама?

We play with coins.

Играмо са новчићима.

How is this possible?

Како је ово могуће?

Well, the thing is ...

Па, ствар је у томе...

my phone is a slot machine.

мој телефон је апарат за коцкање.

Every time I check my phone,

Сваки пут када проверим свој телефон,

I'm playing the slot machine to see,

покрећем машину за коцкање да бих видео

what am I going to get?

шта ћу добити.

What am I going to get?

Шта ћу добити?

Сваки пут када проверим свој имејл,

Every time I check my email,

I'm playing the slot machine,

покрећем машину за коцкање

saying, "What am I going to get?"

и кажем: „Шта ћу добити?“

Every time I scroll a news feed,

Сваки пут док прегледам нове вести,

I'm playing the slot machine to see,

покрећем машину за коцкање да видим

what am I going to get next?

шта ћу следеће добити.

And the thing is that,

А ствар је у томе да,

again, knowing exactly how this works -- and I'm a designer,

поново, знајући тачно како ово ради, а ја сам дизајнер,

I know exactly how the psychology of this works,

знам тачно психологију иза овога,

I know exactly what's going on --

знам тачно шта се дешава,

but it doesn't leave me with any choice,

али ми не оставља никакав избор,

I still just get sucked into it.

ипак ме усисава.

So what are we going to do?

Па, шта ћемо да урадимо?

Because it leaves us with this all-or-nothing relationship

Јер нас ово поставља у однос „све или ништа“

with technology, right?

са технологијом, зар не?

You're either on,

Или сте активни,

and you're connected and distracted all the time,

повезани и ометају вас све време,

or you're off,

или нисте прикључени,

but then you're wondering,

али се питате:

am I missing something important?

„Да ли пропуштам нешто важно?“

In other words, you're either distracted

Другим речима, или вас ометају

or you have fear of missing out.

или се бојите да нешто пропуштате.

Right?

Зар не?

So we need to restore choice.

Дакле, треба да повратимо избор.

We want to have a relationship with technology

Желимо да имамо однос према технологији

that gives us back choice about how we spend time with it,

који нам враћа избор везан за начин на који проводимо време са њом,

and we're going to need help from designers,

а требаће нам помоћ дизајнера,

because knowing this stuff doesn't help.

јер сазнање о овоме не помаже.

We're going to need design help.

Треба нам помоћ дизајна.

So what would that look like?

Па, како би то изгледало?

So let's take an example that we all face:

Узмимо пример са којим се сви сусрећемо -

chat -- text messaging.

четовање, дописивање порукама.

So let's say there's two people.

Рецимо, има двоје људи.

Nancy's on the left and she's working on a document,

Ненси је на левој страни и ради на документу,

and John's on the right.

а Џон је на десној.

And John suddenly remembers,

Џон се изненада сети:

"I need to ask Nancy for that document before I forget."

„Морам да затражим од Ненси тај документ пре него што заборавим.“

So when he sends her that message,

Тако, када јој пошаље поруку,

it blows away her attention.

она јој потпуно уништи концентрацију.

That's what we're doing all the time, bulldozing each other's attention,

То радимо све време; пролазимо кроз међусобну пажњу као булдожером,

left and right.

лево-десно,

And there's serious cost to this,

а ово има озбиљне последице,

because every time we interrupt each other,

јер сваки пут када прекинемо једни друге,

it takes us about 23 minutes, on average,

потребно је око 23 минута у просеку

to refocus our attention.

да опет повратимо пажњу.

We actually cycle through two different projects

Заправо кружимо кроз два различита пројекта

before we come back to the original thing we were doing.

пре него што се вратимо на првобитну ствар коју смо радили.

This is Gloria Mark's research combined with Microsoft research,

Ово је истраживање Глорије Марк

у комбинацији са Мајкрософтовим истраживањем,

that showed this.

које је показало ово.

And her research also shows that it actually trains bad habits.

Њено истраживање такође показује да ово заправо подржава лоше навике.

The more interruptions we get externally,

Што нас више прекидају споља,

it's conditioning and training us to interrupt ourselves.

више смо условљени и истренирани да сами себе прекидамо.

We actually self-interrupt every three-and-a-half minutes.

Заправо сами себе прекидамо сваких три и по минута.

This is crazy.

Ово је лудо.

Па, како да ово поправимо?

So how do we fix this?

Because Nancy and John are in this all-or-nothing relationship.

Пошто су Ненси и Џон у односу „све или ништа“,

Nancy might want to disconnect,

Ненси ће можда желети да се искључи,

but then she'd be worried:

али ће онда бити забринута:

What if I'm missing something important?

„Шта ако пропуштам нешто битно?“

Design can fix this problem.

Дизајн може да среди овај проблем.

Let's say you have Nancy again on the left,

Рецимо, поново имате Ненси са леве стране, Џона на десној страни, и Џон се сети:

John on the right.

And John remembers, "I need to send Nancy that document."

„Морам да пошаљем Ненси онај документ.“

Except this time,

Овога пута, међутим,

Nancy can mark that she's focused.

Ненси може да означи да је усредсређена.

Let's say she drags a slider and says,

Рецимо, повуче мишем и каже:

"I want to be focused for 30 minutes,"

„Желим бити усредсређена наредних 30 минута“

so -- bam -- she's focused.

и, бам, усредсређена је.

Now when John wants to message her,

Сада када Џон пожели да јој пошаље поруку,

he can get the thought off of his mind --

може да се отресе ове мисли,

because he has a need, he has this thought,

јер му то треба, копка га ова мисао

and he needs to dump it out before he forgets.

и мора да је се отараси пре него што је заборави.

Except this time,

Овога пута, међутим,

it holds the messages so that Nancy can still focus,

ово задржава поруку да би Ненси и даље могла да буде усредсређена,

but John can get the thought off of his mind.

али Џон може да престане да мисли о томе.

But this only works if one last thing is true,

Ово, међутим, функционише само ако важи једна ствар,

which is that Nancy needs to know that if something is truly important,

а то је да је Ненси потребно да зна да ће, ако је нешто заиста важно,

John can still interrupt.

Џон ипак моћи да је прекине.

But instead of having constant accidental or mindless interruptions,

Ипак, уместо сталних, случајних или непромишљених прекидања,

we're now only creating conscious interruptions,

сада стварамо само свесна прекидања.

So we're doing two things here.

Тако чинимо две ствари овде.

We're creating a new choice for both Nancy and John,

Стварамо нови избор за Ненси и Џона,

But there's a second, subtle thing we're doing here, too.

али постоји и друга, суптилна ствар коју овде такође радимо,

And it's that we're changing the question we're answering.

а то је да мењамо питање на које одговарамо.

Instead of the goal of chat being:

Уместо да циљ дописивања буде

"Let's design it so it's easy to send a message" --

„дизајнирамо тако да буде лако послати поруку“,

that's the goal of chat,

а то је циљ дописивања,

it should be really easy to send a message to someone --

треба да је заиста лако послати некоме поруку,

we change the goal to something deeper and a human value,

мењамо циљ у нешто дубље, као и људску вредност,

which is: "Let's create the highest possible quality communication

која гласи: „Хајде да створимо комуникацију најбољег могућег квалитета

in a relationship between two people.

у односу двоје људи.“

So we upgraded the goal.

Тако смо побољшали циљ.

Now, do designers actually care about this?

Да ли је дизајнерима заиста стало до овога?

Do we want to have conversations about what these deeper human goals are?

Да ли желимо да разговарамо о томе какви су ово дубљи људски циљеви?

Well, I'll tell you one story.

Па, испричаћу вам једну причу.

A little over a year ago,

Нешто мало више од пре годину дана,

I got to help organize a meeting

требало је да организујем састанак

between some of technology's leading designers and Thich Nhat Hanh.

између водећих технолошких дизајнера

и Тик Нат Хана.

Thich Nhat Hanh is an international spokesperson for mindfulness meditation.

Тик Нат Кан је интернационални заговорник медитације потпуне свесности.

And it was the most amazing meeting.

Био је то невероватан састанак.

You have to imagine -- picture a room --

Морате да замислите - замислите собу,

on one side of the room, you have a bunch of tech geeks;

на једној страни собе имате гомилу залуђеника за технологијом,

on the other side of the room,

на другој страни собе

you have a bunch of long brown robes, shaved heads, Buddhist monks.

имате гомилу дугих браон одора, обријаних глава, будистичких монаха.

And the questions were about the deepest human values,

Питања су се тицала најдубљих људских вредности,

like what does the future of technology look like

рецимо како изгледају будућност или технологија

when you're designing for the deepest questions

када дизајнирате у складу са најдубљим питањима

and the deepest human values?

и најважнијим људским вредностима?

And our conversation centered on listening more deeply

Наш разговор је био усредсређен на боље ослушкивање тога

to what those values might be.

које би то вредности могле бити.

He joked in our conversation

Он се шалио током нашег разговора

that what if, instead of a spell check,

у вези са тим шта би било да уместо провере правописа

you had a compassion check,

имамо проверу саосећања,

meaning, you might highlight a word that might be accidentally abrasive --

у смислу да бисте можда могли да подвучете ненамерно грубу реч,

perceived as abrasive by someone else.

коју би други видели као грубу.

So does this kind of conversation happen in the real world,

Па, да ли се овакви разговори дешавају у стварном свету,

not just in these design meetings?

а не само на оваквим састанцима дизајнера?

Well, the answer is yes,

Па, одговор је потврдан,

and one of my favorites is Couchsurfing.

а један од мојих омиљених је „Каучсурфинг“.

If you didn't know, Couchsurfing is a website

Ако нисте знали, „Каучсурфинг“ је веб-сајт

that matches people who are looking for a place to stay

који повезује људе којима треба место за боравак

with a free couch, from someone who's trying to offer it.

са слободним каучем који неко покушава да понуди.

So, great service --

Дакле, сјајна услуга;

what would their design goal be?

шта би био циљ њиховог дизајна?

What are you designing for if you work at Couchsurfing?

За шта дизајнирате ако радите у „Каучсерфингу“?

Well, you would think it's to match guests with hosts.

Па, помислили бисте да је то повезивање гостију и домаћина.

Right?

Зар не?

That's a pretty good goal.

То је прилично добар циљ.

But that would kind of be like our goal with messaging before,

Међутим, то би било помало налик нашем циљу са порукама пре овога,

where we're just trying to deliver a message.

при чему само покушавамо да пошаљемо поруку.

So what's the deeper, human goal?

Шта је дубљи, људски циљ?

Well, they set their goal

Па, они постављају циљ

as the need to create lasting, positive experiences and relationships

као потребу да створе трајна, позитивна искуства и односе

between people who've never met before.

између људи који се никада пре тога нису срели.

And the most amazing thing about this was in 2007,

Најбоља ствар у вези са овим десила се 2007. године,

they introduced a way to measure this,

када су представили начин да измере ово,

which is incredible.

што је невероватно.

Рећи ћу вам како функционише.

I'll tell you how it works.

For every design goal you have,

За сваки дизајнерски циљ који имате,

you have to have a corresponding measurement

морате да имате одговарајућу меру

to know how you're doing --

да бисте знали како вам иде -

a way of measuring success.

начин да се измери успех.

Тако они чине следећу ствар.

So what they do is,

let's say you take two people who meet up,

Рецимо да узмете двоје људи који су се срели

и узму број дана које су ови људи провели заједно,

and they take the number of days those two people spent together,

and then they estimate how many hours were in those days --

а онда процене колико је часова у току ових дана -

how many hours did those two people spend together?

колико је часова ово двоје људи провело заједно.

And then after they spend that time together,

Затим, након што проведу то време заједно,

they ask both of them:

питају обе особе:

How positive was your experience?

„Колико вам је позитивно било искуство?

Did you have a good experience with this person that you met?

Да ли сте имали добро искуство са особом коју сте срели?“

And they subtract from those positive hours

Затим одузму од ових позитивних сати

the amount of time people spent on the website,

количину времена коју људи проведу на вебсајту,

because that's a cost to people's lives.

јер је то трошак у људским животима.

Why should we value that as success?

Зашто бисмо то вредновали као успех?

And what you were left with

Оно што вам остане

is something they refer to as "net orchestrated conviviality,"

је нешто што називају „нето постигнута дружељубивост“

or, really, just a net "Good Times" created.

или, заиста, само нето вредност створеног „доброг времена“.

The net hours that would have never existed, had Couchsurfing not existed.

Ти нето часови никада не би постојали да „Каучсурфинг“ не постоји.

Can you imagine how inspiring it would be to come to work every day

Да ли можете да замислите колико би било инспиративно

да долазите на посао свакодневно

and measure your success

и мерите свој успех

in the actual net new contribution of hours in people's lives

кроз стварни нето нови допринос сатима у људским животима

that are positive, that would have never existed

који су позитивни, који никада не би постојали

if you didn't do what you were about to do at work today?

да данас не радите оно што ћете управо урадити на послу?

Can you imagine a whole world that worked this way?

Да ли можете да замислите читав свет који ради на овај начин?

Can you imagine a social network that --

Да ли можете да замислите друштвену мрежу која -

let's say you care about cooking,

рецимо да вам је стало до кувања,

and it measured its success in terms of cooking nights organized

а да она свој успех мери

према вечерима организованим ради кувања

and the cooking articles that you were glad you read,

и куварским чланцима за које вам је драго што сте их прочитали

and subtracted from that the articles you weren't glad you read

и да то одузима од чланака за које вам није драго

or the time you spent scrolling that you didn't like?

или од времена које сте провели у тражењу по онима који вам се не свиђају?

Imagine a professional social network

Замислите професионалну друштвену мрежу

that, instead of measuring its success in terms of connections created

која, уместо да мери успех кроз створене контакте

or messages sent,

или послате поруке,

instead measured its success in terms of the job offers that people got

мери свој успех преко понуда за посао које су људи добили,

that they were excited to get.

а због којих су били узбуђени.

And subtracted the amount of time people spent on the website.

Затим би одузели количину времена коју су људи провели на вебсајту.

Or imagine dating services,

Или, замислите услуге упознавања,

like maybe Tinder or something,

као што је Тиндер или слично,

where instead of measuring the number of swipes left and right people did,

где уместо мерења броја превлачења улево или удесно које људи чине,

which is how they measure success today,

што је начин на који данас мере успех,

instead measured the deep, romantic, fulfilling connections people created.

да уместо тога мере дубоке, романтичне везе које су људи остварили.

Whatever that was for them, by the way.

Шта год то значило за њих, узгред.

But can you imagine a whole world that worked this way,

Ипак, да ли можете да замислите да цели свет функционише овако,

that was helping you spend your time well?

да вам помаже да своје време добро проведете?

Да бисте ово учинили, треба вам нови систем,

Now to do this you also need a new system,

because you're probably thinking,

јер вероватно мислите

today's Internet economy --

да се данашња економија интернета,

today's economy in general --

данашња економија уопште,

is measured in time spent.

мери проведеним временом.

The more users you have,

Што више корисника имате,

the more usage you have,

више коришћења имате,

the more time people spend,

што више времена људи потроше,

that's how we measure success.

на тај начин меримо успех.

But we've solved this problem before.

Међутим, овај проблем смо решили раније.

We solved it with organic,

Решили смо га органским производима,

when we said we need to value things a different way.

када смо рекли да треба да вреднујемо ствари другачије.

We said this is a different kind of food.

Рекли смо да је ово другачија врста хране.

Значи, не можемо је упоредити само на основу цене;

So we can't compare it just based on price;

this is a different category of food.

ово је другачија категорија хране.

We solved it with Leed Certification,

Решили смо то сертификатом LEED,

where we said this is a different kind of building

при ћему смо рекли да је ово другачији тип зграде

that stood for different values of environmental sustainability.

који представља другачије вредности одрживости животне средине.

What if we had something like that for technology?

Шта ако бисмо имали нешто налик томе за технологију?

What if we had something whose entire purpose and goal

Шта ако бисмо имали нешто чија су целокупна сврха и циљ

was to help create net new positive contributions to human life?

помоћ при стварању нето нових, позитивних доприноса људском животу?

And what if we could value it a different way,

Шта ако бисмо могли да то вреднујемо на другачији начин,

so it would actually work?

тако да заиста функционише?

Imagine you gave this different premium shelf space on app stores.

Замислите да сте овоме дали другачија, главна места у продавницама апликација.

Imagine you had web browsers that helped route you

Замислите да имате претраживаче који би вас усмерили

to these kinds of design products.

на овако дизајниране производе.

Can you imagine how exciting it would be to live and create that world?

Да ли можете да замислите колико би било узбудљиво

живети и стварати такав свет?

We can create this world today.

Такав свет можемо створити данас.

Company leaders, all you have to do --

Предводници компанија, све што треба да урадите -

only you can prioritize a new metric,

само ви можете да одредите као приоритет нове стандарде,

which is your metric for net positive contribution to human life.

што су ваши стандарди за нето позитиван допринос људском животу.

And have an honest conversation about that.

Разговарајте искрено о томе.

Maybe you're not doing so well to start with,

Можда вам, за почетак, не иде тако добро, али покренимо тај разговор.

but let's start that conversation.

Designers, you can redefine success; you can redefine design.

Дизајнери, можете изнова дефинисати успех; можете изнова дефинисати дизајн.

Arguably, you have more power than many people in your organization

Вероватно имате већу моћ од многих људи у вашој организацији

to create the choices that all of us live by.

да створите изборе које сви користимо у животу.

Maybe like in medicine,

Можда налик ономе у медицини,

where we have a Hippocratic oath

где постоји Хипократова заклетва

to recognize the responsibility and this higher value

да би се препознала одговорност и ова виша вредност коју имамо

that we have to treat patients.

да лечимо пацијенте.

What if designers had something like that,

Шта ако би дизајнери имали нешто слично томе,

in terms of this new kind of design?

у смислу ове нове врсте дизајна?

And users, for all of us --

Корисници, за све нас -

we can demand technology that works this way.

можемо захтевати технологију која функционише овако.

Now it may seem hard,

Сада то може деловати тешко,

but McDonald's didn't have salads until the consumer demand was there.

али Мекдоналдс није имао салате док се није појавио захтев потрошача.

Walmart didn't have organic food until the consumer demand was there.

Волмарт није имао органску храну док се није појавио захтев потрошача.

We have to demand this new kind of technology.

Морамо да захтевамо ову нову врсту технологије

And we can do that.

и ми то можемо учинити,

And doing that

а ако то учинимо,

would amount to shifting from a world that's driven and run

то би довело до промене света којег потпуно покреће и води

entirely on time spent,

проведено време

to world that's driven by time well spent.

у свет којег покреће време које је добро проведено.

I want to live in this world,

Желим да живим у овом свету

and I want this conversation to happen.

и желим да се овај разговор деси.

Let's start that conversation now.

Покренимо тај разговор сада.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)