How to make your writing suspenseful - Victoria Smith

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

[„Ишчекивање је грозно. Надам се да ће потрајати.“

Оскар Вајлд, „Важно је звати се Ернест“]

Шта неку хорор причу чини добром?

What makes a good horror story?

Sure, you could throw in some hideous monsters,

Наравно, можете да убаците нека грозна чудовишта,

fountains of blood,

фонтане крви

and things jumping out from every corner,

и ствари које искачу иза сваког угла,

but as classic horror author H.P. Lovecraft wrote,

али како је класични писац хорора, Х. Ф. Лавкрафт, написао:

"The oldest and strongest kind of fear is fear of the unknown."

„Најстарији и најснажнији страх је онај од непознатог.“

And writers harness that fear not by revealing horrors,

А писци не користе тај страх тако што разоткривају ужасе,

but by leaving the audience hanging in anticipation of them.

већ тако што држе читаоце у ишчекивању,

That is, in a state of suspense.

односно у стању напетости.

The most familiar examples of suspense come from horror films and mystery novels.

Најпознатији примери ишчекивања

долазе из хорор филмова и детективских романа.

What's inside the haunted mansion?

Шта се налази у уклетој кући?

Which of the dinner guests is the murderer?

Који гост на вечери је убица?

But suspense exists beyond these genres.

Али, напето ишчекивање постоји и ван ових жанрова.

Will the hero save the day?

Да ли ће јунак решити проблем?

Will the couple get together in the end?

Да ли ће момак и девојка бити заједно на крају?

And what is the dark secret that causes the main character so much pain?

И каква је то мрачна тајна због које главни лик толико пати?

Кључна ствар код ишчекивања је да се поставља једно или више питања,

The key to suspense is that it sets up a question, or several,

that the audience hopes to get an answer to

а читаоци се надају да ће добити одговоре на њих,

and delays that answer while maintaining their interest and keeping them guessing.

и одлаже се тај одговор,

а истовремено читаоци остају заинтересовани и постављају питања.

So what are some techniques you can use to achieve this in your own writing?

Па, које су неке од техника које можете да користите

да бисте постигли ово у свом писању?

Ограничите тачку гледишта.

Limit the point of view.

Instead of an omniscient narrator who can see and relay everything that happens,

Уместо свезнајућег приповедача који све види и преноси све што се дешава,

tell the story from the perspective of the characters.

причајте причу из угла ликова.

They may start off knowing just as little as the audience does,

Могу да крену знајући мало као и читаоци,

and as they learn more, so do we.

а да са њиховим новим сазнањима расту и наша.

Classic novels, like "Dracula," for example, are told through letters and diary entries

Класични романи, као „Дракула“, на пример,

испричани су кроз писма и записе из дневника

where characters relate what they've experienced

у којима ликови говоре о томе шта су доживели

and fear what's to come.

и oд чега се наредног прибојавају.

Next, choose the right setting and imagery.

Следеће, изаберите одговарајуће место дешавања и сликовито изглагање.

Old mansions or castles with winding halls and secret passageways

Старе виле или замкови

са вијугавим ходницима и скривеним пролазима

suggest that disturbing things are being concealed.

наговештавају да се прикривају узнемиравајуће ствари.

Nighttime, fog, and storms all play similar roles in limiting visibility

Ноћ, магла и олује имају сличну улогу при смањењу видљивости

and restricting characters' movements.

и ограничавању кретања ликова.

Због тога је Лондон из викторијанског доба толико популарно место дешавања.

That's why Victorian London is such a popular setting.

Чак и уобичајена места и предмети могу постати злокобни,

And even ordinary places and objects can be made sinister

as in the Gothic novel "Rebecca"

као што је случај у готском роману „Ребека“,

у ком је цвеће у новом дому главног лика описано као крваво црвено.

where the flowers at the protagonist's new home are described as blood red.

Three: play with style and form.

Као треће, играјте се са стилом и формом.

You can build suspense by carefully paying attention not just to what happens

Можете да појачавате напетост

не само уз пажљиво обраћање пажње на то шта се дешава,

but how it's conveyed and paced.

већ и на то како се то преноси и којом брзином.

Edgar Allan Poe conveys the mental state of the narrator in "The Tell-Tale Heart"

Едгар Алан По преноси ментално стање приповедача у „Издајничком срцу“

with fragmented sentences that break off suddenly.

уз исецкане реченице које се нагло прекидају,

And other short declarative sentences in the story

а остале кратке исказне реченице у причи

create a mix of breathless speed and weighty pauses.

стварају мешавину огромне брзине и значајних психолошких пауза.

On the screen, Alfred Hitchcock's cinematography

На платну је кинематографија Алфреда Хичкока

is known for its use of extended silences and shots of staircases

позната по томе што користи продужено трајање тишине и приказе степеништа

to create a feeling of discomfort.

да би се створио осећај нелагодности.

Four: use dramatic irony.

Као четврто, користите драмску иронију.

You can't just keep the audience in the dark forever.

Не можете једноставно заувек држати публику у незнању.

Sometimes, suspense is best served

Понекад се ишчекивање најбоље уводи

by revealing key parts of the big secret to the audience but not to the characters.

откривањем најважнијих делова велике тајне читаоцима, али не и ликовима.

Ова техника је позната под именом драмска иронија,

This is a technique known as dramatic irony,

где мистерија постаје не шта ће се десити,

where the mystery becomes not what will happen

but when and how the characters will learn.

већ када и како ће ликови сазнати нешто.

In the classic play "Oedipus Rex,"

У класичној драми „Краљ Едип“

the title character is unaware that he has killed his own father

лик по коме она носи име није свестан да је убио свог оца

and married his mother.

и оженио се својом мајком.

But the audience knows, and watching Oedipus gradually learn the truth

Али, публика зна, а посматрање Едипа док постепено схвата истину

provides the story with its agonizing climax.

омогућава да прича има агонозирајући врхунац.

And finally, the cliffhanger.

И, коначно, клифхенгер.

Чувајте се да га не користите пречесто.

Beware of overusing this one.

Some consider it a cheap and easy trick, but it's hard to deny its effectiveness.

Неки га сматрају јефтиним и лаким триком, али је тешко порећи његову ефикасност.

This is where a chapter, episode, volume, or season

Клифхенгер је када се поглавље, епизода, књига у наставцима или сезона

cuts off right before something crucial is revealed,

изненада заврше пре него што се нешто суштински важно открије,

or in the midst of a dangerous situation with a slim chance of hope.

или усред опасне ситуације уз мале шансе за добрим исходом.

The wait, whether moments or years,

Ишчекивање, било да су у питању тренуци или године,

makes us imagine possibilities about what could happen next,

тера нас да замишљамо могуће ситуације које се могу догодити након тога,

building extra suspense.

што ствара додатну напетост.

The awful thing is almost always averted,

Грозна ствар се скоро увек спречи,

creating a sense of closure and emotional release.

стварајући осећај краја и емоционалног олакшања.

But that doesn't stop us from worrying and wondering the next time

Али, то нас не спречава да опет бринемо и питамо се

следећи пут када се главни лик суочи са скоро сигурном пропашћу.

the protagonists face near-certain disaster.