Can we solve global warming? Lessons from how we protected the ozone layer | Sean Davis

Prevodilac: Danijela Jokic Lektor: Ivana Krivokuća

So, I'm a climate scientist,

Ја сам климатолог,

and if this room is representative of the country we live in,

и ако би ова просторија представљала државу у којој живимо,

that means about 60 percent of you, so maybe from about there over,

то би значило да око 60% вас, дакле, можда одавде довде,

don't strongly trust me for information on the causes of climate change.

не верујe баш мени и мојим информацијама о узроцима климатских промена.

Now, I promise to tell the truth tonight,

Обећавам да ћу вечерас говорити истину,

but just to humor that demographic,

али чисто да би удовољио том делу популације,

I've started this talk with a falsehood.

започео сам говор неистином.

[The Paris Climate Accord is a product of the recognition

[Париски споразум о клими је производ препознавања

that climate change is a global problem ...]

да је климатска промена глобални проблем..]

This statement was not made by President Obama.

Ову изјаву није дао председник Обама.

It was made by President Reagan,

То је изјава председника Регана,

and it wasn't about climate change and the Paris Climate Accord.

и није у вези са климатским променама и Париским споразумом о клими.

It was actually about the Montreal Protocol

Она је у ствари о Монтреалском протоколу

and stratospheric ozone depletion.

и оштећењу озона у стратосфери.

Now, I'm sure that many of you aren't familiar with this environmental problem,

Сигуран сам да многима од вас није познат овај еколошки проблем,

but you should be,

али би требало да буде,

because it's a rare environmental success story.

јер је то једна од ретких прича која говори о успешној еколошкој борби.

And it's worth revisiting,

И вредна је подсећања,

because sometimes, we need to examine the world we've avoided

јер је понекада потребно да истражимо свет који смо избегли

in order to find guidance for the choices we make today.

како бисмо пронашли смернице ка изборима које чинимо данас.

So let's go back to the 1970s,

Вратимо се онда у '70-е,

when some questionable choices were made:

када су донете неки спорне одлуке:

first of all -- hoo -- hairstyles. (Laughs)

пре свега - ух - фризуре.

(Смех)

Second of all, objectively terrible quantities of hairspray,

Друго, објективно ужасне количине лака за косу,

and third, CFCs, chlorofluorocarbons,

и треће, CFC, хлорофлуороугљеници,

man-made chemicals that were used as propellant in aerosol spray cans.

вештачке хемикалије које су коришћене као пропеланти у аеросолним спрејевима.

And see, it turns out these CFCs were a problem

И видите, испада да су управо CFC били проблем.

because they were destroying the ozone layer.

јер су уништавали озонски омотач.

Now I'm sure most of you have heard of the ozone layer,

Сигуран сам да су многи од вас чули за озонски омотач,

but why does it matter?

али због чега је битан?

Well, quite simply, the ozone layer is earth's sunscreen,

Па, једноставно је, озонски омотач је Земљина крема за сунчање ,

and it's really fragile.

и веома је нежан.

If you could take all of the ozone,

Када бисте узели сав озон,

which is mostly about 10 to 20 miles up above our heads,

који се налази углавном између 16 и 36 км изнад наших глава,

and compress it down to the surface of the earth,

и сабили га до Земљине површине,

it would form a thin shell only about two pennies thick,

формирао би танку љуштуру дебљине два новчића,

about an eighth of an inch.

што је око три милиметра.

And that thin shell does an amazing amount of work, though.

А та танка љуштура, пак, обавља чудесан посао.

It filters out more than 90 percent of the harmful UV radiation

Филтрира више од 90% штетног УВ зрачења

coming from the sun.

које долази са Сунца.

And while I'm sure many of you enjoy that suntan that you get

И мада сам сигуран да многи од вас уживају у препланулом тену који добијате

from the remaining 10 percent, it causes a lot of problems:

од преосталих 10%, то изазива и многе проблеме:

cataracts,

катаракту,

damage to crops,

оштећења на усевима,

damage to immune systems

слабљење имуног система,

and also skin cancer.

и рак коже.

It's not an exaggeration

Није претерано

to say that a threat to the ozone layer is a threat to human safety.

рећи да је претња озонском омотачу претња људској безбедности.

And actually, ironically, it was human safety

А у ствари, иронично, управо је људска безбедност

that motivated the invention of CFCs in the first place.

подстакла изум CFC хемикалија.

You see, in the early days of refrigeration,

Видите, када су се први пут појавили фрижидери,

refrigerators used toxic and flammable chemicals

коришћене су токсичне и запаљиве хемикалије

like propane and ammonia.

попут пропана и амонијака.

For good reason, the refrigeration industry

Из оправданих разлога, индустрија фрижидера

wanted a safe alternative,

хтела је безбедну алтернативу,

and they found that in 1928,

и открили су је 1928,

when a scientist named Thomas Midgley

када је научник Томас Миџли

synthesized the first commercially viable CFCs.

синтетизовао прве комерцијално одрживе CFC.

And in fact, Midgley famously inhaled CFCs and blew out a candle

У ствари, Миџли је, славно, удахнуо CFC и угасио свећу

to demonstrate, at a scientific conference,

да би доказао, на научној конференцији,

that they were safe and nonflammable.

да су они безбедни и незапаљиви.

And in fact, as a scientist, I can tell you there is no way

А заправо, као научник, тврдим вам да данас не бисте

you could get away with that kind of antic today.

прошли са таквом врстом лудорије.

I mean, wow.

Мислим, вау!

But really, at the time,

Али заиста, у то време,

CFCs were a really remarkable invention.

хемикалије CFC су биле чудесан изум.

They allowed what we now know as modern-day refrigeration

Захваљујући њима ми данас имамо модерне фрижидере,

and air-conditioning and other things.

клима-уређаје и остало.

So it wasn't actually until over 40 years later, in the 1970s,

Тако да су тек након више од 40 година, 70-их година прошлог века,

when scientists realized that CFCs would break down high in the atmosphere

научници схватили да ће се CFC разложити високо у атмосфери

and damage the ozone layer.

и оштетити озонски омотач.

And this finding really set off a lot of public concern.

И ово откриће је изазвало доста забринутости у јавности.

It led, ultimately, to the banning of CFC usage in aerosol spray cans

Довело је, на крају, и до забране употребе CFC у аеросолним спрејевима

in the US and a few other countries in 1978.

у Сједињеним Државама и још неколико држава 1978. године.

Now, the story doesn't end there,

Прича се овде не завршава,

because CFCs were used in much more than just spray cans.

јер је употреба CFC била распрострањена не само у спрејевима.

In 1985, scientists discovered the Antarctic ozone hole,

Године 1985, научници су открили рупу у озонском омотачу изнад Антарктика,

and this was a truly alarming discovery.

и ово је збиља било алармантно откриће.

Scientists did not expect this at all.

Научници то нису уопште очекивали.

Before the Antarctic ozone hole,

Пре антарктичке озонске рупе,

scientists expected maybe a five or 10 percent reduction

научници су очекивали можда само смањење од 5 до 10%

in ozone over a century.

озона у периоду од једног века.

But what they found over the course of less than a decade

Али су открили да је за мање од деценије

was that more than a third of the ozone had simply vanished,

више од трећине озона једноставно нестало

over an area larger than the size of the US.

изнад области веће од површине САД.

And although we now know that CFCs are the root cause of this ozone hole,

И мада сада знамо да су CFC главни узрочници ове озонске рупе,

at the time, the science was far from settled.

у то време, наука је била далеко од решења.

Yet despite this uncertainty,

Ипак, упркос овој несигурности,

the crisis helped spur nations to act.

криза је натерала народе на деловање.

So that quote that I started this talk with,

Тако да је цитат којим сам започео говор,

about the Montreal Protocol, from President Reagan --

о Монтреалском протоколу, цитат председника Регана,

that was his signing statement when he signed the Montreal Protocol

заправо изјава коју је дао када је потписивао Монтреалски протокол

after its unanimous ratification by the US Senate.

пошто га је претходно једногласно ратификовао Сенат САД.

And this is something that's truly worth celebrating.

И ово је нешто заиста вредно славља.

In fact, yesterday was the 30th anniversary of the Montreal Protocol.

У ствари, јуче је била 30. годишњица Монтреалског протокола.

(Applause)

( Аплауз)

Because of the protocol,

Захваљујући протоколу,

ozone-depleting substances are now declining in our atmosphere,

присуство супстанци које уништавају озон је све мање у нашој атмосфери,

and we're starting to see the first signs of healing in the ozone layer.

и почињемо да видимо прве знаке опоравка озонског омотача.

And furthermore, because many of those ozone-depleting substances

Штавише, због тога што су многе супстанце које оштећују озон

are also very potent greenhouse gases,

уједно и веома моћни гасови стаклене баште,

the Montreal Protocol has actually delayed global warming

Монтреалски протокол је заправо одложио глобално загревање

by more than a decade.

за више од деценије.

That's just wonderful.

То је једноставно дивно.

But I think it's worth asking the question,

Али мислим да треба поставити питање,

as we face our current environmental crisis, global warming,

пошто се суочавамо са тренутном еколошком кризом, глобалним загревањем,

what lessons can we learn from Montreal?

које поуке можемо извући из Монтреала?

Are there any? I think there are.

Да ли их има уопште? Ја мислим да дâ.

First, we don't need absolute certainty to act.

Прво, није нам неопходна апсолутна сигурност да бисмо деловали.

When Montreal was signed,

Када је потписан Монтреал,

we were less certain then of the risks from CFCs

тада смо били мање сигурни у ризике употребе хемикалија CFC

than we are now of the risks from greenhouse gas emissions.

него што смо сада свесни ризика ефекта стаклене баште.

A common tactic that people who oppose climate action use

Уобичајена тактика коју користе људи који се противе климатском деловању

is to completely ignore risk and focus only on uncertainty.

је потпуно занемаривање ризика и фокусирање на неизвесност.

But so what about uncertainty?

Али онда шта ћемо са неизвесношћу?

We make decisions in the face of uncertainty all the time,

Стално доносимо одлуке суочени са неизвесношћу,

literally all the time.

дословно све време.

You know, I'll bet those of you who drove here tonight,

Знате, кладим се да су они који су се довезли овде вечерас

you probably wore your seat belt.

вероватно везали.

And so ask yourself,

И запитајте се,

did you wear your seat belt because someone told you

да ли сте се везали јер вам је неко рекао

with a hundred percent [certainty]

са стопроцентном сигурношћу

that you would get in a car crash on the way here?

да ћете на путу овамо доживети саобраћајну несрећу?

Probably not.

Вероватно не.

So that's the first lesson.

Дакле, то је прва лекција.

Risk management and decision making always have uncertainty.

Сагледавање ризика и одлучивање увек подразумевају несигурност.

Ignoring risk and focusing only on uncertainty is a distraction.

Игнорисање ризика и фокусирање искључиво на неизвесност је скретање пажње.

In other words, inaction is an action.

Другим речима, неделовање је деловање.

Second, it takes a village to raise a healthy environment.

Друго, потребно је село да би се узгојила здрава средина.

The Montreal Protocol wasn't just put together by industry and governments

Монтреалски протокол нису саставиле само индустрија и владе

or environmental advocacy groups and scientists.

или групе еколошких заступника и научника.

It was put together by all of them.

Саставили су га сви они.

They all had a seat at the table,

Сви су они имали своје место за столом,

and they all played an important role in the solution.

и сви играли важну улогу у решавању проблема.

And I think in this regard,

И сагледавајући ово,

we're actually seeing some encouraging signs today.

ми заправо видимо неке охрабрујуће знаке данас.

We see not just environmental groups concerned about climate change

Видимо да нису само еколошке групе забринуте због климатских промена,

but also civic and religious groups,

већ и грађанске и религијске групе,

the military and businesses.

војска и пословни свет.

So wherever you find yourself on that spectrum,

Где год се пронашли на том спектру,

we need you at the table,

потребни сте нам за столом,

because if we're going to solve global warming,

јер је за решавање проблема глобалног загревања

it's going to take actions at all levels,

потребно предузети акције на свим нивоима,

from the individual to the international

од појединачних до међународних

and everything in between.

и свих између.

Third lesson:

Трећа лекција:

don't let the perfect be the enemy of the good.

не дозволите да савршенство буде непријатељ добра.

While Montreal has become the brake pedal for stopping ozone depletion,

Док Монтреал није постао кочница у заустављању оштећења озона,

at its beginning, it was more just like a tap on the brakes.

на свом почетку, био је само лако додиривање кочница.

It was actually the later amendments to the protocol

Заправо, тек су каснији амандмани протокола

that really marked the decision to hit the brakes on ozone depletion.

заиста учврстили одлуку да се снажно нагази на кочницу озонског оштећења.

So to those who despair

Стога онима који очајавају

that the Paris Climate Accord didn't go far enough

јер Париски споразум о климатским променама није довољно напредовао

or that your limited actions on their own won't solve global warming,

или да самосталне и ограничене акције неће решити глобално загревање,

I say don't let the perfect be the enemy of the good.

ја кажем, не дозволите да савршенство буде непријатељ добра.

And finally, I think it helps us to contemplate the world we've avoided.

И на крају, мислим да нам помаже размишљање о свету који смо избегли.

Indeed, the world we have avoided by enacting the Montreal Protocol

Заиста, свет који смо избегли применом Монтреалског протокола

is one of catastrophic changes

је свет катастрофалних промена

to our environment and to human well-being.

наше животне средине и добробити људске врсте.

By the 2030s, we'll be avoiding millions of new skin cancer cases per year

До 2030-тих, избећи ћемо на милионе случајева рака коже годишње

with a number that would only grow.

са бројем који би само растао.

If I'm lucky, I'll live long enough to see the end of this animation

Уз мало среће, доживећу да видим крај ове анимације

and to see the ozone hole restored to its natural state.

и видим потпуни опоравак озонског омотача.

So as we write the story for earth's climate future

Тако, док пишемо причу о будућности Земљине климе

for this century and beyond,

у овом веку и даље,

we need to ask ourselves, what will our actions be

морамо се запитати шта ћемо предузети

so that someone can stand on this stage

да би неко могао стати на ову сцену

in 30 or 50 or a hundred years

за 30, 50 или 100 година

to celebrate the world that they've avoided.

и прославио свет који смо избегли.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)